УНС вести

26. 01. 2024.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Савет за штампу: „Новости“, „Дневник“, „Курир“, „Нова.рс“ , „Врањска плус“ и РТВ Врање прекршили Кодекс

Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је на јучерашњој седници да су дневни листови „Курир“, „Вечерње новости“, „Дневник“, онлајн медији „Блиц.рс“ и „Нова.рс“, као и портали телевизија „Врањска плус“ и РТВ Врање прекршили Кодекс новинара Србије.

Одлука једино није била једногласна када се ради о порталу „Нова.рс“. На овај портал министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић жалио се Савету за штампу због тога што су, како наводи, на њему објављене неистине да српски путари нису посипали со по државним путевима.

„У тексту објављеном без потписа, изречена је неистина како српски путари нису посипали со по државним путевима, што је, према наводима у тексту, довело до саобраћајних незгода у којима су живот изгубиле две особе. У истом тексту моје име је директно доведено у везу са смрћу две особе, паушално и без доказа, пре него што је завршена истрага о овим догађајима“, навео је Весић у жалби.

Додао је да уредници медија имају право на политички став, али да тај став не би требало да утиче на поштовање Кодекса и норми новинарске професије који су у овом случају грубо прекршени.

У одговору на жалбу адвокати редакције Нова.рс навели су да се текст односи на стање на путевима услед лоших временских услова, као и да је изјава Весића дословно пренета са сајта Министарства.

„Текст се не бави нe бави тиме да ли је на путевима посуто мање или више соли од онога што он тврди, нити се наводи да со није посута, како тврди жалитељ. Текст се бави стањем на путевима, саобраћајним незгодама које су се десиле, уз преношење снимака са друштвене мреже Икс тог јутра са завејаног аутопута“, наводи се у одговору на жалбу.

Из свега тога се, како пише даље у жалби, износи мишљење о баченој соли. Текстом је, додаје адвокат потала Нова.рс, обрађена тема од јавног значаја чија се веродостојност не доводи у питање, а о томе су извештавали и други медији.

„Супротстављајући са једне стране изјаву министра о стању на путевима и са друге стране информацију о бројним незгодама, аутор текста је изнео вредносни суд да информација коју је Весић рекао није истинита“, стоји у одговору на жалбу.

Адвокат Нове.рс позива се на праксу Европског суда за људска права који разликује вредносне од чињеничних судова, јер се први не доказују. Додаје и да Весић треба да буде отворенији за критику.

Представници Комисије за жалбе већином гласова одлучили су да су у тексту прекршене тачке поглавља Новинарска пажња, Одговорност новинара и Истинитост извештавања. 

Да Кодекс није прекршен гласали су представници јавности у Комисији за жалбе Златко Чобовић и Родољуб Шабић, као и представница Асоцијације медија Јелка Јовановић, док је уздржана била представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) Милена Васић.

Чланови Комисије за жалбе који су гласали за то да Кодекс није прекршен становишта су да су сви детаљи видљиви на објављеном снимку, који демантује министра Весића да су сви путеви проходни.

„Мислим да је ово принцип доктрине коју јавни функционери више од десет година намећу јавности у Србији, а која гласи ‘Тачно је оно што ја кажем, а не оно што ви видите’“, навео је Чобовић.

Релевантно је, како наводи, дискутовати о томе да ли су путеви били проходни.

„Да ли да верујемо Весићу који каже да су сви путеви проходни или снимку на коме се јасно види да пут није био проходан. Нетачно је да подаци који су наведени нису проверљиви. Податак о количини соли је проверљив као што је проверљив и снимак који је објављен“, наводи он.

Чобовић наводи да није тачно да у тексту пише да је Весић крив за саобраћајне незгоде или то што није довољно соли посуто по путевима, већ само да се због лоших временских услова десила несрећа.

