Синдикалне теме
28. 07. 2023.
Вера Ракин: Будућност Фонда у јачању новинарске солидарности
„Када је тридесетих година прошлог века Фонд солидарности основан, његов циљ био је, као и сада, финансијска помоћ новинарима. У време Другог светског рата Фонд није радио, али је обновљен 60-их година и тада је доживео експанзију. Осећај солидарности и помоћи другима у то време био је јачи, можда најјачи од оснивања Фонда“, прича за УНС председница Фонда солидарности, новинарка Вера Ракин.
Она истиче да је „данас више индивидуализма свуда, па тако и у новинарству“.
„Веома је тешко објаснити људима, нарочито младима, шта је циљ Фонда и зашто су његов рад и новинарска солидарност важни. Фонд солидарности има око 400 чланова и то је број који се одржава већ годинама“, каже Ракин.
Она наводи да је „циљ Фонда увек да повећамо број чланова“.
„Повећањем броја чланова и Фонд би имао више новца и више могућности за помоћ. Оно што примећујемо последњих година је да велики број чланова Фонда, око половине, чине пензионери и њима немамо проблем да објаснимо зато је важно бити члан“, прича Ракин.
Чланарина Фонда солидарности за пензионере је 2.000 динара годишње, док се запосленима за чланарину одбија један одсто плате.
„Запослени то често сматрају високим износом, па се теже одлучују да буду чланови. Претпостављам да су у већим системима и веће плате, па им се то чини много. Новинари и медијски радници који раде хонорарно, по уговорима и слободни новинари плаћају, као и пензионери, 2.000 динара годишње чланарину“, каже Ракин.
Фонд солидарности окупља све новинаре, чланове УНС-а, НУНС-а, новинаре који нису чланови удружења, као и новинаре пензионере. Вољом својих чланова УНС је 1969. године обновио Фонд солидарности, чиме је после паузе од 32 године настављен рад потпорног друштва Београдског новинарског друштва (1932–1937). Фонд делује на основу Статута и сопствених правила, која потврђује Скупштина Удружења. Фонд солидарности је самосталан у раду и одлучивању о својим средствима, а његово пословање се обавља преко посебног рачуна.
Позајмице помажу у тешким ситуацијама
Једна од најзначајних помоћи коју Фонд пружа јесу бескаматне позајмице члановима.
„Фонд солидарности даје позајмице својим члановима које нису велике, али нису ни занемарљиве. Позајмице износе 30.000 динара и могу се вратити у чак 10 рата. Занимљиво је да, на пример, пензионери често подижу позајмице на шест месеци, па враћају по 5.000 динара месечно. И тако два пута годишње. Позајмице су члановима значајне, оне помогну за бројне проблеме или ситуације када је некоме неопходна већа количина новца одједном“, прича Ракин.
Она истиче да постоје периоди у години када чланови чешће траже помоћ. Тако наводи пример септембра, када је, како каже, чланови често зову и траже помоћ.
„Тада дође на ред огрев за зиму, ђачке књиге, опрема за школу и све остало. Знате, ако се узме два пута годишње по 30.000 динара, то је око 500 евра који се са стране могу издвојити за нешто крупније, а враћају се у ходу, у ратама. У тим нама финансијски тешким ситуацијама, сви се сетимо Фонда и помоћи коју можемо добити“, прича Ракин.
Полиса осигурања за све чланове Фонда
Вера Ракин за УНС каже да је други и врло важан вид солидарности који пружа Фонд полиса осигурања код ДДОР осигурања.
„У случају повреде или инвалидитета, ДДОР, у зависности од степена и врсте повреде, исплаћује до 500.000 динара. Морам нагласити да полиса коју плаћа Фонд, по члану годишње износи више од 2.000 динара колико за чланарину издвајају пензионери и новинари на уговору. За пензионере Фонд полису плаћа много скупље, нарочито за оне који имају 85 или више година. Тако да они чланством у Фонду себи осигурају полису коју не би могли сами плаћати за 2.000 динара годишње“, истиче Ракин.
Она подсећа да полиса осигурања обезбеђује и помоћ у случају смрти члана.
„Такође веома важно, за старије нарочито и чланове њихових породица - у случају смрти члана се породици исплаћује 65.000 динара, а ако је смрт наступила услед неке несреће, и до 250.000 динара“, каже Ракин.
„То можда није велико осигурање, али помоћ увек добро дође онима који се повреде, као и породицама преминулих чланова Фонда“.
Повећање броја чланова омогућило би већу бесповратну помоћ
Фонд обезбеђује и једнократну, бесповратну помоћ.
„Она за сада, нажалост, износи само 9.000 динара и то је помоћ за најтеже случајеве, за болесне колегинице и колеге. Овде постоји велики простор да се ојача Фонд. Да имамо више новца, односно више чланова, могли бисмо да обезбеђујемо веће износе. Ипак, надамо се да ћемо до краја године успети да повећамо овај износ бар мало. То је јако тешко јер највећи део новца Фонда одлази баш на полису осигурања која је скупа, нарочито за старије чланове. Због тога нам је циљ да привучемо што већи број људи како бисмо имали више новца на располагању за помоћ здравствено најугроженијим колегиницама и колегама“, каже Ракин за УНС.
Будућност Фонда у јачању новинарске солидарности
Када је реч о будућности Фонда и како се прилагодити данашњем времену и токовима, Вера Ракин за УНС каже да у Фонду размишљају о различитим модалитетима.
„Размишљамо, на пример, о идеји да половина чланарине иде у нешто што би био као фонд за штедњу, па да запослени чланови након одређеног времена део тог свог уплаћеног новца за чланарину могу подићи. Дакле, да на неки начин штеде чланством у Фонду“, каже она и додаје да „за пензионере мисли да то не било било могуће са тако ниским давањима за чланарине на годишњем нивоу, па чак ни са евентуалним повећањем чланарина, јер је Фонд у њиховом случају већ у минусу због високих премија осигурања“.
На питање УНС-а да ли би Фонд могао финансијски да издржи да половину чланарине одваја за штедњу запослених чланова, Ракин каже да се „та идеја озбиљно и темељно мора размотрити“.
„У том случају би извесно морала да се повећа чак и чланарина за пензионере, хонорарце и слободне новинаре, а то су ипак врло осетљиве групе. И до сада када смо повећавали чланарину, повећавали смо све по 500 динара годишње. Не смемо више, да додатно не оптеретимо чланове“, каже Вера.
Она подсећа да је „некада била нормална пракса да велике медијске куће плаћају чланарине за своје запослене“.
„Сада немамо ниједну такву редакцију. Можда би била добра идеја и да као Фонд започнемо разговоре са редакцијама, на неком вишем нивоу, да покушамо да их убедимо у важност рада Фонда и у то да је важно да они плаћају чланарине за своје новинаре и медијске раднике и тако им пруже неку врсту сигурности“, прича Ракин.
Она наглашава да се у Фонду „стално боре и верују да ће пронаћи начина да сачувају и очувају Фонд који толико дуго траје и толико је важан“.
„Било би грех да се он угаси. На нама је да раширимо причу и објаснимо људима да је Фонд добра идеја и да помоћ и солидарност добро дођу, а да чланарина ипак није тако велика. У тој борби да се опстане, много тога се данас изгубило, па и солидарност. Много је људи, нарочито у новинарству са несигурним, несталним уговорима, али важно је објаснити им да је и за њих ово, баш због тога, изразито важно. Ми ћемо се борити увек да се солидарност одржи, иако је данас то заиста тешко“, закључује Ракин.
За три године за позајмице исплаћено 20 милиона динара За претходне три године из Фонда солидарности УНС-а, за позајмице члановима, исплаћено је више од 20 милиона динара. Фонд солидарности УНС-а у 2020, 2021, и 2022. години позајмицама је својим члановима помогао 697 пута, а укупан издвојени новац за ову врсту подршке је 20.906.400 динара. Осим тога, Фонд је члановима исплатио и бесповратну помоћ и помоћ у случају смрти члана преко 85 година, у укупном износу од 180.000 динара. Члановима Фонда солидарности у 2022. години одобрено је рекордних 245 позајмица од по 30.000 динара, односно укупно 7.332.400 динара. У 2021. години одобрено је 229 позајмица од по 30.000 динара, односно укупно 6.884.000 динара. Члановима Фонда солидарности у 2020. години одобрено је 223 позајмице од по 30.000 динара, односно укупно 6.690.000 динара. Као бесповратну помоћ и помоћ у случају смрти чланова преко 85 година (врста помоћи која је постојала ранијих година), Фонд је у 2020. години исплатио 153.000 динара. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.