УНС вести

10. 10. 2023.

Аутор: А.Ничић Извор: УНС

Како смо извештавали о масовним убиствима у „Рибникару“, Дубони и Малом Орашју - дух који је пре пет месеци пуштен из боце и никад није враћен

Поштовање бола родитеља који су изгубили децу највиши је постулат - много виши од Кодекса, Закона, Устава“, рекао је Веран Матић на питање УНС-а како би медији требало да извештавају пет месеци од масовних убистава у школи „Владислав Рибникар“ и местима Дубона и Мало Орашје.

Зато је недавно, након што су представници државе после пуцњаве открили детаље из живота жртава, а таблоиди месецима извештавали о дечаку К.К, Матић заједно са родитељима кренуо у својеврсну "информативну контраофанзиву“ и  уместо о починиоцу, покренуо причу о убијенима и њиховим родитељима, пријатељима, талентима и достигнућима која су убијена деца имала.

Отац Ане Божовић, девојчице која је страдала у масовној пуцњави у школи „Владислав Рибникар“ рекао је у емисији Хрватске радио-телевизије „Лабиринт“ да треба причати о таленитима и вредностима убијене деце, а да им непрофесионално извештавање ствара додатни бол.

„Много иницијатива долази од нас, родитеља, а не би требало. Ми би требало да тугујемо и гледамо како ћемо даље, а нама време пролази на праћење судског поступка, вођење рачуна о томе да буду изнете све информације. Боримо се да медији извештавају како би требало, по Кодексу, да се не би отворила Пандорина кутија“, рекао је Иван Божовић.

Пандорина кутија је већ отворена оног тренутка када су изнети први детаљи о животу дечака К.К, сматра Веран Матић. Са тим детаљима кренуло је, како каже, и непрофесионално извештавање које је било налик духу који је пуштен из боце и до данас није враћен.

 

У првих месец дана након масовних убистава, додатну трауматизацију породица узроковале су, додаје Матић, бројне спекулације, дезинформације, али и одлуке које су надлежни органи доносили стихијски, без припреме.

Таблоиди су, како каже, добили неограничени простор за неистине, полуистине.

Уредница у „Политици“ Данијела Вукосављевић каже да су се од самог почетка новинари њене редакције трудили да извештавају тачно и објективно, свеобухватно и без сензационализма. И у редакцији „Данаса“, говори уредница Јована Станковић, договор je од првог момента био да ниједна непроверена информација не иде. У обе редакције и даље инсистирају на истим правилима, кажу новинарке.

Танка линија између позитивног извештавања и изазивања сажаљења

Породице страдалих у масовној пуцњави у школи „Владислав Рибникар“ замолиле су у писму све уреднике медија да не пишу о К.К. и да не објављују текстове са сажаљивим тоном, већ да уместо тога пишу текстове о талентима и вредностима страдале деце.

Коментаришући могућност да, из жеље да у позитивном светлу представи страдале, новинар нехотице произведе сажаљив тон приликом извештавања, јутарња уредница онлајн издања „Данаса“ Јована Станковић саветује колеге које желе да пишу о вредностима и талентима страдалих треба да се посвете тексту тако да им на првом месту не буде читаност, већ емпатија и професионални стандарди.

„Засигурно је да би текстови о њиховим успесима, наградама, виспрености и духовитости, уколико се квалитетно напишу, могли позитивно да утичу на породице страдалих, али и на упознавање јавности са тим какви су они заиста били, а да се притом не ствара негативан осећај сажаљења“, истакла је уредница у „Данасу“.

Линија између извештавања у којем се о жртвама говори у позитивном светлу и производње сажаљивог тона некад је, каже Станковић, веома танка. Зато, како додаје, новинар приликом извештавања мора да пази да остане објективан, као и да никако не релативизује злочине који су се десили.

 

Станковић сматра да су у случају масовних убистава у „Рибникару“ и селима у околини Младеновца и Смедерева, новинари таблоида често намерно прелазили границу између сажаљивог и афирмишућег извештавања. Овакво писање се, како додаје, наставило и недељама након трагедија.

„Након неког времена, медији, у чему су опет предњачили таблоиди, почели су да пишу о животима жртава, али и, што је још горе, животима починилаца злочина, чиме су додатно прелазили линију и по ко зна који пут нанели бол породицама жртава“, каже Станковић за УНС.

Веран Матић је почетком септембра написао први текст у низу који говори о вредностима и талентима убијене деце, што је, како каже довело до промене у понашању таблоида.

„Написао сам највећи број тих текстова које су сви могли да пренесу, али уз моју сагласност. Након одобрења, давао сам упутства на који начин се ти текстови могу преносити. Неопходно је било да буду преношени интегрално, да се не мењају наслови, не убацују нови садржаји, као и да се текстови позиционирају тако да не буду у околини сензационалистичких и тривијалних текстова“, навео је Матић.

 

Било је, како додаје, тренутака када је морао да шаље упозорења медијима који нису објављивали садржај како је договорено.

Иако је писао појединачне текстове, оних свеобухватних о овим трагедијама, како истиче, није било.

„Занимљиво је да није било озбиљнијих напора наших новинара да направе у континуитету програме, текстове, емисије, везане за поједине жртве или да обраде у целини један или други злочин, осим Инсајдер ТВ о убиствима у Младеновцу занимљиво је да је најдаље отишла Хрватска ТВ са емисијом Лабиринт из два дела“, рекао је он.

Матић каже да је разговарајући са родитељима и наставницима наишао на важна сведочења и  прегршт занимљивости. То су, додаје, теме које су болне и за новинара који их истражује.