Са њим није била сагласна представница Удружења новинара Србије (УНС) у Комисији за жалбе Оливера Милошевић, која је рекла да је текст конципиран тако да се читалац наводи да помисли да је узрок несрећа управо то што министар и његове службе нису добро одрадили свој посао.

„Истрага мора показати шта је заправо узрок свих тих несрећа. Јесте коинцидентно да су се оне догодиле када је у Србији било такво стање на путевима, али не може се на овај начин претпостављати, нагађати и доводити у везу једно с другим. Зато мислим да је Кодекс прекршен. Сам текст није децидно споран, јер су се бавили стањем на путевима, али то довођење у везу министра и несрећа јесте спорно. О томе сведочи и сам наслов“, навела је Милошевић.

Становишта да је начин на који је текст написан проблематичан биле су и представница Локал преса у Комисији за жалбе Надежда Будимовић, представница УНС-а Јелена Петковић и представница јавности Ана Мартиноли.

Петковић је навела да је управо недостатак информација проблематичан у тексту. Да је било више детаља у тексту, како каже, не би било ни дилеме, а можда ни жалбе.

Да је требало озбиљније извештавати о овој теми сматра и Милена Васић. Ипак, она додаје да то не значи да Нова.рс није требало да извештава о овој теми.

„У дилеми сам. С једне стране, мислим да је Златко у праву, а са друге стране ту је део одлуке којим се указује на тенденциозно адресирање комуналног проблема на политички терен. То је наш проблем који управо долази из медијског простора. Нека елементарна животна питања су почела да зависе од тога која је партија на власти, а не би смело да буде тако“, рекла је Васић, која је била уздржана када је ова одлука у питању.

Подсетимо, Весић је 10. јануара послао допис председнику Удружења новинара Србије (УНС) Живојину Ракочевићу, у којем је тражио да УНС јавно осуди главног уредника портала Нова.рс Михаила Јовићевића због овог текста. Ракочевић му је тада одговорио да УНС има поверење у одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу и препоручио му да поднесе жалбу овом саморегулаторном телу медијске заједнице које су основали УНС, НУНС, организације издавача медија и представници цивилног сектора.

 

Када се навођење социјалног статуса починиоца или жртве кривичног дела сматра Кршењем кодекса?

Комисија за жалбе је на јучерашњој седници, упркос опширној диксусији, једногласно одлучила да су „Вечерње новости“, „Дневник“, „Курир“ и „Блиц.рс“ прекршили Кодекс, односно тачке из поглавља Одговорност новинара и Новинарска пажња.

Организација А11 која се бави борбом за људска права жалила се на „Вечерње новости“, „Дневник“, „Курир“ и „Блиц.рс“, наводећи да су објављивањем текстова о убиству у Новом Саду ове редакције шириле стереотипе о популацији која нема кров над главом. Текстовима је, тврди ова организација, „показан висок ниво несензибилности према положају особа у ситуацији бескућништва који су актери описаног догађаја“.

У жалби организације А11 пише да се социјални статус починиоца или жртве наводи само ако је у директној вези са природом почињеног дела, што у овој ситуацији, како додају, није случај.

„У тексту се гради и наратив о бескућницима као о особама лоших животних навика које се одају алкохолизму што може довести до убиства. Томе доприносе и изјаве комшија које наводе да се плаше да пролазе поред те напуштене куће (у којој се десило убиство, прим.нов.)“, наводи се у жалби.

Прекршајем Кодекса сматрају и употребу колоквијалног термина „бескућник“ јер кажу да је исправно користити термин “особе у стању бескућништва“.

У одговору на жалбу, „Дневник“ је навео да није постојала намера да се било која групација етикетира и да није изостала дужна новинарска пажња.

„Сви подаци у поменутом тексту добијени су из неколико званичних извора, било да је реч о начину живота осумњиченог и жртве, онога што је претходило догађају, као и оном што је уследило. Такође, новинар се и лично уверио у којим условима су осумњичени и жртва боравили у напуштеној кући у којој се догодио убиство, што је и документовано фотографијама“, пише „Дневник“ у одговору на жалбу.

