УНС вести
29. 01. 2024.
Како до садржаја из медијских архива истраживала је полазница Новинарске школе УНС-а
Полазнике Новинарске школе УНС-а интересовало је да ли су документације медија отворене за оне који не раде у њима и колико кошта, односно под којим условима могу доћи до архивираних телевизијских снимака, радијских записа и старих новинских текстова.
У Радио-телевизији Србије архива је отворена за јавност и подразумева да им се заинтересовани претходно обрате на имејл tvdokum@rts.rs.
О евентуалној наплати услуге одлучује и Служба за лиценцирање програма и директор програма. Проверавају лиценцу, ауторска права, ексклузивност материјала и од тога, углавном, зависи и цена.
Архива је срце телевизије
Накнада за услугу тако зависи од захтева. Студентима, истраживачима, музејима, сазнали смо у РТС-у, обично излазе у сусрет и услугу не наплаћују.
Представница Програмског архива РТС-а Ана Васић Бранковић рекла је да су у архивама похрањени материјали од оснивања телевизије до данас.
„Овај архив је срце телевизије, културно наслеђе и срж једног народа “, рекла је Васић.
Објаснила је како се чувају снимци из различитих периода у којима се мењала технологија рада и да се архива од 2017. године дигитализује.
Такође, упутила нас је Васић, управо у овој служби раде на томе да буде лакша претрага архивираних снимака.
„Изгледаће нешто слично Јутјубу“, каже Васић.
Архива РТС-а, сазнајемо даље, није страдала 1999. године. Тада је порушена зграда телевизије у Абердаровој улици, а на радном месту убијено 16 запослених ове куће у НАТО бомбардовању.
Једaн мањи број трака, двадесетак, каже Васић, уништен је 5. октобра.
Наша саговорница осврнула се и на Титово време у ком су за снимање коришћене траке, па се у пракси дешавало да се преко старих, по принципу пиши бриши, сниме нови записи.
Закон и процедура
У септембру 2023. године донет је нови Закон о чувању и архивирању аудио-визуалног наслеђа, на основу предлога радне групе коју чине представници Кинотеке, Филмских Новости, РТС-а и Завода за интелектуалну својину, који ће донети одређене промене, али како је нагласила Васић, протокол за добијање материјала је, за сада, исти:
„Позовете, тражите материјале, а директор програма мора да одобри. Након одобрења код документаристе добијете материјал који тражите. Није дозвољено да се траке износе из зграде, а цео процес иде брзо уколико су траке већ дигитализоване. Ако вас занима филм, ти материјали су на Сајму, док је на РТС-у телевизијски програм“.
После 60 година, на различитим носачима слике и звука, чува се готово пола милиона наслова, сазнајемо у РТС-у.
Да би се тај материјал у целости дигитализовао потребно је две деценије.
Давид Кецојевић, који материјал са трака „сели“ у дигиталну форму, појаснио нам је како се одвија процес у ком, на крају, добијемо формат који можемо користити.
„Имамо Ц формате и `ДВЦ про`. По молби редакција и других служби дигитализујемо одређене сегменте, јер постоји много записа који чекају на то. Ово је, да тако кажемо, бескрајан посао“, говори Кецојевић.
Тонски записи од 1924. године
Архиву од непроцењивог културно-историјског значаја има и Радио Београд, део медијског јавног сервиса РТС, који постоји од 1924. године.
Одговоре на питања о доступности архивираних аудио записа грађанима, новинарима, истраживачима, уметницима, студентима… добили смо од Саше Ковачевића, директора сектора Програмске подршке.
Пут за добијање материјала сличан је оном из телевизијског јавног сервиса.
„Пошаљете захтев на мејл radiobgd@rts.rs. Објасните који звучни запис вам је потребан и у које сврхе. Рецимо, за студије, за истраживање, за научни рад, семинарски рад, књигу... За комерцијалне сврхе, постоји ценовник Радио Београда. Поред звучних записа имамо и новинску документацију, која је сада најбоља. Остала је, малтене, једина, јер су уништене и `Борбина` и `Политикина` новинска документација“, рекао је Ковачевић.
Процедура је таква, сазнајемо од Ковачевића, да након одобрења директора, заинтересовани комерцијални корисник потписује уговор.
„Цена зависи од ексклузивности материјала и од старости снимка. Што је снимак старији то је вреднији. Није исто снимак од пре пет година и седамдесетпет година. Рецимо наша емисија од 1946. године,`Весело вече`, која је била хумористичка. Имамо скечеве са Мијом и Чкаљом...Није то исто и нека емисија од пре пет година “, каже Ковачевић.
Сва штампа у Народној библиотеци
Потражили смо одговоре на иста питања у редакцији дневног листа Курир.
Правница Тамара Јеврић је објаснила за УНС да су, према закону, издавачи дужни 60 дана од објављивања да чувају новине. Увид у архивиране новине може се обавити у просторијама издавача.
Јеврић објашњава да оно што им треба заинтересовани фотографишу мобилним телефоном.
„Нема препрека да некоме доставимо копију и електронским путем уколико то захтева, што само зависи од времена које имамо на располагању“, каже Јеврић.
Уколико захтев за увид стигне након рока од 60 данa, странке упућујемо, рекла је Јеврић, да жељена документа пронађу у просторијама Народне библиотеке Србије, имајући у виду да се тамо чувају сви примерци новина.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.