УНС вести

06. 12. 2023.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

УНС-ова база притисака и напада на новинаре: У 2023. години исти број забележених случајева као лане, мање претњи али двоструко више притисака

Удружење новинара Србије (УНС) је у 11 месеци ове године забележило укупно 111 случајева угрожавања права новинара, за један мање него у истом периоду лане. Најчешћи вид угрожавања новинарских слобода, према УНС-овој бази, били су притисци којих је било 42, готово двоструко више него прошле године.

Притисци су углавном долазили од јавних функционера и представника политичких странака, који су новинаре вређали или им пак  „објашњавали“ како да обављају свој посао. Овакви подаци указују на то да је култура јавног говора назадовала у односу на прошлу годину.

Иако је било више притисака, број евидентираних претњи у УНС-овој бази је значајно мањи него лане.

Док је у првих 11 месеци ове године забележено 29 претњи новинарима, у истом периоду прошле године забележене су 43 претње. Иако би смањење претњи требало да буде охрабрујући податак, чињеница да су појединим новинарима више пута стизале претње од исте особе или групе људи, показује да негативан тренд ипак није заустављен.

То потврђује и информација да су забележена три физичка напада више него прошле године, односно укупно 13.

Ипак, у бази УНС-а је у првих 11 месеци ове године забележено шест случајева онемогућавања рада мање него лане, односно укупно 23 случаја. Поред тога, УНС је евидентирао један случај угрожавања приватности, као и три напада на имовину.

Новинари добијали низ дојава о бомби и претње спаљивањем редакције

Са највише претњи и притисака су се, како показује УНС-ова база, суочавали новинари медијских кућа „Н1“ и „Данас“, а одмах после њих новинари РТС-а и КРИК-а.

Друштвеним мрежама ове године кружили су спотови непознатих аутора у којима се о појединим новинарима и медијима говорило као о „злу“, „страној пропаганди“, некоме коме је циљ да „сатре српску културу и православље“ и чија је „зла намера да затре српски идентитет, културу, традицију и веру“. У августу су се појавила три оваква видео-снимка са фотографијама новинара дневног листа „Данас“ и телевизија „Нова С“ и „Н1“.

Фотографије ових новинара објављиване су и на летцима са сличном поруком, које је Конзервативни покрет „Наши“ неколико пута убацивао у просторије „Н1“ и „Данаса“.

Редакција дневног листа „Данас“ добила је и претње спаљивањем редакције.

„После спаљивања неће ни помена бити од њих“, писало је у коментару на текст „Каква је улога СПЦ у трагичним догађајима на Косову“.

Осумњичени за претње спаљивањем редакцији дневног листа „Данас“ М. С. је идентификован, претресен је стан који је користио и „по налогу Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал одређено му је задржавање до 48 часова, у ком року ће бити доведен у Посебно тужилаштво на саслушање у својству окривљеног за кривично дело Угрожавање сигурности“ рекао је крајем септембра УНС-у тужилац за ВТК Бранко Стаменковић.

Претње смрћу је крајем јула добио и новинар „Данаса“ Војин Радовановић, и то као одговор текст УНС-а у коме пише да полиција није саслушала сведока кога је Радовановић навео у случају када је нападнут на сплаву „Шлеп“. Новинар је поделио УНС-ов текст на свом Инстаграм профилу, након чега је добио претећу поруку са налога „Selidbeiprevozz“.

УНС је претњу Радовановићу одмах пријавио Тужилаштву за високотехнолошки криминал кроз механизам Сталне радне групе за безбедност новинара.

Оптужени Л.Б. је два месеца касније на саслушању признао да је претњом смрћу преко Инстаграма угрозио сигурност Радовановића и са њим је закључен споразум о признању кривице, потврдили су у крајем августа УНС-у из Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал.

Попут претходне, и ову годину обележиле су дојаве о бомбама. Овог пута, већина је стизала на адресу Јавног сервиса. Само у новембру, новинари РТС-а добили су неколико дојава да је у згради Радио Београда у Хиландарској и згради телевизије у Таковској и Абердаревој улици постављена бомба.

Генерални директор Радио Београда Милан Недић рекао је за УНС пре недељу дана да учестале дојаве о бомби представљају специјални рат који се води против РТС-а.

Претње су у великој мери добијали и новинари локалних медија, и то често испод објава којима се пружа информација или најављује догађај. Пример су претње које је редакција портала „Југмедија“ добила преко Фејсбука након објављивања вести о пројекцији филма „Сви смо различити и лепи“ на српском и албанском језику.

„Издајници бедни, све бих вас поклао“, „проклете вам биле паре и децу њима сунетиле“, „постали сте ОВК“-  само су неки од коментара који су на Фејсбук страници објављени испод линка ка вести о пројекцији филма који је снимљен под покровитељством УНХЦР-а, поводом Светског дана избеглица.

И портал Инфоврањске означаван је као „гласило шиптарских терориста који хапсе Србе на северу Косова и Метохије“ и „саучесник терористичке организације“, и то у објави ГО Српске напредне странке у Врању.

Све чешћи вид притиска су и СЛАП тужбе, а највећи број таквих тужби које су забележене у УНС-овој бази поднет је против КРИК-а.

Ове године, након серије претњи, један новинар морао да напусти земљу. Наиме, након претећих порука на друштвеним мрежама новинар, писац и аутор подкаста „Добар, лош, зао“ Марко Видојковић, отишао је из Србије. То је учинио уз помоћ светског удружења писаца ПЕН интрнешнел, које је омогућило да он и његова породица буду пресељени на безбедну локацију.

Претње за време суђења: Страдаће неко невин

Новинари и медијски радници су претње добијали и за време суђења. Дејан Николић Кантар је у мају председници суда у Врању и поступајућем судији упутио захтев у коме је навео: „Страдаће неко невин као што сам и ја невин у судским процесима па захтевам да се искључи целокупна јавност и чланови моје породице…”.

Новинар Веран Матић је након захтева Кантара тражио да се обезбеди појачана заштита свим запосленима и члановима Сталне радне групе за безбедност новинара који прате суђење.

Ову годину обележиће и забрана уласка на Косово и Метохију и онемогућавање рада новинарки РТС-а и ауторки емисије „Право на сутра“ Светлани Вукмировић.

Новинарка РТС-а и ауторка емисије „Право на сутра“ Светлана Вукмировић жалила се средином ове године Министарству унутрашњих послова Косова јер јој, тада више од пола године, а сада већ годину дана, није дозвољен улазак на Косово и Метохију. Међутим, жалба је одбијена и колегиница Вукмировић ни данас не може да уђе на КиМ и несметано обавља свој посао.

УНС је Европској и Међународној федерацији новинара, као и још седам новинарских и медијских организација и мрежа у јулу упутило писмо у коме је затражило помоћ. Месец дана касније су ове организације у писму косовским властима изразиле забринутост због случаја новинарке Светлане Вукмировић, којој је од 2018. године у више наврата одбијен улазак на Косово и онемогућено обављање посла“.

„У три писма упућена Министарству унутрашњих послова, Министарству спољних послова и Омбудсману, позивамо на објашњење зашто је новинарки одбијен улазак и тражимо да надлежни обезбеде да се потписани споразуми између Србије и Косова, који подразумевају слободу кретања, поштују без изузетка“, наводи се у саопштењу које су потписали ЕФЈ, Удружење новинара Косова, Удружење новинара Македоније, Удружење БХ новинари, Хрватско новинарско друштво, Независно удружење новинара Србије , Синдикат медија Црне Горе, Европска федерација новинара (ЕФЈ), OBC Transeuropa (ОБЦТ), Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ) и Free Press Unlimited (ФПУ).

У јеку подгрејаних тензија, у мају и јуну је више пута угрожавана безбедност новинарима на КиМ. За време живог укључења поводом сукоба КФОР-а и грађана Звечана новинару Танјуга Димитрију Мирковићу је шок бомба експлодирала крај ноге.

Само дан након што је Мирковић повређен, маскирани нападачи су новинаре редакција на албанском језику гађали јајима и тако им онемогућили снимање скупа испред општинске зграде. Каменицама су поломљена ветробранска стакла аутомобила телевизије Панорама и возила канала А2, а, како су српским колегама јавили новинари албанских редакција, у метежу је поломљен објектив камере сниматељу ТеВе1.

Новинар осуђен због Позива на насилну промену уставног уређења

Новинар Милован Бркић је у јулу осуђен у Вишем суду у Београду на 14 месеци затвора због кривичног дела Позивање на насилну промену уставног уређења.

Тужилаштво је теретило Бркића да је 8. маја 2023. око 18 часова на Тргу Николе Пашића у Београду током протеста „Србија против насиља“ позвао да се насилно промени државно уставно уређење, свргну највиши државни органи и њихови представници.

Више јавно тужилаштво (ВЈТ) је у оптужном акту предложило суду да окривљеног осуди на казну затвора од две године.

УНС је саопштио да су оваковом пресудом против главног и одговорног уредника „Таблоида“ Милована Бркића, Тужилаштво и суд стали на страну власти, а не закона и грађана ове земље.

УНС и његов правни тим су навели да не подржавају изјаве Милована Бркића, али да сматрају да се у овом случају не ради о позивању на рушење уставног поретка за шта је Бркић осуђен на казну затвора. Ово Удружење је тада истакло да ће са пажњом и у наредним периоду пратити овај случај.

УНС позива колегинице и колеге да пријаве УНС-у сваки вид притисака, претњи, напада и онемогућавања рада како би овакви случајеви могли да буду благовремено пријављени надлежним институцијама и како би им била пружена неопходна правна и друга помоћ.