Обавеза новинара је према Кодексу да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађају од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије, а то је, како кажу из редакције „Дневника“, и учињено.

Оваква жалба може се, како наводе из „Дневника“ протумачити као покушај ограничавања новинара да поступе по првом одељку Кодекса – Истинитост извештавања.

Редакција овог листа у одговору на жалбу истиче и да је „Дневник“ у потпуности заштитио идентитет осумњичене особе и без сензационализма навео да се догодио„сукоб двојице бескућника који су боравили у напуштеној кући“.

„Управо супротно од жалбених навода редакција сматра да је и овај елемент извештаја важан за тачно информисање, да се не сме прећуткивати и да медији имају важну улогу да покрену институције на деловање и скрену пажњу надлежних на проблеме“, наводе из „Дневника“.

Они мисле да је социјални статус у вези са природом кривичног дела. Подсећају на претходне случајеве убиства бескућника у Новом Саду о којима су они извештавали и пратили суђења.

Ни тада, ни сада, како кажу, нису имали намеру да угрозе права ове друштвене групе већ да нагласе да су жртве по свом положају угроженије од осталих грађана. Истакли су и да тим суђењима нису присуствовали представници невладиних организација, што су окарактерисали као „неодстатак заинтересованости да својим учешћем покаже бригу о било којој од тих особа и њиховим породицама“.

„Важно је да напоменемо да у тексту 'Дневника' не постоји цитат из жалбе који гласи 'бескућницима (само) убицама и алкохоличарима' те је објашњење да се тиме крши Кодекс бесмислен и импутира се редакцији нешто чега у тексту нема“, наводе они.

Из „Новости“ пак наводе да су детаље убиства пренели из саопштења Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду. Навели су и то да термин „бескућници“ користе и званичне државне институције, те он није употребљен да би се неко увредио, већ да би се објаснио контекст убиства које је узнемирило јавност.

У одговору из „Курира“ наводе да су објавили тачну, проврену и истиниту информацију, као и да није било никакве дискриминације и ширења стереотипа. Информација да су у питању бескућници је, каже редакција „Курира“, била битна за разумевање догађаја.

Када је у питању термин бескућник, навели су да и речник Матице српске познаје овај термин.

Ана Мартиноли рекла је да информације које су навели у одговору на жалбу нису у потпуности тачне, те да се у речнику Матице српске термин „бескућник“ карактерише као „пробисвет“ и да проблематична је перцепција овог појма. Навела је и да је пре седнице пронашла само једну институцију која у свом називу садржи појам бескућник.

Ипак, за Милену Васић и већину чланова Комисије за жалбе, проблем у овим текстовима није терминилогија, већ потенцирање информације да је осумњичени за убиство бескућник.

„Оваква врста извештавања гаји и одржава стереотип о бескућницима као о људима који су склони криминалитету“, навела је.

Гордана Новаковић навела је да је, када су разматрали одлуку да ли је прекршен Кодекс, имала извесну резерву, јер су поменути медији о овом убиству извештавали како извештавају о било ком другом убиству.

„Испитујемо приватни живот, питамо комшије и слично. Чинило ми се упитно да ли су ови људи стварно дискриминисани зато што су бескућници или би било тако да се ради о било којој другој особи“, навела је Новаковић.

Са њом је сагласан био и Шабић који је рекао да Кодекс јесте прекршен, али да и он мора у појединим аспектима ове теме остати резервисан.

„Овде заиста не препознајем намеру да се неко дискриминише. У питању је неспретно извештавање о неком догађају. Редакције вероватно нису ни разумеле шта ми заправо тражимо од њих. Није им ни лако да разумеју јер су данас готово свакодневно у извештавању о криминалним или било каквим скандалозним догађајима у употреби описни или експлицитни статуси попут ‘Србин је убио, Хрват је убио’ и слично“, навео је.

