УНС вести
02. 03. 2021.
РЕМ бира нове чланове Управних одбора јавних сервиса
Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) у марту би требало да изабере по шест нових чланова Управних одбора Радио-телевизије Србије (РТС) и Радио-телевизије Војводине (РТВ), који ће у наредних пет година управљати јавним медијским сервисима, сазнаје Удружење новинара Србије (УНС).
У трци за чланове оба Управна одбора укупно је 62 кандидата, а на члановима Савета РЕМ-а је да изаберу њих 12. Независно регулаторно тело у септембру прошле године расписало је конкурс, а у новембру објавило коначан списак предложених са њиховим опширним биографија. Међу њима, издвајају се чланови Управних одбора којима мандат у априлу истиче, а који су поново кандидовани.
РЕМ је, иначе, критикован и 2016. године због избора чланова Управних одбора јавних сервиса, уз сумњу да су чланови Савета Регулатора подлегли политичком притиску. На члановима Савета РЕМ-а, ипак, остаје одлука да ли ће чланови Управних одбора РТС-а и РТВ-а за наредни, петогодишњи мандат бити стара-нова имена за које се каже и да су блиска владајућој странци.
„О новом члану договорено“
Слободан Цвејић, који је крајем прошле године поднео оставку на место члана Савета Регулатора, редовни професор Филозофског факултета, тада је упозорио да је у РЕМ-у на пречац, „договорено“ да се гласа о 29-годишњем правнику Шћепану Прашчевићу за новог члана УО РТС-а.
Избором Прашчевића, Управни одбор радио је у пуном саставу док се у фебруару 2021. године одлучивало о генералном директору националног јавног сервиса, а када је на чело РТС-а, по други пут изабран Драган Бујошевић.
Сада, међутим, истиче мандат по шест чланова Управних одбора РТС-а и РТВ-а. У трци за нове чланове УО РТС-а било је првобитно 48 имена, али тим предлозима сада треба одузети новоизабраног члана УО РТС-а Шћепана Прашчевића и др Мају Радонић која је крајем новембра прошле године одустала од своје кандидатуре.
За још један мандат
Међу 46 предложених су и Владимир Вулетић, Зорица Шујица, Бранко Радун, Мирослав М. Николић, Симона Митровић Дуњић и Љиљана Ђурђевац, који су ступили на дужност у УО РТС-а априла 2016. године. Одлука чланова Савета Регулатора који су се пре пет година одлучили баш за њих, изазвала је оштру критику из НУНС-а и НДНВ-а, који су изразили сумњу у критеријуме по којима су бирани.
Ова два новинарска удружења јавно су питала како су се у Управном одбору РТС-а нашли Љиљана Ђурђевац, стално запослену у РЕМ-у, те политички аналитичар Бранко Радун, за којег су навели да је близак СНС-у и Зорица Шујица, некадашња учесница ријалити програма „Велики брат“. Ова имена, међутим, опет се налазе међу предлозима за чланове УО РТС-а, а регуларно је и да један члан Управног одбора буде у два мандата изабран.
Педагошкиња Симона Митровић Дуњић поново предложена је за члана УО РТС-а, а и њој истиче мандат у том телу. Она је у Генералном секретаријату председника државе Александра Вучића сарадница у групи за припрему и реализацију манифестација од 2017. године, а у истом секретаријату је била и од 2012. до 2017, али на месту више стручне сараднице за сарадњу са медијима.
На листи и новинари
На предлог УНС-а за члана УО РТС-а кандидат је угледни новинар, књижевник и књижевни преводилац Мухарем Баздуљ, а његове колумне недавно су почеле да се објављују и на сајту јавног сервиса, који је недавно покренут, РТС Око. Један је од ретких који савршено добро познаје нашу културну сцену.
Као новинар истраживач, Баздуљ је успео да у баварској државној библиотеци у Минхену пронађе фотографију снимљену 20. априла 1944. године на 52. рођендан Адолфа Хитлера на којој је фирер којем уручују рођендански поклон - плочу на којој је ћирилицом исписано „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видовдан 15. (28.) јуна 1914“. Изузетан новинарски истраживачки успех је и Баздуљево откриће плагијата књижевних превода који су се последњих година појавили у српском издаваштву.