Да би утврдио какву реакцију могу садржаји које објављује изазвати код породица, Веран Матић се, како каже за УНС, пред сваки разговор са родитељима консултовао са професорком психологије др Тамаром Џамоњом Игњатовић.

„После сваког разговора такође сам је звао да испричам шта планирам и затражим савет. Често текст који напишем прво њој пошаљем да погледа. Ниједну реч нисам објавио без сагласности родитеља. И ако сам писао о ширем аспекту проблема, ништа нисам објавио без сагласности родитеља - ни текст, ни фотографије, ни илустрације…“, каже Матић.

Они који осете да то не могу да испоштују, најбоље је, како каже, да не раде ништа.

„Пет месеци се прича против насиља, шета, демонстрира, а ни за трунку се у тој области нисмо померили. И не само то. Нисмо ни показали жељу за одређеним националним, или друштвеним или социјалним јединством око ових ужасних трагедија. Све то се види свакодневно у медијима“, рекао је Матић.

УНИЦЕФ-ове препоруке за извештавање о масовним пуцњавама  У Препорукама за извештавање о масовним пуцњавама које је издао УНИЦЕФ Србија наводи се да одговорним извештавањем о масовним пуцњавама јавност може да се едукује, а ризик од будућег насиља смањи. Из УНИЦЕФ-а су саветовали новинаре да у текстовима наглашавају да већина ментално оболелих особа није насилна, да објасне да бројни фактори доприносе масовној пуцњави, да изнесу чињенице о починиоцу и окарактеришиту његово понашање као незаконито и штетно,  да се обрате стручњацима за коментар, да буду увиђајни и опрезно користе слике, као и да пренесу шта породице жртава имају да кажу.

Медији често објављивали узнемирујуће садржаје и уносили страх

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић за сајт УНС-а каже да су, судећи по текстовима о којима је расправљала Комисија за жалбе, најчешће кршене одредбе у Кодексу новинара Србије које новинарима забрањују да објављују узнемирујуће садржаје и уношење страха.

 

„Овакви садржаји су штетни пре свега за децу. Често су злоупотребљаване емоције људи и њихова недовољна способност расуђивања. Злоупотребљени су људи који су били у стању потпуног шока због трагедија, а које су новинари испитивали, укључујући и децу која су у паници истрчала из школе. Није поштована ни приватност жртава и њихових породица и често није показан ни пијетет“, рекла је она.

Приликом извештавања о масовним пуцњавама, додаје, није поштована ни претпоставка невиности осумњичених, а кршене су и одредбе из поглавља Истинитост извештавања, јер је било много дезинформација и непроверених информација.

Уреднице „Политике“ и „Данаса“: Најважније је поштовати достојанство жртава  

Уреднице дневних листова „Политика“ и „Данас“, медија који по извештајима Савета за штампу иначе најмање крше Кодекс, кажу да су се новинари ових редакција руководили чињеницама и водили рачуна о поштовању достојанства жртава.

„Од самог почетка писања о овим догађајима ‘Политика’ се трудила да извештава тачно и објективно, али свеобухватно и без сензационализма. Дакле, руководили смо се искључиво чињеницама и званичним информацијама надлежних, не остављајући простора у текстовима за спекулације било ког типа. Уз то, приликом обрађивања тема поводом ова два злочина, бирали смо компетентне саговорнике и стручњаке из различитих области како би јавност добила одговоре на сва питања и недоумице“, каже уредница рубрике Друштво у „Политици“ Данијела Вукосављевић.

 

Трудећи се да задовоље интересовање јавности, све текстове су, како каже, писали уз уважавање достојанства жртава и њихових породица, као и осталих посредних и непосредних учесника ових догађаја.

„Истовремено смо поштовали и права осумњичених и њихових породица. Такође, били смо врло опрезни приликом објављивања фотографија у вези са догађајима. У том смислу, и пет месеци касније, наставили смо са истим принципом извештавања и аналитичке обраде тема која се тичу масовних убистава која су се догодила у мају“, истиче она.  

Трећег маја се, указује Јована Станковић из редакције „Данаса“, са масовном пуцњавом у основној школи први пут сусрело не само наше друштво, већ и новинарство.  

„У тренутку када су стигле прве информације о пуцњави у Основној школи ‘Владислав Рибникар’, у редакцији „Данаса“ сам била са свега неколико дежурних новинара и већ тада смо се договорили да на нашем порталу неће бити објављена ниједна непроверена информација, чега смо се држали наредних дана, па и месеци“, прича Станковић.

Најважније је било, како каже, одговорним извештавањем сачувати достојанство жртава и њихових породица.

 „У том таласу информација који нас је све запљуснуо, пре свега од државних органа који су објављивали и шта треба и шта не треба, а онда и од медија гладних `кликова`, било нам је важно да испливамо на површину и радимо онако како најбоље умемо. To подразумева да пружимо информације које се не могу довести у питање, зовемо релевантне саговорнике и поставимо се објективно“, рекла је Станковић.

Највише су, како каже, водили рачуна о поштовању Кодекса, који су проверавали кад год су имали неку недоумицу.

„Држали смо се и одлука које смо донели још пре него што смо објавили прву вест о пуцњави у „Рибникару“, а међу њима су да не објављујемо идентитет починилаца кривичних дела, рачунајући и фотографије, да не објављујемо идентитете жртава, фотографије уплаканих родитеља и деце, нити да на било који начин релативизујемо злочине, и сматрам да смо у томе успели“, рекла је она.