Упозорили су да би у случају најављене блокаде рачуна, било озбиљно угрожено даље функционисање БХРТ-а, укључујући и ризик потпуне обуставе рада.

“Сигнал који тренутно гледате, нажалост није симболика, већ реалност. У данима који су пред нама могло би доћи до трајног прекида емитирања програма“, стоји у објави на порталу БХРТ-а.

Додали су да одлуку да се грађанима и гледаоцима обрате на овај начин нису донели лако.

“Ова ситуација није резултат наше воље, нити професионалног опредељења људи који раде у БХРТ-у, већ последица дугогодишњег непоштовања закона ове земље”, оценили су у објави.

Истакли су да је БХРТ јавни сервис свих грађана Босне и Херцеговине и да би његов евентуални престанак рада значио губитак заједничког медијског простора.

“За наставак рада БХРТ-а потребна је хитна реакција Парламентарне скупштине БиХ, Савета министара БиХ и Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР)”, нагласили су у саопштењу.

БХРТ је покренуо више судских поступака, укључујући тужбе против Радио-телевизије Републике Српске (РТРС) због неуплаћеног дела прихода од ртв таксе.

Пред Окружним привредним судом у Бањалуци, у обновљеним поступцима по Одлуци Уставног суда БиХ, донете су три првостепене пресуде у корист БХРТ-а.

Поступци још нису правоснажно окончани.

Укупни дуг РТРС-а према БХРТ-у по основи кршења Закона о јавном ртв систему БиХ о расподели ртв таксе до краја прошле године износио је 104.137.380 КМ (53,4 милиона евра), навели су из БХРТ-а.

„БХРТ нема контролу над наплатом и расподелом ртв таксе као свог основног прихода. Упркос вишегодишњим обраћањима Парламентарној скупштини БиХ и Савету министара БиХ, надлежном Министарству комуникација и транспорта БиХ, међународним институцијама, Делегацији ЕУ у БиХ, ОХР-у, системско решење финансирања није успостављено”, истакли су у саопштењу.

Тиме је Радиотелевизија БиХ, упозорили су, доведена у ситуацију у којој њено функционисање зависи од одлука које нису у њеној надлежности.

Од надлежних институција БХРТ је затражио обезбеђење кредитних средстава у износу од 100 милиона КМ (нешто више од педесет милиона евра), уз гаранцију Савета министара БиХ.

Траже и доделу 25 милиона КМ (око 12,8 милиона евра) из вишка прихода Регулаторне агенције за комуникације (РАК) или текуће буџетске резерве БиХ ради хитног измирења дела обавеза.

Хитно провођење одредби закона које регулишу расподелу и наплату ртв таксе.

Још су упозорили да је БХРТ власник и управља државном мрежом одашиљача и репетитора, која представља важан део комуникационе инфраструктуре БиХ, коју, између осталих, користе Министарство безбедности БиХ, Министарство одбране БиХ, Агенција за истраге и заштиту (СИПА), Агенција за издавање идентификационох докумената (ИДДЕЕА), Дирекција за координацију полицијских тела БиХ, Гранична полиција БиХ, системи цивилне заштите…

“Поремећај у функционисању ове инфраструктуре имао би импликације, не само на јавно информисање и функционисање јавних емитера, већ и на комуникационе системе од ширег јавног и безбедносног значаја“, истакли су из БХРТ-а.

САМУ наводи да је анализом у емитованом садржају ТВ Информера уочила присуство наратива којима се угрожава достојанство, подстичу мржња, нетрпељивост и дискриминација, те омаловажавају и обезвређују припадници црногорске националности негирањем њиховог националног идентитета и посебности.

„Утврђен је континуирани образац емитовања програмских елемената којима се афирмативно приказују идеологије и покрети повезани са злочинима у историјским оружаним сукобима, глорификују правоснажно осуђени ратни злочинци и негира национални идентитет појединих заједница. Посебно је значајно то што се спорни садржаји појављују у континуитету, кроз различите формате – политичке емисије, специјале и празничне програме – те не представљају спорадичне инциденте“, истакла је Агенција.

САМУ напомиње да такав дискусрс подстиче нетрпељивост и продубљује друштвене поделе, као и да се тиме злоупотребљава право на слободу изражавања и угрожава друштвена кохезија.

Када је реч о ТВ Прва, поступак обухвата емисије „Јутро“ и „Дан на дан“, које су део редовне програмске шеме, а емитоване су у периоду од 14. децембра 2025. до 2. фебруара 2026. године.

