Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Шта је приватизација донела, а шта однела медијима
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

21. 05. 2021.

Аутор: Ј. П. Извор: УНС

Шта је приватизација донела, а шта однела медијима

Држава је формално изашла из власничке структуре медија током процеса који је започет пре две деценије, али су медији и данас изложени притисцима који долазе из власти, речено је данас на округлом столу „Медији у приватном и јавном власништву - права и одговорности“, који је данас одржан у Прес центру УНС-а.

Шта је приватизација донела медијима, под каквим притисцима су новинари изложени у односу на власништво и каква је одговорност приватних медија, питања су о којима су данас полемисали Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије, Жељко Бодрожић, председник Независног удружења новинара Србије, Зоран Пановић, новинар и публициста и Саша Мирковић, бивши државни секретар за информисање у Министарству културе и информисања.

„Ситуација у медијима, после 20 година од почетка приватизације која још није окончана иако је држава изашла из већине медија, није боља. Није реч само о продаји медија, већ и зашто смо то урадили и зашто немамо медије широм Србије где грађани остају без правовремених и тачних информација“, рекао је Владимир Радомировић.

Говорећи о одговорности приватних медија, Радомировић је казао да смо сведоци злоупотребе тих медија у корист власника и политичара. „Кључна ствар је у поштовању Кодекса новинара Србије, који су заједнички писали УНС и НУНС. Треба да постоје стандарди који су заједнички за све“, сматра Радомировић.

Жељко Бодрожић сматра да је приватизација медија из данашње перспективе била погрешна, те да је надзор био катастрофалан. „У Кикинди се мислило да су локални медији велики терет на буџету. На медијским конкурсима се, међутим, данас издваја више новца. Средства добијају два, три електронска медија. Ти медији су више јавни, него приватни и испуњавају жеље градске власти“, навео је Бодрожић.

На питање како се изборити са притисцима власника на медије, Бодрожић сматра да је то питање моћи редакција да се таквом притиску супротставе. „На нама је да оснажимо колеге да се притисцима одупру, које ће у томе имати сву нашу подршку, као и да без последица наставе да раде“, навео је он.

Зоран Пановић рекао је да референтна тачка у Источној Европи пад Берлинског зида, а да су 90-е та тачка у Србији. „Све промене гледамо кроз оптику ‘90-их - од медија, тржишта, капитала...  Покушавамо, истовремено, да компензујемо време које смо изгубили. Као да време не пролази. То је конфузна ситуација“, казао је Пановић. Он није оптимиста да ће се медијска ситуација у Србији у будућности поправи, али да ће технолошки напредак бити велики изазов за новинаре.  

Саша Мирковић сматра да је Србија вероватно једина земља у Европи, која после две деценије није завршила приватизацију, али да смо „сведоци да држава поново улази у медије“.  „Нема политичке воље, која је неопходна, да држава изађе из медија. Декларативни концензус свих власти био је да држава треба да изађе из медија, али то нити једна није доследно спровела. Ако сте хтели да приватизујете медиј били сте под тихом опструкцијом политичких елита, што је био случај и са Б92“, рекао је Мирковић. Он је мишљења да данас имамо коректан законски оквир, али да је потребно да се он доследно примењује.

Владимир Радомировић, међутим, сматра да није једино политичка воља потребна за доследну примену медијских закона и боље стање у медијима. „Не треба да чекамо политичку вољу. Треба да ми, као професија будемо јачи, да нађемо нове моделе за стабилно финансирање медија“, закључио је Радомировић.

Округли сто „Медији у приватном и јавном власништву - права и одговорности“ организовала је агенција Think, уз подршку Министарства културе и информисања.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси