Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Савет за штампу: Портали нису прекршили Кодекс објављујући саопштење МУП-а о „лажном силовању“, али јесу износили непотребне детаље
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

03. 02. 2023.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Савет за штампу: Портали нису прекршили Кодекс објављујући саопштење МУП-а о „лажном силовању“, али јесу износили непотребне детаље

Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је да су Кодекс новинара Србије прекршиле редакције Гласа Западне Србије, Српског телеграфа, Информера, Златара инфо, Медиа портала и ПП медије. Чланови ове комисије су такође утврдили да Кодекс нису прекршили портали Јужне вести и Решетка, као ни шест медија на које се жалио Аутономни женски центар.

Аутономни женски центар (АЖЦ) поднео је жалбу против десет портала због објављивања текста у којем се наводи да је жена из Лесковца пријавила полицији „лажно силовање“. У тексту се наводи да је измислила да је силована како би се „осветила бившем момку“ и да је „склона алкохолу“, а ове информације саопштава анонимни извор.

Како су навели из АЖЦ-а, изостављањем идентитета извора, остављен је простор за сумњу у истинитост података објављених у тексту и само постојање тог извора.

Информације да је силовање било лажно пренете су из саопштења МУП-а. Без обзира на то, Аутономни женски центар је оценио да овакво медијско извештавање, које улази у непоткрепљене и непотребне детаље, може да доведе до смањења емпатије јавности према жртвама.

Жалбе на портале Мондо, Нишке вести, Луфтика и Директно.рс решене су договором, односно, објављивањем реаговања АЖЦ-а на овај текст.

Одговор на жалбу послале су редакције портала Телеграф, Ало и Новости, док редакције Нове.рс, Информера и Пинка то нису учиниле.

Из Телеграфа су навели да су консултовали више извора и да се не ради о неоснованим оптужбама, клеветама и гласинама.

У одговору на жалбу адвокати редакције Ало навели су да је основна информација пренета из саопштења МУП-а, а да је у тексту начињена разлика између те и информација добијених од саговорника. Додали су да је овај текст пренет са Телеграфа. Циљ, како су навели, није био било какво омаловажавање било кога, већ информисање јавности о догађају од јавног значаја.

Уредница портала Новости Андријана Нешић је такође навела да је у питању текст који је пренет из Телеграфа и истакла да новинари имају право да заштите свој извор. Неименован извор, како је додала, не мора увек бити непоуздан.

Чланица Комисије за жалбе Вида Петровић Шкеро је рекла да је добро што је ова тема била на дневном реду и што се о њој дискутовало. Како је рекла, нипошто не би било добро одбацити жалбу, јер је тема у сфери делатности АЖЦ-а. Ипак, Шкеро је навела да сматра да Кодекс није прекршен.

Додала је да се спорни текст може посматрати као реакција на прве објављене информације, односно потреба да се јавности саопшти да се догађај није одиграо онако како је првобитно саопштено.

Како се наводи у одлуци, већина чланова Комисије је сматрала да је због важности и осетљивости теме, али и због претходних, непрофесионалних и сензационалистичких објава, тешко одлучити о прекршају неке конкретне тачке Кодекса.

„Да ли би овакво извештавање могло да утиче на пријављивање неког будућег силовања и емпатије јавности према жртвама, на шта указује подносилац жалбе, у домену је претпоставки на које Комисија не може да одговори, нити то питање улази у домен етичког кодекса“, навела је Комисија за жалбе.

Представник Асоцијације медија у Комисији за жалбе Бојан Цвејић рекао је да се текст може свести под једну општу тачку кршења Кодекса.

„Овде се износе непотребни детаљи и питања – да ли је девојка лабилна, да ли се одала акохолу, да ли је била пијана, због чега је поднела пријаву. Те ствари нису од интереса за јавност и за овај случај“, образложио је Цвејић.  

Са овим су биле сагласне и Јелка Јовановић и Надежда Будимовић, које су такође гласале за то да је Кодекс прекршен, док је Оливера Милошевић била уздржана. Остали чланови сматрали су да прекршаја кодекса није било.

Сви чланови Комисије били су сагласни у констатацији да би медији морали да размисле и о томе какав утицај на публику може имати начин на који извештавају, с обзиром на посебну осетљивост ове теме.

Комисија за жалбе је препоручила медијима да буду посебно обазриви када пишу о оваквим случајевима, будући да је реч о догађајима који узнемиравају јавност и могу имати и тешке последице по даљи живот људи који су укључени у те догађаје.

Чланови Комисије су указали и на то да забрињава све присутнија тенденција цурења информација из надлежних институција у вези са овако осетљивим догађајима и темама.

Колеге морају међусобно да поштују ауторска права

Обједињену расправу чланови Комисије водили су и о жалбама које је Ненад Нешовић поднео против портала Глас Западне Србије (ГЗС), Информер, Златар Инфо, ПП медиа, Медиа портал и једногласно су одлучили да су ове медијске куће прекршиле Кодекс. 