Да Комисија за жалбе није ту да утврђује намере, сматра представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Тамара Скроза, која додаје да никада не може бити сигурна у то какве су оне заиста биле.

Жалба због (не)објављеног саопштења

На комисији су разматране жалбе не само на објављене текстове, већ и на одбијање редакција да објаве неки садржај.

Драган Антић, који је био на листи одборника групе Еколошки устанак, жалио се на Врањску плус и РТВ Врање јер оба портала нису објавила саопштење које је он послао, а односи се на стање у здравственом центру у Врању. Оно што ове редакције јесу објавиле је саопштење Градског одбора СНС у којем се, како наводи, нарушава његов углед.

На то им је проследио одговор који су објавили једанаест дана касније, и то након његовог инсистирања. Да ствар буде гора, како каже, објављен је само део његовог одговора уз пропратне коментаре ових редакција.

Из Врањске плус су у одговору навели да им је саопштење промакло јер су га добили 31. децембра, дан пре годишњег одмора. Кажу да су то објавили када је почео први радни дан. Саопштење су, како наводе, кратили јер је било предугачко. У њему се, како наводе из ове телевизије, директно обраћао градоначелнику Слободану Миленковићу, износећи непроверене информације у којима се многи функционери прозивају да користе кокаин.

Слично објашњење имали су и из РТВ Врање.

Обе редакције прекршиле су, према одлуци Комисије за жалбе, тачке поглавља Истинитост извештавања, Независност од притисака и Одговорност новинара, једногласно су одлучили чланови Комисије за жалбе.

Јовановић: Има ли смисла звати другу страну када претходно без доказа износите непроверене тврдње о њој?

Директор предузећа „Србијашуме“ Игор Брауновић поднео је жалбу на текстове који су објављени у штампаном и онлајн издању дневног листа „Курир“.

Жалба се односи на осам текстова у којима је, како наводи у жалби, он дискредитован као личност и функција коју обавља, јер је представљен као особа која је починила тешка кривична дела, да ужива мито и користи наркотике, за шта нису изнети докази. Навео је и да га екипа „Курира“ која је писала текст није контактирала.

У одговору на жалбу, адвокат „Курира“  написао је да Брауновић у жалби није јасно навео које информације оспорава и у чему се конкретно огледа повреда Кодекса.

Поменуте су, наводи, само две спорне информације – да је ухваћен у примању мита и да ужива наркотике. Адвокат каже да је истина да су у тексту изнете сумње да су неки од актера који су поменути у тексту примали мито и да су конзумирали наркотике на забавама, али да информације нису наведене онако како је Брауновић написао.

Истакао је и да се у тексту не наводи да су против Брауновића покренути кривични поступци. Питања у вези са текстом су, како наводи, послата и Брауновићу и његовим блиским сарадницима. Сазнања која је изнео „Курир“, како каже, потичу од добро обавештених извора у чију веродостојност новинари нису имали разлога да сумњају.

Представница Асоцијације медија у Комисији за Јелка Јовановић рекла је да образложење да су питали другу страну нема смисла када медији без доказа тврде такве ствари и када се задире у приватност неке особе.

„Те ограде ‘послали смо му питање’ немају смисла. Шта је било питање. Да није ‘Конзумирате ли наркотике’ или ‘Да ли сте заиста имали неприличене радње у неком мотелу’. Представници јавних предузећа јесу личности од јавног интереса и треба писати о њима. Ипак, треба писати о ономе што раде и не раде, и о функцији коју обављају. Наравно, могу и о кривичним делима, али зна се како се то ради, са каквим оградама и каквом озбиљношћу“, навела је Јелка Јовановић.

Комисија за жалбе одлучила је једногласно да је редакција „Курира“ прекршила тачке поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности.

Цела седница Комисије за жалбе: