УНС вести

29. 03. 2023.

Аутор: Д. Бјелица Извор: УНС

По трећи пут тужилац, одбрана и окривљени изнели завршне речи, више од седам година суђења, следи пресуда за убиство Славка Ћурувије

Заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић у својој завршној речи рекао је да остаје при обе раније изречене завршне речи, навео да се нису промениле чињенице ни садржај изведених доказа и затражио да за убиство новинара и медијског издавача Славка Ћурувије буду на по 40 година осуђени високи службеници државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић, као и директни извршилац према оптужници, Мирослав Курак.

Мандић је навео да у свему остаје при оптужници коју је подигао 29. децембра 2014. године уз захтев за максималне затворске казне јер су, како је навео, окривљени из ниских побуда лишили живота 11. априла 1999. године Славка Ћурувију.

Клопка

Процењено је да у време ратног стања јавност неће деловати, рекао је Мандић, за њега је „припремљена клопка“ у којој Славко Ћурувија није имао шансе да преживи. Тужилац је навео да је Ћурувија мучки убијен и да ако се изанализира место убиства, сва дешавања, види се да је припремљена клопка и да таква његова констатација стоји.

И адвокати одбране и окривљени остали су при раније реченом, негирали су кривицу и тражили да суд донесе ослобађајућу пресуду, јер, како су навели, доказним поступком њихова одговорност није утврђена, а на оптуженичкој клупи су јер је организовано суђење служби државне безбедности једне земље.

„Највише се тужилац бавио тиме како је Ћурувија био противник власти, а да то није био предмет овог поступка. У 35. минуту помиње име Радомира Марковића у својој завршној речи. Ни у чињеничном опису он се не помиње. Скандалозна је свака пресуда у којој Радомира Марковића има“, рекао је адвокат Владимир Маринков, бранилац некадашњег начелника Ресора државне безбедности.

И Зора Добричанин Никодиновић, адвокат Радоњића и Ромића, рекла је да је најпре истакнут циљ да се се служба безбедности огласи кривом, а све након тога подређено је том циљу.

Убица или помагач

Адвокат Младен Џолић у завршној речи рекао је да се његов клијент Мирослав Курак, који је у бекству, у оптужници наводи као директни извршилац, а затим је осуђен да је помагач у извршењу кривичног дела, иако није доказано како је помагао.

Оштећена Бранка Прпа, као једини непосредни сведок, рекао је Џолић,  рекла је да не препознаје Курака. Милорад Улемек Легија испричао је, каже Џолић, да њему никад нико, па ни Радомир Марковић, није рекао да је извршилац Курак. Додао је да његов брањеник није био ни близу места извршења кривичног дела.

„У досадашњем поступку утврђено је да Курак није извршилац. Није ни припадник службе државне безбедности, то је утврђено, а то опстаје у оптужници. Нема ни мотив ни разлог“, рекао је Џолић и затражио преиначење првостепене пресуде и ослобађање Курака.

Комисија

У завршној речи Радомир Марковић говорио је да тужилац није доказао кривицу окривљених и да након „десет година суђења смо тамо где смо били првог дана“.

 Он се на почетку осврнуо на рад Комисије за истраживање убистава новинара за коју је рекао да је основана 2013. године и да је за председника изабран уместо тужиоца новинар Веран Матић, главни уредник Б92, и да су се тако у истражни поступак укључили медији.

„Како разговори са мном нису дали жељену верзију убиства, да су наручиоци породица Милошевић, они су се пребацили на државну безбедност. Па су се пребацили на сведоке из Земунског клана“, рекао је Марковић и навео да је полицијски инспектор Драган Кецман, члан Комисије, написао кривичну пријаву против окривљених.

Завршне речи

У завршној речи тужиоца Мандића поменут је исказ Бранке Прпе, Ћурувијине партнерке која је нападнута када је он убијен. Мандић је навео да у вези са њеним сведочењем треба имати у виду да се ради о изненадном дешавању, да тај исказ није могао да помогне и да она није стигла да се окрене када је први пут дошло до испаљења рафала.

„Касније њено гледање лица које је гледа у очи је сасвим верно пренето и јасно зашто није могла никад да препозна лице“, рекао је Мандић.

Провлачила се теза која по мени не стоји, наставио је тужилац, да је Славко Ћурувија био, како га често етикетирају „неки издајник“.

„Он је управо супротно био критичан према политици западних земаља“, навео је тужилац.

Одбио је да иде на састанак са Веслијем Кларком и Хавијером Соланом, а пред редакцијом је рекао да неће правити новине за цензоре, али да је против нелегалног напада НАТО-а на СРЈ.

Привлачење пажње

Тужилац Мандић је рекао да је Ћурувија привукао пажњу службе државне безбедности тиражом од 140 000 примерака, објављивањем великог броја критичких текстова 1996. и 1997. године.

„Јасно је зашто је скренуо пажњу. Био је један доминантан новинар и имао огромну медијску подршку“, рекао је Мандић.

„Све је јасно, да је он својим постојањем, на неки начин, изазвао бес и револт највиших државних органа и да га је његова храброст на крају коштала живота“, навео је Мандић.

Јасно и бескомпромисно изношење критичког става квалификовало га је, рекао је тужилац, да заврши као „унутрашњи непријатељ“ што се по правилу односило на политичке противнике актуелне власти.

Није спорно, додао је Мандић, да је Ћурувија имао контакте са представницима америчке амбасаде. Изнео је да је према Ћурувији служба државне безбедности примењивала мере од 1994. до 1998. године које су биле, ипак, како је рекао тужилац, у оквиру службених овлашћења прописаних тадашњим законом. То је разлика, рекао је, у односу на три, четири дана у априлу 1999. године, када је убијен.