Комисија за жалбе утврдила је да су сви онлајн медији на које се Нешовић жалио прекршили тачке поглавља истинитост извештавања и новинарска пажња, а да су сви осим Информера прекршили и тачку поглавља поштовање приватности.

Нешовић се жалио на текст о прикупљању помоћи за колегиницу које је морала да му исплати 186 хиљада динара због објављивања фотографије чији је аутор, без дозволе и навођења извора. Овај текст је првобитно објављен на порталу Гласа Западне Србије, а затим су га пренели и портали  Информер, Златар Инфо, ПП медиа и Медиа портал.

ГЗС је, како Нешовић истиче у жалби, навео да је он колегиници новац незаоконито отео, иако је она пристала на судско поравнање. Поред тога, у текстовима је, додаје, критикован као нечастан човек, због тога што ју је тужио, док је као часно представљено неовлашћено објављивање његових фотографија.

Да није испоштовано правило „чути и другу страну“ говори чињеница да нико од њега, како наводи у жалби, није затражио изјаву.

„Подносиоцу жалбе није омогућено да саопшти своју верзију догађаја, а читаоци нису упознати са позадином случаја, нити су им предочене све чињенице битне за разумевање догађаја о којем се извештава“, навели су из Комисије за жалбе у одлуци.

По оцени Комисије за жалбе, текст је необјективан, пристрасан, отворено негативно интониран и увредљив за жалиоца и није објављен у складу са основним професионалним стандардима.

Уз текстове је на свим порталима против којих је поднео жалбу осим Информера објављена и фотографија са његовог Инстаграм профила, чиме му је, како наводе из Комисије за жалбе, повређена и приватност. Ниједна од редакција на које се жалио није послала одговор на жалбу.

„Комисија сматра да је портал, уколико је желео да финансијски помогне уредници која мора да плати казну, могао то да уради тако што би писао о проблему, не износећи оптужбе на рачун другог колеге, који је своја права потражио на суду. Медији морају да поштују ауторска права новинара и фоторепортера и морају бити свесни одговорности за прекршаје ове врсте и могућих последица непоштовања ових права“, наводи се у одлуци,.

Представник Асоцијације медија у Комисији за жалбе Златко Чобовић рекао је да је текст је вид искупљења ГЗС колегиници, јер је због преузимања фотографије са овог портала она испала колатерална штета. Фотографију коју је начинио Нешовић, како је додао, новинарка је преузела са ГЗС-а мислећи да су исправно потписали аутора.

Нешовић је, стога, због вишестурког објављивања ове фотографије уз неадекатно навођење извора, поднео жалбу и против ГЗС-а.

Комисија за жалбе је једногласно одлучила да су овде прекршене прве две тачке поглавља заштита ауторских права, као и тачка поглавља одговорност новинара која се односи на плагијат.

Представница Удружења новинара Србије (УНС) у Комисији за жалбе Јелена Петковић рекла је да је проблем могао да се избегне да су из ГСЗ-а тражили дозволу за објављивање фотографије.

„Као што можемо да позовемо саговорника за изјаву, тако можемо питати и колегу да ли можемо да користимо његову фотографију“, додала је.

Тема не може бити ексклузивно право ниједног медија

Осим о жалбама на преузимање фотоградија, Савет за штампу је одучивао и о жалби на „преузимање теме“. Наиме, уредник портала Нишка иницијатива Срђан Нонић се жалио на текст у Јужним вестима, јер му је ова редакција, како је навео, преузела тему.  Савет за штампу је једногласно одлучио да „Јужне вести“ нису прекршиле Кодекс.

Нонић је у жалби истакао да су Јужне вести пропустиле да наведу да је он први на порталу Нишка иницијатива објавио текст који је довео до смене в.д. начелнице Градске управе за грађевинарство. Јужне вести су се као на прву информацију о тој теми позвале на изјаву градоначелнице дату локалној телевизији и ставиле линк ка тој изјави.

Нонић није навео за коју тачку Кодекса сматра да је прекршена. Уз жалбу је доставио и две претходне одлуке Савета за штампу које су се односиле на жалбе Јужних вести.

Главни и одговорни уредник Јужних вести Милан Зиројевић је у одговору навео да би жалбу требало одбацити јер је Нонић већ у првом пасусу навео да је реч о преузимању теме. Тако нешто, како је истакао, уопште није утврђено кодексом. У тексту се, како је додао Зиројевић, нису бавили дивљом градњом већ сменама у градској управи, док је почетна информација била изјава градоначелнице којом је најавила смену.

Представница јавности у Комисији за жалбе Снежана Андрејевић рекла је да се текст Нишке иницијативе разликује од текста у Јужним вестима. Као такав се, како каже, не може сматрати повредом ауторских права.

„Тачно је да Јужне вести нигде не помињу градњу и да са тотално других аспеката посматрају овај случај“, рекла је.

Представница УНС-а у комисији за жалбе Оливера Милошевић је рекла да бављење одређеном темом није ексклузивно право ниједног медија.

