УНС вести
21. 09. 2023.
Стручна јавност на расправи у Нишу: Треба ли Телеком да производи програм?
Учесници јучерашње јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима у Нишу били су сагласни да члан 39 Нацрта Закона, којим се прописује да медијски садржај може производити правно лице у јавној својини ако не користи државну помоћ и не обавља делатност од општег интереса, може представљати враћање државе у медије на "мала врата".
Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић истакао је да ова компликована ситуација последица претходних медијских закона.
Он је најпре подсетио да је Закон који је претходио Закону о јавном информисању и медијима из 2014. године прописивао да се издавачи штампаних медија морају одрећи продајне мреже, јер дистрибуција треба да буде одвојена од производње медијског садржаја.
Са друге стране, како је рекао, Закон из 2014. године је омогућио да оператори интернета и телекомуникационе компаније могу преко повезаних правних лица да имају своје медије.
"Значи, у неравноправној тржишној утакмици био би Телеком. Залажем се да се отворено каже о чему је реч и на кога се тај део Члана 39 односи. Ако у једном члану Нацрта закона остављате државу у медијима, а у другом тражите да Политика АД буде приватизована, све губи смисао. Када исправљате грешке из прошлости мора се тачно знати шта се и зашто исправља", додао је Брајовић.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић је рекао да је добра идеја да се у члану 39 прецизира да се изузетак односи на телекомуникационе операторе.
"Тачно је, не можемо осакатити Телеком и онемогућити му да се у 21. веку бави мултимедијом (...) Не можемо спречити Телеком Србија да се бави мултимедијом јер је он власник Јуроњуза у Србији, Блумберга и тако даље. Подржавам предлог. Хајде да видимо како да изменимо Члан 39 и да се експлицитно каже да се не односи на телекомуникационе операторе", додао је.
За Дневник РТС-а Јовановић је претходно навео да је производња мултимедије од стране оператора саставни део телекомуникација и да је у складу са еворпском праксом и директивама Европске уније.
"Највеће европске компаније су у власништву држава и не можемо једног оператора осакатити на тржишту", рекао је Јовановић.
Са овом констатацијом није био сагласан професор Раде Вељановски, који је на јавној расправи у Нишу рекао да информација коју је министар дао у Дневнику РТС-а није тачна.
"По добром новинарском обичају, увек треба проверити информацију, а ја сам у петак разговарао са медијским стручњаком из Немачке. Када сам му рекао да се нама даје информација да је Дојче Телеком управо такав пример, који има своје медије, он је био запрепашћен. Који то медиј има Дојче Телеком? Ниједан. Имао је пре двадесет година портал и угашен је", рекао је Вељановски.
Вељановски је истакао да дели мишљење министра да Телеком као и остале организације у Европи може да буде провајдер и оператор кабловских дистрибутивних мрежа и разних платформи, односно посредник између проивођача садржаја и крајњих корисника – гледалаца, слушалаца и читалаца. Ипак, Вељановски сматра да Телеком не сме да производи сопствени програм.
Помоћница министра информисања и телекомуникација Катарина Томашевић навела је операторе у Грчкој, Швајцарској, Француској, Пољској, Шведској, Белгији, Естонији, Аустрији који су власници медија.
"Све те земље имају такве регулаторне оквире и механизме да није могуће да се преко било ког медија у том случају пресликава воља власти и воља политике", рекао је Вељановски.
Томашевић је питала Вељановског како је могуће да се воља власти преслика преко спортских канала. Он је рекао да не може преко спортских, али да нам нико не гарантује да то неће бити случај са неким другим каналима.
Помоћница министра је истакла да ниједна одредба Нацрта закона не може представљати потпуну гаранцију.
"Ко вам гарантује било шта? Ми се трудимо да кроз овај Нацрт унесемо механизме који дају што већу гаранцију, али нико не може ништа у потпуности да гарантује", рекла је она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.