Атмосфера

Тужилац је указао на бројне кривичне поступке вођене против Ћурувије, пресуде после којих је плењена имовина због милионских казни.

„Његова медијска активност била је практично уништена“, речи су Мандића.

Он је описао да се све дешава у време нецивилизацијске агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију и да Ћурувија није праћен јер се виђао са представницима америчке амбасаде, већ да га се лиши живота.

„У тим околностима ви нађете време да ангажујете да прате новинара који недељом шета по Калемегдану, који нема више новине и нема простора да функционише у јавном простору“, казао је Мандић.

Тужилац је указао на везу и да постоји модус операнди припадника службе безбедности код убиства Ћурувије, Ивана Стамболића, покушаја убиства Вука Драшковића.

Истакао је да је крајње неуобичајено било да начелник београдског центра државне безбедности, који је тек који дан то постао, Милан Радоњић води једну такву операцију праћења.

Живот дужи за дан

„Ви дајете усмене налоге да се прати 24 сата и пет минута пре убиства дајете налог да се прекине пратња и склањате могуће сведоке са лица места“, рекао је Мандић.

Сви сведоци су говорили да се радило о атипичном начину извештавања, о сваком кораку.

Тужилац је испричао да је тако за један дан Ћурувији спасен живот јер су они који су га пратили касно јавили да је кренуо кући. Тада су претрпели озбиљну критику и позвани су на рапорт, казао је Мандић.

„У оптужници је на 91. и 92. страни наведено је како су прикупљани подаци, ко је био на лицу места, ко је с ким комуницирао“, рекао је Мандић и додао да су од свих мобилних оператера прикупљени подаци, а да су релевантни подаци на 40 трака који су у судском депозиту.

Тужилац се осврнуо и на исказ Милорада Улемека Легије и рекао да „говорење да је манипулативна личност не стоји“.

Статус издајника

Адвокат Радета Марковића рекао је да је чудно да је за тужиоца праћење Ћурувије од 1994. до 1998. године било „мало незаконито, а од 1998. године пуно незаконито“.

„Нама као одбрани је стављено у уста да је Славко Ћурувија био издајник. Ми се статусом Славка Ћурувије нисмо никад бавили, никада тако нешто нисмо рекли“, навео је Маринков.

Он је додао да су тужилаштво и медији Ћурувију прогласили непријатељем број један, што има у америчким филмовима.

Недопустиво је изрицање пресуде кроз медије, рекао је Веран Матић у емисији „Око“ јуче, наставио је Маринков, а затим додао да Матић пред претресе, пред завршне речи иде пред рефлекторе телевизија, „диктира судовима које казне треба разрезати“.

„Од вас се очекује да пресудите мимо доказа како би ова пресуда била светски хит“, устврдио је Маринков обраћајући се судском већу.

Додао је да се нада да ће се више судије руководити Душановим закоником, а не делима Франца Кафке и да остаје и у овој, трећој завршној речи, при свему што је раније навео.

Ослобађање чувања тајне

Маринков је говорећи о исказу Улемека Легије рекао да је командант Црвених беретки 2016. године ослобођен чувања државне тајне, а да је јануара 2014. године саслушан, што, како је рекао, указује на то да је исказ дат противно закону и неупотребљив у кривичном поступку.

Легија је рекао да нема конкретних сазнања о овом случају, наставио је Маринков, и изнео да је бивши командант Црвених бетретки злоупотребљен и искоришћен у овом предмету.

„Притисак је на њега престао, па је он `ретерирао` и рекао да нема сазнања о овом случају“, рекао је Маринков.

Он је говорио о томе да су на незаконити начин прикупљени пдоаци о телекомуникацијама и да не постоји начин да буде утврђена аутентичност података који су на тракама похрањени.

„Траке које су одузете од Мобтела биле су једине“, рекао је Маринков.

Истрошене ципеле

„Уверен сам да ће овај суд установити да нема кривице и да ћете Европи и свету доказати да се суди према доказима, а не према аспирацијама. Ови људи су волели своју земљу и свој народ, а да им ми на овај начин враћамо као `истрошеним ципелама`. Ослободите овде окривљене, не дозволите да историја суди вашој пресуди“, рекао је на крају Маринков.

Адвокат Радоњића и Ромића, Зора Добричанин Никодиновић, рекла је да се једини сведок убиства Бранка Прпа „утерује у лаж“, а да је лепо описала шта је видела.

„Сведок Бранка Прпа је сигурна да Курак није извршилац већ да је то Лука Пејовић“, рекла је адвокат окривљених.

Она је навела да је Пејовић убијен 5. децембра 2000. године „баш након што је Стеван Никчевић (заменик Милана Радоњића прим. нов.) постао коминистар министарства полиције и оформљен ПОСКОК који је истраживао убиство Славка Ћурувије“.

Она је рекла како у својој књизи бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери каже како нису могли да „скину Милошевића, па су кренули с убиствима. Парафразирам“.

Она је поновила и како је бивши министар полиције Душан Михајловић послао своју књигу „Повленске магле“ Слободану Милошевићу у Хаг  са посветом да он зна да није крив за убиство Ћурувије.

Како је рекла Добричанин Никодиновић, ту посвету је лично видела и та књига је завршила код Милорада Вучелића, јер је Милошевић одбио да је узме, јер је био љут на Михајловића.

„Не постоји ниједан доказ да је Ратко Ромић ударио Прпу у главу“, рекла је адвокат и додала да Легија и браћа Александар и Милош Симовић немају непосредних сазнања за окривљене и убиство Ћурувије.

Она је закључила како нема у цивилизованом свету да се служби државне безбедности суди.

Судско веће Вишег суда у Београду повукло се на већање и гласање о пресуди.