 

„Увек мора нека медијска кућа прва информацију да сазна и објави, али то не искључује могућност других медија да се баве том темом“, истакла је.

Додала је да би разлог за жалбу могла бити нетрпељивост између ових редакција, што је оценила као могућу злоупотребу Савета за штампу. Милошевић је истакла да су жалбе Савету за штампу као производ сукоба све чешће и да постају тренд.

„Уместо да се колеге у локалним медијима подржавају и боре професионално против оваквих појава, отварају теме и сарађују. Ако већ не желе да деле информације, није у реду да се тужакају међусобно Савету за штампу“, рекла је Милошевић.

Да у свакој од тих ситуација ипак треба да се одлучује, упркос злоупотреби Савета за штампу, рекла је представница јавности у Комисији за жалбе Вида Петровић Шкеро.

„Имала сам некада идеју да можда не треба да у таквим ситуацијама одлучујемо. Сада то више не сматрам, јер се ради о неетичком понашању новинара. Колико год они нас затрпају тиме, толико их ми можемо затрпати одлукама којима ћемо утврдити некада и у ситна црева колико крше Кодекс. Сматрам да је то једини начин да људи стану са неетичким понашањем“, додала је.

Деманти није искључиво право јавних личности

Миа Кулић се жалила на текст објављен на порталу Решетка, у којем уредник овог портала Драган Маринковић износи, како је навела бројне увреде на њен рачун, због тога што је коментарисала претходни текст објављен на овом порталу. Како је навела, Маринковић је позвао на јавни линч само зато што му се није допао њен коментар, што је, по њеном мишљењу, озбиљно кршење Кодекса. Истакла је да ради у Центру за социјални рад, те да је посебно повређена тиме што је написао да је безобзирна, да не слуша странке и да се ње клијенти плаше.

У одговору на жалбу Драган Маринковић, уредник портала и аутор спорног текста, навео да је овај портал често на удару СНС-а, а да је Кулић чланица те странке. Истакао је да је да је њен супруг, правник у Центру за социјални рад, седео у Комисији која је доделила новац за отварање СОС канцеларије, два пута осуђиваном породичном насилнику. Такође, писали су и да је Миа Кулић добила од града на два конкурса 450 000 динара и то као заступница Центра за породичну медијацију, па је било оправдано да поставе питање да ли ту има сукоба интереса. Уз одговор на жалбу, доставио је изјаву председнице Удружења грађана „Жене за мир“, Љиљане Нешић, која тврди да се у последњих годину дана неколико жена жалило на Миу Кулић.

Кулић је тражила да спорни текст уклони, док је уредник понудио да објави њен деманти. Миа Кулић то није прихватила, истичући да не жели да се њено име даље повлачи по медијима, као и да није јавна личност, нити јавни функционер да би слала деманти.

Комисија за жалбе је одлучила да портал Решетка није прекршио Кодекс.

По оцени чланова Комисије за жалбе, у тексту нема ни увреда, ни вулгарности, као ни позива на линч. У питању, је како се наводи у одлуци, коментар уредника у којем он износи сазнања и мишљење о појединим активностима Мие Кулић. Ова комисија истакла је и да у жалби Кулић није навела које су тачке Кодекса прекршене.

„Комисија сматра да је дозвољено и оправдано указати на могући сукоб интереса у случајевима када неко ко је запослен у Центру за социјални рад истовремено води и невладину организацију која се бави истим проблемима. Такође, има разлога да верује и да тврдње да су клијенти незадовољни њеним радом, нису потпуно произвољне“, навели су из Комисије за жалбе, додавши да је Кулић имала прилике да све демантује, што је пропустила да уради.

Чланица Комисије за жалбе Оливера Милошевић је истакла да деманти није привилегија јавних личности и да га може написати свако ко сматра да су му повређени углед и част.

Жалбу је поднео и члан Комисије за жалбе Златко Чобовић због текста који је објављен након инцидента између тужиоца Предрага Миловановића и шефа Вишег тужилаштва у Београду Ненада Стефановића. У овом тексту се наводи да је Миловановић , нудио једном од оптужених шест месеци кућног притвора у замену за лажно сведочење. Како истиче, текст је објављен у оквиру кампање појединих медија чији је циљ дискредитовање тужиоца и утицање на исход суђења за паљење куће Милана Јовановића и пребијање Жељка Маторчевића, новинара портала „Жиг инфо“.

Комисија за жалбе је једногласно је одлучила да су прекршене тачке поглавља истинитост извештавања, независност од притисака и новинарска пажња.

Из Комисије наводе да је овај непотписани текст написан да би се тужилац потпуно дискредитовао. 

„Овакво “извештавање” нема за циљ информисање јавности, нити било какав јавни интерес, већ је реч о злоупотреби медијског простора за остварење циљева одређених интересних група“, наводи се у одлуци.

 

 

Снимак седнице Комисије за жалбе

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси