УНС вести
23. 11. 2023.
Владимир Митрић – напад, године проткане претњама и живот под обезбеђењем
Владимир Митрић, новинар из Лознице, већ 18 година живи под полицијским обезбеђењем. Претучен је у сред дана у улазу у зграду у којој живи, 12. септембра 2005. године, након серије вербалних и претњи демолирањем аутомобила.
Како каже за УНС, претучен је „на само десетак корака од баште пуне гостију у којој су била четири полицајца, у цивилу, ван дужности и, како се касније испоставило, двојица људи који су означени као ’честа полицијска оперативна веза’“.
Његови проблеми почели су, како наводи, после убиства Жељка Ражнатовића Аркана, 15. јануара 2000. године у београдском хотелу Интерконтинентал.
„Моје писање указивало је ’одакле ветар дува’, о чему сам свакодневно извештавао“, каже Митрић и додаје да је „занимљиво да сам се, због начина на који сам писао, замерио и ’аркановцима’ и онима који су били против њих“.
„Није било дана да нисам добијао телефонске, али и друге, претње. Долазиле су са разних места, и све су биле истинско угрожавање безбедности“, прича.
Митрић је у годинама које су уследиле, поред претњи, наставио да ради и пише о криминалу с обе стране Дрине. Писао је о злоупотребама, диловању дроге, трговини људима, убиствима, кријумчарењу људи и аутомобила преко Дрине, минско-експлозивним средствима, о почетку „пљачкашке приватизације“...
„Од изласка осумњичених за Арканово убиство из притвора, којих је највише из Лознице, три пута су ми, у строгом центру града, демолирана кола“, прича за УНС, „да би ме коначно пребили 12. септембра 2005. године“.
„Нападач, иначе, полицајац ПС Нови Београд, који је пре тога хапшен због рекетирања лозничке породице, није чак био ни маскиран. Напад на мене је био, по акцији и по простору где се догодио, идентичан оном на Милана Пантића у Јагодини. Преживео сам можда само зато што сам имао више среће, што сам закорачио да ми први ударац бејзбол палицом не буде у главу, већ међу плећке и што сам рукама грчевито бранио главу, због чега ми је рука поломљена“, каже Митрић.
Нападачу је суђено за наношење тешких телесних повреда, иако је, како каже овај лознички новинар, „имао мишљење судских вештака који су указивали да је у питању убиство у покушају“.
Суђење је трајало шест година. Први пут је првостепено у Основном суду у Лозници нападач осуђен на шест месеци затвора. Судско веће укинуло је ту пресуду.
„Поново је у Основном суду у Лозници осуђен на шест месеци, да би Апелациони суд донео казну од годину дана затвора. Није је издржао у целости, јер је био обухваћен помиловањима тадашњег председника Томислава Николића“, каже Митрић.
Упоредо са овим поступком осуђен је, прича лознички новинар, новчаном казном и због увреде коју му је упутио на суђењу.
„Никад није показао намеру да призна дела, да се покаје. Досуђене судске трошкове и накнаду казне никада није платио. Изиграва прописе, тако што фиктивно одјављује и пријављује адресе, а имао је довољно времена да све драгоцености преведе на друге“, каже Митрић.
Угрожавање сигурности и увреде и 17 година после напада
Прошле године у октобру, 17 година од напада, док је био у Драгињцу на новинарском задатку, у једном ресторану полицајац у пензији је почео да га вређа.
Како за УНС каже, након серије озбиљних увреда полицајац му је рекао и „да поуздано зна да ће онај који ме је пребио 12. септембра 2005. поново да ме пребије“.
„Свему томе сведочили су и полицајци из обезбеђења. Тужио сам га за увреде, а Основно јавно тужилаштво га је оптужило и за угрожавање сигурности. Предмет је спојен, саслушани су сведоци, а на рочишту које ће бити одржано 13. децембра очекујем крај суђења“, прича Митрић и додаје да је судија за претходни поступак осумњиченом одредила меру јављања у полицију два пута недељно.
Додаје да је велики успех његовог адвокатског тима што је судија, упркос противљењу одбране, прихватила предлог да у списе предмета уврсти и пресуду против полицајца у пензији који га је претукао.
Живот са обезбеђењем тежак, али неопходан
Живот под сталним полицијским обезбеђењем није лак, каже Митрић, али истиче да би, иако оно важи само за подручје ПУ Шабац, евентуално укидање обезбеђења било веома лоше јер сваки његов текст и даље изазива бурне реакције и доноси му проблеме.
Он за УНС истиче да су већина полицајаца који га последњих година обезбеђују сјајни професионалци и људи, док је раније имао проблеме.
Како каже, први пут у последњих 18 година има наду и у непристрасност судија и тужилаца, али и бољи однос са локалном полицијом, што је у годинама непосредно након напада на њега било незамисливо.
„Раније су ми овдашње старешине слале полицајце који по истеку смене одлазили у кафиће у центру града и седели са мојим нападачем и његовом, наравно, криминалном дружином. Задовољан сам и односом старешина задужених за моје обезбеђење, који су и сами били на мукама, јер су им неки од колега замерали што су у добрим односима са мном“, каже он.
Митрић наводи да је потврда да је увек писао истину, али се она некима није свиђала, и то што је „командир полиције за кога је указивао у својим текстовима да је у леглу криминала још од 2000. године, ухапшен после 11 година“.
„Старешина полиције о чијим сам мешетарењима писао пре седам, осам година, недавно је ухапшен, а један њихов колега, о коме сам такође писао, догурао је скоро до највишег места у локалној полицији, а онда је, по казни, недавно премештен, као и један од његових заштитника из полиције. Ухапшене су и неке судије који су ми загорчавали живот, а сведочио сам, што ће касније да се потврди, да су били заштитници јунака мојих текстова“, каже Митрић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.