УНС вести

03. 08. 2023.

Аутор: К.К.Н, А.Н. Извор: УНС

УНС истражује: Јесу ли спотови против новинара „ником ништа“, угрожавање сигурности, прогањање, вређање или подстрекивање?

Само у последњих месец дана три пута су на друштвеним мрежама објављивани спотови непознатих аутора у којима се у негативном светлу приказују поједини новинари и медији.

О њима се говори као о „злу“, „страној пропаганди“,  некоме коме је циљ да „сатре српску културу и православље“ и чија је „зла намера да затре српски идентитет, културу, традицију и веру“, док се грађани позивају да се „одупру том медијском терору“.

О тим спотовима, али и самој појави, коју медији називају „таргетирањем“, а која очито постаје све заступљенија и може довести новинаре у опасност,  Удружење новинара Србије (УНС) разговарало је са тужиоцима, судијама и адвокатима, који имају различита, чак и потпуно супротстављена становишта.

Има ли одговорности за објављивање оваквих садржаја и може ли се њихово објављивање квалификовати као угрожавање сигурности или подстрекивање на насиље, односно као кривично дело, питања су која је УНС поставио својим саговорницима.  

У месец дана три видеа о новинарима Н1, Нова С и „Данаса“ Почетком јула на ТикТоку се појавио спот непознатог аутора под називом „Стоп страној пропаганди“. Директор саобраћајног предузећа „Ласта“ и члан Главног одбора Српске напредне странке Владан Секулић на свом Инстаграм налогу поделио је овај видео у којем су новинари ТВ Н1, ТВ Нова С и портала Nova.rs, уз објављивање њихових фотографија, али и фотографија инсеката и штеточина, означени као „зло којем се морамо супротставити“. Секулић је спот накнадно уклонио са свог профила. Крајем јула, на друштвеним мрежама појавио се још један спот у којем се, уз фотографије новинара и уредника Н1, Нове С и Данаса, наводи да су „инкарнација антисрпске пропаганде“, те је њихов задатак, између осталог, да „сатру српску културу и православље у Србији“. Наводи се и да да су они „финансирани страним новцем“, да су „спремни да насилно доведу страни фактор на власт“, као и да им је циљ „подршка нелегитимним властима такозваног Косова у шиканирању српског народа“. Јуче је, навео је Н1, објављен још један видео сличне садржине. Новинари телевизија Н1 и Нове С приказани су као противници напретка, промотери неистина и манипулатори, уз поруку грађанима да се „одупру том медијском терору“.

Бранко Стаменковић: „Таргетирање не постоји као кривично дело“

Бранко Стаменковић, тужилац за високотехнолошки криминал (ВТК),рекао је УНС-у да „понавља, као и више пута до сада да ’таргетирање’ не постоји као кривично дело“.

„Угрожавање сигурности и друга кривична дела су прецизно дефинисана Кривичним закоником и јавно тужилаштво може поступати само у јасно прописаним моментима. До сада нико од потенцијално оштећених, њихових правних заступника или других лица није упутио допис, извештај или кривичну пријаву Посебном тужилаштву за ВТК“, рекао је Стаменковић.

Како истиче, „уколико то буде случај, пажљиво ћемо размотрити наводе и предузети даље кораке у складу са законом“.

„До сада немам сазнања да се ради о догађају у вези ког је потребно службено поступање било ког јавног тужилаштва“, рекао је Стаменковић УНС-у.

Предраг Миловановић: Клипови пажљиво осмишљени

 

Члан Удружења тужилаца Србије Предраг Миловановић каже за УНС да су ови „видео клипови очигледно добро осмишљени од стране непознатог аутора да се њиховом садржином не уђе у кримогену зону“.

„Без обзира на то, њихов краћи формат и текст који се приказује, по својој природи предстваља својевсртан атак на другачије мишљење и изражавање. Подсетићу, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, која се може законом ограничити, између осталог и ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. У вези са тим, наводи који се емитују у клиповима, очигледно имају за циљ да дискредитују поједине медијe и новинаре, па је у том смислу Устав РС јасан, будући да се нечија слобода изражавања простире све док он том слободом не угожава нечија права“, каже Миловановић.

Према његовом суду, „за сада непознати творац овог видео садржаја, својим радњама ипак је ушао у домен кривичног законодавства, кривичног дела Увреде (чл. 170 КЗ)“.

„Стављање у изглед означеним новинарама, али и другим лицима из јавне сфере деловања, речи да је њихов задатак 'да сатру српску културу и православље у Србији… те да постоји њихова зла намера да затру српски идентитет, културу, традицију и веру', се евентуално може оценити као поменуто кривично дело, јер је из начина изражавања и других околности видљиво да је то учињено у намери омаловажавања, а не као излагање дато у оквиру озбиљне критике у вршењу новинарског позива или у одбрани неког права или заштити оправданих интереса“, каже Миловановић.

Ипак, истиче да, да би ово кривично дело постојало потребно је да се „таргетирани“ новинари осећају увређеним, односно да лично сматрају да им је повређена част, углед и достојанство.

„Напомињем да се означено кривично дело гони по приватној тужби, те да је за њега законодавац предвидео изрицање новчане казне“.

Када је, како каже, „реч о кривичним делима која се од стране тужилаштва гоне по службеној дужности, НН учинилац је био пажљив, водећи рачуна да изреченим текстом не упути конкретну претњу по живот или тело лицима која се приказују, те у кривично правном смислу не угрози њихову сигурност“.

„У овом домену, нажалост, наше кривично законодавство нема одговор, јер не инкриминише овакве радње као недозвољене, па би, због све учесталијих објава овог типа, требало размишљати у правцу измена Кривичног законика у том делу, како би се ефикасније заштитили јавни делатници од ове врсте атака против њихових основних слобода“, рекао је он.

Миловановић напомиње да пошто непознати аутор обајвљивањем видео клипова у претходном периоду „показује упорност у предузимању радњи на начин којим може осетно да угрози лични живот лица према којима се радње предузимају, евентуално би надлежни тужилац за Високо технолошки криминал могао да се ангажује по службеној дужности и у, сарадњи са МУП РС утврди идентитет НН учиниоца, те да изврши проверу има ли елемената кривичног дела Прогањања из чл. 138 а КЗ РС“.

Он каже да би јавно тужилачка организација, кога год да „тарегетирају“ ови и други слични видео клипови, требало да буде „позорна, да дела проактивно, а по потреби и реактивно“ јер живимо у друштву „у коме смо у минулом периоду имали трагичне случајеве насиља и које је ушло у једну спиралу тог феномена“.

„Јавно тужилаштво је државни орган, који у модерном организовању државе има и улогу да осим кривичног прогона врши и друге надлежности којима се штити јавни интерес. Модерно тужилаштво је након скорашње уставне реформе добило на ширем друштвеном значају, будући да је његова улога израсла и у ролу катализатора процеса у друштву који се у њему одвијају“, закључује Миловановић.

Јасмина Пауновић: Има елемената Угрожавања сигурности

Заменица јавног тужиоца Јасмина Пауновић сматра да у овим случајевима постоји потреба за реакцијом Тужилаштва, конкретно Посебног тужилаштва за високо-технолошки криминал.

„Када се једна оваква информација пласира у јавност, којом се директно доводи у питање евентуална безбедност неког лица, а овде конкретно, новинара и појединих опозиционих лидера, Тужилаштво, Одељење за високо -технолошки криминал, или МУП РС, које такође обавља и ове послове преко свог Одељења за високо-технолошки криминал, по службеној дужности формирају предмет“, каже она.

Она додаје и да постоји и могућност да овлашћени адвокат, у име оштећених поднесе кривичну пријаву.

За разлику од Предрага Миловановића, Пауновић сматра да се “у конкретном случају, може говорити и о кривичном делу Угрожавање сигурности (чл.138 КЗ)“.

„Наведено кривично дело се налази у групи кривичних дела против слобода и права човека и грађанина. То одговара и на ваше питање, да ли то представља један вид насиља. Још конкретније, став 3. поменутог члана управо се односи на 'лица која обављају послове од јавног значаја, у области информисања, у вези са пословима које обављају'“, каже Пауновић.

Пауновић је сагласна са колегом Миловановићем да је у овим случајевима „једна од могућности и подношење приватне тужбе за Увреду“.

„Објављен клип преко друштвених мрежа представља таргетирање особа чије се фотографије налазе на том клипу, у смислу негативног приступа свему ономе што такве особе раде кроз своје професионално ангажовање“, истиче Пауновић.

По њеном мишљењу, у оваквим случајевима може се говорити и о кривичном делу „Подстрекивање“.

„Како аутор клипа ни једног тренутка не наводи да ће евентуалне радње (било које) у неком смислу и лично предузети, оваквим клипом се отвара могућност да евентуално предузме неко други. Те би се стога могло говорити о Подстрекавању (члан 34 КЗ)“, каже Пауновић.

Константиновић: Спотови могу навести некога на кривично дело

Адвокатица УНС-а Гордана Константиновић мишљења је да се у овим случајевима може говорити о кривичном делу Угрожавање сигурности.

„Објављене су фотографије новинара. Из доступних информација и података може им се угрозити сигурност, посебно имајући у виду контекст спота, а то је да су они издајници Србије и да мрзе све што је српско, а воле Куртија“, рекла је Константиновић.

