Синдикалне теме

13. 06. 2023.

Аутор: С. Димитријевић, А. Ничић Извор: УНС

Само четири медија у Србији имају колективни уговор

У Србији (Краљевина СХС) је 1922. године донет Закон о заштити радника. Овим законом је било прописано осмочасовно радно време које се могло продужити само нарочитим одобрењем инспекције рада. Сто година касније, медији у Србији као да су се вратили на почетак борбе за радна права.

Колективни уговор, који би требало да буде гаранција остваривања права запослених, која су изнад минималних гарантованих Законом о раду, имају само четири медија - Радио телевизија Србије, Радио телевизија Војводине, Радио телевизији Крагујевац и Мађар со.

 

У овим медијима запослени, односно синдикати, изборили су се да прековремени и сменски рад буду додатно плаћени. Колективним уговорима прописан је број дана одмора, плаћено усавршавање запослених, а регулисано је и право на слободне дане. У РТС-у и РТВ-у су се изборили да боловање за запослене буде плаћено 80, уместо 65 одсто, колико је прописано Законом о раду. 

Председница синдиката Независност у Мађар соу Ержебет Тот Батори каже за сајт УНС-а да им је за усаглашавње колективног уговора било потребно више од деценије.

„Једноставније је да преговарамо када имамо документ на столу. У било којој ситуацији можемо да га отворимо и нађемо проблем и решење кога можда нема у Закону о раду “, рекла је Ержебет Тот Батори, додајући да су највише права изборили последњим уговором – повећање од 14 одсто на основицу зараде и повећање средстава за топли оброк са седам на десет хиљада динара бруто.

Додатно плаћање прековременог, али и сменског рада председница Струковног синдиката РТС-а Ана Ђурковић истиче као највећи успех колективног уговора јавног сервиса.

 

„Успех су и одредбе које се односе на јубиларне награде, као и 'ковид - новац ' који су запослени у РТС-у добијали за рад под ризиком. Као што знате, било је колега које су улазиле у црвене зоне у току пандемије. Ту је и могућност едукације запослених. Ово су све ствари које нису прописане законом, а има их у колективном уговору РТС-а“, каже Ђурковић.

У РТВ-у, како истиче председник синдиката „Независност“ и новинар РТВ-а Дарко Шпер , постоји могућност плаћеног и неплаћеног одсуства.

„Имамо и плаћена одсуства због рођења детета, због свадбе, сахране, селидбе и да не набрајам.  У међувремену смо увели, ако неко жели да се доквалификује, да студира, послодавац му даје слободне дане, и за припрему и полагање испита“, истиче Шпер.

Посебне накнаде за прековремени и рад по сменама

Шпер каже да су за прековремени и рад по сменама увели посебне накнаде.

„Запослени у РТВ-у који раде у сменама имају 26 одсто већу плату од оних који немају сменски рад. Имамо и накнаде које се односе на рад недељом, ноћу, празником, као и за прековремени рад“, наставља Шпер.

Из медијске куће „Мађар Со“ су, како каже Ержебет Тот Батори, у колективни уговор унели одредбу да жене са троје или више деце имају скраћено радно време, као и одредбу о флексибилном радном времену за медијске раднике.

„Новинари имају обавезу да се сваки да појаве у редакцији, а четири сата могу провести ван просторије редакције - да оду на конференцију за новинаре, прате вести. Договарили смо се да лектори коректори и запослени на прелому раде шест и по сати.“

Председница синдиката „Независност“ у РТВ Крагујевац Драгана Стевановић такође се залаже за флексибилно радно време и сматра да би уписивање када неко долази на посао или одлази био вид контролисања каквом не могу да подлегну медијски радници.

„Било је покушаја да се спроведе уписивање када се долази на посао, а када одлази, као да смо фабрика која има капију. Медијски радници када је потребно раде шест, када је потребно раде и петнаест сати.“

У РТВ Крагујевац имају проблрм са прековременим радом и коришћењем одмора и слободних дана, јер посао који је пре приватизације радило 67 запослених, сада обавља њих 29.

Колективни уговор пружа заштиту и од мобинга

РТС у свом колективном уговору има посебан одељак посвећен мобингу.

Ана Ђурковић каже да запослени у РТС-у у случају мобинга имају право на разговор са психологом, службом за социјалну заштиту, као и са правним тимом синдиката.

„Било је жалби за мобинг, а неки од запослених су се одлучили да заштиту траже на суду. Они имају право на синдикалну заштиту. Имамо правне саветнике, а тада разговарамо и са послодавцем. Указујемо му на то да члан синдиката сматра да су му повређена права и да је злостављан. У складу са тим како послодавац реагује, саветујемо запосленом да ли да се пређе у неки озбиљнији корак“, рекла је Ђурковић.

Додаје да запослени који сматрају да трпе мобинг некад одлазе у друге организационе делове РТС-а или се постиогне компромис, мада некад је тешко помирити супротстављене стране.

„Имамо комплексан случај који траје дуго. Стално покушавамо да примиримо ситуацију, али она се само на кратко побољша. Деси се неко залечење, а не и излечење. Тешко је кад човек дуго трпи мобинг, а не постоји решење сем судског епилога“, наводи Ђурковић.