Вукашин Обрадовић је на листи за члана и то на предлог НУНС-а, Локал преса и Асоцијације онлајн медија, који је два пута био на челу НУНС-а и Локал преса. У јавним наступима, али и на Твитеру неретко је критичар актуелне власти. Био је власник и уредник угашеног локалног недељника „Врањске“, а од скора његови текстови су у недељнику „Време“.
На списку су и имена новинара, попут Милада Поповић, Милош Чолић и Александар Аврамовић. Милада Поповић је главна и одговорна уредница Првог програма радија РТВ-а. Милош Чолић, тренутно колумниста Блица, од 2008. до 2012. године био је специјални саветник за односе с јавношћу потпредседника Владе Србије, а на то место дошао је из „Политикине куће“ у којој је био од 1984. године, наводи се у биографији.
Новинар у пензији Александар Аврамовић, такође је кандидат, а највећи део радног века провео је у Радио телевизији Београд и РТС-у, а у биографији пише да је од 2004. до 2006. године био в.д. директора Телевизије Београд.
На листи је и Мирко Крлић, бивши, председник скупштинског Одбора за културу и јавно информисање до прошле године. Он је у новембру 2020. године био у жижи јавности када је Апелациони суд потврдио пресуду по којој је новчано кажњен јер је зрењанинског новинара Далибора Бубњевића вређао и напао на јавном догађају у Зрењанину 2018. године.
Слободан Првановић научни саветник Института за физику и иницијатор захтева за промену уређивачке политике РТС-а међу колегама из академске заједнице, своју кандидатуру најавио је у медијима. У јавности је познат као оштар критичар националног јавног сервиса, који сматра да је РТС „срозан на партијско гласило владајуће странке“.
Из света спорта предложен је Божидар Маљковић, кошаркашки тренер, председник Олимпијског комитета Србије од 2017. године, а мотив ове кандидатуре, пише у предлогу је да у „области медија допринесе унапређењу и доступности спорта и спортских садржаја најширем аудиторијуму“.
Стари предлози и за РТВ
Од 16 кандидата за Управни одбор покрајинског јавног сервиса пријављени су и Јова Радић, Марко Ћалић, Борислав Пуповац, Иштван Терењи и Александар Комненовић, којима истиче мандат у УО РТВ-а. Одлуку да Иштван Терењи буде члан Управног одбора, такође су НУНС и НДНВ замерили РЕМ-у 2016. године који су питали шта је препоручило референта продаје у грађевинској фирми да буде у том телу.
Кандидат за УО РТВ-а је и Синиша Исаков, који је од 2011. до 2013. године био генерални директор РТВ-а, а пре тога помоћник покрајинског секретара Владе АП Војводине за привреду. Далибор Бубњевић, генерални директор НИП Зрењанин а.д. и главни одговорни уредник листа „Зрењанин“, такође се налази на листи, а који је имао пажњу због инцидента са Мирком Крлићем 2018. године.
Предлог УНС-а за члана УО РТВ-а је Валентин Мик, дугогодишњи новинар, као и уредник у вишејезичним и мањинским медијима. Изузетан је познавалац медијске сцене мањинских заједница у Војводини и другим деловима Србије. Осим што је од своје 19. године новинар, али и уредник у вишејезичним и мањинским медијима Мик је и истраживач и хроничар прилика у овим гласилима.
„Захваљујући њему светски истраживачи националних мањина пронашли су и истраживали ретке мањинске заједнице у Србији“, пише у предлогу УНС-а. Захваљујући објављивању занимљивих садржаја на порталу „Комшијске новости“ које уређује, познати јапански слависта Мотоки Номаћи дошао у Иваново код Панчева да проучава малу заједницу Бугара Палчена.
Савет Регулатора, иначе, за чланове управних одбора јавних медијски сервиса треба да именује из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова установа јавних медијских сервиса (стручњаци из области медија, културе, менаџмента, права и финансије). Одлука се доноси двотрећинском већином укупног броја чланова Савета.
Списак у целости, са биографијама, можете прочитати овде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.