Константиновић подсећа да ово кривично дело подразумева угрожавање сигурности неке особе претњом да ће се напасти на живот и тело те особе.

„У овом случају, каже Константиновић, није никоме директно прећено, али спот наводи некога да почини кривично дело. Спот је направљен да би се створила клима да неко нешто уради. То је његова суштина - да се у јавности створи представа да су, конкретно, одређена лица припадници одређене фракције која има за циљ да сарађује са Куртијем и затре српску културу“, додала је Константиновић.

У овом случају „таргетирања“ је, како додаје Константиновић, „контекст забрињавајући, а изложеност тих новинара појачана јер су обележени као неко ко мрзи све што има везе са Србијом“.

„Шта то значи? Да ли свако ко има другачији политички став треба да буде изложен јавном таргетирању и, последично, узнемиравању? Да ствар буде гора, овде чак нису изнети ни њихови политички ставови. Људи су таргетирани зато што су запослени на одређеним телевизијама“, рекла је Константиновић.

Због тога, како је навела, Тужилаштво за високотехнолошки криминал треба да што пре испита овај случај.

„Треба видети и да ли је спот изазвао узнемиреност грађана. Да би се проценило колики је утицај спота на јавност, потребно је утврдити колико је људи видело садржину тог спота“, рекла је Константиновић.

Новак Лукић: Несумњиво говор мржње, изостала реакција представника институција

Адвокат Новак Лукић пак сматра да у спотовима нема елемената кривичних дела Угрожавање сигурности и евентуалног Подстрекивања на угрожавање сигурности, али да постоје друга кривична дела под која би овакви спотови могли да се подведу.

За кривично дело Угрожавање сигурности, каже Лукић, мора да постоји јасна претња да ће се напасти на живот или тело другог лица или њему блиског лица.

„Ако нема те претње, нема ни угрожавања сигурности“, рекао је Лукић.

За то кривично дело, морало би, каже Лукић, и да се утврди да постоји особа која ће на основу онога што је видела у споту претити оштећенима и која ће након тога рећи да ју је спот подстакао на претње. То је, како додаје, тешко доказиво.

И Лукић сматра да би у овим случајевима могло да се говори о кривичним делима Увреде и Прогањању.

 „Овде се може радити о кривичним делима Увреде која се гоне по приватној тужби јер овакви спотови заиста могу допринети нарушавању угледа и части новинара“, каже Лукић.

Он наводи да „ако се овакви спотови упорно понављају, а представљају радње којима се може осетно угрозити лични живот, онда би то могло да се квалификује као кривично дело Прогањање“.

Проблематично је, каже Лукић, што је у овом случају изостала реакција јавне власти, иако је у Члану 4 Закона о јавном информисању и медијима наведено да је забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховим политичким опредељењима и другим личним својствима.

„Није наведено како би та забрана могла да се инкриминише, односно, да се лице које треба казни, али је у интересу друштва и јавности да се овакве ствари јавно критикују. За то постоје омбудсман и државне институције које би могле да реагују јер је ово несумњиво говор мржње“,  истакао је Лукић.

Овакви спотови некада су могли, како је рекао, да се подведу и под кривично дело Клевета, које више не постоји у Кривичном законику.

„Када су се овакве ствари емитовале преко средстава јавног информисања, односно јавно, онда се то гонило по службеној дужности. Гонио је јавни тужилац који је имао веће ингеренције, који је имао веће ингеренције од приватног тужиоца да утврди ко је аутор спорног садржаја преко службе у Одељењу за високотехнолошки криминал“, објаснио је Лукић.

Марина Барбир: Без извршења нема ни кривичног дела

Суткиња Марина Барбир, чланица УО Друштва судија Србије, каже за УНС да објављивањем снимака нису остварени елементи ниједног кривичног дела које се гони по службеној дужности.

„Лично сматрам да у поменутом клипу не постоје елементи кривичног дела угрожавање сигурности односно неког другог кривичног дела које се гони по службеној дужности, јер, без обзира да ли је евентуално остварена последица кривичног дела, у смислу угрожавања сигурности новинара као пасивног субјекта, без радње извршења кривичног дела, не може постојати ни кривично дело“, наводи Барбир, суткиња Првог основног суда у Београду.

Такође подсећа да је за постојање кривичног дела Угрожавање сигурности неопходно да учинилац  прети да ће напасти на живот или тело неког лица и да та претња угрози сигурност тог лица.

„Радња извршења кривичног дела се састоји у чињењу, при чему претња може бити експлицитна или се састојати у конклудентној радњи, али у сваком случају мора бити недвосмислена и објективно постојећа“, рекла је Барбир за сајт УНС-а.