УНС вести
17. 07. 2023.
Промовисана књига новинара Шејића "Када пливаш": Приче о карактеру људи прожете кроз природне лепоте Боке
Промоција књиге поезије "Када пливаш“, новинара и члана Удружења новинара Србије (УНС) Растка Шејића одржана је у летњиковцу Бућа-Луковић у Тивту.
Премијерним представљањем поеме „Када пливаш“, затворен је вишедневни мултимедијални догађај „Позорница снова“ који је у Тивту организован поводом пола века уметничког стваралаштва.
Поред аутора, на промоцији су говорили и председник Општине Тиват и професор књижевности Жељко Комненовић, председник УНС-а, новинар, публициста и песник Живојин Ракочевић и лингвиста и уредник издања у ЈУ Градска библиотека Тиват Миомир Абовић.
Одломке из поеме читале су новосадске глумице Ана Рудакијевић и Марија Меденица, а публици се видео-поруком, обратио и сликар Зоран Мујбеговић.
Ова књига поезије својеврсни је поетски споменик медитеранском систему вредности и начину живота, закључак је промоције.
Особеним стилом и сликарским мотивима Кртољског мора, како га Шејић зове, Мујбеговић је илустровао књигу „Када пливаш“, коју су издали Матица Боке из Тивта, Прометеј из Новог Сада и Удружење „Шта хоћеш“ из Београда.
Као и у Мујбеговићевом сликарству и целокупном уметничком раду, у Шејићевој поезији Бока Которска и њено море су главни јунаци.
Између корица поеме „Када пливаш“, како описују из Вијести, цеди се морска вода, допире звук зрикаваца и шум валова који се разбијају о гребен на Тиватском заливу, за који су и Шејић и Мујбеговић родбински, али и стваралачки везани већ дужи низ година.
Жељко Комненовић навео је да је ово прва поема посвећена пливању кроз које Шејић не само да описује надземни и подводни пејзаж, магнетски привлачне лепоте Боке, већ критички сагледава окружење и говори о карактерима људи, појавама - ономе што они сматрају да је карактеристично за тренутак у којем је ова поема настала.
"Они који је буду читали, биће изненађени бриткошћу тог поетског текста који више нагиње прози него поезији, али је у сваком случају изуетно оригиналан приступ аутора“, рекао је Комненовић и додао да у Шејићевој поезији и поетским сликама које креира има доста мотива који су препознатљиви на платнима једног од највећих сликара Боке и Медитерана – Воја Станића.
Поручио је да је поема „Када пливаш“ „можда и најморскија од свих књига које је до сада издала 'Матица Боке' и истакао да ово дело „не само што је својеврсни приручник за долазак на море, већ нуди и критичко сагледавање стварности, што је и највећа његова вриједност“.
Да Шејићева поема представља својеврсни литерарни пандан ликовној поетици Воја Станића, сматра и Живојин Ракочевић који је рекао су у овом делу књижевност и култура Црне Горе, као и медитерански доживљај света, поезијом Растка Шејића добили нову, интимну слику и врло широки поглед на Боку, на Медитеран.
"Десило се нешто врло занимљиво. Растко је из различитих углова гледао и писао, а да се центар тог писања налази насред фјорда испод Ловћена. Бог је Боку даривао лепотом, а онда је Бока све нас даривала лепотом. Само ретки од нас су, међутим, успели да дарују Боку и да јој се на неки начин одуже, а Растково писање и поезија су јој управо тако указали част“, истакао је.
Ракочевић је додао да га је као читаоца изненадило то што је песник у овој књизи „своје писање прилагодио пливању и духу пливања“.
"Шејић има потребу да пише на дах, да плива на дах и да рони на дах. Када читате ову књигу, ви истовременио пливате са стиховима који су написани да трају попут замаха у пливању. Сунце зарања на мрачној пучини, шта ако никада не дође до даха? То је један од најлепших стихова ове књиге јер је читава Природа, читаво Човјечанство, почело да тражи свој дах и да размишља о свом даху“, навео је Ракочевић.
Да је занимљиво да неко у данашње време романа пише поему, истакао је Миомир Абовић.
"Пливање у Растковој поеми је готово сакрални чин који поприма те готово па свете референце. На њега се надовезују лирске асоцијације поетског субјекта, а у Шејићевом случају је то јединство Човека са Природом и постизање хармоније са Природом те преко тога, постизање хармоније са самим собом“, истакао је Абовић.
Додао је да Шејићев поетски израз баштини симболику и поетику карактерстичну за опус Васка Попе“.
Шејић је истакао да су на почетку његове каријере стихови које је писао били облепљени на зидовима по целој Србији, као и да су место нашли и на лецима којима се водила борба за демократизацију друштва. Због његове песме коју је објавио Славко Ћурувија, како је истакао, забрањиване су новине.
„Објављивање садржаја ми није било најважније, али је ова књига била потреба за сабирањем моје сталне жеље за писањем у једну целину. И да - то јесте (…) неки моменат у којем мораш да се избориш сам са собом, са светом, да то има смисла, да објасниш да тај је простор и дух Боке у којем се сјајно осећаш, специфичан и да о њему вреди причати. Пре свега, то треба поделити са морем“, рекао Шејић.
Растко Шејић је новинар, редитељ, вишестрани уметник, путописац и вођа непрофитне организације “Шта хоћеш”.
Добио је на Фестивалу документарног филма ГРФЕСТ у Грачаници за серијал ТВ емисија „На веслу прича" у ком је разговарао са најзначајнијим књижевницима Косова и Метохије који стварају на српском језику.
Током деведестих идејно је као шеф маркетинга, предводио покрете за демократизацију друштва – Студентски протест 1996/97, за који је осмислио слоган ”Београд је свет”, значењски знак Право, сијасет летака и уличних акција, као и Студентски покрет “Отпор!” у периоду 1998/99, чији је Шејић био идејни творац.
Осим тога, водио је и неколико националних кампања невладиног сектора. Радио је као ратни репортер ВИН-а Гордане Суше, био асистент на стручним економским предметима на факултету, архитекта веб сајтова, агент светских реге бедова за Источну Европу, кретаор концепта за ТВ канале…
Аутор је документарних ТВ серија “На веслу прича”, “Одлив мозгова”, “Светски”, “Бока поморска” “Девојке из седамдесетих” као и низа документарних филмова и видео спотова.
Књижевно вече приредили су ЈУ Музеј, галерија Тиват и Удружење „Шта хоћеш“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.