УНС вести
17. 03. 2023.
Одбор за културу и информисање уклонио тачку „Стање новинарства у Србији“, представници медијских удружења напустили седницу
О стању у новинарству у Србији се на данашњој седници Одбора за културу и информисање није говорило јер је, на предлог потпредседника Одбора Небојше Бакареца, ова тема скинута са дневног реда. Потпредседник Удружења новинара Србије (УНС) Слободан Ћирић и председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић, који је данас требало да говоре на ову тему, напустили су седницу када је ова одлука донета.
На почетку седнице председник Одбора Синиша Ковачевић је предложио дневни ред, чија је прва тачка била „Стање новинарства у Србији“.
Гледишта и резултате истраживања у вези са безбедношћу, социоекономским положајем новинара, њиховим односом са правосуђем и другим важним темама везаним за новинарство у Србији требало је да изнесу представници два репрезентативна новинарска удружења – УНС-а и НУНС-а. Ипак, до тога није дошло јер је, када је Ковачевић ставио предлог дневног реда на изјашњавање, Бакарец предложио да се уклоне две тачке, међу којима је и „Стање новинарства у Србији“, уз образложење да није добио материјал за њих.
„Господин Бакарец је рекао да није добио материјал за ту тачку дневног реда, а ја сам уверен да смо Бодрожић и ја могли да му дамо одличан материјал за ту седницу, само да је хтео да нас саслуша“, рекао је Ћирић за сајт УНС-а.
Ова промена дневног реда је изгласана, та тачка је скинута, а расправа је настављена без представника новинарских удружења. Седницу је, поред Ћирића и Бодрожића, напустио и председник Одбора Синиша Ковачевић, па је председавајући био Бакарец који је и предложио да се уклоне ове тачке дневног реда. Састанак је напустило и неколико народних посланика, који су махом представници опозиционих странака. Остали чланови Одбора су наставили да раде по новом дневном реду.
Ћирић је рекао да би било нормално да и представнике власти и представнике опозиције интересује да чују нешто више о стању у новинарству, али да се данас показало да то није случај.
„Колико сам био почаствован и обрадован да на некој седници кажемо нешто о стању новинарства у Србији, толико сам био разочаран и осећао се непријатно када ту прилику нисмо добили. Очекивао сам да и представници власти и представници опозиције имају интерес да чују ставове два репрезентативна новинарска удружења о стању у медијској сфери у Србији, али очигледно да таквог интереса у овом тренутку није било“, додао је.
Ћирић: Шта бих рекао да нас нису скинули са дневног реда
Да је седница одржана, присутни би од Ћирића чули да је стање у српском новинарству забрињавајуће и да је за то много мање крива већина новинара који свој посао раде поштено одговорно и професионално, а много више други који им се, како каже, непозвани мешају у то.
„Много више су за овакво стање одговорни неки други, из сфере политике, из сфере економије, нажалост и одређени број представника наше бранше који, по свему судећи, мисле да би новинарство требало да служи неким ужим интересима, а не интересима јавности и истине“, додао је Ћирић.
Проблема је, каже, у свим областима новинарства, а посебно истиче угрожену безбедност новинара и подсећа да је УНС забележио готово двоструко више случајева репресије прошле године него претпрошле године.
Ћирић је хтео да подсети да је УНС прошле године забележио укупно 140 случајева притисака, напада, претњи и других видова репресије у 2022. години, што је готово двоструко више него у 2021. години, када су евидентирана 74 случаја.
„Бројни су случајеви угрожавања безбедности новинара, од прикривених до отворених претњи, од притисака, увреда до физичких напада на новинаре и њихову имовину. Неретко се уочава и утицај политичких и корпорацијских групација на уређивачку политику медија, што у комбинацији са изузетно лошим економским положајем већине новинара за последицу може имати и аутоцензуру, као још једно понижење којем је ова професија изложена“, додао је.
Подсетимо, у УНС-овој бази података за 2022. годину евидентиране су 44 претње, које представљају најучесталији покушај гушења слободе медија. Забележено је и 12 физичких напада, 34 случаја онемогућавања рада, 16 увреда, четири напада на медијске куће, као и 21 притисак. Место у бази нашло је и девет других случајева репресије као што су хакерски напади, застрашивање, пљачка и различити видови угрожавања безбедности.
