УНС вести

23. 01. 2023.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

УНС у прошлој години забележио скоро двоструко више претњи, притисака и напада на новинаре него у претпрошлој

Удружење новинара Србије (УНС) је забележило укупно 140 случајa притисака, напада, претњи и других видова репресије у 2022. години, што је готово двоструко више него у 2021. години, када су евидентирана 74 случаја.

 

 

У УНС-овој бази података за 2022. годину евидентиране су 44 претње, које представљају најучесталији покушај гушења слободе медија. Забележено је и 12 физичких напада, 34 случаја онемогућавања рада, 16 увреда, четири напада на медијске куће, као и 21 притисак. Место у бази нашло је и девет других случајева репресије као што су хакерски застрашивање, пљачка и различити видови угрожавања безбедности.

 

УНС је реаговао у 75 случајева.

Од претећег позива који је „нестао“ из евиденције до претњи на друштвеним мрежама

Новинарима се највише претило преко друштвeних мрежа. Од укупног броја претњи две трећине чине оне које су упућене преко социјалних платформи.

Преко интернета је забележена и најозбиљнија претња 2022. године, упућена редакцији дневног листа Данас. На редакцијску и имејл адресу главног и одговорног уредника Данаса Драгољуба Петровића стигла је порука насловљена са „Београдски Шарли Ебдо“ у којој се прети „салвом метака“ новинарима и колумнистима овог дневног листа, као и колумнистима других медија, названим "истомишљеницима Данаса".

 

„Само, када једног јутра будете кренули на посао упутивши се ка вашој редакцији, и док себи правите јутарњу кафицу, и док ноншалантно ћаскате са вашим колегама о вашим породицама, спорту, времену, или пак неком трачу, и када наједном салва метака крене да ломи прозоре и рикошетира изнад ваших глава кренуће одмотавање у вашим главама где ћете се сетити свега ...“, пише у претећем имејлу. УНС је тражио да полиција и Тужилаштво за високотехнолошки криминал утврде ко је одговоран за ове претње.

Како је за Данас рекао посебни тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић, тужилаштво је предузело низ доказних радњи домаћег и међународног карактера ради утврђивања доказа и идентитета учиниоца кривичног дела које је иницијално квалификовано као Угрожавање сигурности.

„У овом моменту очекујемо достављање одговора на Замолницу за пружање међународне правне помоћи у кривичним стварима која је упућена надлежним органима Швајцарске“, навео је Стаменковић, говорећи за Данас.

Међу забележеним случајевима, истрага је имала највећи обрт код претње смрћу уреднику „Дрвотехнике“ Драгојлу Благојевићу. Благојевића је јула прошле године око поноћи телефоном звао човек и поручио му да ће ускоро умрети.

 

 

“Драгојло, ти си? Је л' то онај покојни, што је умро пре годину. А није, није, тек ће умрети”, рекао је непознати мушки глас преко телефона, који се представио као Станко Васић.

Благојевић је претходно рекао за УНС да је сигуран да то није његово право име и да претпоставља да је претња повезана са његовим радом.

Уредник „Дрвотехнике“ је случај пријавио Трећем основном тужилаштву, од кога је добио решење да се одбацује кривична пријава јер телефонски позив у којем му је прећено не постоји у евиденцији.

Благојевић је на ову одлуку тужилаштва уложио приговор почетком септембра, који је Више јавно тужилаштво месец дана касније усвојило јер је утврђено да је позив око поноћи ипак забележен. Када се испоставило да се позив који првобитно није евидентиран догодио, реаговала су новинарска удружења и Стална радна група за безбедност новинара, а истрага ове претње још траје.

Било је и новинара којима је 2022. година почела претњама. Новинару портала Нова.рс Перу Јововићу за празнике су стигле поруке којима му се прети „гурањем очију у гркљан“, „убацивањем костију његове бабе у веш-машину“ и „прављењем палачинки од његове лобање“. Јововић је случај одмах пријавио тужилаштву, а истрага још траје.

Забележени су и случајеви претњи које су индиректне. Дијана Хркаловић је у емисији на телевизији Хепи поменула брата новинарке БИРН-а и Времена Јелене Зорић, рекавши да је чула како њен брат прича да је имала проблеме са медијском кућом у којој је претходно радила због тога што је „прикрила имејл преписку између Дрецуна и неког криминалца“.

 

Јелена Зорић је рекла да је ово начин Хркаловићеве да јој пошаље претњу и застраши је, поменувши брата, иако за то не постоји ниједан повод већ да се ради о лажи. УНС је пријавио ове претње Сталној радној групи за безбедност новинара и Радној групи за безбедност и заштиту новинара, а затим је добио информацију да ће Треће основно тужилаштво поступити у складу са Обавезујућим упутством које подразумева хитност поступка када су претње упућене новинарима.

Индиректном претњом могу се сматрати и погребни венци које су на улазној капији домаћинства новинара Панчево Си Ти Слободана Дукића у Шумарку код Ковина оставиле непознате особе. Дукић је рекао за УНС да је дао изјаву полицији и да је добио вид полицијске заштите. Истрага је још у току.

Дешавало се и да се новинарима прети слањем порука њиховим колегама. Тако су колумнисти Данаса Ненаду Кулачину од непознате особе стизале поруке на Фејсбуку и коментари испод објаве на Твитеру, који су заправо били упућени новинару Марку Видојковићу.

„Треба га намлатити ко коња, ако бог да, само да га сретнем“, наведено је у претећем коментару испод објаве у којој је Кулачин поделио епизоду емисије „Добар, лош, зао“. Аутори ове емисије, која се приказује на телевизији Нова С, Видојковић и Кулачин су у 2022. години преко коментара на Фејсбуку више пута добијали претње.

Претње су стигле и новинарки Дневника који се такође емитује на овој телевизији – Јелени Обућини. После коментаторског увода у Дневнику од 29. новембра, листови Ало, Информер и Објектив су у онлајн издањима објавили текстове у којима се Обућина означава као „Гласноговорница Шолакове политичке агенде“ која „не престаје да шири антидржавну пропаганду по налогу свог шефа“. 

Након ових текстова, прећено јој је преко друштвених мрежа. Тужилаштво за високотехнолошки криминал је десетак дана након што је пријавила претње пронашло и привело осумњиченог за ово кривично дело.

У бази УНС-а су забележени и случајеви у којима је тужилаштво одлучило да ипак не покрене поступак, као што је застрашивање и претња новинару Н1. Дописник телевизије Н1 из Ниша Милан Стојановић је снимао прилог о отклањању квара на водоводној мрежи. Са удаљености од 50 метара, на јавној површини, снимао је раднике који нису имали видно обележје фирме за коју раде. Са те удаљености су , како је рекао, почели да вичу на њега, а потом су му пришли и покушали да га отерају. Упркос томе што се радило о застрашивању новинара на радном месту, тужилаштво је решило да не покрене поступак.

Да се запослени у локалним медијима суочавају са притиском прошле године је, чини се, најбоље показао случај ОК радија из Врања. Власница ове медијске куће Оливера Владковић је одбила да Дејану Николићу Кантару потпише сагласност за изградњу нелегалног објекта којим су зазидани прозори редакције ове медијске куће.

 

Бесправну градњу Владковић је пријавила и инспекцији, а након тога су њој и редакцији упућене претње, а унутрашњост објекта је поливена фарбом. У Основном суду у Врању Дејан Николић Кантар осуђен је на 14 месеци затвора због насилничког понашања према власници и запосленима у ОК радију. 

Због подршке Владковићевој, на мети је био и председник АНЕМ-а Веран Матић. Убрзо након претњи редакцији ОК радија, стигла је и претња Матићу у виду плаката са његовим ликом којима је било облепљено Врање. Плакати су личили на потерницу, а на њима је писало да је „самозвани инспектор“ који „руши по Врању“. Бехара Салија, Зијадина Иљазија, Ћемала Рахимија и Елвира Иљазија, за које се испоставило да су лепили плакате, Основни суд у Врању је ослободио оптужбе.

Застрашивана је била и Бранкица Станковић, и то поново од навијача. Прошлог маја, са утакмице Аба лиге Партизан-Будућност, навијачи су у пуној хали "Александар Николић" у директном телевизијском преносу скандирали увредљиве поруке на рачун Станковићеве.

С обзиром на то да је уредница Инсајдера годинама имала полицијску заштиту због бројних претњи које је добила након објављивања епизода емисије о навијачима, овај поступак се може сматрати претњом. УНС је тражио да се овим поводом огласи и Радна група за безбедност и заштиту новинара, као и да се руководство спортског друштва Партизан огради од оваквог понашања навијача.

Претње је почетком августа добио и заменик уредника недељника Печат и колумниста Вечерњих новости Филип Родић. Све је почело када је у "Јутарњем листу" објављен текст са насловом "Скандалозно: Вучићев пропагандист на Оливеровом гробу оставио Милошевићеву књигу", у коме пише да је Родић током летовања у Хрватској посетио гроб Оливера Драгојевића, поводом годишњице његове смрти, и тамо оставио збирку говора Слободана Милошевића.

