Синдикалне теме
27. 07. 2023.
Ержебет Тот Батори: У Мађар соу се не боримо само за зараду, већ и за унапређење права запослених
„Највећа борба за нови обрачун основице зараде била је са делом руководства који је био у повлашћеном положају. Они су кроз систем премија на зараду примали више новца, који је био прикривен од осталих запослених. Морао је од некога да се одузме новац и прерасподели у легалне токове“, присећа се Ержебет Тот Батори, председница синдиката Независност у Мађар соу, неких од момената борбе за права запослених у овом медију.
„Знате како је у медијима када неко узима више новца, а за друге нема“- илуструје Ержебет вишемесечне пристиске и критике које су једва издржали. Али, како каже, били су мирни, јер су били уверени да је њихова борба за побољшање положаја запослених потпуно оправдана.
У јединим дневним новинама на језику националних мањина синдикат Независност је основан 13. јуна 2001. године, када је било питање да ли ће овај медиј опстати, односно да ли ће бити приватизован. Слична тешка ситуација била је и 2021. године, када је, како наводи, „фирма била у финансијском минусу“.
Од оснивања, синдикат у овом медију био је против приватизације, а изборили су се да оснивач постане Национални савет мађарске националне мањине. Успели су да сачувају своју штампарију, која се ове године модернизује и у којој се штампа и новосадски Дневник, који је остао без штампарије.
Сачували су и радна места. У дневним новинама Мађар со, осталим издањима на мађарском и штампарији број запослених са сталним радним односом варира између 140 и 160, а мањи део чине запослени на одређено. Финансијска ситуација им је стабилна и како каже „више се не боре само за зараду“, већ и за унапређење права запослених и побољшање безбедности на раду.
Као рецепт за успех наводи солидарност и свакодневне консултације и договор између запослених у свим деловима куће - новинара, администрације, радника у штампарији. Тот Батори каже и да не треба гледати партијску структуру руководства, јер „директори су увек партијски постављени“, већ да ли је особа са којом преговарају спремна на сарадњу или не.
У Мађар соу тренутно је в.д. директора Едвина Ердеди, која је потекла из ове куће и која је како каже Ержебет, “прошла заједно са нама све борбе као правница, па мислимо да ће нам сада бити мало лакше јер зна за шта смо се борили и кроз шта смо све прошли.
Такође, каже Тот Батори, да нема инфлације и поскупљења папира, били би у “мирним водама”.
Сваки наредни колективни уговор је био корак напред
У Мађар соу колективни уговор је на снази десетак година. Први колективни уговор су израдили уз велико залагање садашње в.д. директорке и правне службе Уједињених гранских синдиката Независност и њихове правнице Драгице Мишљеновић. Првим колективним уговором успели су да добију тек онолико колико је прописивао Закон о раду.
Наредним уговором изборили су се да ноћни и сменски рад буду додатно плаћени, као и да се обезбеде посебна давања за породиље и скраћено радно време за жене са троје и више деце. Ипак, наредним колективним уговором права за породиље и жене са троје и више деце је укинуто, јер нису имали подршку оснивача.
Трећим колективним уговором основица зараде је изједначена са минималном зарадом у Србији. Такође, после трећег колективног уговора, изборили су се да новинари не морају да проводе осам сати сваког радног дана у редакцији. Мада, како наводи, и даље постоји проблем дефинисања рада од куће, ван радног времена.
Последњим колективним уговором, покушали су, али нису успели да се изборе за повећање износа за топли оброк и регрес.
Када говори о колективном уговору, сећа се да је у време пандемије, послодавац покушао да део новца ’пребаци у невидљиве токове’ исплатом премија на зараде, а тадашња правница да колективни уговор од стотинак страна сведе на десет. Нису на то пристали и замрзли су преговоре.
“Много је боље када имате документ који се може применити у свакој ситуацији. Отворите, нађете проблем и решење, не морате да проучавате Законо о раду, тражите мишљење правника”, каже Тот Батори.
Ержебет сматра да су трећим колективним уговором трасирали пут једне нормалне институције, али тај пут није увек био лак.
„Увек смо се трудили да добијемо нешто више. Успели смо да добијемо повећање од 14 одсто као запослени у јавном сектору. Наставићемо да инсистирамо да се износ за топли оброк повећа са садашњих седам, на 10 хиљада динара“, каже Ержебет.
Она наводи и да у овој медијској кући нису велике разлике међу платама, а варијабилни део зараде износи између 5 и 30 одсто основице. Новим садржајима намеравају да допуне буџет предузећа, па се синдикат нада „да ће бити више средстава за зараде и друга примања запослених“.
Добре новинаре треба задржати, јер се не рађају сваки дан
И Мађар со мучи проблем мањка радника. Кажу да у медијима „нема пара“, па је проблем наћи квалитетне раднике, а добри новинари се „не рађају сваки дан“. Руководство се труди да запосли квалитетне новинаре и медијске раднике.
„Углавном око шест месеци раде по уговорима, некада се они продужавају, да би били примљени у стални радни однос. Неки од запослених у штампарији више од две године су на уговорима на одређено, што желимо да променимо модернизацијом и пресељењем штампарије, као и новом систематизацијом радних места“, наводи Ержебет .
И у Мађар соу било је покушаја агенцијског запошљавања, али синдикат се изборио да до тога не дође, јер како наводи, иако се тврдило да су услови за раднике исти, синдикат се није слагао са тим ставом. Велике последице на рад ове медијске куће оставила је забрана запошљавања у јавном сектору 2014. године, као и отпуштање групе новинара 2016. године.
„Тих 10 година забране запошљавања, то не можемо никада да надокнадимо. То ће стално фалити у животу ове редакције. На тржишту нема довољно новинара. Млади почну да се баве овим послом, па се онда сете да више не желе да буду новинари, јер негде другде могу више да зараде“, додаје Тот Батори.
Велику празнину у редакцији оставило је и отпуштање групе новинара, који би по Ержебетиним речима сада чинила средњу генерацију. Каже, млади су данас овде, сутра се можда предомисле и оду, средња генерација недостаје, а просек година запослених у новинама је све виши.
Директорима је тешко да схвате да синдикат постоји и да има захтеве
Говорећи о синдикалном раду Ержебет каже да је за време њеног рада у Мађар соу промењено 4-5 директора и да је најтеже руководству ставити до знања да синдикат постоји и да има неке захтеве. Додаје да је њихов синдикат јак онолико колико су могли да се изборе, да су кораци били мали, али да су увек ишли напред, трудили се да буду независни од послодавца.
Поносна је на то што су успели да се изборе да се у случају неке грешке запосленог организује саслушање у које је укључен и синдикат и правна служба, па се откази и смањења плата „не ломе преко колена“.
„У синдикату смо израдили модел кроз који помажемо једни другима, имамо касу узајамне бескаматне помоћи, трудимо се да будемо солидарни и то је нормално код нас“, каже Ержебет додајући да је себи зацртала да када напуни 60 година предаје синдикат неком млађем, јер „нећу да кројим живот ни редакцији, ни штампарији после 60-те“, закључује Тот Батори.
|
Намеравамо да постанемо културни центар војвођанских Мађара „Планирамо додатне садржаје за опстанак наше мањинске заједнице, као што су вртић за децу запослених, али и других, у коме би била организована настава на мађарском, музеј штампарства, модерна сала за конференције, кафе за дружење са уметницима, да наша кућа постане културни центар војвођанских Мађара“, каже Ержебет Тот Батори, председница синдиката Независност у Мађар соу и председница Одбора за медије УГС Независност. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.