Синдикалне теме

28. 09. 2023.

Извор: УНС

Адвокати УНС-а у просеку имају пет радно-правних случајева месечно, новинари се обраћају тек када им "догори до ноката"

Ретко прође дан да Удружење новинара Србије не контактира новинар или медијски радник, у своје или име запослених и сарадника редакције, са проблемом. Претња отказом или је то већ учињено, изостанак уплате зарада, доприноса за здравствено осигурање или када постоје недоумице у вези са потписивањем уговора о раду, његовог анекса, као и због проблема који проистичу из хонорарног ангажовања.

Позиви новинара, неретко, уследе и кад је потребна здравствена интервенција и нега. Кад постоји немоћ да се брзо реагује на тешке ситуације, јављају се УНС-у и породице, забринуте колегинце и колеге. Тада се осим запослених у УНС-у ангажују и новинари који прате здравство.

У просеку, адвокату УНС-а Гордани Константиновић, месечно се обрати пет особа са проблемима у вези са радом у медијима.

То су некад, каже Константиновић, појединци, али врло често комуникација и рад са једном особом представља колективни предмет, јер она доноси документацију и износи потешкоће више њих.

Адвокат Ненад Крајновић, који има канцеларију у Новом Саду, каже да има значајно мање упита, а да на суду заступа чланове УНС-а који су тужени по Закону о јавном информисању и медијима.

Приче о гашењу издавача покрећу позиве адвокатима

Показало се, прича Константиновић, да се запослени у медијима учестало обраћају када се покрене прича да је кућа за коју раде у тешкој финансијској ситуацији, и да се тада распитују о својим правима, последицама „споразумног раскида“ уговора о раду који им послодавац понуди, наплати дуговања.

Запослени који су јој се у једном случају обратили реаговали су након добијања усмених „препорука“, „критика“ или чак „претњи“ које би за последицу имале престанак радног односа, и тада је било речи да не обављају добро свој посао, односно, да крше радну дисциплину.

„Њима смо указали на сличности и разлике у поступцима које је послодавац дужан по закону да покрене у случају `мањкавости резултата рада` и кршења радне дициплине. По Закону о раду, на пример, у оба случаја се покреће поступак упозорењем, где се чињенично наводе разлози који се запосленом стављају на терет и у оба случаја запослени има право да се на та упозорења писаним путем изјасни“, каже Константиновић.

Ипак, додаје, „код неостваривања резултата рада односно непоседовања потребних вештина и знања, послодавац  је дужан да остави рок да се ти недостаци отклоне, а код кршења радне радне дисиплине прекршај који им се ставља на терет, мора бити предвиђен као такав, било Законом о раду, било општим актима послодавца и то у моменту када послодавац наводи да је наводни прекршај извршен“.

Суштина је иста, говори адвокатица УНС-а, послодавци су, користећи се позицијом моћи, неједнаким економским положајем и суштинским незнањем одређеног броја запослених, на овај начин покушавали и успевали да смање број запослених, а да не покрећу законом прописане поступке.

Она наводи пример новинара који је дошао по савет како да преговара о евентуалној отпремнини, иако му је указано да „усмени савети послодавца“ не производе правно дејство.

„Његов став је био да боље да оде и проба да извуче неку добит, него да остане и чека да добије отказ“, рекла је адвокатица УНС-а.

Кулоарске приче и сазнања да се спрема „смањење броја запослених“ у једној редакцији, каже она, довело је до обраћања поједних запослених са упитом која права им следују код споразумног раскида радног односа, с обзиром на то да послодавци углавном представе да је тај начин престанка радног односа у интересу запосленог.

„Указивање да у том случају запослени немају право на накнаду за случај незапослености код Националне службе за запошљавање представљало је за њих ново сазнање“, истиче Константиновић.

Неисплаћивање зараде или минималца

Процентуално највећи број обраћања запослених у медијима адвокату УНС-а у протеклих годину дана односио се на неисплаћивање зараде или исплате минималне зараде у дужем временском периоду.

„Први проблем који се јавио у једном случају је да запослени нису поседовали обрачуне зарада, иако је обавеза послодавца да доставља обрачуне и у ситуацији када не врши плаћање, са назнаком из ког разлога се то не дешава. Обрачун зараде издат на законом прописан начин представља веродостојну исправу, на основу које се непосредно може покренути извршни поступак. Проблем те веће групе запослених код истог послодавца додатно је увећан тиме што су пословни рачуни послодавца били дужи временски период у блокади, па се питање покретања извршног поступка у односу на дужника који је већ у блокади није показало у датом моменту целисходно, уз указивање на трогодишњи рок застарелости потраживања из радног односа“, каже Константиновић.

Запослени су, према њеним речима, добијали обећања да ће уписани власник послодавца регулисати све неисплаћене зараде, само „уколико буду стрпљиви и наставе да раде као и до сада“.

„Појединачна плаћања која су у просеку каснила више месеци, била су некада и у ковертама. Запослени су у овим ситуацијама, због тешке економске ситуације у којој су се налазили, и на то пристајали и сматрали да им је боље било шта него да се упуштају у извршне и судске поступке против послодавца, који је на ивици покретања стечајног поступка, а не поседује имовину из које би се могла намирити њихова потраживања“, говори Константиновић.

Исплата нечега што је означено као ''зарада“ на такав начин, последично је, каже адвокатица, вукла ново сазнање да у периоду када није исплаћивана зарада на прописан начин, нису уплаћивани ни доприноси за обавезно социјално осигурање.

„Тада смо тражили да код ПИО фонда изваде листинге и провере стање“, каже она.

Ко има право на штрајк?

Потенцијални штрајк запослених је још један случај који се појавио као тема пред адвокате УНС-а.

Запослени су штрајком желели да скрену пажњу на лош материјално-правни положај у ком су се нашли јер, такође, у одређеном временском периоду нису примали зараду.

„Сва проблематика радноправног статуса, чини се да је у том случају дошла до изражаја. Идеја о обустави рада као крајње мере да се укаже на положај запослених открила је да добар део запослених није уопште у радноправном односу, већ обављају посао по уговорима који су ван радног односа и самим тим им је онемогућено право на штрајк, са чим они нису били упознати“, истиче Константиновић.

Она понавља да хонорарни сарадници, ангажовани по уговору о делу, самозапослени“ ангажовани по уговорима о „сарадњи“ односно „пословно-техничкој сарадњи“, иако фактички раде као да су у радном односу, због природе уговора које имају, не могу да организују и учествују у обустави рада код послодавца.

„Бојазан осталих, који јесу били у радном односу на основу уговора о раду, у погледу обуставе рада, резултирала је тиме да нису могли да изаберу штрајкачки одбор који ће у име запослених истаћи захтеве и преговарати са послодавцем. Пружена је подршка, саветовање и израђени су акти неопходни за законито организовање штрајка, али до обуставе рада није дошло. Изузев својеврсног упозорења запослених упућеног послодавцу“, прича она.

Непознавање личног радно-правног статуса велики проблем „Већина новинара и медијских радника који су се у овој и претходној години обраћали за помоћ суштински није познавало свој радно-правни статус“, каже она. Оно на чему треба радити је, истиче, едукација, али и својеврсна психолошка подршка запосленима и превентивно деловање, да запослени чим уочи да може имати потенцијални проблем потражи помоћ, како би упознат са својим правима, адекватно реаговао и избегао ситуацију да буде изманипулисан и тиме последично доведе себе у неповољан радно-правни положај. Објашњава да један део новинара и медијских радника који су јој се обраћали није имао у поседу ни основни Уговор о раду и пратеће Анексе и није могао да одговори на основна питања која се тичу садржине уговора који су потписали. „Углавном су одговарали да никада нису добијали Уговоре о раду и/или Анексе јер им је послодавац рекао да им нису потребни. Такође, запослени, и када су тражили и добили своје уговоре, нису знали да ли у медију постоје општи акти послодавца као на пример Правилник о раду“, истиче Константиновић. Она је приметила да се код одређених врста уговора, било да су на одређено или неодређено време, послодавац у одредбама позива на „опште акте послодавца“, а да запослени уопште не знају који су то акти, која им је садржина и где се они налазе, иако је одредбама Закона о раду одређено да примера ради Правилник о раду мора бити јавно доступан како би се запослени могли упознати са његовом садржином. „Правилници о раду су достављани, или стављани на увид, тек када би запослени одговорном лицу код послодавца указали да документе тражи адвокат“, каже Константиновић.

У појединачним обраћањима у последњих годину дана новинари су се интересовали и за процедуре заштите од злостављања на раду, односно да ли одређена понашања могу бити третирана као мобинг.

„Код злостављања на раду примећена је тенденција да су запослени одвраћани од покретања поступака с обзиром на то да се злостављање дешава усмено, без сведока, а самим тим и тешко доказује. Новинаре одвраћа и непознавање права и непознавање прописа о спречавању злостављања на раду, као и непознавање ко је код послодавца особа којој могу да се обрате у том случају. И код мобинга влада уверење да је та борба стресна, дуготрајна и неизвесна“, каже Констаниновић.

Адвокатици УНС-а јављали су се и аутори фотографија који су потражили савет у вези са потписивањем њихових ауторских дела.

Константиновић је рекла да они нису знали да ли су се уговорима о раду или каснијим писаним изјавама, саглашавали са преносом имовинске компоненте ауторског права, што се често дешава за ауторска дела настала у радном односу, али и моралне компоненте ауторског права која садржи право аутора да буде потписан, а која је непреносива“.

Константиновић се у овом периоду сусрела и са новинарима који су радили без икаквог уговора, а да су од документације имали само потврде послодавца да им се дугује одређени новчани износ.

Како каже, овај случај није завршен и евентуално доказивање да су новинари заиста радили ће се утврђивати у судском поступку кроз извештаје, прилоге и текстове које су у спорном периоду објављени.

Бесплатна правна помоћ Удружење новинара Србије (УНС) омогућава својим члановима бесплатну адвокатску помоћ и правне савете. Новинари и медијски радници са адвокатима УНС-а могу се посаветовати уколико имају професионалних недоумица које би могле да имају правне последице или су им повређена професионална или права из радног односа, а на располагању им је и могућност заступања пред судом у парничном и одбрана у кривичним поступку у случајевима везаним за обављање професије.