У УНС-овој бази највише је забележених притисака на новинаре од чланова владајуће странке, док су скоро све евидентиране увреде новинарима упућене од представника политичких партија. Ипак тада су, подсећа Ћирић, евидентирани и случајеви у којима новинари вређају колеге и угрожавају њихову безбедност.
„Уз све актуелне недаће са којима је медијска бранша суочена, у њој се уочава још једна невоља која личи на оригинални српски производ - поделе и сукоби међу самим новинарима, међусобна оптуживања да су једни режимски, други тајкунски, једни провладини, други независни, па све то још и постаје главна тема ударних термина или насловних страна самих тих медија, што је само по себи апсурдно“, рекао је Ћирић за УНС.
Ћирић је, како каже, на данашњој седници желео да укаже и на недовољно јасно и снажно реаговање државних органа када је у питању осуда сваког угрожавања безбедности новинара, без обзира из које је редакције. Истакао би, каже, да су потребне измене Кривичног законика, како би већи број различитих облика напада на новинаре био обухваћен кроз кривичну одговорност.
„Изузетно су дуги, спори и исцрпљујући судски поступци у којима се суди за убиства и нападе на новинаре и њихову имовину. Још увек немамо ниједну правоснажно осуђујућу пресуду за најтежа дела против новинара (Славко Ћурувија у завршној фази тек сада, нулта тачка у истрази убиства Милана Пантића у Јагодини, дуго суђење за паљење куће Милана Јовановића у Гроцкој...)“, рекао би Ћирић народним посланицима.
Често суочени са притиском, новинари имају углавном нередовне и ниске зараде.
„У овом контексту, сигурно су најугроженији мали медији, првенствено локални. Изложени су су великим наметима СОКОЈ-а, нарочито ОФПС-а, РЕМ-а. Када је реч о приходној страни, заинтересованих оглашивача је све мање, они се углавном окрећу рекламним агенцијама као посредницима и настоје да буду присутни у великим медијима...“, каже Ћирић за УНС уместо члановима Одбора за културу и информисање.
Важан извор прихода за локалне медије могло би да буде пројектно суфинансирање, али Ћирић каже да се ова основи добра идеја, замишљена као својеврсна значајна финансијска потпора раду медија, у локалним самоуправама претворила у нешто сасвим друго.
„Различитим, временом све слободнијим тумачењима законских одредби и других прописа који регулишу ову област, пројектно суфинансирање је постало средство недвосмисленог политичког утицаја на медијску сферу“, рекао је Ћирић.
На седници би Ћирић говорио и о избору комисија које одлучују о пројектима, а које, како каже чине представници ствараних удружења и сумњивих референци.
„Иако је УНС убедљиво највеће еснафско удружење, приметно је из године у годину, да изузетно мали број наших представника буде бирано у комисије за пројектно суфинансирање и тај тренд се наставља. Уверени смо да разлог лежи у непристајању наших представника да поступају у складу са жељама локалних политичких моћника када је реч о расподели новца за пројектно суфинансирање“, рекао је Ћирић.
Додао је да ово није био случај са конкурсима Министарства културе и информисања.
Ћирић истиче да ће УНС у будућности инсистирати на томе да се повећају средства за суфинансирање медијских садржаја на Косову и Метохији и да се већа пажња посвети обуци тамошњих медијских радника за писање пројеката.
Као предуслов за решавање свих проблема и боље стање у новинарству Ћирић наводи систематске промене у свим областима.
„Овакво стање неће се скоро променити, све док не дође до суштинских системских промена у свим областима живота, промена које ће довести до тога да политика буде ствар општег добра, а не партијских и других уских интереса. До тада, ми, новинари, суочени са свим поменутим невољама, морамо остати храбри, објективни, радити свој посао у складу са професионалним стандардима, упркос настојањима политичара и квази новинара да потчине и укаљају ову професију“, додао је Ћирић.
Коментари (1)
Остави коментар17.03.
2023.
Pobegulja
A zasto Zivojin Rakocevic salje potpredsednika UNS, jel on to nema hrabrosti da se obrati vlastima i kaze sta je to sto muci novinarstvo u Srbiji? Naravno da nema jer je drzavni funkcioner i prima platu kao direktor Doma kulture u Gracanici, a tu funkciju mu je poverila Vlada Srbije.
Одговори