УНС вести
09. 10. 2023.
Од Савета за штампу до влaсништва дневног листа "Политика": Примедбе УНС-а на Нацрт закона о јавном информисању и медијима
Удружење новинара Србије (УНС) доставило је Министарству информисања и телекомуникација коментаре на Нацрт закона о јавном информисању и медијима у којима је навело примедбе и предлоге за измене овог Закона.
УНС је тражио да приликом одлучивања комисија о расподели новца на медијским конкурсима један од критеријума буду одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу и да се притом узму у обзир прекршаји свих штампаних и онлајн медија. Подсетимо, у Нацрту закона наводи се да ће у обзир бити узети само прекршаји Кодекса оних медија којих су прихватили надлежност Савета за штампу.
Овако формулисан Нацрт закона, истиче УНС, у неповољнији положај ставља медије који су прихватили надлежност Савета за штампу и обесмишљава поштовање професионалних и етичких стандарда, јер би медији који се не придржавају Кодекса имали предност приликом одлучивања о додели новца.
С обзиром на то да је поштовање професионалних и етичких стандарда предвиђено као критеријум при оцени пројеката, у постојећем Нацрту, како је истакао УНС, није назначено на који начин ће медији који нису признали надлежност Савета за штампу доказивати овај критеријум.
УНС је истакао и да би узимање у обзир одлука других самогергулаторних тела, а посебно оних која су основана за време израде овог Закона обесмислило овај критеријум. Тада би, објашњава УНС, свака асоцијација или поједини медији могли да оснивају своја саморегулаторна тела по потреби и ad hoc за издавање потврде о поштовању Кодекса.
УНС је предложио и да се уведе казнена одредба и да се у члану 150 предвиди да ће новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара бити кажњено за прекршај одговорно лице у органу јавне власти уколико не затражи податке од Савета за штампу о прекршајима Кодекса.
УНС је упутио предлог да у Члану 25 буде Нацрта закона о јавном информисању и медијима буде наведено да у раду комисија које одлучују о расподели новца за медијке пројекте могу учествовати и теоретичари, аналитичари и практичари из области медија радно ангажовани на акредитованим универзитетима у Републици Србији и особе које су запослене на јавним медијским сервисима.
Иначе, у Члану 25 Нацрта закона сада се наводи да у комисијама не могу учествовати особе које су на било који начин ангажоване у органима Републике Србије.
Овом одредбом се, истакао је УНС, у неповољнији положај стављају медијски стручњаци запослени на државним универзитетима у односу на оне који су запослени на приватним универзитетима, као и особе које су запослене на РТС и РТВ у односу на запослене у приватним медијима.
УНС је тражио и да трошкове ревизије медији финансирају из новца који су добили за реализацију пројекта. У Нацрту закона пише да медији који су добили више од 1.2 милиона динара морају да доставе и извештај ревизора, чију израду финансирају из сопствених средстава.
Ревизија пројеката, посебно оних већих, како је истакао УНС, захтева ангажовање стручњака и ревизорских кућа, што представља значајан финансијски терет. Зато УНС сматра да трошкови ревизије треба да буду покривени из буџета пројекта, у складу са уобичајеном праксом већине међународних донатора.
УНС је предложио и да конкурсима које Србија расписује за припаднике српског народа у земљама региона буду финансирани пројекти медија који информишу припаднике српског народа у земљама региона на српском језику и ћириличном писму. Тиме се доприноси очувању српског језика и писма и остварењу права на информисање српског народа у региону на националном језику и писму.
УНС је тражио и да Законом буде дозвољено да рок за реализацију пројекта буде продужен до годину од доношења одлуке о додели средстава, у случају наступања оправданих околности.
На тај начин се медијима оставља довољно времена за реализацију пројекта, имајући у виду да од почетка календарске године до доношења одлуке о расподели средстава може да протекне више месеци.
Предлог УНС-а је и да се рок за расписивање конкурса за локалне самоуправе са 31. јануара продужи до краја фебруара.
УНС је у предложио и да се чланом 18 пропише обавеза локалних самоуправа да обезбеђују део средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, у износу који није мањи од један одсто реализованог буџета у претходној години. Ова одредба се не би односила на локалне самоуправе које имају више од 300.000 становника.
УНС и даље сматра да треба да постоји обавеза локалних самоуправа да издвајају одређени проценат буџета за медијске пројекте, као што је чланом 16 Закона о финансирању политичких активности, прописано је да се за народне посланике и одборнике одваја 0,105 одсто пореских прихода Републике, Покрајине и локалне самоуправе за њихову активност.
УНС је предложио и да се законом регулише да право учешћа на конкурсима за пројектно суфинансирање медијских садржаја из области јавног информисања има издавач чији је медиј уписан у Регистар медија у складу са законом, најмање једну годину пре године у којој је расписан конкурс.
Како је УНС навео, овим решењем отклониће се неправилности и злоупотребе јер је уочено да на конкурисма аплицирају и добијају средства идавачи који региструју медиј или продукцију само за потребе конкурса.
Начелно, УНС има примедбу што медијске услуге нису регулисане овим законом, а реализују се преко јавних набавки. Поједине локалне самоуправе, позивајући се на Закон о локалној самоуправи, издвајају значајно више новца за медијске услуге. УНС је уочио да се медијке услуге не означавају како би читаоци, гледаоци, слушаоци могли знати да је у питању плаћена медијска услуга.
Став УНС-а је да медијска услуга која се на овај начин пружа мора да подлеже одредбама Закона о јавном информисању и медијима, како би се поштовали професионални и етички стандарди.
Када је у питању приватизација дневног листа „Политика“, УНС је предложио да власништво државе у издавачу овог дневног листа пређе на фондацију, чији би оснивачи били Српска академија наука и уметности, Матица српска и запослени у овој медијској кући.
Став УНС-а је да „Политика“ треба да остане јавно добро. То, како је навео УНС, значи да може да буде приватизована, али да половину власништва и право на уређивачку политику има фондација чији би оснивачи били значајне националне институције и новинари овог дневног листа.
Када је у питању Члан 39, који су на јавним расправама многи тумачили као враћање власништва државе у медијима, УНС је тражио да се њиме пропише да издавач медија не може непосредно или посредно, бити Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или делу у државној својини, односно које се у целини или делом финансира из јавних прихода.
УНС је предложио да се овом члану дода став 5 којим се прописује да ова одредба не важи за правно лице које обавља делатност електронских комуникација, у смислу прописа којим се уређују електронски медији.
Овако формулисан Члан 39, како је образложио УНС, омогућава успостављање једнакости свих облика својине, и отклања неравноправност на тржишту.
На састанку у Влади Србије који ће бити одржан сутра, са представницима новинарских удружења и асоцијација које су имале своје представнике у Радној групи, премијерка Аном Брнабић и министар телекомуникација и информисања Михаило Јовановић разговараће о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима.
Коментари (1)
Остави коментар09.10.
2023.
Будућност
Одговори„Tреба улагати у будућност“, говорили су ми родитељи кад сам био мали. Па ето, ја сам улагао у акције „Политике“, ал’ будућност никако да ми стигне.