УНС вести
13. 09. 2023.
Централне теме јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању - Савет за штампу и власништво државе у медијима
Улога Савета за штампу, ослобађање од одговорности медија који не прихватају надлежност овог саморегулаторног тела и могући уплив државе у власништво медија питања су о којима су представници медијских удружења, новинари и медијски професионалци највише дискутовали на Јавној расправи о Нацрту закона о јавном информисању и медијима, која је одржана данас у Привредној комори Србије.
Министар информисања и телекомуникација Михајло Јовановић рекао је да је Нацрт закона израђен у складу са Медијском стратегијом, али и Уставом Републике Србије.
„Ми смо поделили одлуку са новинарским удружењима и рекли им шта није по Уставу Републике Србије. Видим да је тема Савета за штампу очигледно најинтересантнија за све. Медијска стратегија је рекла и да ко не признаје надлежност Савета за штампу не сме да се пријави на конкурсе за пројектно суфинансирање. То је очигледно било у супротности са Уставом јер бисмо форсирали некога да призна неко саморегулаторно тело“, рекао је Јовановић.
Са одлуком да и они који не признају надлежност Савета за штампу је, како каже, била сагласна и генерална секретарка овог саморегулаторног тела Гордана Новаковић.
Међутим, законски предлог којим се прописује да ће приликом одлучивања о расподели јавног новца на конкурисма за пројектно суфинансирање медија бити узети у обзир само прекршаји Кодекса новинара Србије оних медија који прихватају надлежност Савета за штампу генерална секретарка овог саморегулаторног Гордана Новаковић оцењује као катастрофалан, противуставан и дискриминаторан.
У питању је, истиче она, члан иза којег не стоји Радна група за израду Нацрта закона о јавном информисању и медијима.
Овом одредбом су, како каже Новаковић, а како је навело и Удружење новинара Србије (УНС) у саопштењу, привилеговани медији који не поштују Кодекс.
Адвокаткиња УНС-а Гордана Констанстиновић саопштила је да ово Удружење не стоји иза чланова 22 и 24, који се односе на суфинансирање медијских пројеката, чланова 39, 41, 52, 54, 156 и 157, који се односе на то ко може бити издавач, а ко произвођач медијског садржаја.
„Да ли је улога Савета за штампу која је предвиђена садашњим Нацртом законка корак уназад? Јесте. Да ли ће на тај начин бити кажњени медији који прихватају његову улогу? Апсолутно. Да ли је ико оспорио надлежност Савета за штампу који постоји дуги низ година? Није“, навела је Константиновић.
Када је у питању уставност Савета за штампу, Константиновић је направила паралелу са организацијом ОФПС која је нашла своје место у Закону о ауторском и сродним правима, а Уставни суд је потврдио да није спорно да буде прихваћена Законом.
„Став Уставног суда је био да је то потпуно уставно и да је у реду да постоји само једна организација преко које ће се остваривати колективна права. Тај аргумент може и овде да се примени. Оцену о уставности даје Уставни суд. Морам са жаљењем да констатујем да је и садашња и пређашња Радна група за израду Нацрта Закона, проверу положаја Савета за штампу од стране надлежних тела и министарстава чекала скоро два месеца. Када је дата сагласност да одредбе о Савету за штампу буду стављене на гласање, ми смо о томе гласали“, рекла је Константиновић.
Због тога што Нацрт садржи одредбе којих није било у верзији коју је изгласала Радна група, представници Коалиције за слободу медија, иако присутни у сали, нису желели да седе на местима предвиђеним за чланове Радне групе која је учествовала у изради Нацрта закона.
Фондација Славко Ћурувија је радила истраживање тужби по Закону о јавном информисању и медијима, које доказује да су исходи у складу са одлукама Комисије за жалбе, рекла је председница ове Фондације Ивана Стевановић.
„Када упоредите износе које су медији који су у највећој мери кршили Кодекс плаћали за судске одштете са новцем који су добијали из буџета, видећете да смо новцем пореских обвезника кроз пројектно суфинансирање плаћали одштете људима који су објављивали лажи или таргетирали“, истакла је она.
Иако је министар информисања и телекомуникација Михајло Јовановић на почетку излагања изразио задовољство што је Савет за штампу ипак ушао у Нацрт закона, помињању Савета за штампу као јединог саморегулаторног тела на јавној расправи су се противили представници удружења која нису била део Радне групе и нису учествовали у изради нацрта. Они су истакли да нису сагласни са радом овог саморегулаторног тела.
Председница COMNET-а Емилија Марић и представници Друштва новинара Војводине су тражили да у Закон буде уврштен и Савет за медије, као и друге организације.
"У реду би било да у Члану 45 стоји 'Савет за штампу' или друго саморегулаторно тело", рекла је Марић.
Да је чудно што се сада доводи у питање Кодекс новинара Србије, иако када је донет нико није имао примедби истакао је проф. др Раде Вељановски.
„Када је донет Кодекс, не сећам се да је ико имао проблем са њим. Сад се доводи у питање Кодекс који је заснован на међународним документима и кодексима. Та прича да ће ако неко, ако се уведе у Закон Савет за штампу, да оснује своје саморегулаторно тело, у демокрарским земљама не функционише“, рекао је он.
Тачно је, каже Вељановски, да је Савет за штампу саморегулаторно тело, а да саморегулација функционише на принципу добровољности и да сви медији не морају да прихватају његове ингеренције. Међутим, истина је, како додаје, и да ако се државни новац даје за суфинансирање медијских пројеката, тај новац не сме да добије нико ко крши Кодекс.
Тренутно смо, како је рекао Вељановски, у једној од фаза трансформације нашег медијског система, а да би промене ишле у позитивном смеру, неопходно је да се држава нема утицаја на медије.
„То подразумева и излазак државе из власништва у медијима. Власништво државе у медијима је карактеристично за јавне сервисе, али постоји низ закона и одлука којима се налаже да они имају независност у уређивачкој концепцији“, истакао је Вељановски.
Ипак, генерална Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић рекла је да је члан 39, у коме се наводи да било које привредно друштво може бити оснивач медија, неусклађен са Медијском стратегијом и враћа државно власништво на велика врата.
Ту, како су навели поједини учесници јавне расправе, постоји опасност да јавна предузећа буду власници медија.
Помоћница министра информисања и телекомуникација Катарина Томашевић рекла је да Медијска стратегија није у потпуности била у складу са Уставом Србије.
„Медијска стратегија није рађена у потпуности у складу са Уставом републике Србије. Устав прописује да је свако слободан да без одобрења на начин прописан Законом оснива предузећа. Када погледате медијску регулативу, нигде није забрањено да држава учествује на медијском тржишту, али је битно да нема доминантног утицаја“, рекла је она.
Да је на целокупној јавној расправи било речи о Савету за штампу и упливу државе у власништво медија, а да су радна права новинара потпуно занемарена, рекла је председница Синдиката новинара Србије (СИНОС) Драгана Чабаркапа. Она је истакла да су плате новинара нереално ниске и да се о томе не говори довољно.
"Ми смо предложили да се зна ко је новинар, да постоје регионални и локални јавни сервиси и да се у Закон уведе посебан одељак о радним правима. Спремили смо манифест за побољшање положаја новинара који ћемо послати свим удружењима", рекла је Чабаркапа.
Министар Јовановић је истакао да је Нацртом закона о јавном информисању и медијима, између осталог, потпуније је дефинисан јавни интерес у области јавног информисања и ближе је уређен рад издавача медија чији су оснивачи савети националних мањина, као и детаљно уређен поступак пројектног суфинансирања, али да ће размотрити сваки предлог за који се оцени да може да унапреди положај новинара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.