Уз текст, Јутарњи лист је објавио и фотографију за коју је написано да је објава са Фејсбук профила Родића. Испод те објаве су се нашли коментари попут: "други пут ћеш када дођеш у Далмацију прогутати властите зубе...", "мајка ти што пре наслонила књигу на ладну плочу...", "ово му је задња посета НДХ...". 

Родић је демантовао информацију да је посетио гроб Драгојевића. За сајт УНС-а, који је ове претње осудио, рекао је да ће тужити Јутарњи лист.

Међу новинарима који пишу за „Вечерње новости“ претње је добила и Јелена Скеднерија, којој су након писања о организацији „28. јун“ стизале застрашујуће поруке преко друштвених мрежа.

„Проживи свој бедни живот, али ћеш доћи на истину једном. У то буди сигурна" и „Доћи ће време да висите сви...“, само су неке од претњи које је Скендерија добила на друштвеним мрежама.

Средином године редакцијама су стизале и бројне претње о постављеним бомбама, међу којима је и порука да је експлозивна направа у просторијама УНС-а коју је преко имејла добио председник овог удружења Живојин Ракочевић. Срећом, утврђено је да су све дојаве биле лажне.

Новинари су се у 2022. нашли и на разним листама на којима су означавани као пропагандисти. Таква је листа на сајту украјинске НВО Миротворац, на којој су и подаци о убијеним новинарима, а преко њихових фотографија пише „ликвидиран“.

ЕФЈ и ИФЈ осудили су стављање новинара на овај списак и пре неколико година тражили од украјинског Омбудсмана и тадашњег председника да блокирају приступ сајту. УНС је позвао ЕФЈ и ИФЈ да обнове своје захтеве европским институцијама и украјинским властима и правосуђу за уклањање таквог списка , као и хитно уклањање личних података српског новинара и свог члана Аљоше Миленковића из ове базе.

Списак људи који су наклоњени Русији начинила је и организација Слободарски савез слободне Србије - ГРУПА ОКТОБАР, а и на овом списку нашла су се имена новинара. УНС је у саооштењу тражио да Слободарски савез слободне Србије - ГРУПА ОКТОБАР са списка уклони имена новинара, како не би била угрожена њихова безбедност.

 

Највише забележених притисака од представника владајуће партије

Не само највише претњи, већ и највише притисака и увреда новинари су добили преко друштвених мрежа. У УНС-овој бази највише је забележених притисака на новинаре од чланова владајуће странке, док су скоро све евидентиране увреде новинарима упућене од представника политичких партија.

Према УНС-овој бази података, од представника власти највише је новинаре вређао народни посланик Владимир Ђукановић. Овај члан Српске напредне странке (СНС) је најпре у објави на Твитеру Недима Сејдиновића назвао "новинаром прасеће главе" и "отвореним србомрсцем", и то због текста који је објавио у недељнику Време под насловом "Владимир Ђукановић: Повереник за Палату правде и целу Јовањицу".

Неколико недеља касније, Ђукановић је вређао новинаре Јелену Зорић, Вука Цвијића и Стевана Дојчиновића, што је УНС осудио. Ђукановић је ове истраживачке новинаре обележавао  као „лажне“, „такозване“ и тврдио да би у афери Јовањица требало да буду на оптуженичкој клупи.

Увреде на рачун новинара долазиле су и од представника опозиције. Тако је председник Демократске странке Србије и један од лидера коалиције НАДА Милош Јовановић, одговарајући на питање новинарке Н1 на конференцији за новинаре у Скупштини Србије, рекао: „Нико Вас не пита за колико новца бисте Ви спавали са свима нама, јер би то било крајње увредљиво питање, испод сваког нивоа“. Након тога, Јовановић се извинио, додавши да је његова изјава погрешно протумачена.

Било је и случајева у којима новинари вређају колеге и угрожавају њихову безбедност. Година је почела емитовањем садржаја „Мета породица“ на телевизији Пинк у коме је аутор Томислав Ловрековић неке новинаре означио као стране плаћенике и сараднике обавештајних служби и криминалних група. УНС је позвао радна тела за безбедност новинара да реагују и оценио да се емитовани садржај не може свртстати ни у један други жанр, сем у огољену пропаганду. 

Није само овим видео-прилогом емитованим на телевизији са националном фреквенцијом један медијски радник угрожавао другог. Већински се то чинило текстовима, а пример је чланак Информера у коме саговорници износе увреде на рачун Снежане Чонградин. Овај текст је објављен након њене колумне "Вучић и Курти нису исти".

Осим што су новинари вређани преко медија, притисак су доживљавали и путем нерегистрованих платформи.

