УНС вести
31. 01. 2024.
Марковић (ЦИНС): Медији не морају да бирају између комерцијалног и одговорног
Приликом извештавања о трагедијама, "црној хроници", медији не морају да бирају између сензационалистичког и одговорног приступа. Новинарски рад може да буде истовремено и комерцијалан и да се обавља у складу са професионалним стандардима, односно Кодексом новинара Србије. Иако је јасно како су домаћи медији поступили у извештавању о масовним убиствима у ОШ "Владислав Рибникар", у Малом Орашју и Дубони, неетично извештавање је "само линија мањег отпора", оценио је у Подкасту УНС-а Стефан Марковић, новинар ЦИНС-а.
ЦИНС је у обради ових тешких тема, кроз прву сезону серијала "Трагови", приступио емотивно, са мноштвом личних утисака, али не сензационалистички - бавили су се и реконструкцијом догађаја, као и њеном политичком и друштвеном димензијом.
Најтежи део њиховог рада било је питање како прићи породицама убијених и како водити интервјуе са њима.
"Логично то не може да буде класичан интервју - да ми седимо и пропитујемо те људе. Консултовали смо се са психолозима, психијатрима и социолозима и нашли да је најбоље решње да те људе - пустимо да причају. Они траже да се њихова прича чује. Ту долазимо до места где медији лако могу да 'склизну'. Сваки од (двадесетак) разговора је трајао између сат времена и два и по сата, а ми смо у подкасту искористили око десет одсто тог материјала. Људи се опусте, ти кроз разговор задобијеш њихово поверење, и онда крену да причају ствари које већ видите како би таблоиди могли да искористите, већ видите њихове наслове... Питање се поставља како да филтрирамо те разговоре, како да (породице убијених) не повредимо додатно, а да жутој штампи дајмо муницију. Мислим да смо успели у томе", казао је Марковић.
Медијско извештавање у оба случаја је оценио као "катастрофално", јер су информације из институција прво долазиле до медија па тек онда до породица убијених, у тренутку када су ове информације лични, а не јавни интерес. Тако је цела Србија одмах по хапшењу сазнала име и презиме убице, добила његову фотографију, па иницијале, па имена убијене деце...
"(У том тренутку) родитељи и даље немају појма шта се дешава, они јуре од болнице до болнице, док нису добили поруку да се јаве у полицијску управу. То је ужасно и то није смело да се деси. Уместо да се бавимо суштином, дакле да ли су (убиства) могла да буде спречена, да ли постоје системски проблеми, како се породице носе са својом трагедијом - ми заправо добијамо информације да ли је убица задовољан фризером у психијатријској установи, колико га полицајаца чува, шта чита, какав му је однос са мајком... Већина људи ни не зна ко су убијени, а знамо све о убици", наводи Марковић.
Целу епизоду подкаста погледајте ОВДЕ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.