Синдикалне теме
12. 09. 2023.
Истраживање УНС-а: Половина новинара сматра да им се положај погоршао у протеклих неколико година
Скоро половина новинара и медијских радника не зна да ли се у медију у којем раде поштује право на синдикално организовање, а више од 85 одсто њих сматра да је запосленима у медијима потребан јак новинарски синдикат, показују резултати данас представљеног Истраживања о радним правима и положају новинара и медијских радника у Србији које је спровело Удружење новинара Србије (УНС).
Половина испитаника изјавила је да би била члан таквог синдиката, али је око 30 одсто испитаника рекло да није сигурно да ли би ушли у синдикат, иако мисле да је утицајан медијски синдикат потребан.
Од новинарског синдиката испитаници очекују да ради на повећању плата запослених у медијима, да унапређује правну регулативу која се односи на права новинара и медијских радника, да обезбеди колективни уговор и да утиче на етичко поступање послодаваца.
Председник Удружења за радно право и социјално осигурање Србије Бојан Урдаревић рекао је да се уговори о раду новинара највише поштују у оним медијима који имају синдикате, али је оценио да није сигуран да је то због тога што у тим медијима постоје синдикати, већ зато што су то медији "у посебном режиму".
Као примере навео је Радио-телевизију Србије и Радио-телевизију Војводине који имају колективне уговоре и додао да није сигуран да су у тим медијима повећања радних права новинара резултат напора синдиката, већ да је пре реч "о одлукама и наредбама са неког другог места".
Видео: Прес центар УНС-а
Он је указао да се највећи проблеми крију међу оним новинарима и медијским радницима који раде ван радног односа, на привременим и повременим пословима, по уговору о делу и немају никакву заштиту.
Урдаревић је рекао да такви новинари често раде у медијима - којих је пуно "и број им се не зна" - који би престали да постоје када би закључили уговор о раду са новинарима.
Он је истакао да се залаже да такви медији престану да постоје ако послодавац не може да понуди уговор о раду и испуни основна права.
Истраживање УНС показало је да готово сваки други испитаник (45 одсто) нема уговор за стално, а да је сваки пети ангажован хонорарно. Око 62 одсто испитаника је навело да су им током каријере радна права била угрожена, али се чак половина њих у тим ситуацијама није обратила ниједној институцији.
Скоро 80 одсто испитаника нису чланови ниједног синдиката, али готово 70 одсто њих каже да је упознато са својим правима.
Научни сарадник Института за радно право Марио Рељановић рекао је да међу новинарима постоји велики број "принудних фриленсера" који не одлучују да ли ће или неће бити фриленсери.
Он је рекао да то доказује велики број новинара који ради по ауторским уговорима и уговорима о делу, и оценио да међу новинарима има много "лажно самозапослених" који су отворили предузетничку радњу и закључили уговор о пословној сарадњи са послодавцима.
Рељановић је навео да трећина запослених у Србији ради у условима који не дозвољавају право на годишњи одмор, плаћено одсуство или синдикално организовање, колективно преговарање, право на штрајк, ограничено радно време и мининалну зараду. Истакао да је новинарска професија посебно погодна да се у њој виде најгори ефекти таквих услова.
Истраживање УНС показало да су две трећине испитаника чланови новинарских удружења, од чега је највећи број чланова УНС (65 одсто), затим НУНС (5,6 одсто) и других удружења (4,1 одсто), а да није члан ниједног новинарског удружења одговорио је сваки четврти испитаник.
Нешто више од 60 одсто испитаних рекло је да нема или да не зна да ли има приступ правној помоћи приликом неправедног отпуштања или повреде радних права, а сваки четврти испитаник је навео да нема приступ правној заштити у тим случајевима.
Аутор истраживања, доцент на Факултету политичких наука др Никола Јовић истакао је да новинаре посебно демотивише изостанак бриге за запослене.
Он је истакао да новинари као највеће проблеме у раду најчешће истичу угрожена права која се тичу њихове аутономије, корпоративне, економске и политичке притиске, угрожавање права приликом отпуштања, а нарочито непоштовање радног времена и изостанак надокнаде за прековремени рад.
Јовић је нагласио да је један од најзначајних начина којима се угрожавају права, добростање и квалитет живота новинара у приватној сфери непоштовање или чак непостојање радног времена.
Истраживање УНС показало је да скоро 40 одсто испитаника сматра да су радна права жена које раде у медијима угроженија него радна права мушкараца.
Скоро 75 одсто испитаника сматра да новинари и медијски радници немају одговарајућу заштиту од претњи, насиља или узнемиравања, а сваки други испитаник сматра да су се радна права новинара и медијских радника погоршала у протеклих неколико година.
Око 57 одсто испитаника није задовољно примањима, око 20 одсто је углавном задовољно, а платама у медију у ком раде веома је задовољно 3,8 одсто испитаника.
Више од 80 одсто испитаних навело је да су им примања редовна, а сваки други испитаник је изјавио да је у протекле две или три године доживео сагоревање (burn-out) на послу и да новинарски посао утиче негативно на ментално здравље.
Адвокат УНС Гордана Константиновић је истакла да је најбољи начин да се новинари изборе за своја права да буду најпре упознати са својим правима и да нађу храброст и унутар себе и унутар колектива да бране та права.
Она је закључила да новинари не би требало да ћуте уколико је угрожено право њихових колега чија су права угрожена јер се то може догодити, "и вероватно ће се догодити", и онима који ћуте.
Истраживање УНС у форми онлајн упитника састављеног од 28 питања је спроведено од 1. до 18. августа и у њему је учествовао 321 испитаник који ради у медијима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.