Распони коефицијената – рак рана колективних уговора јавних сервиса

Иако су неке ствари у колективним уговорима до ситница регулисане, постоје и оне које треба унапредити. Представници синдиката РТС-а и РТВ-а сматрају да су делови колективног уговора који се односе на коефицијенте превазиђени и да је потребно урадити нову систематизацију радних места.

„Послодавац сматра да мора да се ради нова систематизација, а и ми на терену. Поремећени су неки односи између професија. Три године нисмо могли да повећавамо плате јер смо имали забрану запошљавања. Могли сте само да напредујете у послу, а није могла да се повећа цена рада“, наводи Ђурковић.

Председница Самосталног синдиката Радио-телевизије Војводине Милена Јованић каже за сајт УНС-а да би нова систематизаија показала да је неопходно запослити нове људе у РТВ-у.

 

„На одређеним радним местима немате довољан број људи, а услед 'преметачине уговора' запослени су људи на пословима које уопште не обављају. Мислим да ће нова систематизација показати да у производњи програма, која је основна делатност РТВ-а, недостају новинари, а да, на пример, у администрацији има превише запослених“, додаје Јованић.

Дарко Шпер каже да су сви синдикати годинама уназад инсистирали да се уради систематизација радних места са израженим коефицијентима, која у овом тренутку не постоји.

„Код нас је услов за висину плате искључиво стручна спрема. Да ли сте возач или главни и одговорни уредник висина коефицијента зависи вам од стручне спреме и од тога како се са послодавцем нагодите. Дуго инсистирамо да се ово регулише на другачији начин и да постоје распони за иста или слична занимања. Мислим да се ближи дан када ће и то бити регулисано“, истиче Шпер.

Додаје да је Државна ревизорска институција, када је била у контроли пословања РТВ-а, наложила овој медијској кући да уради нову систематизацију са јасно израженим распоном коефицијената за одређена занимања.

„Када се то буде десило, запосленима у РТВ-у ће бити само боље. Више нико неће долазити у ситуацију да буде дискриминисан. Узмимо прмер да нека особа и ја обављамо исти посао и да та особа има коефицијент пет, а ја три. Без обзира на стручну спрему, то је огромна разлика. Ти распони коефицијената јесу тренутно рак рана нашег колективног уговора“, наводи Шпер.

За то, како истиче, треба да постоји посебан акт који ће бити прилог колективном уговору.

 

Помоћ деци запослених који су преминули – најхуманији део колективног уговора У колективним уговорима РТС-а и РТВ-а постоји део који се односи на финансијску помоћ за школовање деце запослених који су преминули. Дарко Шпер каже да је то најхуманији део колективног уговора. „Послови у медијима су веома стресни. Деси се да нам неке колеге страдају на послу. Дакле, нећемо заборавити на запосленог када неким случајем оде. Његовој деци помоћи ћемо у школовању, а иако не пише у колективном уговору, и у запошљавању“, истиче Шпер. Колективним уговором прописује се и да самохрани родитељи који имају децу на редовном школовању не могу постати технолошки вишак.

 

Шта раде синдикати када се не примењује колективни уговор?

У случајевима непоштовања колективног уговора, у РТС-у реагује Одбор за праћење колективног уговора.

„Све што смо унели се поштује. Не поштују се можда рокови – када им тражимо документа на увид и мишљења. Остало примењујемо. Имамо Одбор за праћење колективног угиовора. Људи се жале када мисле да су прекршена њихова права. Ако Одбор закључи да је Колективни уговор прекршен у некој одредби, онда је обавезујуће за послодавце да измени“, каже Ана Ђурковић.

У РТВ-у у случајевима непоштовања колективног уговора синдикати контактирају Агенцију за мирно решавање спорова.

„Тај инсистут добро функционише. Наша медијска кућа је по службеној дужности обавезна да се одазове на позив Агенције и ми са њом имамо коректну сарадњу. Некада се, нажалост, мора покренути судски спор“, каже Дарко Шпер.

Додаје да добро написан колективни уговор може да помогне запосленом који је тужио медијску кућу.

 

 

„Кажем људима: 'Прочитајте пажљиво колективни уговор. Изненадићете се шта у њему пише и какве животне ситуације препознаје“, истиче Шпер.

Хонорарци нису заштићени колективним уговором

Синдикати у ова четири медија су колективним уговорима успели да изборе значајне погодности за запослене. Често, како истиче Ана Ђурковић, запослени нису свесни да су те погодности остварили кроз синдикално организовање

„Да не постоје репрезентативни синдикати који могу да се изборе за боље услове, остао би им правилник о раду и онда би имали то што директор мисли да треба. Неко би имао доста, а неко минимум.“

Ипак, проблем је што се колективни уговори не односе на медијске раднике који раде по уговорима о делу или о повремено-привременим пословима.

Из синдиката се, кажу саговорници, труде да сва права прописана колективним уговором остварују и радници који раде по уговору о делу. Ипак, како каже Ђурковић, формално-правно гледано, хонорарцима је ускрађено да уживају у правима која су прописана Уговором о раду, али и колективним уговорима.