Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Кулић и Јакшић о извештавању о трагедијама: Mорамо се ослонити на људскост и основне вредности професије
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

30. 12. 2023.

Аутор: УНС Извор: УНС

Кулић и Јакшић о извештавању о трагедијама: Mорамо се ослонити на људскост и основне вредности професије

У Србији су се у 2023. години догодиле две незапамћене трагедије - једна 3. маја у школи “Владислав Рибникар”, а друга већ следећег дана у Малом Орашју и Дубони. У подкасту УНС-а, новинарка Маја Пауновић је са новинарком РТС-а и доценткињом на Факултету политичких наука (ФПН) др Милицом Кулић и психолошкињом и доценткињом на ФПН-у др Иваном Јакшић разговарала о бројним грешкама које су медији правили приликом извештавања о овим трагедијама.

Видео: УНС

“Новинар мора да буде спреман за извештавање у свим ситуацијама, а Кодекс је довољно широк да покрије све ситуације. Кодекс није одвојен од живота. Онолико је етички колико треба да постоји етике у животу”, каже Кулић у подкасту УНС-а. 

Непримерено је, како је рекла, да медији саопштавају нешто што би и у свакодневном животу било неприкладно да се саопшти околини.

Кулић се у подкасту осврнула и на извештавање о убиству Тијане Јурић које се догодило 2014. године. Због начина на који су новинари таблоида извештавали о овом догађају, деца су, како је рекла, била склањана од новинара.

“Родитељи су у тој улици у Бајмоку склањали децу, њене школске другове, од новинара. То је била доста поражавајућа сцена - да људи склањају децу од новинара и да је позиција новинара била таква да ви од њих треба да склањате децу”, присетила се она.

Кулић је говорила и о моралним дилемама са којима се и сама суочавала, попут оне да ли треба узимати изјаву од Тијаниног оца који се суочавао са смрћу детета и није био у стању да расуђује шта је у реду да каже новинару. Ту је, како је рекла, било и других непријатних ситуција.

“Када је била сахрањена, министар полиције је на конференцији за медије рекао шта се десило. Дакле, јавност је гледала ту конференцију и ми смо пустили прилог. Сећам се да нам је колега пренео информације о детаљном исказу човека који је њу убио. Тај исказ је био толико гнусан и болестан да је било незамисливо да мирно спавате након што га прочитате. Колега је јавио уредници, а она је звала мене. Рекла ми је шта је ту била информација, а ја сам јој одговорила да ништа од тога не иде. Она ми је рекла ‘у реду’. То је добра ствар - када имате доброг уредника”, испричала је она. 

У овом и у убиствима из 2023. године јавност је научила доста тога о пропустима институција које су преносиле новинарима податке о страдалима.

“Нису само новинари криви што су дали информацију, иако и они сносе одговорност. Хајде да се запитамо о том склопу људи који ће да кажу новинару таблоида да има толико мртве деце док их родитељи траже по болницама. Не постоји кодекс, писано правило или норма која ће да каже човеку: ‘Немој да објавиш нешто иако то пише. Није у реду да објавиш ту информацију у таблоиду док родитељ иде од болнице до болнице да тражи дете.’ (...) То просто имаш у себи или немаш”, навела је она.

Никада, како је рекла Јакшић, ни у једном послу нећемо имати прецизне рецепте и смернице шта треба да радимо, али увек треба да знамо шта су основне вредности наших професија. Ипал, навела је да су и новинари људска бића којима је потребан савет и да је едукација увек важна.

У трагедијама из ове године суочавали смо се, како је рекла Јакшић, са околностима каквих није било раније. 

“Било је масовних пуцњава и у прошлости, али у овој ситуацији је било специфично то што је у улози главног виновника било дете и то што су настрдала деца. Врло брзо, дан након тога, десило се нешто на шта нас медији упозоравају. Десила се трагедија која има сличне елементе. Догађај је променио парадигму и одговор медија је био такав да је захтевао да се ипак посветимо начину на који медији извештавају”, рекла је она.

Не можемо, додала је, бити сигурни колико је начин извештавања медија утицао на понављање злочина.

 “Наравно да не можемо бити сигурни да ли је биство из Малог Орашја и Дубоне заиста последица copycat ефекта. Такав одговор никад нећемо добити. Оно што знамо о таквим процесима нас ипак доводи у позицију да преиспитамо да ли је то могао бити један од фактора. Знамо да већи интезитет извештавања и више детаља особама које се препознају, идентификују и проналазе исти ниво фрустрације, могу бити инспирација. Ми не можемо тврдити да се то засигурно десило, али нас је довело у позицију да преписпитамо одговорност медија…”, навела је она.

Цео разговор погледајте у подкасту УНС-а о извештавању о трагедијама.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси