Синдикалне теме
28. 06. 2023.
Професорка Џамоња Игњатовић у Подкасту УНС-а о стресу и сагоревању на новинарском послу: Редовни систематски прегледи и стална едукација важни за превазилажење стреса
Динамичност и флексибилост радног времена чине новинарску професију узбудљивом. Међутим, проблем настаје када новинари раде у континуитету и без паузе, и тако наносе штету свом менталном здрављу, објашњава професорка психологије на Филозофском факултету у Београду Тамара Џамоња Игњатовић у Подкасту УНС-а.
„Ако је динамичност већ део професије, онда је јако важно предвидети када новинар може да се одмори и искључи, а бојим се да тога нема“, изјавила је профеосрка.
Професорка је у разговору са новинарком Аријаном Хандан рекла да стрес и наша реакција на стресне ситуације не зависе само од догађаја, него и од процене способности да се носимо са тим догађајем.
Специјализација новинара као лек против стреса
Професорка Џамоња Игњатовић рекла је да новинар који стално мења теме и изворе информација нема прилику за специјализацију, а то отежава сналажење у послу.
„Специјализовањем подижете ниво својих компетенција и онда се осећате сигурно или релативно сигурно", додала је професорка Џамоња Игњатовић.
Истраживање о менталном здрављу новинара које је реализовано уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), канцеларије у Београду, показало је да близу 70 одсто анкетираних новинара свакодневно или често доживљава стрес на послу, док је око 32 одсто њих навело да има дијагностикован ментални поремећај и доживљава менталне сметње.
Половина анкетираних новинара је изјавила да доживљава мобинг на послу, а више од 10 одсто је доживело тежи облик мобинга, показали су резултати истраживања.
Један од аутора овог истраживања била је професорка Џамоња Игњатовић.
„Новинари су иницирали ово истраживање јер су препознали колико су оптерећени и колико њих има соматске тегобе. Скоро 50 одсто новинара има хроничне тегобе, лакшег степена, а 10 до 15 одсто њих има озбиљније проблеме са физичким здрављем. Када их питате са чим то повезују, 90 одсто каже са стресом на послу“, рекла је Џамоња Игњатовић.
Постоје, како је истакла, извори стреса који зависе од околности и њих је могуће само ублажити. Ипак, има и оних које је могуће избећи, и то обезбеђивањем бољих услова рада и боље комуникације са колегама, као и развијањем здравих и редукцијом штетних навика.
„Када успете да се профилишете, да имате своју рубрику или емисију, ви постајете препознатљиви као личност, новинар, јавности по томе. То је сатисфакција која компензује све ове тешкоће са којима се новинари суочавају. Задовољство послом, успехом служе као снажан протективни фактор овој професији“, додала је Џамоња Игњатовић.
Последице стреса на послу, како је истакла, сежу од анксиозности до напада панике.
„Препознају се увек, али се често мешају са срчаним нападом због снажног лупања срца, презнојавања, губљења даха. То је тешко поднети поготово када се први пут јави“, рекла је професорка Џамоња Игњатовић.
Сагоревање на послу последица хроничног стреса
Према резултатима истраживања близу 85 одсто испитаних новинара доживело је током каријере синдром сагоревања.
Како је професорка објаснила, то је специфично стање узроковано хроничним стресом на послу које се манифестује недостатком сна, мањком енергије, исцрпљеношћу, високим крвним притиском, неспособношћу да се доживе позитивне емоције.
Овај синдром је 2021. године Светска здравствена организација уврстила у медицински поремећај, а признат је да би му се обезбедио третман.
Џамоња Игњатовић је објаснила да људи са овим синдромом немају суштински ментални поремећај, већ не могу да поднесу хронични стрес и стрепњу.
У разговору за УНС професорка се осврнула на безбедност новинара на друштвеним мрежама, а како је рекла новинари данас веома лако добијају претње на личним профилима.
„То се тешко подноси и заиста су то некад само претње и увреде, али и то погађа личност која их добија“, изјавила је Џамоња Игњатовић.
С друге стране, сматра професорка, за претње које добијају на рачун угрожавања живота мора да постоји јасан одговор система.
Професорка је за очување менталног здравља новинара препоручила редовне систематске прегледе, као и континуирану едукацију која би укључивала превентивне радионице са стратегијама за савладавање стреса.
Јако је важно да имамо коме да се обратимо ако нам је безбедност угрожена и да добијемо адекватну заштиту и психолошку помоћ, додала је она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.