 

Портал „Банатска истина“ који ради под слоганом „Тешка као црна земља“ свој садржај је целе године темељио на увредљивим текстовима. „Издајничка фекалија Ненад Живковић загађује Панчево и Србију“, „Лети, лети, Станка, одмах после избора“, „Несрећна и ружна: Неизвесна будућност Драгане Ракић – виц године“ само су неки од наслова текстова који су усмерени ка политички ангажованим личностима и новинарима.

Као вид репресије забележено је и онемогућавање рада новинара. Њима је често било забрањено да присуствују јавним догађајима попут седнице Већа у Гроцкој, седнице Комисије за просторне планове Сремских Карловаца или отварања зграде Учитељског факултета у Суботици. 

Српска листа и Општина Грачаница су више пута правиле селекцију медија које ће звати на догађаје. Тако је позив изостајао за већину медија на српском језику који извештавају са Косова и Метохије.

У онемогућавање рада убраја се и забрана уласка на Косово новинарки РТС-а Светлани Вукмировић. Вукмировић је рекла да јој након пола сата чекања није дозвољено да уђе на Косово и Метохију да би снимала редовну епизоду емисије „Право на сутра“.

„Полицајац на административном прелазу ми је данас показао правац и рекао 'Изађите из 'земље'', додала је Вукмировић, говорећи за сајт УНС-а.

Из граничне полиције рекли су јој да остали чланови могу ући, али да њој није дозвољено.

„Поручили су ми 'Ево, можемо да зауставимо аутобус да се Ви вратите за Београд, а други могу да уђу'. Тада сам објаснила да смо екипа и да не могу да раде без мене“, рекла је Вукмировић. УНС је све ове случајеве онемогућавања рада осудио и затражио да се новинарима дозволи да несметано обављају свој посао.

Рад новинара је ометан и бројним нападима на интернету. Осим хакерских напада, у ове случајеве убрајају се и гашење Јутјуб канала Милојка Пантића и уклањање објава Новог Стандарда са Фејсбука без јасног образложења.

 

Физички напади пратили увреде

По УНС-овој бази, медијски радници су најчешће физички нападани приликом обављања новинарских задатака. Ризично је било извештавати 17. новембра, када су у Србији истовремено организовани Прајд и скуп против овог догађаја. На скупу који је одржан против Прајда рашчињени монах Антоније је погодио сниматеља телевизије Н1 флашом у стомак, а присутни су претили и новинару Н1 Петру Гајићу и екипи Танјуга.

 

Приликом снимања епизоде истраживачке емисије о загађењу животне средине - „Трагови остају“, нападнута је екипа Бугарске националне телевизије (БНТ). Екипа БНТ-а намеравала је да прикаже последице изливања отпадних вода у токове река, који из рудника Подвирови иду и на српску и на бугарску страну. Како је приказано на снимцима, група радика, на челу са директором Босил-метала. каменицама је гађала новинара и продуцента ове емисије Богдана Лазарова, сниматеље Димитара Славова и Николаја Андрејева и техничара Роберта Вацова. Телевизијска екипа БНТ-а дала је изјаву Основном јавном тужилаштву у Владичином Хану.

У евиденцији су забележени физички напади који су се догодили када новинари нису припремали медијски садржај, Такав је случај физичког насртања на новинарку РТС-а Тамару Танкосић, које се догодило на уручењу награде за најбољи докторат на Правном факултету.

Како је Танкосић октобра прошле године рекла за сајт УНС-а, на њу је физички насрнула непозната жена која јој је рекла више пута „Знам ја ко си ти“, уз претњу да ће је наћи и после овог догађаја.

Танкосић, је како је рекла, дала изјаву полицији, а УНС је у саопштењу тражио да тужилаштво што пре покрене поступак против особе која је напала новинарку.

Поред физичких напада, у претходној години дешавали су се и напади на имовину медијских кућа. Непознати нападачи су чврстим предметом полупали стакла на прозору просторија зграде коју деле редакције Гласа Подриња, Телевизије Шабац и дописништва РТС-а.

Са намером застрашивања, била су оштећена и возила телевизијских екипа. Тако су са аутомобила РТВ-а, паркираног испред просторија Хрватског културно-уметничког друштва „Матија Губец“ у Руми, скинуте обе регистарске таблице, а на аутомобилу је урезано латинично слово У. Телевизијска екипа је за време овог догађаја прилог о концерту који био организован у Хрватском културно-уметничком друштву у Руми.

Удружење новинара Србије (УНС) позвало је колегинице и колеге да све притиске, претње и нападе јаве УНС-у како би овакви случајеви могли да буду благовремено пријављени надлежним институцијама и како би им била пружена неопходна правна и друга помоћ.