Синдикалне теме
26. 09. 2023.
Константиновић: Новинари не знају своја радна права, зато им се често и крше
„Радна права могу бити прекршена само онима који су у радном односу, односно новинарима који имају уговоре о раду на неодређено или одређено време. Не може се говорити о радним правима новинара који раде по основу других уговора, јер нису у режиму радно-правог статуса“, каже на почетку разговора адвокатица УНС-а Гордана Константиновић.
Она истиче да се„скоро сва радна права новинара крше“, додајући као охрабрење да су у Нацрту закона о информисању и медијима први пут предложене одредбе које штите радна права запослених у медијима.
Новинарима се, наводи Константиновић, неблаговремено исплаћују зараде, не достављају им се обрачуни зарада, раде прековремено, немају тачан опис посла, често имају проблем у вези са делегирањем посла, не поштује им се право на дневни и недељни одмор…
„Новинари најчешће не познају права која им по Закону о раду припадају или их из неког разлога не користе“, додаје.
Константиновић наводи пример да новинари често нису информисани да покретање отказног поступка мора искључиво да им буде достављено писаним путем, „а дешава се да због усмених упозорења и својеврсних претњи пристају да потпишу споразумни раскид радног односа, због чега губе право на новчану накнаду код Националне службе за запошљавање“.
„Код покретања поступка за изрицање дисциплинске санкције запосленом или отказа Уговора о раду, запослени мора писаним путем бити упозорен на пропуст, а не да им послодавац шаље СМС, мејл, голуба писмоношу… Зна се како упозорење мора да изгледа, мора се оставити рок за изјашњење, такође писаним путем“, наводи Константиновић.
Говорећи из искуства заступања новинара у ситуацијама када су им радна права повређена, каже да новинари често не поседују ни документацију која се односи конкретно на њих.
“Нису упознати да ли послодавац има Правилник о раду ако има више од 10 запослених, као и да ти правилници морају да буду на видном месту. Углавном поседују стандардне врсте Уговора о раду у којима је наведено да ‘на све што није предвиђено овим уговором ће се примењивати одредбе Закона о раду, акта послодаваца и Правилник о раду’. Дешава се да новинари имају своје уговоре, али не и анексе уговора - само „знају да њихови анекси негде постоје“.
Она наводи да се због специфичности новинарског посла, запосленима у медијима подразумева да остају на послу и након радног времена, а смене им се мењају ad hoc, без плана.
„Мислим да непознавање материје радног права доводи у већој мери до кршења права запослених у медијима. Не може се тако олако кршити закон када познајете своја права“, каже Константиновић.
Најавама отпуштања врши се притисак на запослене да прихвате споразумне раскиде уговора
Споразумни раскид радног односа, који је повољнији по послодавца јер у том случају има само обавезу да исплати заостале зараде до дана престанка радног односа, користи се и као средство решавања вишка запослених, каже Константиновић.
Она наводи да се послодавци често служе манипулацијама, најавама да ће бити отпуштања, и тада запослени помисле да је боље да оду из фирме и добију заостале зараде, него да оду без ичега.
„На тај начин послодавац може да прореди своје запослене до мере да не мора да доноси програм за решавање вишка запослених. Те кулоарске приче, чује се нешто од некога, а нико не чека званично обавештење су велики проблем. Свака реакција послодавца мора да буде званична“, рекла је Константиновић.
Она истиче и да је један од начина манипулације и да послодавци кажу запосленима да не морају да долазе на посао.
„И пошто новинари слабо познају Закон о раду, док схвате шта се дешава, остану без посла. Јер, ако неко три дана не долази на посао, нема дознаке да је био болестан, послодавац после 72 сата може да му да отказ због непојављивања на послу“, каже Константиновић и упозорава новинаре да „ако им није дато писано решење, не пристају да се не појављују на послу зато што им је неко рекао, јер то може да се употреби против њих“.
Такође, постоје и случајеви да неки послодавци праве „базе ситних грехова запослених“, па када им одговара покрећу поступак отказа. Међутим, адвокатица УНС-а наводи да и ти поступци морају бити благовремени, а да су рокови за покретање дисциплинских поступака прописани законом.
Предуги процеси одвраћају новинаре да заштиту права траже на суду
„Правду пред судом новинари углавном траже када добију отказ“, каже Константиновић.
Ипак, по њеним речима, много мање туже послодавце него што би на то имали право. Један од разлога је што процеси трају предуго, а послодавци поседују и средства и ресурсе да издрже дуге процесе, за разлику од новинара, који су уз то добили отказ. Од тужби их одврате и судски и адвокатски трошкови које нису мали.
„У просеку, суђење у првом степену траје најмање две године. Следи углавном жалбени поступак који такође може да потраје“, каже Константиновић.
Она мисли да је то разлог зашто неко, и поред храбрости, одлучи да му је и здравствено и новчано јефтиније да одустане.
„Претпостављам да зато новинари и не покрећу извршења у случајевима када не добијају обрачуне зарада. Исто као што пристају да раде без одговарајућих уговора и не одлучују да то пријаве инспекцији, јер увек постоји то: ' Биће, сачекај'. А онда када не буде и када дође до престанка радног односа, онда се сете свих повреда њихових радних права, али прошли су рокови и тада је касно”, рекла је Константиновић.
Као вид обесхрабривања новинара спомиње случај новинара „Политике“ који су тужили послодавца, имају правоснажне пресуде, али послодавац их не враћа на посао.
“Нема вашег радог места, нема ни сличног, послодавац отишао у стечај, врате вас на посао када треба да идете у пензију, наравно да то обесхрабрује”, закључује она.
Радна права први пут у Нацрту закона о информисању и медијима
Гордана Константиновић каже да јој се чини да су послодавци више упознати са својим правима и правима запослених него сами запослени. Изненадила ју је, наводи, и необавештеност новинара да су први пут у Нацрт Закона о јавном информисању и медијима уведене одредбе које треба да заштите радно-правни статус новинара. Додаје и да су послодавци већ реаговали и на јавној расправи изјавили да су ове одредбе неодрживе.
Константиновић истиче да је предложено да се запослени искључи из комуникације када прође радно време.
„Уведене су одредбе у вези са прековременим радом, распоредом радног времена који ће се раније најављивати. Такође, одредба о привправности за рад, односно доступности запосленог и ван радног времена прописана је на не дуже од четири часа дневно, односно дванаест часова недељно. Накнада за сваки сат проведен у режиму приправности за рад износи 15% вредности радног сата основне зараде запосленог“, каже Константиновић.
Каже да ове одредбе, иако неки наводе да су реликт комунизма, резултат су дуготрајне борбе за права запослених.
„Те одредбе би требало да поштују и послодавци, јер уморан и исцрпљен запослени не ради пуним капацитетом. У новинарском послу се онда дешавају грешке у тексту, извештавању… и те грешке могу да коштају. Нико нема интерес да има изнуреног неиспаваног запосленог. Осим ако запослени нису потрошна роба, без уговора. Па када се један потроши, доћи ће неко млађи и тако у круг“, каже Константиновић.
Едукације, солидарност, доследност
Излаз из ситуације „у коју су новинари сами себе довели“ Константиновић види у едукацији о радним правима, солидарности и доследности, као и синдикалном организовању и поверењу у синдикате.
„Ако видите кршење радних права у неким медијима, без обзира шта ви о тим медијима мислите, онда је и обавеза да се солидаришете и укажете на то. Јер исто се може десити и у другој редакцији. Када више људи заузме став, наравно законом дозвољен, онда ће се и послодавац понашати другачије “, каже Константиновић.
Запослени новинари и медијски радници којима се крше радна права могу се обратити и удружењима новинара, која ће им пружити помоћ.
„Најбитније је да знате да нисте сами!”, истакла је Константиновић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.