Синдикалне теме
20. 09. 2023.
ЕФЈ: Вештачка интелигенција је већ у новинарству, како поставити границе?
Коришћење вештачке интелигенције (Аrtificial Intelligence - АИ) у производњи медијског садржаја се мора јасно обележити, потребна су упутства о њеном коришћењу, a Савети за штампу би требало да ажурирају своје смернице у складу са растућом употребом АИ у редакцијама, неки су од предлога чланица Европске федерације новинара (ЕФЈ) са састанка стручних радних група те организације одржаних у Бечу.
Истичући да је АИ средство, а не начин производње медијског садржаја, сугестија је радних група да се предложи Европској комисији да се на друштвеним платформама забрани ширење вести које је у потпуности произвела вештачка интелигенција.
Када је реч о проблему ауторских права “јер све што је на интернету АИ већ користи”, један од предлога је да Европска комисија уради анализу о ауторским правима како би се спречила злоупотреба новинарског садржаја, односно, како би аутори били обавештени када АИ користи њихов рад за креирање садржаја, као и о томе како би новинари, фотографи и сниматељи могли да добију надокнаду када је њихов рад употребљен у производњи садржаја вештачком интелигенцијом.
Када је реч о етици, ауторским правима и радним местима, истакунуто је да ће развој вештачке интелигенције утицати на радна места у медијским кућама и да би требало на време урадити анализе која ће то радна места бити угрожена.
“Важно је да смо се као организација и експертске групе одмах укључили у расправу о АИ, али и да активно учествујемо у изградњи смерница и ставова у односу на АИ у новинарству. То није будућност, то се већ догађа, а захваљујући сарадњи и заједничком раду са новинарима и медијским стручњацима из целе Европе, верујем да ћемо начи начин да сачувамо новинарску професију и етику у овом изазовним временима”, каже Маја Север, председница Евроспке федерације новинара у изјави за УНС.
АИ је већ ту
Представљајући како Аустријска радио телевизија - ОРФ користи вештачку интелигенцију, Флоријан Матшенко је објаснио да “АИ не би требало да одлучује ни о чему, већ само да се употреби као средство, као алатка”.
“Међутим, шта је поштено коришћење тог алата, питање је од милион долара”, рекао је Могенс Бјерегорд из Данског синдиката новинара. Он је истакао да се мора наћи начин да се лиценцира коришћење АИ у медијима.
“Веома је важно да разумемо да АИ сам по себи није интелигенција, већ су људи, новинари ти који праве приче и вести. АИ је само средство. Веома је важно да се увек обалежи када се користи АИ у раду, то мора бити транспарентно. Када је реч о ауторским правима, све што новинар направи АИ користи као материјал и ИТ компаније на томе остварују зараду. Зато новинари морају да добију адекватну надокнаду када АИ користи њихов материјал”, закључио је Бјерегорд у разговору за УНС.
Губитак посла реална опасност
“Имао сам прилике да упознам људе који су 'купци медијског садржаја' и од њих сам чуо да очекују да ће вредност новинарског рада пасти због АИ. Мислим да желе да нас обавесте да ће платити мање фриленс фотографе и новинаре. Мој одговор је био да је да је вредност новинарства већ веома ниска”, каже Мајкл Хиршлир из Немачке федерације новинара.
У разговору за УНС он истиче да је састанак радних група ЕФЈ показао велику забринутост због губитка посла и додаје да је “веома важна улога коју синдикати морају заузети да заштите новинаре, да организују тренинге и на направе смернице безбедног рада медија са вештачком интелигенцијом”.
Ренске Хедма из Холандског удружења новинара сматра да је решење у подсећању на питања вредности и поверења јавности у новинарство, да то оно на шта би требало ставити акценат.
“Покренули смо кампању 'Новинарство је јавно добро' усмерену на етику нашег посла. АИ и друштвене мреже су нарушиле поверење у улогу новинарства. Многи не могу да направе разлику садржаја које су само 'бачени' на друштвене мреже и озбиљног новинарства, не виде разлику између мишљења и чињеница. Морамо бити гласни и истакнемо чињеницу да су новинари објективни презентери чињеница. Радимо у условима глобалног пада демократије, а на месту возача имамо мултипликацију лажних наратива. То је оно што ради АИ и морамо јасно да истакнемо улогу квалитеног новинарства”, закључује у разговору за УНС.
Упореба вештачке интелигенције
На састанку експертске групе за слободне новинаре речено је да у Србији нема података о томе у којој мери се АИ користи, али је познато да се користи у области дигиталног маркетинга и у резимирању спортских резултата.
Српски Савет за штампу је први у Европи уврстио смернице за коришћење АИ у креирању медијског садржаја у онлајн окружењу. Смернице, између осталог, захтевају од медија да поштују принципе заштите личних података, информационе безбедности и недискриминације.
У тим смерницама се још наводи да су медији “такође дужни да обавесте читаоце да је у креирању медијског садржаја коришћена вештачка интелигенција уз напомену у ком сегменту је коришћена вештачка интелигенција, која врста вештачке интелигенције је коришћена и како функционише. У коришћењу АИ, онлајн медији и онлајн издања су у потпуности дужни да поштују ауторска права и друга права интелектуалне својине”.
У Хрватској, како каже Зоран Пехар из Синдиката новинара Хрватске, “када је реч о вештачкој интелигенцији и њеној законској регулативи, ситуација је као да сви спавају, од законодавца до медија“.
„За сада је био један округли сто на ту тему у Сабору, али законске регулативе нема на видику”, додаје Зоран Пехар.
На састанку се говорило и о примеру радио станице у Данској која у потпуности функционише уз помоћ АИ, али и о томе да је јавност у Србији имала прилику да се упозна са АИ-ом, када је ТВ станица са националном фреквенцијом емитовала deep fake видео снимке политичара, те да је раније власник те телевизије најавио да ће основати телевизијску станицу без иједног запосленог.
Састанци експертских група ЕФЈ су одржани у пет радних група, на којима учествовало 39 учесника из 25 удружења и синдакта европских новинара. Реч је о стручним радним групама које се баве радним правима, ауторским правима, правима слободних новинара, јавним сервисима и родном равноправношћу.
|
У Хрватској закон за слободне новинаре? На састанку стручне радне групе за слободне новинаре, највише планова за рад изнео је Зоран Пехар из Синдиката новинара Хрватске. “Када је реч о правима слободних новинара, Синдикат новинара Хрватске активно ради на креирању коалиције атипичних радника/фриленсера из медија, културе и забаве, јер смо закључили да су наши статуси по питању слабе заштите радних права суштински исти и да би требало да се удружимо и да радимо заједно на побољшању наше ситуације. За две недеље имаћемо први састанак и верујемо да ће се, ако формирамо већу колицију, наши захтеви јасније видети и да ће нас и послодавци и ресорно министарство озбиљније схватити. Крајњи нам је циљ да покренемо преговоре за грански колективни уговор за раднице и раднике у медијима”, казао је Зоран Пехар члан Синдиката новинара Хрватске. Он је додао да слободних новинара нема пуно, али је њихова улога у друштву јако важна. “Као што слободни уметници имају посебан закон којим је одређено да им држава плаћа минимални износ за пензионо и здравствено, исто желимо и за наше колегинице и колеге слободне новинаре. То ће бити одлична ствар за све новинаре у том статусу. Важно нам је да покушамо успоставити барем смернице за цене за рад сободних новинара у штампаним и електронским медијма тако да цена за коју раде буде адекватна њиховом ангажману. Даље ће они у директном договору с наручиоцем договарати цене, али са смерницама барем имају неки алат да кажу да испод те цене неће пристати да раде. Поставили смо себи амбицозне циљеве, али надам се да ћемо кроз неколико месеци имати добре вести”, рекао је Пехар. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.