Међутим, према тврдњама надлежних у компанији Адриа медиа, ни летос када су им рачуни блокирани АМГ није дуговала ништа. Пореска управа им је тада, како ће касније објаснити у саопштењу, рачуне блокирала "превентивно", а шта се у међувремену десило да се у ПУ предомисле јуче смо покушали, али не и успели да сазнамо.

Судећи према подацима Народне банке Србије, АМГ у последње три године није ни представљала опасност по државу јер "није евидентирано да постоје неизмирене обавезе Адриа медиа групе" у том периоду.

Рачуница Пореске управе је очигледно била другачија у односу на ону НБС те су рачуни АМГ блокирани 6. јула. Дневни лист Данас је тада у наставцима писао о овом случају, међутим, оба покушаја да добијемо одговор од Пореске управе због чега је "превентивно" блокирала рачун Адриа медиа групе средином јула остала су безуспешна.

У првом се Пореска управа, позивајући се на Закон о пореском поступку, тачније на његов члан 7, бранила "ћутањем", односно одредбом о тајности података. Други пут - када су исцрпели могућности позивања на Закон - остало је само ћутање.

Пореска управа нам тако између осталог није одговорила на питање којим одредбама су дефинисани критеријуми за утврђивање сумње да "постоји опасност да порески обвезник осујети, онемогући и учини неефикасним његову наплату", ни да ли су у овом конкретном случају одлучили на основу арбитрарне процене. И овог пута смо остали без одговора из ПУ, те се поставља питања да ли је арбитрарна процена и сада била једино чиме су се руководили у овој институцији када су одлучивали да после више од три месеца одблокирају рачуне компаније која се бави издавањем новина.

Уместо арбитрарне процене, анализом насловних страна дневног лист Курир, водеће публикације Адриа медије, намеће се један други закључак.

Наиме, у јуну ове године председник Србије Александар Вучић је чак 18 пута био главни актер на насловној страни, углавном у негативном контексту. Следећег месеца Пореска управа АМГ-у блокира рачун, када сукоб на релацији Курир-Вучић ескалира, а председник Србије прелази пут од "диктатора" (8. јул), "лешинара" (9. јул) до "лажовчине и очајника" (26. јула).

Међутим, после отвореног писма власника АМГ Александра Родића, Александар Вучић је последњи пут на насловној Курира био 3. августа и то као део приче о директорки Пореске управе. Након тога, готово три месеца председник Србије ниједном није "заслужио" насловну страну - било да је у позитивном, или негативном контексту.

У последња два месеца, Курир се бавио појединим члановима партије коју предводи Вучић, попут Зорана Бабића или Синише Малог, Небојше Стефановића, али акценат је, пре свега, био на убиству Жељка Ражнатовића Аркана (коме је посвећено чак седам насловних страна у септембру) или убиству певачице Јелене Марјановић које је у последња два месеца чак 15 пута било главна тема у Куриру.

Директорка Пореске управе Драгана Марковић није се данас јавила на позиве УНС-а, а на питања упућена мејлом, из Пореске управе, као и много пута до сада, нисмо добили одговор.

Подсетимо, рачуни Адриа Медиа Групи блокирани су 6. јула ове године. Пореска управа донела је тада Решење о привременој мери обезбеђења наплате пореза – „забрану преноса новчаних средстава пореског обвезника отворених код банака, осим у сврху измирења обавеза по основу пореза… ради обезбеђења наплате јавних прихода за који је у току поступак утврђивања – контроле, пошто постоји опасност да порески обезвник осујети, онемогући и учини неефикасном његову наплату“.

Из документа објављених на сајту дневног листа Курир види се да је Адриа Медиа Група 8. јуна ове године добила уверење да је измирила све доспеле обавезе које су у надлежности Министарства финансија. Такође, 9. јуна 2017. године, АМГ је и из Управе Града Београда - Секретаријата за јавне приходе, добио уверење да је измирио све обавезе.

Неколико дана касније, 14. јуна ове године, компанија АМГ добија Решење о привременој мери обезбеђења наплате пореза – „забрану преноса новчаних средстава, осим у сврху измирења обавеза по основу пореза… ради обезбеђења наплате јавних прихода у износу од 16 милиона динара за који је у току поступак утврђивања – контроле, пошто постоји опасност да порески обезвник осујети, онемогући и учини неефикасном његову наплату“.

Последњим решењем Пореске управе, од 6. јула 2017. године, Адриа Медиа Групи блокирани су рачуни по истом основу, само што овог пута није наведен износ пореског дуга.

Политичари на власти на тај начин покушавају да униште, ућуткају или отму Kурир и о томе јасно сведоче подаци о приходима које медијске куће добијају од оглашивача издржавногсектора.

Док Kурир трпи велике финансијске губитке због забране оглашавања великих компанија и институција у државном власништву истовремено се медијима који подржавају политичаре на власти омогућава да остваре велики профит управо рекламирањем јавних предузећа, агенција, министарстава, локалних самоуправа у тим гласилима.

Приходи листа Kурир од оглашавања нагло су опали баш од половине ове године, када су политичарима на власти засметали критички текстови нашег листа о њиховом раду.

Новац само подобнима

Приходи листа Kурир од огласа великих компанија и институција у државном власништву у периоду јануар-мај 2017. године кретали су се од око два милиона до 4,5 милиона динара на месечном нивоу.

И баш у јуну, што се поклапа са наглашеним незадовољством владајуће структуре критичким текстовима објављиваним у Kуриру, приходи од реклама нагло опадају - у том месецу износили су 891.000 динар.

Док су у другим медијима приходи од реклама од државних фирми ишли скоро и до 10 милиона динара, Kурир у јулу није добио ни динар, а у августу је приход био и десетроструко нижи од појединих гласила - 732.000 динара.

- У хибридним системима као што је наш забрана оглашавања у медију који је критичан према власти формално није забрањен. Може се, дакле, писати и говорити шта год, али ћете трпети финансијски притисак. Не исплати се нападати власт. Новац добијају медији који су неутрални, подржавају власт и(ли) се баве лаким темама. Решење је да се институционално смањи велика концентрација моћи, за шта је потребно време и да се држава макне с тржишта - коментарише економиста Александар Стевановић.

Противзаконита блокада Подсетимо, после непрекидних напада, забране продаје на киосцима и притисака преко пореске инспекције, бруталним нападом и злоупотребом овлашћења извршне власти, пре више од три месеца потпуно су противзаконито блокирани сви рачуни АМГ.

Пореска управа до данас није утврдила никакву пореску обавезу. Такође, није навела ниједну околност из које произилази да евентуално утврђени порез неће бити плаћен.

Он је потврдио да око 200 запослених у компанији због блокаде није добило плате за јул и август, али су, како каже, обавештени да су им порези и доприноси измирени.

„Наши запослени знају каква је ситуација и знају да компанија на рачунима има довољно новца да намири све обавезе. Ипак, због блокаде нисмо у могућности да исплатимо зараде, али смо уплатили оно што смо могли. Њима ће стаж бити повезан и имаће здравствено осигурање“, рекао је Бојовић.

Други део јунске зараде запосленима је исплаћен асигнацијом, тако што су предузећа која дугују Адрија медија групи уместо компанији новац уплаћивалa запосленима.

„Даље нисмо могли тако да радимо јер фирме више не желе то да раде. Оне трпе контроле и притиске Пореске управе јер су нам помогле“, каже Бојовић.

Он истиче да "менаџмент АМГ-а и даље чини све да се отклони противправна забрана преноса новчаних средстава, као и да у потпуности исплаћује све доспеле пореске обавезе".

„Пореска управа нам и даље не одговара и не објашњава због чега су рачуни компаније блокирани“, рекао је Бојовић.

Питања Пореској управи послао је и УНС. О томе који су разлози блокаде Адрија медија групе, да ли је Пореска управа приликом контроле пословања АМГ забележила неправилности, као и да ли је контрола завршена, из ове институције ни после 20 дана нисмо добили одговор.

Саговорници Данаса из ове редакције кажу да им је пре неколико дана речено да "новца за плате има, али да нема начина да им се он исплати". Кад им је претходна плата исплаћена, фирма је такође била у блокади, али је то тада урађено асигнацијом, што значи да је неко предузеће које дугује новац АМГ-у, уместо на рачун АМГ-а, новац уплатило директно радницима за плате. У питању је законом дозвољена операција, али су се после тога АМГ-ови дужници повукли и више не пристају на асигнацију, што значи да новинари Курира сада не могу да добију плату.

Запослени у АМГ-у верују да је разлог за напрасну промену става партнерских фирми исти као и разлог за блокаду њиховог рачуна - заокрет у уређивачкој политици Курира, који је почео да оштро критикује власт. Односно, страх АМГ-ових дужника да ће проћи исто као АМГ ако буду наставили да му "помажу" пристајањем на асигнације.

Тиме је држава успешно затворила све финансијске канале Куриру и сада може просто да чека да се тај лист уруши сам од себе, тако што ће га новинари напустити када више не буду могли да издрже без плата. Или ће пре тога власник Александар Родић раднике исплатити у кешу или по неком другом основу, где ће га држава сачекати оптужбом за противзаконито поступање. Или ће бити приморан да новине прода.

Све то наравно не значи да држава сама поступа по закону.

Прва спорна тачка је то што је АМГ блокиран без да је Пореска управа у свом решењу објаснила зашто га блокира. Наиме, закон заиста даје право Пореској управи да блокира и ону фирму којој још није утврдила порез, "али је покренут поступак утврђивања или контроле", а постоји опасност да порески обвезник неће платити порез ако буде утврђен. Међутим, у истом члану закона у којем се Пореској управи даје ово право, намеће јој се и обавеза да у свом решењу о блокади писмено образложи зашто "сматра да постоји опасност да порески обвезник осујети, односно онемогући наплату недоспелог пореза".

Ово образложење Пореска управа у свом решењу није дала, чиме цело решење постаје незаконито. Међутим, рок за одлучивање о жалби на решење која се изјављује Министарству финансија, а затим и за поступање по тој одлуци су такви да новинари Курира могу остати бар три месеца без својих плата.

У АМГ-у су раније саопштили да су се на решење Пореске управе жалили, а у Министарству финансија јуче нису одговорили на питање Данаса послато током поподнева, да ли су донели одлуку по том решењу, нити кад ће. Ако би Министарство стало на страну Пореске управе скоро сигурно, осим ако се не закључи "мир" између Курира и Владе Србије, АМГ-у као опција остаје само тужба Управном суду, који нема фиксни рок за одлучивање.

Понашање Пореске управе након блокаде рачуна је такође врло симптоматично. Порезници су тако одбили да новинарима (укључујући и Данасовим) пруже информације о разлозима блокаде, основу сумње да АМГ неће платити порез који му евентуално буде утврђен, као и податке о томе да ли су иједној фирми икада раније из ових разлога блокирали рачун.

Пореска управа се позвала на члан закона који јој забрањује да без сагласности АМГ-а било коме даје податке о њеном пословању и дуговањима. Када је Данас прибавио писану сагласност генералног директора АМГ-а којом се порезницима дозвољава да нашем листу дају све податке које смо тражили, Пореска управа је престала да одговара на наше дописе и већ месец дана нам не доставља одговоре. У Пореској управи нам нису одговорили чак ни након што смо их обавестили да ћемо бити приморани да изјавимо жалбу поверенику за информације од јавног значаја због њиховог непоступања по закону.

Противзакониту хајку на АМГ и Курир предводе Драгана Марковић, директорка Пореске управе Србије, и Ивана Драгањац, директорка филијале Стари град, због чега су против њих поднете кривичне пријаве!

Поред блокаде рачуна, којом је директно погођено и животно угрожено више од 800 запослених АМГ и 3.500 чланова њихових породица, председник компаније Александар Родић, уредници и запослени изложени су свакодневним претњама.

Подсетимо, Пореска управа, предвођена Драганом Марковић, решењем од 6. јула без икаквог правног основа блокирала је рачуне АМГ, иако није утврдила никакву пореску обавезу АМГ, нити је у решењу о привременој мери навела да било какав будући порез може бити утврђен. Такође, Пореска управа није навела ниједну околност из које произилази да евентуално утврђени порез неће бити плаћен. Рачуни наше компаније нису блокирани ни за какав конкретан износ.

Поставља се питање који је циљ овакве противзаконите блокаде. Одговор је сасвим јасан - да би се отела „Адрија медија група“ и уништио Курир као један од ретких медија који слободно пише о темама које нису по вољи режима. У питању је класично гушење медија и слободе говора, чиме су на бруталан начин угрожена сва права запослених у нашој компанији.

Пореска управа показује да је далеко од институције која ревносно ради свој посао, с обзиром на то да већ трећи месец не може да утврди постоји ли дуг АМГ, као и колики је износ евентуалног дуга.

Због свега наведеног јасно је да је Пореска управа само инструмент у рукама оних који би да ућуткају оно мало преосталих гласова који не фалсифлкују истину и баве се својим послом на једини могући начин - вођени професионалним мотивима и жељом да се објективно информише јавност.

На мети ове организоване групе налазили су се многи, међу којима и јавни тужилац за организовани криминал Саша Иванић, али и новинар Стеван Дојчиновић, који је објавио књигу о нарко-картелу Дарка Шарића, као и некадашњи министар спољних послова Вук Јеремић.

Тужилац Иванић водио је истрагу и против нарко-боса Дарка Шарића, али и против Станка Суботића. Његова фотографија, узета из базе МУП, осванула је на овом сајту средином 2014. године, али полиција ни до данас није успела да нађе кривца, иако је незакониту обраду података извршио државни службеник, оперативац службе. Због тога је Тужилаштво за организовани криминал овај сајт означило као медиј који подржава "особе оптужене за најтежа кривична дела, попут трговине дрогом".

Повод за тужбу "Адрија медија групе" представља конструисано "истраживање" објављено на овом Поповићевом и Суботићевом сајту под насловом "Курир - медијска парадигма Србије после убиства Зорана Ђинђића". У овом наводном истраживању, које потписују Иштван Каић и фантомски "Антидот тим", изнете су многобројне неистине и клевете на рачун "Адрија медија групе", дневних новина Курир, као и чланова породице Родић.

Иштван Каић, иначе главни "аналитичар" у овом истраживању, заправо је већ годинама десна рука Владимира Бебе Поповића и сарадник Института за јавну политику, а неколико пута је учествовао у нападима на Курир и АМГ гостујући на ТВ Пинк. Сви лажни подаци којима барата Каић претходно су пажљиво припремани у Поповићевом Институту за јавну политику, који је смештен у београдском стану Станка Суботића Цанета, на адреси Кнеза Милоша 68.

Подсетићемо да је овај сајт покренут 20. фебруара 2015. године. Домен сајта (anti.media) својевремено је регистровао Џејмс Боузагло, адвокат Станка Суботића (из адвокатске канцеларије "Monfrini Crettol & Associes") у процесу за шверц дувана. Након што су медији пре две године открили да се Суботићеви швајцарски адвокати налазе иза овог сајта, власник је преко ноћи промењен.

Поента целе приче јесте, како наводи, да се прикаже да је текст Антидота манилпулација иако је све, како објашњава, пре описано из АПР-а.

Иако је онима који га неосновано оптужују поставио неколико питања, између осталог и оно да ли је истина да партнер УНС-а у финансијском пројекту "израде статуа херојима Албанске голготе на острву Видо" - управо фирма АМГ Александра Родића, Каић није добио никакве одговоре.      

Да ли је мржња према Александру Вучићу, као једина заједничка тачка те нове непринципијелне коалиције, толико велика да се Куриру преко ноћи може опростити и заборавити све оно што је радио протеклих 14 година, а што без икакве сумње наставља да ради и данас, питање је од којег ће сви они који се у јавности представљају као баштиници и настављачи политике Зорана Ђинђића попут Весне Пешић, Весне Ракић Водинелић, Зорана Живковића, Бранислава Лечића, Бранке Прпе, Саше Јанковића или комплетног руководства данашње Демократске странке на челу са њеним председником Драганом Шутановцем, заувек бежати иако је одговор на њега више него очигледан.

Слика Курира и његових власника Радисава и Александра Родића истовремено је постала аутентичан израз у огледалу бројних имена новинарства у Србији, који су владавину Слободана Милошевића искористили или да оперу своје раније биографије или изграде своје каријере.

Кроз њихов однос према Куриру из времена када је овај таблоид био „одвратна штампана ствар која се продаје на трафици, а нису новине“ или нешто што пристојни људи „у руке нису узимали“ и овог садашњег, када је исти тај таблоид постао омиљени простор за колумне, изјаве, подршку и дивљење, исписане су биографије скоро већине „првобораца“ деведесетих, почев од Драгољуба Жарковића и Милоша Васића преко Светлане Лукић и Драгољуба Петровића, па све до Југослава Ћосића и Славише Лекића.

И док је пажња јавности углавном била усмерена на крајње непримерен, вулгаран и примитиван садржај који је свакодневно пласиран са страница Курира, у позадини тог таблоидног стила медијског деловања скривао се манипулативни модел пословања који се заснивао на комбинацији прикривања трагова незаконитог поступања којим је наношена штета држави, банкама и приватним повериоцима, и сталне претње медијским линчом према свакоме ко би се усудио да таквом преварном поступању власника Курира некако стане на пут.

Управо су бројне незаконитости, које су од оснивања пратиле пословање власника Курира, током 2009. године искоришћене за покретање истраге која је резултирала хапшењем власника Курира Радисава Родића и покретањем судског поступка против њега. Међутим, уместо да институције правне државе тада до краја одраде свој посао, све се завршило нагодбом по којој су Демократска странка, Борис Тадић и људи из његовог непосредног окружења, дакле исти они који данас овом таблоиду дају подршку, преузели контролу над Куриром као својом медијском батином за обрачун са политичким неистомишљеницима, Радисав Родић своју казну одслужио у апартману на ВМА, а кривичне пријаве против њега нетрагом нестале у тајним фиокама челника тадашњег режима. Време је показало да су управо овакве ситуације, које су карактерисали трули компромиси власти и овог таблоида, давале ветар у леђа породици Родић да настави са још бруталнијим кршењем закона и још бескрупулознијим махинацијама на рачун пореских обвезника Србије.

Након вишемесечног истраживања које је заједно са Антидот тимом урадио аналитичар медија и публициста Иштван Каић, обликован је досије у којем су на једном месту обједињени и документовани начини на које су сукцесивни власници Курира, Радисав и Александар Родић, скривајући се под маском борбе за слободу медија утајили милионе евра по основу неплаћених пореза, доприноса, невраћених кредита и неисплаћених обавеза према добављачима и запосленима.

Иако је препознатљив Куриров начин пословања крајем деведесетих установио и развио Радисав Родић, оснивач Гласа јавности и Курира, због значајног утицаја на актуелна дешавања на медијској сцени Србије серијал започињемо са његовим сином Александром Родићем и генезом пословне хоботнице која се однедавно нашла у отвореном рату против државе Србије и њених институција.

Први део- случај Александра Родића- Како се у Србије од бруке професије преко ноћи постаје првоборац за слободу говора

Ни за шта што се у протеклих неколико месеци свакодневно дешава у вези с Куриром и компанијом Адриа Медиа Гроуп која издаје тај таблоид, те њеним власником Александром Родићем, не може се рећи да потпада под сасвим неуобичајену медијску појаву, било да је реч о Србији или о земљама Европске уније којој Србија тежи.

Ипак, оваква ситуација, у којој су нико други до председник државе, режим и владајућа странка коју он представља, центрирани као искључиве мете константног напада, који подразумева пласирање безочних манипулација, измишљање гнусних лажи и бескрупулозно кршење елементарних новинарских норми, коришћењем увредљивих и омаловажавајућих израза, уз саучесништво великог броја јавних личности, нипошто се не може сматрати нормалном. Истовремено, због тога се данас много изоштреније увиђа све оно што је Курир као парадигма радио и подразумевао под својом редовном делатношћу још од оснивања 2003. године и што га, неспорно, због начина на који је свих ових година успевао да опстане и наметне се као синоним своје врсте посла, у великој мери чини јединственим феноменом у историји српског медијског простора. Такав какав јесте и какав је све време у прошлости био – немилосрдни предатор – чини се да је пре свега одраз једног нестасалог друштва које ни најмање не мари за то да, док га конзумира, и само буде његова жртва.

Криминалне манипулације породице Родић: Од Курира инфо до Адриа Медиа групе и назад

Након вишемесечних посета службеника Пореске управе Србије тој компанији, а потом и решења достављеног на њену адресу Влајковићева 8, општина Стари град, у Београду, о неизмиреним дуговањима које та фирма, заједно са повезаним и зависним привредним друштвима, има према држави, 6. јула 2017. године блокиран је рачун Адриа Медиа групе. Ова фирма, основана још 26. јула 2004., годину дана и три месеца од изласка првог броја Курира, под називом Адриа Медиа Сербиа д.о.о., добија то име јула 2014. године и данас је у стопостотном власништву Александра Родића, једног од синова Радисава Родића оснивача новина Глас јавности и Курир.

У фирму старог назива пет месеци пре тога, 5. фебруара 2014. године, већ је унето готово 596 милиона динара неновчаног капитала, да би наредне године Адриа Медиа група располагала троструко већом сумом укупног капитала од чак 17 милиона долара. Шта се у међувремену догодило?

Александар Родић постаје власник Адриа Медиа Србије 10. децембра 2013. године преко фирме Курир инфо д.о.о., основане крајем 2005, а у којој и формално право на апсолутно власништво добија убрзо након правоснажне пресуде свом оцу од 27. јула 2011. године. На основу споразума о признању кривице због злоупотребе службеног положаја, Радисав Родић је осуђен на две године затвора, шест година забране вршења свих дужности везаних за располагање, коришћење и управљање туђом имовином, обавезујући се да дужнику Комерцијалној банци исплати износ од 48,9 милиона динара, због коришћења лажне документације приликом подизања кредита.

Нејасно је, ипак, до дан-данас остало под којим околностима је тужилаштво тада одустало од започетих истрага и сумњи да је Родић избегавао плаћање пореза на промет у износу од 115,3 милиона динара и пореза на доходак грађана у износу од 88 милиона динара, да је заједно са тадашњим главним уредником Гласа јавности Славољубом Качаревићем, а преко фирме Манами 2001. године прибавио противправну имовинску корист и оштетио Комерцијалну банку за око пола милиона евра, као и шта се десило с предметом КТ 1436/09 кривичне пријаве против породице Родић, коју је полиција допунила у јануару 2010, а којом су Радисав, Александар и Вукадин Родић, као и њихова сарадница Александра Симић, осумњичени да су „оштетили буџет Србије и више предузећа и банака за скоро милијарду динара“.

Одговори на нека од ових питања појавиће се тек крајем 2015. године.

Осам дана по обављеној аквизицији, према којој Адриа медиа Србија доспева под власништво фирме Курир инфо д.о.о., Александар Родић у име фирме Курир инфо, чији је директор постао 1. августа 2012., у Агенцији за привредне регистре подноси пријаву за регистрацију заложног права из којег произилази посао из уговора о кредиту од стране Агроиндустријске комерцијалне (АИК) банке у износу од 700 хиљада евра на две године, потписаног већ 13. децембра, два дана по аквизицији.

Потраживање које се обезбеђује заложним правом АИК банка у овом случају треба да намири из будућих прихода од две дистрибутивне фирме повезане послом са Курир инфо – Беоколп д.о.о. на подручју Београда и Пресс интернационал маркетинг и дистрибуција из Новог Сада које дистрибуирају штампана издања фирме Курир инфо.

Чињеница да је компанија Курир инфо, судећи према напомени уз финансијски извештај за 2014, овај дуг измирила превремено, остаје нејасна ако се има у виду да је исте године, као што је речено, ова фирма отуђила неновчани капитал (жигове, канцеларијску и новинарску опрему, возила) од готово 596 милиона динара и пренела га на фирму Адриа Медиа Србија, те због тога пословну годину завршила са губитком од близу 607 милиона динара, па се не види из којих средстава је измирен дуг према АИК банци, који је на дан 31. децембра 2013. износио око 80 милиона динара. Шест дана по преносу неновчаног капитала, 11. фебруара 2014., фирма Курир инфо, чији је стопроцентни власник Александар Родић, продаје истом лицу свој удео у Адриа Медија Србији, чиме Родић као физичко лице постаје директан власник Адриа Медиа Србије, а од јула Адриа Медиа групе (АМГ). Годину дана касније, 27. фебруара 2015., у АПР-у је затим обрисано име Александра Родића као власника Курира инфо и уместо њега уписана Адриа Медиа група, па је тако извршена рокада власништва, чиме је АМГ постала власник свог некадашњег власника, иако иза обе фирме, све време као власник стоји исто физичко лице.

Слично овоме, у марту 2016. године, фирма Курир инфо најпре мења назив у Custom Group д.о.о., потом издавачку делатност замењује услугама припреме за штампу, да би се 1. априла поново променило власништво и уместо АМГ, унете годину дана раније, сада уписала фирма Еуроконто 2010 д.о.о. Под овим називом, фирма Еуроконто 2010 ће пак живети свега три месеца, до 8. јула 2016., када мења назив у Медиа финанце & легал сервице д.о.о, а четири месеца после тога, 10. новембра, у Master finance & legal service. Све наведене фирме регистроване су у једном тренутку (или су то још увек) на истој адреси Влајковићева 8, односно Влајковићева 6а, на општини Стари град.

У свом Извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији, објављеном 26. фебруара 2015. године, Савет за борбу против корупције, чији је оснивач Влада Србије, у делу у ком пише о Куриру, такође је дао кратку назнаку на ову врсту пословног понашања: „Конфузију изазива да ово није први пут да се породица Родић послужила променама у имену и власништву над Куриром.

Поред фирме Курир инфо д.о.о., крајем 2005. године основана је фирма Курир нет д.о.о. која је потом угашена 2010. године услед припајања са фирмом Курир плус д.о.о. и Белеге д.о.о. Такође, 2008. године, основана је фирма Курир плус д.о.о., која је 2012. године припојена фирмама Термол д.о.о. и Етиграф д.о.о.. Александар Родић у свом власништву има и фирме Курир инфо д.о.о., Српска медијска група д.о.о., Брендмарк инфо д.о.о., Гласник д.о.о., Дигитални град д.о.о., Фатман д.о.о., Social media hub, Провидус д.о.о.

“У периоду од јула 2014, а посебице од 27. фебруара 2015. године, сви главни послови издавања и штампања новина и часописа имају своје чвориште у фирми Адриа Медиа Гроуп д.о.о., која до краја 2015. постаје матична фирма за шест других зависних правних лица, што у земљи, што у иностранству: Адриа Медиа Загреб, Курир Инфо д.о.о., Адриа Медиа Инвест д.о.оAdria media Solution  д.о.о, Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Аустрија и Espit Medien Gmbh Аустрија. У свим овим фирмама АМГ поседује удео од 100%, изузев у три фирме регистроване у иностранству: Адриа Медиа Загреб, где располаже уделом од 75% купљеним 23. децембра 2014.; Espit Medien Gmbh Аустрија, у којој је од 11. марта 2014. власник 70% капитала; и Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Аустрија, која је 100% у власништву фирме Адриа Медиа Инвест д.о.о., основане 18. септембра 2015. и задужене за веб портале. Истог датума основана је још једна фирма у Србији, идентичне делатности као и АМГ и у њеном 100% власништву, Адриа Медиа Магазине д.о.о., врло сличног назива фирми Adria Magazines SMG д.о.о., основаној 13. новембра 2001. и 7. фебруара 2007. године обрисаној из регистра припајањем Адриа Медиа Србији, баш као што је овој 19. децембра 2008. обрисана и припојена Мама Медиа д.о.о., основана 6. децембра 2006. године.

Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Аустрија, регистрована у Бечу и основана 22. септембра 2008, 100% је власник фирме Ривер И Б.В. из Холандије, основане 28. јуна 2004, исто као и фирме Medienengagement East Gmbh, основане 19. јула 2006. године, из Немачке. Према подацима Савета за борбу против корупције, АМГ почетком 2015. године, што у лиценцираном, што у оригиналном облику, преко ових фирми поседује 18 штампаних и 14 дигиталних издања, међу којима су: Story, Elle, Cosmopoliten, Лиса, Мој стан, Моја лепа башта, National Geographic, Men’s Health, Сенса, Elle Decoration, Мама, Бурда, Newsweek и Курир. У другој половини исте године са радом ће почети и веб портал Еспресо.

Осим тога што је, конкретно наведеним поступком, приоритет са послова издаваштва пребацио са фирме Курир инфо на Адриа Медиа групу, тј. променио делатност ових фирми, Александра Родића и његове послове у том смислу карактерише тенденциозно и исфорсирано усложњавање и стална, такође неслучајна варијација пословних имена компанија, које врло често имају сличне називе, али и варијабилност правних и физичких лица која кооптирају као њихови власници или законски заступници. У наведеним случајевима тако

фигурирају имена која су у једном тренутку, или још увек спадају у ред запослених у некој Родићевој компанији, попут извесних: Јованке Старчевић, Небојше Росића, Љиљане Ивановић, Иване Словић Крчадинац, Наташе Лазић, Дејана Волфа, Даниела Пантића, Драгославке Јелић и других.

Синергични ефекат оваквих пословних потеза јесте отежавање праћења новчаних токова, као и општа конфузија поводом правних, а затим и физичких лица одговорних за поједине послове. На тај начин постаје јасно да папири о измиреном порезу и другим дуговима одређене фирме до одређеног датума, конкретно Адриа Медиа групе у тренутку када је рачун те фирме блокиран, 6. јула 2017. године, не значи нужно и да нека друга од једном у времену повезаних фирми такође није у дугу.

У прилог таквом закључку иде и тужба, коју је фирма Долис д.о.о. априла 2014. поднела против Курир инфо након што је та фирма отуђила поменути неновчани капитал од готово 569 милиона динара, са предлогом за одређивање привремене мере управо на том делу капитала. Уз чињеницу да је дуг фирме Курир инфо у 2013. години износио око 579 милиона динара, отуђење и пренос на фирму Адриа медиа Србија тако добија сврху и у томе да Александар Родић онемогући наплату потраживања у вези са опремом фирми Долис д.о.о..

Интересантно је да иза ове фирме пак стоји већ поменута фирма Манами, некада у власништву Радисава Родића и Славољуба Качаревића, због које је Родић 2011. године осуђен на две године затвора, и да су обе фирме регистроване на издавачку делатност, тј. издавање новина. Стопроцентни власник фирме Манами данас је фирма Маркпак непознатог власника, са седиштем у Енглеској и уделом од 100 динара.

У време када је поднета ова тужба, међутим, тече и спор око власништва над фирмом Долис д.о.о. који против фирме Маркпак води други син Радисава Родића, Вукадин Родић, који само месец дана по упућеној тужби фирме Долис против Курира инфо, успева да забрани фирми Маркпак коришћење и располагање правима и уделима које је та фирма прибавила по основу уговора о преносу удела и иступању из фирме Долис д.о.о. Ови подаци недвосмислено говоре о томе да се упркос свим варијацијама назива правних и физичких лица и делатности фирми (од којих зависи основица за обрачунавање пореза) у пословању породице Родић, један те исти неновчани капитал, дакле, права интелектуалне својине (жигови) и покретне ствари, које очигледно датирају још из времена власника Радисава Родића, без икаквих правних консеквенци, без поштовања законских ограничења у погледу располагања имовином фирме, неометано преноси из једне фирме у другу.

Против Вукадина Родића је и крајем 2012. године Вишем тужилаштву у Београду поднета кривична пријава због злоупотребе службеног положаја, која је Текстилну индустрију у Врању (ТИВ интернационал) 2009. године довела до стечаја. Након што је ова фирма три године после приватизације из 2003. први пут пропала и направила дуг од 16 милиона динара, њену имовину, 64 машине процењене на 7,4 милиона, на лицитацији одржаној у јулу 2007. купује за 5,4 милиона динара фирма Етиграф д.о.о., коју помиње Савет за борбу против корупције у делу о Куриру.

Марта 2009. фирму ТИВ интернационал ће за 16,5 милиона динара купити Агроз из Зајечара, предузеће које се наводно бави трговином стоком и пољопривредним сировинама, са само једним запосленим, директором Првославом Дробњаком. Уз њега, још једно од физичких лица која се ротирају на месту заступника правних лица је и Стеван Банковић, који у то време формално води фирме Радисава Родића ABC Company, ABC printpak, као и предузеће под називом Друштво за пружање интелектуалних услуга – правни и економски институт, које је власник Агроза. Банковић се убрзо сели на позицију заступника фирме Етиграф д.о.о., а на његово место у ABC Company и ABC printpak долази Вукадин Родић, са намером да у име ABC Company закључи уговор о откупу потраживања банке од ТИВ интернационала са Војвођанском банком, у којој је ТИВ подигао кредит од 300 хиљада евра, а као гаранцију под хипотеку ставио 26 објеката вредних 700 хиљада евра, по процени Агенције, а седам милиона по тржишној вредности.

Све то да би ABC Company, која се обавезала да ће у 11 месечних рата вратити кредит са каматама у износу од 423 хиљаде евра, уплатила банци само прву рату, затим као поверилац преузела сву заложену имовину фирме TIV internacional, продала је у складу са Законом о хипотеци фирми Агроз у фиктивном послу и на тај начин довела ТИВ до стечаја. Пореска полиција је против Првослава Дробњака у јуну 2010. поднела кривичну пријаву због сумње да је утајом пореза оштетио државу за 113,6 милиона динара.

Курир магазин који излази дневно, али није дневна новина

Нешто мање од месец дана након што је Курир инфо д.о.о. уписана као власник Адриа Медиа Србије, 6. јануара 2014. године, Агенција за привредне регистре одобрава захтев за измену назива, тј. брисање назива гласила Курир и уписивање новог назива Курир магазин, па је од наредног дана на насловници таблоида начињена незнатна измена изнад речи „Курир“, где је уместо до тада „дневне новине“ стајало „магазин“, док се број издања једноставно наставио, будући да је издавач идентичан. Већ 15. јануара, Агенција је одобрила нови захтев, али овога пута упућен од стране фирме Адриа Медиа Србија, за упис потпуно новог гласила под називом Курир: најутицајније дневне новине на Балкану, како став 3 у члану 14а тадашњег Закона о медијима не спречава упис гласила сличног назива, уколико до тада постојеће гласило није обрисано из регистра, тј. није престало да се издаје.

Већ овде сумњу буди чињеница да значење које има реч „магазин“ обично подразумева ванредно издање или периодичан додатак дневном листу, или пак недељни лист, а да назив новог гласила сада децидно садржи одредницу „дневне новине“.

Искористивши период православних празника да изврши најпре промену назива, а затим упис новог гласила у регистар, Александар Родић уредно је сачекао понедељак, 3. фебруар 2014., да таблоид Курир магазин, који је само дан раније, до броја 3719, издавала фирма Курир инфо, замени формално новим, а суштински потпуно идентичним таблоидом Курир: најутицајније дневне новине на Балкану под бројем 1, у издању фирме Адриа Медиа Србија, да би истог тренутка Курир магазин био претворен у периодично издање које се штампа на енглеском језику.

Овај потез уочава јавност, када саопштења издају новинарска удружења НУНС и УНС, која су од Министарства за културу и информисање затражила преиспитивање уписа у регистар гласила Курир: најутицајније дневне новине на Балкану. У одговору од 13. фебруара 2014., који су обе фирме у власништву Александра Родића упутиле Удружењу новинара Србије, тврди се да је назив Курир магазин исти онај по којем је тај таблоид регистрован још при његовом оснивању 2003. године, што је нетачно јер је све до 7. јануара 2014. године имао назив Курир, а у логотипу насловнице „дневне новине“, док се за промену у власништву фирме Адриа Медиа Србија, у којој се у року од само недељу дана, од 7. до 13. фебруара 2014., најпре уписује власник Курир инфо, затим исти исписује, а потом уписује Александар Родић, каже да „не представља било какву промену од значаја, нити угрожава било ког повериоца Курир-инфо д.о.о, јер није дошло до промене контроле над оба наведена привредна друштва/издавача“.

Будући да је клаузула о томе да друштво одговара својом имовином, а не имовином својих оснивача, обавезна приликом оснивања сваког друштва са ограниченом одговорношћу, Родићев менаџмент је обмануо јавност и када је додао да је Адриа Медиа Сербиа д.о.о. према фирми Курир инфо д.о.о. преузела обавезу да солидарно одговара за све дугове те фирме, чије је ескивирање и било циљ читавог посла. Јер управо на дан када УНС објављује одговор, АПР исписује Курир инфо д.о.о. и уписује Александра Родића као власника Адриа Медиа Србије, чиме се две фирме у правном смислу више не сматрају повезаним; Курир инфо престаје да буде матична фирма фирме Адриа Медиа Србија, те ова даље нема никаквог основа да буде њен солидарни дужник – све до годину дана након тога, када буде извршена рокада власништва и Адриа Медиа Гроуп не постане власник фирме Курир инфо. Овакав одговор изазвао је негодовање дела јавности, посебно колега новинара, од којих су поједини на сајту УНС-а први пут проговорили о својим искуствима у раду са породицом Родић.

Током 2004. године Радисав Родић је дошао на идеју да постојећу дописничку мрежу, коју су у Србији развили Глас јавности и Курир, претвори у новинску агенцију под називом Српска информативна агенција (СИНА), па су тако уредници редакција „били дужни да дају све текстове добијене из дописништава које би агенција, према својој вољи, даље слала другим медијима“, док су дописници широм Србије без икаквог претходног обавештења добијали решења о радном односу у тој агенцији. После извесног времена, СИНА се нашла у дуговима, са исплатом личних доходака својим запосленима каснила је више од годину дана, да би се најзад у процесу ликвидације над њом отворио стечајни поступак, када су поједини дописници пред судом, испоставиће се безуспешно, повели спорове због неисплаћених зарада и отпремнина по добијању решења да су постали „технолошки вишак“. „Када сам као некадашњи шеф дописништва у Нишу покренуо судски поступак, уз ангажовање финансијског вештака, којег сам морао да платим, суд је пресудио да ми на име неисплаћених 14 плата, доприноса за пензијско осигурање и других принадлежности које ми припадају из радног односа, Родићи дугују 1.800.000 динара. Али, због достављеног решења о стечају СИНЕ, суд ме је на крају упутио на приватну парницу против Радисава Родића за коју нисам имао пара. Остао сам ускраћен и за неколико година радног стажа, а моју судбину доживело је још десетак дописника из Србије“, стоји у једном од коментара на сајту УНС.

Дакле, не само да се учестало и без сасвим разумљивих разлога перпетуирају називи правних лица, ротирају њихови заступници, те преноси једна те иста имовина из једне у другу фирму, него нативни пословни амбијент породице Родић на сличан начин подразумева и спорадичну варијабилност у називима гласила, као и дириговано пресељење запослених (попут имовине, тј. ствари) из једног правног лица у друго и тиме, њихово стављање пред свршен чин.

Уз то, са питањем како је ова група послодаваца успевала толико дуго да послује на овакав начин, јавља се и друго, много конкретније, које готово да клизи ка одговору на претходно постављено питање: Како је могуће да њиховим кредиторима, приликом утврђивања бонитета, већ 25 година уназад не смета прекрајање историје правног лица које кредитирају и уопште, гомилање различитих правних назива под истим матичним бројем фирме у релативно кратком временском року? Какав други интерес они могу имати док, практично, изнова и изнова реанимирају и, без обзира на све пратеће проблеме, одржавају своје дужнике у животу?

Миодраг Костић као финансијски партнер Курира

Као што су Радисаву Родићу својевремено служили Комерцијална банка и њен тадашњи директор Љубомир Михајловић, без којих, према сопственом сведочењу у фељтону „700 дана терора, страха и наде“ објављиваном 2001, наводно не би ни основао 1998. године Глас јавности, његовом сину Александру Родићу од највеће помоћи у периоду од краја 2013. биће већ поменута АИК банка у власништву Миодрага Костића, као и Рајфајзен банка. У евиденцији регистра заложног права у Агенцији за привредне регистре, под фирмом Адриа Медиа Србија, тј. Адриа Медиа Гроуп од 2014. године, уписано је пет залога ради обезбеђења девизног и динарског потраживања, од чега два код Рајфајзен банке са датумом пријаве 11. април 2014, на име потраживања од 200 хиљада евра у свакој од пријава, уписаних под бројевима 5292/2014 и 5293/2014, која се намирују на основу недељу дана раније потписаног Уговора о ороченом девизном депозиту са посебном наменом код те банке. Сви остали послови задуживања Александра Родића у наредном периоду одвијају се упадљиво преко Агроиндустријске комерцијалне банке, баш као и већ наведено кредитирање у износу од 700 хиљада евра од 13. децембра 2013. године.

Тако је 14. октобра 2014. године, под заложним бројем 14923/2014, регистровано заложно право ради обезбеђивања потраживања у износу од 250 хиљада евра краткорочног кредита на време од годину дана, чији залог представљају будућа потраживања фирме Адриа Медиа Гроуп од продаје новина. У овом послу, међутим, никакав проблем не представља чињеница што, у исто време када се подиже кредит за Адриа Медиа групу, АИК банка због ранијих дуговања Родићеве фирме Брендмарк инфо д.о.о., у чијем је власништву тада пословни простор на адреси Влајковићева 6а и 8, Стари град, у извршном поступку намирења покушава да прода исту ту имовину како би наплатила своја потраживања. Ипак, Први основни суд у Београду 17. децембра експресно отказује јавно надметање за зграду, а два дана касније Александар Родић у својству физичког лица са истом банком потписује Уговор о залози власничког удела, чији је предмет 100% удела у фирми АМГ, са уписаним капиталом од 12 милиона евра, који даље чини правни основ заложног права за добијање бескаматног кредита за рефинансирање у износу од 470 хиљада евра, што је 25 пута мање од заложене вредности. Ово заложно право под заложним бројем 18449-1/2014 биће обрисано из евиденције Агенције за привредне регистре управо на захтев Александра Родића, а на основу брисовне дозволе заложног повериоца АИК банке АД Београд од 26. јануара 2016. године, што је само дан пошто је дневни лист Политика објавио последњи из серије текстова о новом кредиту, који је АИК банка дала Александру Родићу, те везама њеног власника Миодрага Костића, таблоида Курир и опозиције.

Наредни краткорочни кредит фирми Adraia Media Group, који је дупло већи од претходног и износи 500 хиљада евра, Костић, који је и председник Управног одбора АИК банке, одобрава уз регистрациону пријаву за упис заложног права поднету 17. јуна 2015. године; предмет заложног права и у овом случају су приходи од продаје штампаних издања. После нових шест месеци, 15. јануара 2016, и то након што Куриру после кампање против премијера Србије Александра Вучића због неуспешног преузимања власништва над Политиком А.Д., Новостима и Дневником тираж са преко 100 опадне на око 60 хиљада примерака, поново се у својству залогодавца појављује физичко лице Александар Родић. Он даље залаже 100% удела своје фирме Фатман д.о.о., којој је Брендмарк инфо д.о.о. само три дана раније продала пословни простор у Влајковићевој 6а и 8, ради добијања дугорочног кредита с периодом отплате на пет година у вредности од чак 1.9 милиона евра и грејс периодом од 6 месеци. Пола године касније, затим, залогодавац према унакрсној шеми још једном је фирма АМГ, по регистрационој пријави од 23. јуна 2016., која преко заложног права будућих прихода од продаје новина, од исте АИК банке добија краткорочни кредит од 60 милиона динара.

Најзад, тек што је прошло две недеље откад је Адриа Медиа група добила овај кредит, Александар Родић на фирму Фатман д.о.о., која је истовремено предмет права залоге регистрован заложним бројем 602/2016 од 15. јануара 2016, седам дана пре истека грејс периода, 7. јула 2016, преноси дуг од 1.9 милиона евра. Тако Фатман постаје залогодавац у послу у којем залаже право потраживања из Уговора о закупу пословног простора у Влајковићевој 8, закљученог средином марта исте године са фирмом Адриа Медиа Гроуп, на тај начин фактички увећавајући грејс период за нових шест месеци. Фирма Фатман д.о.о., која 2014. године броји нула запослених и остварује добит од свега 112 хиљада динара, ће само три месеца по преносу дуга, 14. априла 2016., у Агенцији за привредне регистре променити седиште из Влајковићеве 6а у Влајковићеву 8, тј. у просторије које је издала Адриа Медиа групи, да би 10. новембра исте године променила и пословно име у Рода група д.о.о., а делатност у консултантске услуге.

Кроз сличан ланац активности је пре Фатмана прошла и фирма Брендмарк инфо д.о.о., променивши 12. децембра 2012. делатност консултантске активности у издавање новина, да би 21. марта 2013. удео у њеном власништву равноправно поделили физичко лице Александар Родић и фирма Курир инфо д.о.о., која пак четири месеца касније, 19. јула, већ готово потпуно истискује Александра Родића из власништва. Само 11 дана касније, АПР издаје решење којим се уписује неновчани улог ТИВ комерца д.о.о., још једне фирме регистроване на истој адреси, у износу од 179,57 милиона динара, унет 18. јула, који чине непокретности у Влајковићевој 6а и 8. Онда се 6. августа фирма ТИВ комерц д.о.о. брише из власништва, док се њен улог, тј. имовина пребацује на фирму Курир инфо д.о.о., која тако постаје 99,5% власник фирме Брендмарк инфо д.о.о., а ова пак десет дана касније мења делатност издавање новина у услуге припреме за штампу.

Крајем године, 27. децембра, из власништва фирме брише се и фирма Курир инфо д.о.о., а сав капитал, укључујући и наведене непокретности, уписан на њено име, идентично као почетком августа када је то урађено са фирмом ТИВ комерц у односу на Курир инфо д.о.о., пребацује се сада фирми Српска медијска група д.о.о., која је у власништву фирме Дигитални град д.о.о., од којих су обе регистроване на Влајковићеву 6а. Годину дана касније, 24. децембра 2014. године, коначно ће бити обрисано и физичко лице Александар Родић, који је све до тад имао 0,05% удела у фирми Брендмарк инфо д.о.о., која ће дан након што то учини Фатман, такође променити седиште, али из Влајковићеве 8 у Влајковићеву 6а, тј. заменити га са Фатманом. Тиме, у тзв. поступку симулирања фиктивне правне чињенице, једну те исту имовину, зграде на адреси Влајковићева 6а и 8, у различитим моментима могу заложити потпуно различита правна лица, а затим је пре доспећа наплате поверилаца отуђити лицу које следеће излази из власништва и престаје да се сматра солидарним дужником.

У односу према кредиторима, дакле, издвајају се следећи обрасци понављања у пословању Александра Родића, у чијем средишту увек лежи предмет залога. Приметно је да правно лице, чији је удео власништва предмет залога ради добијања кредита, већ у следећем послу, оствареном кроз пренос дуга првобитног залогодавца на то правно лице, само постаје наредни залогодавац, као у примеру фирме Фатман д.о.о. Послови задуживања дешавају се циклично на сваких шест или готово шест месеци, што у поменутом случају доприноси одлагању отплате кредита удвостручавањем грејс периода. Посебно је занимљиво да једна иста банка дозвољава да најпре поново предмет залога, а потом и залогодавац постане правно лице из чијег је власништва требало да се наплати крајем 2014. године, као и то да га као предмет залога прихвата од стране залогодавца који је физичко лице, које као такво у банкама у Србији обично не може да добије кеш кредите преко 50 хиљада евра, 25 хиљада евра за рефинансирање, а камоли износ од 1.9 милиона евра.

Каматне стопе које АИК банка и Рајфајзен банка дају Родићевим фирмама су веома повољне, па је тако прва од њих камату на краткорочне кредите за период од 12 месеци давала од 4 до 8%, док ју је друга на исти период утврдила на свега 2,4%; Александру Родићу као физичком лицу АИК банка је за дугорочни кредит приписала годишњу камату на 4,21%, док осталим грађанима нуди готовинске кредите по камати од 16,54% годишње, што је готово четири пута више. Динарски кредит од 60 милиона динара

Адриа Медиа група је такође од АИК банке добила по каматној стопи од 8,33% годишње, иако та стопа најчешће износи око 11,5%, док је кредит за рефинансирање из децембра 2014. дат без икакве камате. Интересантно је и како АИК банка третира залог у кредитном послу у којем се десио пренос дуга са Александра Родића на Фатман д.о.о., где је у првом делу залог власништво те фирме, тј. пословни простор у Влајковићевој 8, да би се, када Фатман постане залогодавац, банка задовољила залогом на месечна потраживања из уговора о закупнини истог тог простора од стране фирме АМГ. Све наведено указује да између ових банака, а нарочито АИК банке, и Александра Родића постоји нека врста стратешког партнерства које превазилази мотиве уобичајеног поверилачког посла, чиме се отвара и могућност да наведена кредитирања буду само параван за закулисне радње другог типа, од којих обе стране извлаче вишеструко већу корист.

Неизбежно, природа односа према ова два повериоца рефлектована је и кроз пласирање врло често исфорсираних, у суштини рекламних прилога у таблоиду Курир, па се тако нпр. прати и велича сваки пословни потез фирми у власништву Миодрага Костића, увећање његовог богатства куповином нових фирми, редовно извештава о наградама које те фирме добијају због свог пословања или о филантропским активностима њиховог власника. Посебан статус у палети корпоративне пропаганде, која самим тим што није посебно означена потпада под противзакониту, заузимају Костићеви политички интервјуи и изјаве које реферирају на економску, друштвену и привредну ситуацију у земљи, у којима је власник МК комерца представљен и као председник српског пословног клуба Привредник, те најзад прилози у којима се исто лице додворава актуелној власти, третира као жртва других пословних субјеката или они у којима се води директна кампања против његових главних конкурената, међу којима се, у зависности од периода сарадње и конкретног посла, смењују Мирослав Мишковић, Драган Ђилас, Петар Матић, Петар Матијевић и многи други.

Само неки од индикативних Курирових наслова о Костићу у последњих неколико година гласе: „Миодраг Костић за Курир: Србији су довољне четири шећеране“, од 20. јуна 2017, „МК ГРУПА: Миодраг Костић власник трећине аеродрома Порторож“, од 31. маја; „Шећерни рат: Мишковић нахушкао Матијевића на Костића!“, такође од 31. маја; „Српски краљ шећера даје плату од 2.000 евра, али нема коме: Костић не може да нађе ове стручњаке!“, од 25. фебруара; „Миодраг Костић купује Алфа банку у Србији“, од 1. фебруара; „Миодраг Костић: Зауставити одлазак младих, остаћемо без образованих“, од 8. септембра 2016; „Развој привредних односа: Миодрагу Костићу уручена захвалница Словеније“, од 27. јуна; „Миодраг Костић: За напредак друштва неопходан је већи број успешних приватних фирми“, од 2. јуна; „Миодраг Костић: МК група жели да постане власник Горењске банке“, од 10. маја; „Миодраг Костић добио беџ части“, од 18. децембра 2015; „Миодраг Костић први Србин у Европском економском сенату“, од 22. септембра; „Миодраг Костић: Треба да променимо и цркву и фамилију“, од 9. јуна; „Миодраг Костић за Курир: Индустријализација Србије је спас!“, од 4. марта; „Ветропарк: Миодраг Костић прави струју код Куле“, од 4. фебруара; „Миодраг Костић бира међу четири гиганта!“, од 28. августа 2014; „Миодраг Костић: Прихватићу Вучићеву понуду“, од 27. августа; „Форбосова листа: Мишковић пао с трона, најбогатији Србин Миодраг Костић!“, од 29. маја; „Леп гест: Миодраг Костић на Копаонику части кошаркаше Србије“, од 24. априла; „Миодраг Костић код патријарха Иринеја“, од 26. марта; „Миодраг Костић: Србија може да буде као што је Холандија!“, од 10. марта; „Миодраг Костић већински власник АИК банке“, од 28. фебруара; „Миодраг Костић  потврдио писање Курира: Упозоравао сам Ђинђића на рекетирање Ђиласа!“, од 24. фебруара; „Миодраг Костић: Економски опоравак нас очекује за четири године“, од 10. јануара; „Миодраг Костић купује АИК банку“, од 9. јануара; „Ствара се СФРЈ гигант: Миодраг Костић инвестира у Хрватску 100 милиона евра!“, од 6. јануара; „Пушић држао у шаци и Колета“, од 23. септембра 2013; „Миодраг Костић: Водио бих железницу, Ресавицу, али и Јат!“, од 14. јула; „Миодраг Костић: Вучић је као Ђинђић!“, од 10. јула; „Миодраг Костић: Кад чујем Вучића, пожелим да уђем у СНС!“, од 8. јула; „Уступио кућу болесној деци“, од 7. јуна; „Костић најбољи индустријалац“, од 11. априла; „Миодраг Костић: Ђилас је крив за скупљи шећер!“, од 5. децембра 2012; „Храна за 90 малишана!“, од 30. октобра; „Миодраг Костић изградио дечје село“, од 26. септембра, итд.

Судећи по подацима из медијског архива Ебарт, за пет година, од 2012. до 2016. године, у Куриру је написано 113 текстова који садрже само синтагму ’Миодраг Костић’ у номинативу, дакле, не рачунајући оне у којима је то име наведено у другим падежима или у којима се помињу фирме у његовом власништву без нужног навођења Костићевог имена, што је у просеку 22,6 годишње, од чега ниједан није негативно интониран. Највећи број ових текстова (32) објављен је током 2014, управо у години када је извршен круцијални пословни потез Александра Родића, рокада власништва између фирми Курир инфо д.о.о. и Адриа Медиа Гроуп д.о.о. Сличан третман ненегативних текстова годинама уназад ужива и Рајфајзен банка, уколико се изузме необично учестало писање овог таблоида током 2008. и 2009. године о службенику те банке Александру Спасићу, који је опљачкао крагујевачку филијалу, а касније и неке друге банке, када је у сваком наредном прилогу кориштена одредница „лопов из Рајфајзен банке“ или је употребљено више референци на ту банку и када то не потпада под релевантну информацију.

У архиви Курира се такође могу пронаћи и прилози за које се чини да на разне начине треба да омогуће Костићу што повољнију будућу куповину неке фирме, или одврате од ње остале заинтересоване, који су истовремено приказани у негативном светлу, као у случају куповине шећеране у Сенти, фирме Царнеx, ПКБ-а и других. Тако се дешава да се о истим фирмама на један начин пише непосредно пре, а на сасвим други, у суперлативима, након што је купи нека од Костићевих фирми, као у случају Царнеxа који је уочи 18. новембра 2011. године, када ту фирму купује МК група, углавном приказиван као један од највећих загађивача животне средине, да би од тог датума у овом таблоиду фигурирао искључиво као „водећа компанија у области производње меса и прерађевина“ која добија награде и бави се филантропијом. Куриозитет представља и бизаран детаљ да је у текстовима који се односе на Костићеву везу са новосадском естрадном звездом, у периоду након њиховог раскида Наташа Беквалац обично приказивана у негативном, порочном светлу, као особа која није у стању да се суочи с њим и сл. Све ово буди сумњу да одређени кредити које АИК банка одобрава Александру Родићу никада неће бити отплаћени, ако никада нису ни били у потпуности кредити већ више аванси за управо овакву врсту медијске делатности.

Када је дневни лист Политика први пут објавила детаље о кредиту који је у износу од 1.9 милиона евра физичко лице Александар Родић 15. јануара 2016. године добио од АИК банке и апострофирала везу између Костића и Родића, из те банке је стигао одговор који садржи и следећи део: „У вези са изнетим наводима истичемо да, према законским прописима и интерним актима банке, одлуке доносе надлежни органи, а не појединци, чак и у случају да су у питању акционари банке. Такође сматрамо да је довођење имена једног од акционара у везу са пословањем банке апсолутно произвољно и нетачно и није у складу са етичким стандардима професионалног новинарства.“

Међутим, „један од акционара“, а мисли се на Миодрага Костића, је тада већ готово две године уназад њен већински власник, што и сам Курир објављује 28. фебруара 2014. године, када његова фирма Суноко д.о.о., која се бави производњом шећера, долази у посед 50,37% акција АИК банке, док Костић постаје председник њеног Управног одбора; годину дана касније, крајем марта 2015, ово правно лице на Београдској берзи од Пиреус банке купује још 20,35% акција, па укупно поседује 70,72% акција АИК банке. У августу 2017. године, пак, Централни регистар хартија од вредности на упит о статистичком приказу власништва АИК банке А.Д. Београд даје податак да чак 99,5% њених акција држи фирма М&В Инвестментс А.Д. из Београда, док је остатак од 0,5% расподељен на 31 акционара, међу којима је други по броју акција Рајфајзен банка. М&В Инвестментс је у 100% власништву још једне Костићеве фирме под називом Нордагри Н.В. регистроване у Холандији, која располаже и уделом од 81,36% у поменутој Суноко д.о.о., поред МК Гроуп д.о.о. која је власник преосталих 18,64%.Поред три шећеране купљене још током 2002. године у Бачу, Ковачици и Пећинцима од стране тадашњег МК комерца (касније на списку једне од 24 спорне приватизације), Комисија за заштиту конкуренције одобрила је средином августа 2016. фирми Суноко д.о.о. и куповину четврте у Сенти, чиме је извршена концентрација на тржишту производње и трговине шећером од око 70%. Мимо тога, Костић је у власништву и фирми ПИК Бечеј, Месне индустрије Царнеx, МК Финтел Wинд, затим хотела Гранд и Ангелла на Копаонику, хотела 88 Роомс у Београду, имања од 65 хектара на Фрушкој гори, укупно 59 хиљада хектара земље у Србији и Украјини, а у априлу 2017. извршио је аквизицију над српским филијалама Алфа банке, а пре тога и Горењском банком из Словеније, које су затим припојене АИК банци.

Био је главноосумњичен у истрази поводом нелегалног препакивања и извоза 1501 тоне шећера у Европску унију, по којој је МК комерц остварила противправну корист од око 70.000 евра, у време преференцијалног извоза шећера у те земље из Србије и Црне Горе коју је одобрила, а маја 2003. суспендовала Европска комисија. Због неодазивања на саслушање 21. маја 2004. за њим је расписана и потерница, док је оптужница убрзо по његовом повратку из иностранства изостала.

Почетком 2001. године, припадници народног покрета Отпор поднели су кривичну пријаву против Љубодрага Марковића, службеника Републичке управе јавних прихода, који је, према њиховим тврдњама, помогао фирми МК комерц да утаји порез вредан 1,4 милиона динара у време режима Слободана Милошевића, што је Костић у интервјуу за НИН окарактерисао као политичку освету финансијске полиције због тога што је тада био директор Демократске странке. Дванаест година касније, за новогодишње издање таблоида Курир, Миодраг Костић, највећи кредитор Александра Родића, ће куповину Адриа Медиа Србије од стране фирме Курир инфо д.о.о., за коју ће се испоставити да је у неизмиреним обавезама према држави, овако прокоментарисати: „Србија иде путем консолидације не само медијског простора него и економског, и ово свакако поздрављам јер ћемо добити јаку медијску кућу која вероватно треба да изађе ван оквира Србије.“

Утаја пореза и рекетирање кроз финансијско-криминалну хоботницу породице Родић

„Александар Родић и његов отац Радисав Родић, покретач Курира, често се у пословним круговима описују као људи који су на делу показали како је у Србији могуће избећи сва дуговања и порезе, а да се фирме не сакривају у ’пореским рајевима’ попут Сејшела и Кипра. Јер, Родићи су још деведесетих разрадили систем отварања и затварања фирми и пребацивања власништва у Србији како би се избегле све обавезе према држави и повериоцима. Тај систем је толико разгранат да је рецимо припадницима СБПОК-а током истраге 2009. требало чак шест месеци само да поброје како Родићи пребацују пословање из фирме у фирму.“

Новинар Политике, који је аутор ових реченица, правећи неку врсту демаркације између типа пословања који важи за најпознатије српске тајкуне попут Мирослава Мишковића, Милана Бека или Миодрага Костића, и начина на који функционише бизнис породице Родић, међутим, није ни слутио да ће, од тренутка када их пише, Пореској управи и њеном Сектору пореске полиције бити потребно готово две године да заврше започети поступак контроле и утврде све законске неправилности које су пратиле пребацивање тежишта пословања Александра Родића са фирме Курир инфо д.о.о. на фирму Адриа Медиа Гроуп д.о.о.

Овај поступак, који је обухватао контролу обрачунавања и плаћања ПДВ, пореза и доприноса по одбитку и пореза на добит правног лица Курир инфо д.о.о., данашњег Цустом Гроуп д.о.о., завршен је 14. јуна 2017. године, када је донето решење о утврђивању пореске обавезе у износу од 302.416.537 динара. Уз то решење, Пореска управа донела је и решење о привременој мери обезбеђења наплате пореза ради обезбеђења потраживања у том износу, које је доставила Народној банци Србије и пореском обвезнику регистрованом на адреси Влајковићева 8. Њему је, по истеку рока плаћања пореске обавезе од 15 дана, 3. јула уручена и опомена, чиме му је остављен законски рок од додатних 5 дана да обавезу измири. Пошто ни то није учинила, фирми Цустом Гроуп д.о.о. коначно је 10.

јула уручено решење о принудној наплати пореза из новчаних средстава, чиме су блокирани рачуни те фирме, док је у међувремену, решењем о привременој мери обезбеђења наплате пореза забраном преноса новчаних средстава, 6. јула блокиран и рачун фирме Adraia Media Group д.о.о., над којом је, као некадашњим власником фирме Курир инфо д.о.о. (сада Цустом Гроуп), такође утврђен поступак контроле. Од тренутка када је рачун фирме АМГ привремено блокиран, таблоид Курир диже кампању против председника Србије, која је започета још уочи окончања пореске контроле над Custom Group д.о.о., на нов ниво и доводи јавност у заблуду тезом о наводно противзаконитој блокади фирме АМГ која „дугује нула динара“, при том не посветивши ни речи о три недеље раније доспелом решењу о пореском дугу од преко 300 милиона динара који је направила фирма Курир инфо д.о.о., а Александар Родић покушао да обесмисли процесом промене власништва и преносом неновчаног капитала почетком 2014. године.

На рачунима Custom Group д.о.о. Пореска управа је на дан блокаде затекла износ и резервисала средства од свега 75 хиљада динара, док на рачунима фирме Адриа Медиа Гроуп д.о.о. укупан износ од 2,9 милиона динара на динарском рачуну и од око 2,6 милиона динарске противвредности на девизном пословном рачуну. Ни друге фирме у Родићевом власништву на исти дан не показују завидно стање на рачунима, па тако фирма Дигитални град д.о.о. у ВТБ банци располаже са 458 динара, а у Уницредит банци са 1.220 динара; Српска медијска група д.о.о. у ВТБ банци има 2.642,64 динара, Гласник д.о.о. 2.837,60 динара, Рода група д.о.о. 24.262,13 динара, а фирма Мастер финанце & легал сервице која поседује Цустом Гроуп, 20.350,81 динара. Само ова фирма, за чијег је власника постављена Јованка Старчевић, има нешто значајнија средства на рачуну у Јубанци у износу од 15 милиона динара, док у АИК банци фирме Адриа Медиа Инвест д.о.о., Адриа Медиа Магазине д.о.о. и Рода група, имају респективно 3.094 динара, 9.946,78 динара и 127.611,59 динара, уз дуг према банци од 1.760.820 евра због хипотекарног кредита који је Александар Родић подигао 15. јануара 2016, заложивши власништво фирме Фатман д.о.о., а затим тај дуг пренео на њу ради одлагања почетка отплате.

Салдо на рачунима Родићевих фирми у Ерсте банци такође је врло симболичан: Брендмарк инфо д.о.о. на рачуну има 31.823,64 динара, а Гласник д.о.о. само 1.246,62 динара. Овакав резултат пресека стања на рачунима, на дан 10. јул 2017. године, говори о томе да је Александар Родић веома добро знао шта ће се десити, те да је искористио да из свих фирми, које до тада нису биле у процесу контроле Пореске управе, уколико је и имао нека, извуче сва или готово сва значајнија средства, паралелно преко Курира водећи хајку, конструишући афере које ће, управо у време када буде наступила блокада фирме АМГ, ретроактивно служити као покриће да се јавност убеди зашто је то урађено, а прилози из Курира прикажу као разлог за такву врсту реталиације.

Под претпоставком превентивног извлачења новца са рачуна својих фирми, Родић се истовремено постарао да блокаде, а у периоду од 6. до 10. јула је то учињено принудно са Custom Group д.о.о. и привремено са Adria Media Group д.о.о., две најважније фирме у новијем периоду његовог пословања, немају за последицу ефикасну наплату јер порески обвезник нема расположиву имовину за наплату дугованог пореза у целости, па је Пореска управа приморана да предузме све мере и радње за утврђивање секундарне пореске обавезе, тј. наплату предметног дуга од повезаних лица. Због тога је такође 10. јула, изузев фирми Master finance & legal service д.о.о. и Рода група д.о.о. које су већ у том поступку, извршено уручење налога за контролу још 21 пореског обвезника који кооптирају у Родићевој пословној шеми, од чега је њих троје због дугова већ у стечају, док на 10 адреса није било могуће наћи одговорно лице да преузме налог.

По отпочињању контроле, Пореска управа доставља обавештење и Агенцији за привредне регистре да фирма над којом се врши контрола не би могла, док год она траје, да изврши неко брисање, промену података који се односе на оснивача, члана, назив, седиште, улог и облик организовања – једном речју свега што је Александар Родић упркос томе константно и неометано чинио, замећући траг пореске утаје, како је већ показано.

Према сазнањима Антидота, у поступку провере фирме Курир инфо д.о.о., Сектор пореске полиције обавио је разговор са више лица, међу којима су: Иван Бошњак, сувласник фирме Milennium team д.о.о., Гордана Симовић, шеф рачуноводства исте фирме, Јованка Старчевић, законски заступник фирме Custom Group д.о.о., Наташа Лазић, радник Курир инфо д.о.о., Небојша Росић, некадашњи директор исте фирме и Сандра Шестак, бивша супруга Александра Корница, једног од бивших директора фирме Курир инфо. Александру Родићу је, за обављање разговора у својству грађанина, два пута покушано уручење путем поште, а затим и лично уручење преко инспектора Пореске полиције – без успеха. Прва два лица од наведених сведочила су на околности према којима је, након негативне кампање у Куриру о пословима које је фирма Милленниум теам д.о.о. добијала без тендера од фирме Србијагас и њеног директора Душана Бајатовића, фирма Курир инфо д.о.о. почетком 2013. године упутила понуду тој фирми за пренос права на коришћење жига „Сан“ у износу од 680 хиљада евра, да би Курир престао са таквим начином писања.

Власници фирме, иако поседовање таквог жига није ни од каквог значаја за њихово пословање, пристали су на куповину, плашећи се наставка кампање коју је започео Родићев таблоид, а информација је, према незваничним информацијама, током јула 2017. прослеђена Првом основном јавном тужилаштву у Београду ради процене да ли у радњи постоје елементи кривичног дела које није у надлежности Пореске полиције. О сличној врсти делатности, на снимку емитованом 18. јануара 2016. на ТВ Пинк, говорио је и Александар Корниц, тврдећи да је и сам у време док је био на месту директора фирме Курир инфо, од јануара до маја 2010, „узео рекет од 10 хиљада евра од сина власника Слап пумпи чији је отац био у затвору“. Жиг „Сан“ први пут је уписан 9. марта 2012. године од стране физичког лица Александра Родића као неновчани улог у вредности од 10 милиона динара фирме Курир инфо д.о.о., а таблоид Сан покренут је 19. новембра исте године и служио је углавном за нападе на тадашњег градоначелника Београда Драгана Ђиласа, као уосталом и Курир у то време, трудећи се да на тај начин, између осталог, задобије наклоности владајуће Српске напредне странке. У интервјуу који је 12. октобра 2014. дао за Блиц, Ђилас је рекао да је од њега тражено „милион евра у кешу“ да би такво писање престало, очито мислећи на Александра Родића, о чему се у секцији о Куриру говори и у већ поменутом извештају Савета за борбу против корупције. После само месец и по дана, Сан је угашен због краха на тржишту, а већ 1. фебруара 2013. његов жиг је продат, тачније уступљен фирми Милленниум теам, која се бави изградњом грађевинских објеката нискоградње; већ две недеље касније, Курир ће објавити прилог у којем се име фирме која је купила овај жиг налази на листи донатора у хуманитарној акцији прикупљања новца за операцију девојчице Уне Савић.

Према налазима из контроле коју је обавила Пореска управа, у трансакцији са фирмом Милленниум теам д.о.о. фирма Курир инфо д.о.о., по основу преноса права на коришћење жига „Сан“, остварила је промет у износу од 75.760 хиљада динара (7,5 пута више од вредности коју тај жиг носи као неновчани улог), на који није обрачунала ПДВ од 15.152.426,40 динара. Такође је утврђено да је, ради умањења пореза на добит, приход за услуге преноса права на коришћење жига „Сан“ у 2013. години обрачунат на износ који је мањи за 1.468.587 динара. Након свега, овај жиг ће по истеку уступљеног права на коришћење, две године касније, 24. фебруара 2015, у форми неновчаног улога пренети физичко лице Александар Родић као удео у фирми Курир инфо д.о.о. фирми Адриа Медиа Гроуп д.о.о., чиме је окончан циклус рокаде власништва у односу на ова два правна лица.

Да то није једини жиг над којим је Александар Родић вршио утају пореза, сведоче и радње које су од 2010. до 2013. године, према подацима из спроведене контроле Пореске управе, за последицу имале укупно умањење опорезиве добити за износ од око 200 милиона динара, и то на начин што се сваке године пореска амортизација највреднијег жига у његовом власништву, жига „Курир“, обрачунавала по вишој стопи него што је било предвиђено, чиме је умањивана опорезива добит, а она даље додатно умањивана покривањем губитака из претходних година. Куповину жига фирма Курир инфо д.о.о. извршила је 11. марта 2010. од фирме Гласник д.о.о. по цени од 960 хиљада динара, да би на крају исте године његова тржишна вредност, такорећи моћ Курира, била процењена чак на око 581 милион динара. Исти жиг чини 94,6% од укупне вредности већ поменутог неновчаног капитала, који је 5. фебруара 2014. Курир инфо д.о.о. пренео фирми Адриа Медиа Сербиа д.о.о. и који породица Родић кроз историју преноси с фирме на фирму; остатак вредности у неновчаном капиталу, који на тај дан износи 596 милиона динара, представљају ставке: остала нематеријална улагања, канцеларијска и друга опрема, транспортна средства и остала опрема. На тај начин је, превредновањем амортизације жига „Курир“ и умањењем опорезиве добити на крају 2011. године, фирма Курир инфо д.о.о. утајила порез на добит у износу од 3.544.813 динара, 2012. у износу од 9.778.046 динара и 2013. у износу од 6.344.925 динара, што укупно износи 19.667.784 динара на име неплаћеног пореза на добит само по питању овог жига.

Ипак, највећа ставка у пореском дугу који фирма Курир инфо д.о.о. има према држави тиче се овде већ постављеног питања: Како је могуће да се овај неновчани капитал, који је чак био и предмет тужбе коју је покренула фирма Долис д.о.о. док је над власничком фирмом Манами д.о.о. права полагала фирма Маркпак, најпре отуђује од капитала једног, а затим неометано уписује као капитал другог правног лица, тј. фирме Адриа Медиа Сербиа д.о.о., без икаквих пореских издатака по лице коју ту радњу врши? Јер управо на основу те радње која се догодила 5. фебруара 2014, два дана по објављивању првог броја таблоида Курир: најутицајније дневне новине на Балкану, инспектори Пореске управе Србије установили су да фирма Курир инфо д.о.о. у својим извештајима и билансима нигде није ни исказала да је преносом права индустријске својине на у том тренутку зависну фирму остварила капиталну добит од 595.959.579,82 динара, чиме је уједно порез на добит на крају 2014. године умањен за 81,961,679,43 динара, а порез на додатну вредност за 116.478.870,83 динара.

Осим тога, утврђено је и да је фирма неправилно одредила пореску основицу за обрачун ПДВ у вези са ценом коштања часописа на енглеском језику Курир Go International, касније преименованог у Курир Интернатионал и Курир Магазине, приликом узимања истог за сопствене потребе и уступања без накнаде у земљи, у вредности од 368.656,28 динара.

Када се коначно подвуче црта, укупна неизмирена обавеза коју је Сектор пореске полиције утврдио по ставки пореза на додатну вредност за период од 1. јануара 2013. до 30. новембра 2015. године износи 131.999.953,51 динара, а по ставки пореза на добит за период од 2011. до 2014. године 106.700.520 динара. На дан када је пореском дужнику Custom Group д.о.о, правном наследнику фирме Курир инфо д.о.о., и Народној банци Србије уручено решење о принудној наплати, на главни дуг, који представља збир наведених пореза, од 238.700.475 динара урачуната је камата која у том тренутку износи 110.402.447,29 динара, што чини укупно 349.102.922,29 динара пореског дуга. Будући да је поступак принудне наплате ступио на снагу, овај износ се додатно опорезује за 5%, што износи 17.455.146,11 динара, чиме се укупна вредност потраживања државе 10. јула 2017. године пење на цифру од 366.558.068 динара, што је готово 3 милиона евра.

У прилог тези да је блокада Адриа Медиа групе, над којом је поступак пореске контроле у току, незаконита, Александар Родић користио је и аргумент да Пореска управа у решењу о привременој мери забране преноса новчаних средстава није навела износ дуга због којег је блокирала рачун те фирме. Овим је, међутим, јавност још једном изманипулисана, с обзиром на то да се чланом 66, став 1 Закона о пореском поступку и пореској администрацији јасно тврди да „ради обезбеђења наплате пореза који није доспео за наплату или који није утврђен, али је покренут поступак утврђивања или контроле, а постоји опасност да порески обвезник осујети, онемогући, односно учини неефикасном његову наплату, Пореска управа може решењем установити привремене мере за обезбеђење наплате“, што представља чист законски основ, баш како је то у достављеном решењу и наведено. Управо ову чињеницу пренебрегле су многе јавне личности које су подржале досад незабележену хајку против председника републике и Владе Србије, коју за спас од кривичне одговорности свог власника води Курир, а које се, уз остале наведене, у том смислу могу назвати заправо Родићевим саучесницима у медијској кампањи прикривања кривичног дела Пореска утаја.

То су, међу осталима: Александар Стевановић, високи функционер покрета Доста је било и народни посланик („Тужити државу за накнаду штете! Није добро користити економске методе за притисак на медије!“); Бранимир Кузмановић, високи функционер Демократске странке („За сваку осуду је начин на који режим гуши Курир“); Бошко Обрадовић, председник покрета Двери („Издржите против диктатора“); Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности („Фрапиран сам, ово је много дубља тема од самог блокирања рачуна“); Александар Поповић, високи функционер Демократске странке Србије („Поступак Пореске повезан је са писањем Курира и јесте притисак на медије“); Борко Стефановић, председник покрета Левица Србије („Власт покушава да угуши и затвори Курир“); Махмуд Бушатлија, финансијски аналитичар („Не знам како су то извели, под хитно треба да вам се достави образложење“); Бранислав Лечић, глумац („Курир је на листи за одстрел јер се успротивио великом вођи, неће бирати средства да вас елиминишу!“); Милош Јанковић, в.д. заштитника грађана („Ово је покушај да се Курир забрани“); Љубивоје Тадић, глумац („Плашим се за државу којој је Курир највећи непријатељ“); Владимир Гајић, адвокат („Напад на Курир је чињеница да се критика неће толерисати, за то ће бити коришћена сва средства“); Јанко Веселиновић, лидер Покрета за преокрет („Ово нема никакве везе с правом, то је чист политички обрачун“); Драган Шутановац, председник Демократске странке („Вучић гаси медије као 90-тих када је био министар информисања“); Зоран Живковић, председник Нове странке („Ово је чисто безакоње“); Вјерица Радета, висока функционерка Српске радикалне странке и народна посланица („Не разумем да може да се блокира без икаквог основа, да нема цифра“); Милан Стаматовић, градоначелник општине Чајетина („Ово је правно насиље без преседана“); Мирослав Алексић, председник Народног покрета Србије („Ово је доказ да су све институције под контролом једног човека“); Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли и народни посланик („Ово је скандалозна мера аутократе Вучића, јер не може да издржи критику Курира“); Горица Мојовић, чланица Главног одбора Демократске странке („Ништа ме изненађује, одавно смо се опростили од слободе медија у Србији“); Бранка Прпа, историчарка („Режим користи исти рукопис као 90-тих у случају Телеграфа и Европљанина“); Вук Јеремић, политичар („Ово је осмишљено гурање медијских кућа у финансијске проблеме“); Саша Јанковић, председник Покрета слободних грађана („Људи који су нам отели државу стављају катанац на браву целој Србији“); Санда Рашковић Ивић, народна посланица („Режим хоће да угаси Курир! Када неко викне да је ’Цар је го’, одмах империја узвраћа ударац!“); Драгољуб Петровић, главни и одговорни уредник листа Данас („Шаље се јасна порука свима који се дрзну да пишу против власти!“); Новица Антић, председник Војног синдиката Србије („Чист политички прогон! Појединцима из власти све је дозвољено!“); Феђа Димовић, естрадна личност („Курир је обележен као државни непријатељ број један, ближимо се периоду ’Милошевићевске’ власти!“); Млађан Ковачевић, економиста („Чудно понашање без образложења“); Дијана Вукомановић, народна посланица („Вучић се вара ако мисли да ће успети у ономе у чему ни Милошевић није да наметне цензуру и укине слободу медија“)

Прилику да подрже Курир нису пропустили ни Небојша Медојевић, председник Покрета за промјене („Сви морају да дигну глас против прогона Курира и медијске групе Александра Родића“); Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке („Плаћање пореза не може да буде државна тајна“); Велимир Илић, председник Нове Србије („Вучић је у страху и паници, њему је одзвонило“); Иван Нинић, новинар („Ко не клечи на коленима, прође као Курир“); Мариника Тепић, посланица Нове странке („Писање Курира Вучића изува из ципела, зато је и кренуо у одмазду јер је способан само за дављење медија“); Марко Ницовић, адвокат („Блокада без образложења је кршење закона“); Горан Ћирић, шеф посланичке групе Демократске странке у Скупштини Србије („Ово је порука Вучићевог режима свима који другачије мисле“); Весна Ракић Водинелић, председница политичког савета Нове странке („Ово је дискриминација забрањена Уставом, Новости су годинама у великом дугу и нико их не дира“); Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда Србије („Пореско решење није правно ваљано!“); Милан Лапчевић, функционер Демократске странке Србије и народни посланик („Власт спроводи двоструке аршине, шта је са дугом ТВ Пинк?“); Балша Божовић, народни посланик Демократске странке („Режим не преза ни од чега да би уништио сваког ког сматра противником“); Мирослав Маркићевић, функционер Нове Србије („На удару су медији који критички пишу о власти, а овима другима се гледа кроз прсте“).

Сви прилози изузев неколико последњих објављени су у року од само два дана на сајту Курира, 7. и 8. јула 2017, четири дана после достављене опомене због неизмирених дугова фирме Custom Group д.о.о. према држави у износу од 3 милиона евра. Мање-више иста група јавних личности на идентичан начин је саучествовала и новембра 2015. године, када је Александар Родић, син Радисава Родића, себе први пут прогласио првоборцем за слободу говора – управо у време када је отпочет поступак контроле Пореске управе над фирмом Курир инфо д.о.о.

Крај првог наставка

* Документација коришћена при изради овог истраживања налази се у архиву докумената.

Према закључку Антидота, аргументованом само изјавама у којима јавне личности осуђују поменуту пореску блокаду, они су подржали "досад незабележену хајку против председника Републике и Владе Србије, коју за спас од кривичне одговорности свог власника води "Курир"", па се због тога могу назвати "Родићевим саучесницима у медијској кампањи прикривања кривичног дела пореска утаја."

Владимир Гајић, председник Адвокатске коморе Београда, истиче да су овакве констатације Антидота последица њиховог непознавања права и дефиниције саучесништва.

- Очигледно је да се води политичка кампања са циљем да уништи свакога ко је критички настројен. Ја сам подржао "Курир" да настави слободно да ради, критикујући нејасне одлуке пореске управе. Нема ту никакве хајке против Вучића, а као што његови трабанти какав је Антидот то представљају, тврди Гајић.

Он тезу у спорном тексту - да је Курир "потпомогао" рушење оптужница за учеснике у Ђинђићевом атентату, супротставља тврдњи да је "оснивач Антидота постао један од моћних људи као бенефицијар од смрти Зорана Ђинђића".

Да су тезе изнете у овом тексту - напад на политичке неистомишљенике, сагласан је и Борко Стефановић, лидер Левице Србије.

- Знајући Антидот и ко стоји иза тога, могу да закључим да њима сметају политичке поруке које шаљем, али нисам учесник никакве завере или хајке, ја сам отворено против режима, истиче Стефановић додајући да је Курир подржао због бројних "нелогичности" које прате блокаду њиховог рачуна.

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, поменут је у тексту због изјаве да је "тема много дубља од блокирања рачуна". Он за Данас објашњава да остаје при овом ставу.

 - Ненормално је да било која власт блокира било чији рачун а одбија да каже по ком основу, остаје при свом ставу Шабић. Ипак, он сматра да са те функције не би требало да се "бави медијима", али указује да, управо због обавезе према функцији коју обавља, никада није одбио да да изјаву за неки медиј, "па чак ни за Информер", те је зато и одговорио на питање о дуговима "Курира". Води се политичка кампања против сваке критике, грађани су изложени медијским манипулацијама док власт без образложења блокира нечије рачуне, истичу саговорници Данаса, упитани о оптужбама портала "Антидот" да су саучесници листу "Курир" у прикривању утаје пореза и хајци против председника Србије.

Милош Јанковић, заменик заштитника грађана, за Данас указује да су овакви текстови показатељ да се грађани Србије жртве интензивних медијских манипулација, којима се зарад најнижих личних интереса продубљују поделе у друштву, растачу моралне вредности и подстичу мржња и насиље.

- Остајем при ставу да медије не треба забрањивати, па ни таблоиде. Међутим, недопустиво је да се медији користе за њима својствен обрачун са неистомишљеницима - по принципу налепи неком етикету и ефекат је постигнут. Управо је то учињено заменом теза у овом тексту, закључује Јанковић.

Међу онима који су прозвани за саучесништво је и Славиша Лекић, председник Независног удружења новинара Србије. Међутим, он сматра да је излишно да било шта демантује или објашњава јер "на смеће, попут Информера, Српског телеграфа и Поповићевог Антидота, не желим да потрошим више од ових осам секунди".

Курир тужио Антидот, Каића и Танјуг

"Адрија медија група" (АМГ), у чијем је власништву лист Курир, саопштила је да је поднела тужбе против "сарадника нарко-картела Дарка Шарића, који су сакривени иза фантомског сајта Антидот објавили лажи и клевете о породици Родић, пословању и тренутној ситуацији у АМГ, као и против свих оних који су пренели ово лажно истраживање, као што је новинска агенција Тањуг." Креатори ових "измишљотина", како тврде из АМГ, јесу сарадници Станка Суботића Цанета - Владимир Беба Поповић, Иштван Каић и фантомски, никад досад именовани "Антидот тим".

Каић и Политика без коментара

Аутор спорног текста Иштван Катић остао је недоступан на позиве Данаса, баш као и Жарко Ракић, в. д. главног уредника Политике.

– Наређење да сакријемо Курир на рафовима добили смо од првог шефа. Прецизније, рекао нам је да ваш лист морамо да позиционирамо тако да се не види уопште, или да се види само почетно слово. Колеге и ја смо се бунили и питали зашто то морамо да радимо, али одговор је увек био: Није на вама да о томе расправљате – каже незадовољни саговорник, који се плаши да открије своје име због личне безбедности.

Он додаје да је касније ангажован нови шеф, који је лаж и корупцију попео на још виши ниво.

– Други шеф нас је терао да се понижавамо и лажемо муштерије. Терао нас је да људима говоримо да Курир померају остали купци и да зато није на видљивом месту. Због тога смо имали и доста конфликата са муштеријама које нису наивне и глупе – огорчен је бивши продавац на трафици.

Како каже наш саговорник, да је знао да ће државни органи отићи тако далеко, никада се не би запослио.

– Не волим лаж, корупцију и криминал, те сам зато одлучио да се повучем и сачувам оно што ми је остало – рекао је.

Подсетимо, „Адрија медија група“ (АМГ), Александар Родић и Курир поднели су више од 150 кривичних пријава и тужби, као и кривичну пријаву против организоване криминалне групе, удружене у циљу уништења Курира и „Адрија медије“, чиме је извршено кривично дело Злоупотреба монополистичког положаја, из чл. 232 КЗ у стицају са кривичним делом Злоупотреба положаја одговорног лица из чл. 234 ст. 3 КЗ, као и више кривичних дела!

Пријаве су поднете против „Инсајдер тима“, „Медијске мреже“, „Центросинергије“, „Штампа система“, као и против осталих фирми и одговорних лица због организовања криминалне групе и извршења већег броја кривичних дела.

„Адрија медија“ поднела је пријаве у циљу заштите својих Уставом загарантованих права на живот, слободу и сигурност, слободу изражавања, слободу медија, слободу рада, слободу кретања, слободу мисли и савести, те поводом заштите слободе и сигурности 800 наших запослених, поднели више стотина тужби и кривичних пријава пред надлежним органима.

А да би се видело колико људи заиста ради у Родићевој фирми, довољно је ући на сајт Агенције за привредне регистре и потражити редован финансијски извештај за прошлу годину, документ који је у АПР доставила сама „Адрија медија група".

По том извештају, који обухвата период од 1. јануара до 31. децембра 2016. године, током тих 12 месеци просечан број запослених у АМГ био је 202. У извештају за 2015. тај број је 298, из чега се види да је Родић током 2016. отпустио готово трећину људи из своје фирме, што значи да се већ тада суочио са грдним проблемима у пословању.

Kојом је математиком утајивач Родић дошао до 800 запослених у „Адрија медија групи“, зна само он.

Сигурно је да од 1. јануара до данас на постојећих 200 није примио нових 600 радника. Али чуди ли то од човека који је закључио да пореске обавезе од три милиона евра у ствари значе да он не мора ништа да уплати држави, као и да када узмеш од банке 6,5 милиона евра, не мораш да јој вратиш ни динар?

Овим криминалним одлукама Пореске управе претходиле су личне претње власнику АМГ Александру Родићу, уредништву и запосленима у компанији.

Очигледно је да је Александар Вучић решио да угуши највећи штампани слободни дневник у Србији и тиме доведе у питање егзистенцију више од 800 запослених који раде у оквиру АМГ, од чијих плата живи и 3.500 чланова њихових породица.

Подсетимо, Пореска управа, на чијем челу је Драгана Марковић, решењем од 6. јула без икаквог правног основа блокирала рачуне АМГ, иако није утврдила никакву пореску обавезу АМГ, нити је у решењу о привременој мери навела да било какав будући порез може бити утврђен.

Такође, Пореска управа није навела ниједну околност из које произилази да евентуално утврђени порез неће бити плаћен.

Блокади рачуна, претходила је гебелсовска хајка власти и режимских медија на АМГ и њеног председника Александра Родића, која траје до данашњег дана. За све то време, режимска медиска машинерија предвођена Информером, ТВ Пинк и Српским телеграфом у садејству са државним функционерима и партијским послушницима из СНС износила је само лажи и измишљотине о АМГ, због чега је наша компаније поднела и кривичне пријаве против њих.

Цела та медијска одмазда и халабука имала је циља да скрене пажњу са незаконитог поступање државних органа, посебно Пореске управе, коју је злоупотребио режим у обрачуну са АМГ и Куриром.

Рачуни наше компаније нису блокирани ни за који конкретан износ, што начи да, без обзира на то колико би средстава било на рачунима, АМГ не може да врши плаћање добављачима, зараде запосленима и друго, што је неопходно за редовно пословање.

Последице бруталног режимског удара на АМГ и Курир одразила се на пословање. Након блокаде рачуна и вишемесечног режимског удара и линча коме је била изложена, компанија је била принуђена да обустави излажење српског издања Њузвика, а запосленима први пут нису исплаћене плате.

Криминалном злоупотребом Пореске управе Републике Србије, власт Александра Вучића прети да ће највећој медијској кући на западном Балкану конфисковати комплетну имовину и на тај начин преузети руковођење компанијом. Власт је прекршила је све постојеће законе Републике Србије је је Пореска управа донела решење о блокирању рачуна без икаквог образложења, без наведеног износа дуга за који се рачуни блокирају, као и без временског ограничења.

На тај начин, компанија је онемогућена да располаже својим новцем и измирује своје обавезе према добављачима, штампарији и радницима, што додатно утиче на углед компаније нараушавајући њен кредибилитет, који је до сада био беспрекоран, управо и према запосленима, добављачима, штампаријама и осталим сарадницима.

Иза криминалног пореског напада на "Адрија медија групу", на шта смо недељама упозоравали, крије се, пре свега, намера власти да се на сваки начин угуши штампано издање Курира, које ни након свих претњи не одустаје од критичких текстова о Александру Вучићу и његовим сарадницима. 

Због скандалозне злоупотребе Пореске управе и урушавања институција ове државе, "Адрија медија" поднела је Вишем јавном тужилаштву у Београду кривичне пријаве против Драгане Марковић, директорке Пореске управе Србије, и Иване Драгањац, директорке филијале Стари град.

Њих две пристале су да буду оружје у рукама Александра Вучића и његовог кабинета, из ког се спроводи операција преотимања "Адрија медије". Наша компанија већ неколико недеља инсистира да Драгана Марковић јавно саопшти колика су дуговања "Адрија медије" према буџету Србије. Одговора нема.

Само скандалозна изјава дата Удружењу новинара Србије да је "Куриру издато неко пореско решење, те да Курир зна да има пореску обавезу".

Сада је сасвим сигурно да Вучић и његови сарадници поступају по неком само њима знаном лекс специјалису, намењеном само АМГ и дневном листу Курир, јер је у одлуци која је претходила овој незаконитој и неуставној блокади Пореска управа пре две недеље блокирала и коришћење 16 милиона динара на рачунима компаније, с образложењем да АМГ "можда неће бити солвентан" у случају да ће морати да измири било какве обавезе према држави.

Таква криминална решења, која се спроводе само према једној компанији у Србији, а то је АМГ, на најбољи могући начин показују свим медијима у Србији на који начин ће се власт Александра Вучића разрачунати с њима у случају да одлуче да њихово извештавање буде слободно и у интересу грађана, а не председника Србије и његових партијских сарадника.

„Поднета је тужба и против председника Александра Вучића“, коме АМГ приписује „изношење лажи и клевета које су довеле до повреде угледа, части и личности Александра Родића“.

„Вредност тужбених захтева износи више стотина милиона динара“, напомиње се у саопштењу АМГ.

Надлежним тужилаштвима АМГ је поднела и „пет кривичних пријава, и то против чланова Савета РЕМ због основане сумње да су починили кривично дело несавесног рада у служби, против Н. Н. лица из Пореске управе и Драгана Ј. Вучићевића, као подстрекача због одавања службене тајне, несавесног рада у служби и злоупотребе службеног положаја, против Иване Драгањац, директорке филијале Пореске управе Стари град, и Драгане Марковић, директорке Пореске управе Републике Србије, због злоупотребе службеног положаја, против Небојше Стефановића, министра унутрашњих послова, због злоупотребе службеног положаја у вези с кривичним делом повреда равноправности, због угрожавања сигурности, као и због повреде слободе говора и јавног иступања“.

У саопштењу АМГ наводи да су поднете и кривичне пријаве „против Центросинергије, Штампа система, Футуре плус и Мог киоска, Инсајдер тима, Медијске мреже и одговорних лица“, које терети за „злоупотребу монополистичког положаја и злоупотребу положаја одговорних лица“, као и за „спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовања програма“.

Код Регулаторног тела за електронске медије, указује у саопштењу АМГ, „поднето је укупно 10 пријава, од којих је осам против телевизије Пинк, једна против Студија Б и једна против телевизије Хаппy“.

Уз најаву да ће и убудуће штитити „своја права у оквирима надлежних институција Републике Србије“, АМГ поручује да ће користити сва средства предвиђена законима да заштити компанију и све запослене.

Захтеви за додатним објашњењима поводом ове одлуке одбијени су од стране Пореске управе, извештавају медији, уз образложење да су разлози "тајни".

Независно удружење новинара Србије (НУНС) - која је чланица ИФЈ/ЕФЈ саопштила је да "жали и да изражава озбиљну забринутост због затварања магазине Њузвик Србија. Њузвик је имао професионалну уређивачку политику, различитост садржаја, нарочито се бавећи специфичним некомерцијалним темама од јавног значаја, заузимао је посебну позицију на српској медијској сцени.

Без улажења у оправданост тврдњи АМГ, НУНС верује да је медијско тржиште у Србији политички контролисано и да у пракси још нису заживела законом предвиђена решења и механизми који би требало да обезбеде пуну слободу медија".

Удружење новинара Србије (УНС) - такође чланица ИФЈ/ЕФЈ изражава "жаљење кад год се медиј који доприноси различитости мишљења и бави се важним питањима - затвори", рекао је председник УНС Владимир Радомировић. АМГ је поднела кривичну пријаву против министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и Драгане Марковић, директорске Пореске управе Србије, уз тврдњу да су жртве "бруталне дириговане кампање коју министар води у провладиним медијима против председника АМГ Александра Родића и запослених у његовој компанији".

Newsweek је популарни магазин у власништву америчке компаније са 12 глобалних језичких издања као и четири издања на енглеском језику. Newsweek Србија почео је са излажењем у јануару 2015. након што је АМГ купила лиценцу крајем 2014. У јуну 2016. АМГ је Newsweek почео да штампа као месечник.

Одлука да у општој рационализацији баш Newsweek буде угашен дошла је пре свега зато што је, каже Бојовић, АМГ у обавези да за штампање домаћег издања часописа редовно плаћа лиценцу америчком Newsweek-у са којим, иначе, има уговор до 2024. године.

Августовски број је и последњи који ће публика моћи да прочита, јер га од септембра више неће бити на киосцима.

„Покушали смо да овај удар власти која нам је блокирала рачун мало ублажимо са августовским бројем – штампали смо га у нешто мањем тиражу, купци су могли да виде и да више није упакован у пластичну кесу… Где смо могли да уштедимо, ми смо то урадили. Пратеће трошкове око штампе, плата и слично, још бисмо некако и могли да поднесемо, али трошкови самог лиценцирања су толики да тренутно премашују наше могућности“, каже Бојовић.

Како је и сајт део пакета за који се плаћа лиценца, последња објава на њему био је управо текст о гашењу Newsweek, а нових уноса, каже, више неће бити. Остаће Фејсбук страница и Твитер профил како би се одржавала комуникација са читаоцима.

Нејасна судбина запослених

Редакцију овог месечника чинило је шесторо новинара и уредник, а компанија, каже Бојовић, сада покушава да нађе начина да реши њихов статус.

„Директор ће разговарати са запосленима и видети које су опције. Могуће је и да ће они који то буду хтели бити премештени да раде за неко друго издање у оквиру АМГ, али је могуће и да ће остати без посла, јер се нама због блокаде рачуна могућности смањују и морамо да рационализујемо читаву потрошњу у оквиру компаније. Још увек не знамо“, каже он.

Одлука о гашењу магазина донета је 1. августа и све је, наводи Бојовић, затекла.

„Новинари то нису очекивали, знало се да је ситуација тешка, али тек када су крајем месеца анализирани финансијски биланси, видело се да мора да се реагује одмах. Сигуран сам да нико није равнодушан, новинари су забринути с правом, јер се ради о њиховим радним местима и професионалним судбинама“, истиче Бојовић.

Зашто је Newsweek постао месечник?

Магазин, који се бавио и истраживачким новинарством (2015. године били су део међународног истраживачког пројекта „Swiss Leaks“ који је добио награду Светске мреже уредника, а ове године били су номиновани и за Data Journalism Awards за пројекат „Football Leaks“), од свог оснивања 2015. до средине прошле године штампао се сваке недеље.

У јуну прошле године је, међутим, донета одлука да постане месечник, а Бојовић каже да то није имало везе са политичким притисцима, нити са тим што је једна од последњих „запаљивих“ насловница недељника била о Савамали и имала наслов: „Ти ли си, Вучићу“.

„Дубоко верујем да то није повезано са причом о Савамали. На крају крајева, ја сам тај текст лично писао. Наравно да постоји незадовољство, вероватно и самог Вучића, али оно што ја знам јесте да је већ у том периоду постојао план да кренемо са другачијом динамиком штампања“, тврди он.

Разлози за такву одлуку су, каже, били финансијски мотивисани.

„Кључна ствар је била у чињеници да у Србији има шест недељника, што је много за овакво тржиште. У једном тренутку смо одлучили да померимо магазин у ону нишу за коју мислимо да је профитабилнија. То значи да на луксузнијем папиру, већем броју страна, у тзв. премијум издању излазимо једном месечно, дакле да људима једном на 116 страна понудимо једнак, ако не и бољи садржај, и да уз рекламе (које су у том случају скупље и ексклузивније) надоместимо оно што је недостатак у функционисању свих недељника. Осим тога, намера компаније је и била да се у потпуности окрене месечницима. Од недељника смо имали још само Сторy, који је продат“, објашњава Бојовић.

Он каже да би волео када би Неwсwеек могао да опстане, али су „могућности сужене када живите у Србији или сличним земљама, у којима власт узурпира судство, полицију, тужилаштво и финансијске могућности“.

Newsweek и курирове „промене курса“

С обзиром на то да је Бојовић био и новинар Newsweek-а, на питање о томе да ли су и како на Newsweek утицале периодичне „промене курса“ Курира када је реч о односу према властима (а о чему сведочи и писмо Александра Родића „Србијо извини“), он наводи да „Курир, наравно, мора да проналази свој пут ка тржишту, читаоцима, финансијама, што је легитимно, јер он живи од реклама“.

„Сигурно је да су Лађевић и Миловановић, који сада воде Српски телеграф, Курир доживљавали на један начин. Док су били ту, свако мало су га приводили СНС-у. Зато су и отишли из Курира, направили прорежимски медиј, а овде су дошли неки други људи који су рекли да морамо да направимо нешто озбиљније и са већим балансом. Ако погледате насловне стране, видећете да су оне сада озбиљније него икада пре“, каже Бојовић.

Он објашњава и да су се од самог почетка постојања магазина трудили да раздвоје Курир и Неwсwеек, „јер смо знали да ће људи та два увек повезивати“.

„Никада нико из Курира није утицао на нас, нити је могао да утиче. Ова два издања су само спадала у оно што ми зовемо ‘њуз групом’, коју чине политички магазин и политички дневник, али су уређивачке политике супротне. Има људи који су писали и за Курир и за Неwсwеек, али то је све“, каже он.

Главни и одговорни уредник Newsweekа Милорад Ивановић није желео да говори за Цензоловку о евентуалним притисцима на уређивачку политику и изазовима са којима се редакција суочавала, као ни о тренутним међународним истраживачким пројектима са којих ће новинари Newsweek Србија бити повучени, већ нас је упутио на Бојовића.

Указано је да је "двомесечна противправна блокада свих рачуна компаније која је уведена без образложења као и без прецизирања износа непостојећег (пореског) дуга", довела до тога да часопис буде угашен.

"Упркос свему, ми и даље улажемо велике напоре да се одупремо притисцима којима смо свакодневно изложени, свесни да је у основи сваке диктатуре жеља за комплетном контролом медија", навела је АМГ.

Лист "Информер" пренео је твит новинара Времена Дејана Анастасијевића који је навео да је магазин Њузвик "био у банкроту много пре него што се Родић обрнуо".

"Ајде да не скачемо на закључке. Магазин је био у банкроту много пре него што се Родић обрнуо", написао је Анастасијевић.

 Подсетимо, после двомесечне хајке на Александра Родића и „Адрија медија групу“ (АМГ), коју спроводе медији под контролом Александра Вучића, високи државни функционери и функционери СНС, а током које се користе најстрашније измишљотине и говор мржње, на Куриров портал стигле су нове претње убиством упућене председнику АМГ.

„Хало, Родићу... Доћи ћу тамо у редакцију и убићу те у име Алексе Вучића. Јеси ме чуо? А и све вас у редакцији ћу умлатити чекићем!“, наводи се у поруци - коментару који је послат на сајт Курира.

Оваква претња убиством, због које је адвокатски тим АМГ поднео кривичну пријаву против Н. Н. лица, само је последица хајке Пинка, Информера и Српског телеграфа, као и министара и функционера СНС, у којој се Александар Родић свакодневно назива „усташом“ или „шиптарским плаћеником“.

- Мој однос с представницима власти мора бити детерминисан заједничким циљем, дакле заштитом и унапређењем на закону заснованих права и интереса грађана. Нажалост, веома често то није тако. Нужно је да неки схвате да успостављање савременог система заштите података о личности није ни мој приватни посао, ни искључиви задатак Повереника као институције, већ изузетно комплексан државни посао који подразумева обавезе и ангажман великог броја субјеката, посебно Владе и министарстава. Нужно је и изменити праксу да Влада игнорише своју, законом утврђену, обавезу да обезбеди принудно извршење решења Повереника, као и да надлежно министарство, готово по правилу, не покреће прекршајне поступке против оних који крше закон. Проценат успешних интервенција Повереника достизао је 96 одсто, али у прошлој години је, нажалост, смањен на 92 одсто.

Колико је кривичних пријава поднела ваша канцеларија, колико их је процесуирано и на какве сте све опструкције наилазили?

- Повереник је до данас поднео укупно 32 кривичне пријаве, а донета је само једна правоснажна осуђујућа пресуда. У 16 случајева наступила је застарелост гоњења или је осуда изостала због примене начела опортунитета. Поступци по другим кривичним пријавама су „у току“, шта год то значило. Нажалост, највероватније ће значити - застарелост.

Да ли је Више јавно тужилаштво платило новчану казну од 800.000 динара, којом сте их казнили због непоступања по вашем налогу - а тражили сте информације о „случају Савамала“?

- Независно од тога да ли је платило казну, било које тужилаштво које крши закон, крије информације о свом нераду, не поступа по налозима надлежних државних органа и учестало чини кажњиве прекршаје извесно шаље опскурну слику о стању правосудног система државе. А одредбу закона по којој је један од главних задатака тужилаштва да „штити законитост“ буквално претвара у карикатуру.

Какву поруку шаљу државне институције када одбијају да поступе по налогу повереника?

- Правна сигурност и извесност су у фундаменту сваке уређене државе. Они су, за транзициону земљу, улазница за друштво таквих држава. Они су важна претпоставка за сарадњу, долазак страних инвеститора, напредак процеса европских интеграција... Ако шаљете поруку да одлуке надлежних државних органа, по закону обавезујуће, неко, а поготово власт, може да игнорише, онда сами себи отежавате улазак у друштво уређених модерних земаља. Будимо прецизни, није реч о „сарадњи“ с повереником, она може бити и необавезна и факултативна, реч је о обавези поштовања закона.

Да ли сматрате да је уговор државе с „Фијатом“ требало да буде јаван и зашто се он и даље крије?

- Да, наравно да сматрам. То сам рекао још у време његовог закључивања. И више од тога, по жалби покојне Верице Бараћ и њеног Савета донео сам решење којим сам наложио да се уговор учини доступним јавности. Тадашња влада није извршила то решење, изиграла је извршење. Нису га извршиле ни касније владе, укључујући и актуелну. Зашто? То је питање за њих. Правних разлога за то није било и нема их.

Ту су и неки капитални уговори са „Ер Србијом“ и „Београдом на води“ који нису откривени...

- За све сличне уговоре, начелно, није спорно да су одређене информације поверљиве и да се сходно томе јавности може ограничити приступ њима. Ту је реч, пре свега, о информацијама чији извор је сам страни партнер, односно информацијама које њему „припадају“, па је оправдано да јавности не буду доступне. Међутим, такав третман не могу имати све информације. Поготово не оне које су неопходне за оцену оправданости располагања наше стране јавним новцем и ресурсима, као што су уступање државне својине, субвенције, ослобађање од пореза... Ускраћивање тих информација је и формално незаконито и има више реалних штетних последица. Отежава објективну оцену оправданости и ваљаности посла и, што је најгоре, неминовно изазива сумње у могућу корупцију.

Делује као да власт повереника некада етикетира као државног непријатеља. Да ли је то тако у вашем случају?

- То је сасвим евидентно. Иначе, такав некоректан однос према Поверенику као институцији није „специјалност“ актуелне власти. Сада је то можда кулминирало, али присутно је све време, све владајуће гарнитуре слале су поруке да је повереник „опасан“, „угрожава интересе земље“, „нарушава економски или финансијски поредак“, „угрожава безбедност“ или је „крив за све“. Ради се о потврди једног ружног феномена, који се огледа у томе што све наше политичке странке, кад су у опозицији, веома цене људска права и права јавности, па доследно томе и повереника. Кад дођу на власт, то се потпуно мења, па повереник постаје „непријатељ“. Иако, понављам, није једини, пример владајућег СНС је у том погледу посебно илустративан. Увид у статистику Повереника, у вези са жалбама поднетим од стране политичких странака, па сходно томе и решењима донетим у њихову корист, потврђује да је рекордер СНС. Поднео је убедљиво највише жалби, а у његову корист донето је највише решења. Робусно и доследно инсистирао је на правима из закона, тражио и добијао заштиту права од Повереника, и тако давао допринос афирмацији права јавности. Али рекорд који се и данас држи СНС је остварио давно, онда кад је био у опозицији. Данас се тога „не сећају“.

 
Рачуни „Адрија медија групе“ недавно су блокирани због наводног пореског дуга, али без образложења. На све захтеве, између осталих и УНС, да се обелодани због чега су тачно блокирани рачуни компаније, Пореска управа одговарала је да су они „тајни“. Да ли подаци о разлогу блокаде рачуна у оваквој ситуацији треба да буду познати јавности?

- Да, сматрам да ти подаци треба да буду доступни јавности. Уосталом, још пре неколико година Пореска управа увела је у праксу објављивање спискова великих дужника и њихових обавеза. Објављивани су до моје интервенције, због тога што је то било кршење Закона о заштити података о личности, чак и подаци физичких лица. Код правних лица тај проблем не постоји, а евентуално неизвршавање јавно-правних обавеза као што је порез јесте легитиман предмет интересовања јавности.

Стиче се утисак да се тајност одређених података не примењује исто за новинаре, грађане и представнике власти, који их по потреби износе?

- С тим у вези, имамо двоструки проблем. С једне стране, све је евидентније да неке информације о раду или у вези с радом јавних установа или пак „лични“ подаци из биографија или о приходима и имовини функционера добијају заштиту иако их не заслужују, него би, напротив, то морало да буде предмет третмана и јавности и органа гоњења. С друге стране, евидентно је да неки подаци, било о раду јавних институција, било лични подаци грађана, који заслужују заштиту, ту заштиту у пракси немају. Ако се све то дешава у околностима које указују на злоупотребу и дискриминацију медија, онда је то забрињавајуће и са становишта слободе медија.

Многи тврде да је то само један у низу начина притиска власти на медије. Постоји ли слобода медија у Србији?

- Издвојићу само један релевантан феномен, а то је чињеница да веома значајан део прихода који медији остварују потиче из јавних извора, да је реч о средствима којима се на различитим нивоима власти располаже дискреционим одлукама и на нетранспарентан начин. Од медија који од власти примају знатна финансијска средства није реално очекивати да ће објективно, а поготово не критички, извештавати о њеном раду. Такав однос неизбежно индукује аутоцензуру. Озбиљно залагање за слободу медија подразумева реално сагледавање овог комплекса, свођење обима ове „државне помоћи“ у оквире прихватљиве са становишта европских стандарда и пуну транспарентност располагања овим средствима. Обавеза власти није само да се коректно односи према тој слободи и уздржи од њеног ограничавања. Њена обавеза и задатак подразумева више, власт мора да обраћа пажњу на све феномене који су од значаја за слободу изражавања, поготово на оне којима се она реално или потенцијално угрожава (од хакерских напада на сајтове, преко организованих кампања ботова, па до претњи и напада на новинаре и медије), и да на њих реагује на начин примерен демократском друштву. Не мислим да то чини.

О обраћању поверенику

Грађани ми се највише жале на корупцију

На шта вам се највише жале обични грађани, који су им проблеми?

- Пажња је у највећој мери, на свим нивоима власти, усмерена на јавни новац, јавне набавке, јавне ресурсе уопште. Рекло би се да су и грађани и медији од мноштва потенцијала Закона о слободном приступу информацијама најбоље препознали велики антикорупцијски потенцијал. Нажалост, за власт се то не би могло рећи.

О могућем политичком ангажману

Сугеришу ми да се кандидујем за градоначелника Београда

Да ли сте размишљали о политичком ангажовању? Иду градски избори, размишљате ли да будете кандидат за градоначелника Београда?

- С функције министра и из руководства једне владајуће странке повукао сам се пре 15 година, сам, када то нико није ни тражио ни очекивао. Касније сам се вратио на јавну сцену, и заиста сам задовољан што многи грађани мисле да сам, заједно са сарадницима, успео да изградим институцију достојну поверења. У последње време често сам у прилици да и од грађана и од политичара чујем сугестије да се кандидујем. Искрено, нисам о томе размишљао. Има још ствари које желим као повереник да покушам да решим. Уосталом, ни избори које помињете ни неки други нису скоро. И за евентуално размишљање има времена.

Пореска управа нам није одговорила ни на питање којим одредбама су дефинисани критеријуми за утврђивање ове сумње, ни да ли су у овом конкретном случају одлучили на основу арбитрарне процене.

На сва ова питања ПУ је, позивајући се на члан 7. Закона о пореском поступку одговорила Данасу да се "сваки документ, информација, податак или друга чињеница о пореском обвезнику до којих се дошло у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку, сматрају и чувају као тајни податак".

Међутим, како исти тај члан Закона предвиђа да обавеза чувања тајног податка није повређена уколико се порески обвезник писмено сагласи са његовим објављивањем, Данас је прибавио и писмену сагласност Адриа медиа групе. Али ни то није помогло - одговор није стигао. По принципу "већег католика од папе" Пореска управа се нашла у улози већег заштитника АМГ од њих самих.

Пореска управа је Данасу прећутала и по ком основу је АМГ рачун блокиран за износ од нула динара, али и информацију која нема директне везу са овом компанијом - колико је оваквих решења ПУ раније издала?

На ћутање смо ових дана наишли у још једној државној институцији, Народној банци Србије, од које смо тражили да нам достави списак фирми којима је у последњих пет година рачун био у блокади по захтеву ПУ за износ од нула динара. Није помогло ни то што смо се попут ПУ позвали на исти члан Закона који каже да подаци о пореском дугу не спадају у категорију тајних података.