Синдикалне теме

16. 08. 2023.

Аутор: Д. Б. Извор: УНС

Четири радна дана недељно, универзални основни доходак и улога вештачке интелигенције – идеје и искуства из Хрватске

Новинар Владислав Стојичић, који предаје београдским основцима медијску писменост и информатику, истраживао је колико је у Хрватској заживела четвородневна радна недеља.

Интересовало га је и колико скраћењу броја радних дана доприноси примена вештачке интелигенције. Да ли то може бити добра пракса за останак младих на овим просторима из којих се исељавају у потрази за бољом зарадом?

Прва адреса колеги Стојичићу била је загребачка „Логичка матрица“. Ова агенција за пословно саветовање, писање пројеката из ЕУ фондова и организовање обука, 2018. године увела је неку врсту четвородневне радне недеље.

Законска ограничења

„У том тренутку нисмо могли добити тачну информацију да ли можемо радити четири дана по осам сати. Неки сматрају да је могуће неки не, али право питање тиче се пензије. Направили смо прерасподелу. Четири дана по десет сати, да смо по том питању чисти, ради инспекције рада и свега“, каже Доминик Петак, шеф одељења за припрему ЕУ пројеката.

Људи су мотивисанији и резултати бољи прича Петак. Побољшање је видљиво јер се повећао број склопљених послова, самим тим и приходи.

„И чак бих рекао да се смањује број боловања“.

Млађе генерације, наставља Петак, гледају и свој квалитет живота, односно колико слободног времена ће имати.

„Једноставно речено они траже бољу равнотежу пословног и приватног живота. Не желе се убијати на послу 24 сата, него желе имати и своје време“.

На питање може ли вештачка интелигенција преузети посао људи Петак одговара да је ту основни проблем одговорност.

„Ко ће преузети одговорност за одређени посао? Јако је тешко ставити ту одговорност на вештачку интелигенцију. Мислим да је то највећи разлог зашто она не може све заменити“.

Додаје да нас вештачка интелигенција и њена примена могу растеретити од неког посла.

Посланица Социјалдемократа у хрватском парламенту Весна Нађ испричала је да су у јуну на скупу „Радна недеља по мери радника“ говорили о флексибилизацији радне недеље.

Идеја је била и да се подстакне стручна расправа у скупштини и крене у сусрет Владиним предлозима о скраћењу радне недеље и времена проведеног на послу са законски утврђених 40 сати на 32 односно 36 седмично.

Генерација која даје отказе

На скупу су били представници синдиката, послодаваца, оних који већ имају четвородневну радну недељу, научне раднике, оне који су са катедре за радно и социјално право на Правном факултету.

„Имали смо доста ту отпора, како ће неки сектори то имплементирати. Како можемо рецимо у трговини, јер не може, ту се ради са купцима. Не може ово, не може оно“, каже Нађ.

Објаснила је да је и сама имала информатичку фирму и да су јој синови у ИТ секторима, те да отуда има другачије погледе.

„Рецимо, имаш трговину и сад са том вештачком интелигенцијом, роботиком, са паметним телефонима... Узмем паметни телефон и идем по хлеб и млеко. Рецимо, чак и код хлеба, чак и код млека, и мени се са мог текућег рачуна скину средства. Шта мени треба онда у суштини. Не знам колико тамо, педесет трговаца. Треба вам логистика која ће пунити полице. Зашто би та логистика морала радити пет дана у недељи? Ако та логистика може радити четири дана у недељи и пети дан те жене по правилу буду са својом децом, са својим мужевима, партнерима, партнеркама. Задовољство радника је битно“.

Она каже да се усмерила на генерацију зед, оне који су рођени средином 90-их година прошлог века.

„Њих боли брига за ово изгарање на послу. Они желе заправо што мање радити, што више се бавити својим хобијима. Ставити онај VR на главу, бацит се у сасвим један други свет који нема везе са стварношћу. Они једноставно дају отказе својим послодавцима. Сниме то на Тик-току и деле то и хвале се“.

Нађ констатује да тим генерацијама у Хрватској и Србији, који добро знају енглески, ништа не значи љубав према домовини ако је то 1000 евра, и ако могу бирати између пет и осам хиљада негде у иностранству.

„Али, дакле, ми требамо привући њих да остану. Није само све у лови. Него и у условима рада. Ако ти њему даш могућност напредовања на послу, ако ти њему даш могућност некаквог оброка, као што је Гугл дао својим запосленима игре, теретане, релаксацију, храну на послу. То је то како привући радника да остане, да дође и остане. Не да оде другом послодавцу. Можда ће ти дати вртић за дете, можда теретану“.

Реакције на друштвеним мрежама на петак и понедељак

Фирма која је скратила радну недељу решила је законску зачкољицу кроз одмор.

У Хрватској закон каже да је пуно радно време 40 сати и због тога, прича Нађ, морају се хватати кривине да би се омогућило нешто што је нормално.

Морамо мењати радно законодавство које је, каже Нађ, окоштало.

Сада евидентно постоји вишак радних места и на првом разговору питања за послодавца су колика је плата, могућности напредовања, услови. Ова посланица каже да се то старије генерације раније нису усуђивале да питају.

„Људима је доста рада пет дана. Па ви гледате на друштвеним мрежама какве су реакције кад дође крај и почетак недеље, `Петак је супер`, а у недељу `па не могу сада размишљати о понедељку`, `умрећу`, `глава ме боли`, `имам стрес`...“

Ако то не осигурамо у Хрватској, Србији, прича даље Нађ, обезбедиће неки тамо Енглез, Швеђанин, Швајцарац, Амер...

Нађ сматра да ће са употребом вештачке интелигенције, која већ сада узима део послова, доћи до вишка добара и да је питање да ли ће то припасти само елити или ће се расподелити на све.

Као добру праксу види увођење универзалног дохотка, који би био сигурност, омогућио би да људи буду сретнији, продуктивнији, што је циљ послодаваца.

После короне нема повратка на стару радну недељу

Стручњак за људске ресурсе Јасна Риловић ове године је у Шибенику организовала међународну конференцију „Учење кроз рад“ на којој је било речи о четвородневној радној недељи, хибридном и раду ван фирме, као и о вештачкој интелигенцији.

Риловић прича да се друштво драстично променило, поготово после ковида, те да се никад неће вратити на оно што је било.  Генерацију зед, сматра, тешко послодавци могу вратити на старо радно време.

Њима ће или дати, прича Риловић, да раде од куће, са обале, или хибридни модел, два или три дана рада од куће, па мало у канцеларији, или четвородневну радну недељу.

„Знам да на пимер неке адвокатске канцеларије већ имају ознаку типа `не радимо петком`. И маркетиншке агенције, па чак и производни погони су почели на тај начин функционисати. Уводе четвородневну радну недељу, а ништа се продуктивност не смањује, напротив“.

Здраво је, сматра Риловић и постаће сасвим нормално и највише ће се примењивати хибридни рад у ком ће се један, два или три дана радити од куће.

Када је припремала конференцију тражила је примере четвородневне радне недеље из региона и у Србији је пронашла фирме Микроелектроника и Manpower.

Вештачка интелигенција је за њу као 58-годишњакињу помоћ.

„Обожавам chat gpt и мислим да је то нешто најбоље што се догодило након индустријске револуције“.

Каже да јој скраћује дане и дане претраге по интернету. Када спрема обуку, напише тему и добије концепт.

„Он не може одржати обуку, али мени смањи некада дане тражења и добијања идеје“.

Нестанак радних места и промена радних задатака

Професор Дарко Типурић, председник Хрватског друштва економиста и професор Економског факултета у Загребу испричао је да је вештачка интелигенција важан део четврте индустријске револуције и да ће наредних пет до десет година бити једна од основних промена начина на који живимо.

„Очекује се да ће 300 милиона радних места нестати. У Европи 25 одсто свих радних задатака  биће потпуно промењено.“, каже Типурић.

„За пар година неће бити струке где ћете моћи преживети као конкурентан, ако нисте у контакту са неким од алата вештачке интелигенције, који ће вам помагати, користити од моје струке, ваше струке, свих струка“.

Сигурно је, сматра овај професор, да ће четврта индустријска револуција омогућити вишак времан и умањити потребу за директним људским радом.

Поготово у развијеним земљама, почеће се размишљати о преласку на четвородневну радну недељу и како осигурати преживљавање свих оних који неће бити у могућности придоносити, јер неће бити конкурентни на својим радним местима.

Типурић каже да је један од концепата о чијој примени ће бити речи управо „универзални основни доходак“ и да постоји потреба да направимо одмак од неолибералног концепта, у којем је себичност, орјентација према само властитим циљевима, профит као циљ свих циљева, покретач напретка цивилизације.

Како у вашем друштву живе најслабији?

„Један од трендова у нашем друштву у задњих 50 година је снажан раст неједнакости. Имате елите, један посто, које постају све богатије. Имате један велики јаз између оних који јако пуно имају и оних који немају. То није добро ни за једно друштво јер квалитет неког друштва мора се оцењивати по снази оних који су најслабији“.

Професор Типурић каже да ће се снажном аутоматизацијом, скоковитим растом продуктивности, догодити да са врло малим бројем запослених у неким фирмама буду остваривани врхунски резултати.

„Некада смо то радили са 10 000 на крају ћемо са 100 запослених моћи остваривати те резултате. Шта са осталима? И то је заправо идеја дохотка. Шта ће човек радити?“.

Друштва морају обезбедити пристојну накнаду која обезбеђује минимални ниво егзистенције, прича Типурић. С тим у вези мора се коренито променити начин размишљања о човеку и цивилизацији.

„На глобалном нивоу имате два велика концепта. Један је посткапитализам о коме ја заправо покушавам говорити. Морамо дискутовати о нечему што ће доћи после. И имамо нешто што је постдемократија. Исто један важан феномен“.

Типурић каже да постоје државе, а са друге стране имамо корпорације које својим деловањем оснажују позицију и учествују у свеукупном, политичком и другом животу.

„И та борба. Те корпорације су толико моћне да утичу на наше животе, на државе. То је борба држава и корпорација. То је постдемократија. Постоје доноситељи одлука који су негде са стране. То је оно што ми живимо, почевши од рата у Украјини, односа у Америци, Трампизма, односа у Европској унији свега онога што ми покушавамо, колико год је могуће...“.