„У наведеним емисијама емитовани су садржаји којима се угрожава достојанство, подстичу мржња и нетрпељивост, те омаловажавају и обезвређују припадници црногорске националности негирањем њиховог националног идентитета и посебности. Утврђено је да су изнесени ставови којима се оспорава постојање и легитимност црногорског националног идентитета, негира постојање црногорског језика, док се припадници појединих националних и мањинских заједница доводе у контекст дискредитације и јавног омаловажавања“, утврдио је црногорски регулатор електронског медијског садржаја.

Додају да дискурс заснован на таквом наративу подрива грађански концепт Црне Горе, који почива на равноправности свих народа и мањина, те да има потенцијал да наруши мултиетничку толеранцију и социјалну кохезију.

САМУ наводи да се обратио српском РЕМ-у, као надлежном регулатору за наведене емитере и да је од РЕМ-а затражено да, у оквиру својих надлежности, предузме одговарајуће мере ради утврђивања одговорности и отклањања уочених неправилности и да их о томе обавесте, најкасније две недеље од дана обавештавања.

„Уколико се и након истека тог рока настави кршење прописаних стандарда, Савет Агенције предузеће пропорционалне мере ограничавања реемитовања програма ових емитера на територији Црне Горе“, упозорио је САМУ.

“Мјера се изриче на период од шест мјесеци због кршења члана 7 став 1 Европске конвенције о прекограничној телевизији, којим је прописано да програмски садржаји морају поштовати достојанство људског бића и основна права других. Анализом емитованих садржаја у посматраном периоду, Савјет Агенције је утврдио да спорни говор није усмјерен искључиво према једној групи, већ према више националних и етничких заједница, при чему је доминантно и најоштрије усмјерен према припадницима црногорског народа, али и према хрватској мањини и хрватским држављанима, као и према грађанима Републике Турске”, саопштио је САМУ.

Одлука Савјета Агенције резултат је, како наводе, процедуре спроведене у складу са Европском конвенцијом о прекограничној телевизији, током које је Савјет поступао водећи рачуна о начелима заштите слободе изражавања и гарантовања ретрансмисије страних програма на територији Црне Горе.

У том поступку, Агенција је упутила два обавјештења Регулаторном тијелу за електронске медије Републике Србије (РЕМ), омогућавајући регулатору земље поријекла да, у оквиру своје надлежности, предузме мјере у односу на спорни садржај који се емитује са његове територије.

"На сједници одржаној 11. фебруара 2026. године, Савјет Агенције је констатовао да је и након обавјештења настављено емитовање спорног изражавања у оквиру програма „ТВ Пинк“, па је у циљу заштите јавног интереса и права других, донио одлуку о ограничавању реемитовања предметних емисија", наводе у саопштењу.

Анализа је, како наводе, показала да коришћење погрдних, стигматизујућих и дехуманизујућих израза у наведеним емисијама није инцидентног карактера, већ да се негативни наративи и квалификације понављају кроз више емисија и од стране истих или идеолошки сродних гостију.

“Такав континуитет указује на уређивачки образац, а не на изоловане и спонтане иступе. Томе нарочито доприноси активна улога водитеља емисија, који не само да не ограничавају спорни говор, већ га иницирају и усмјеравају сугестивним питањима, прихватају га без критичког одмака и додатно афирмишу кроз коментаре. Тиме се креира оквир у којем је непријатељски дискурс према одређеним националним групама представљен као легитимна и очекивана форма јавне дебате”, истиче САМУ.

Kако су додали, понављање истих наратива кроз дужи временски период, без супротстављених мишљења и уз континуирано ангажовање гостију са идентичним ставовима, указује на свјесно прихватање посљедица ширења нетрпељивости.

“Важно је напоменути да друштвени и историјски контекст региона Западног Балкана налаже посебан степен одговорности у јавном говору”, додаје се.

Не доводећи у питање право на слободу изражавања и политичку критику, Савјет Агенције подсјећа да слобода изражавања не обухвата право на говор којим се негира идентитет, колективно вријеђа или подстиче непријатељство према одређеној националној или етничкој групи.

“Учесталост, садржина и начин презентације спорних изјава, у информативно-политичком формату са значајним досегом публике, представљају подстицање на мржњу и нетрпељивост по основу националне и етничке припадности, супротно принципима заштите достојанства и забране дискриминације”, додаје се.

Сектор за надзор Агенције је у више наврата, у периоду од августа 2025. године закључно са фебруаром 2026. године, утврдио наставак емитовања истоврсног садржаја, укључујући и суштински идентичне изјаве, чиме је потврђено да утврђено кршење и даље траје у смислу члана 24 став 3 Kонвенције, чиме су се стекли услови за предузимање мјера у складу са наведеном одредбом.

“Имајући у виду континуитет повреда, као и чињеницу да претходно предузете мјере нијесу оствариле сврху, Савјет Агенције је оцијенио да је мјера ограничења реемитовања емисија „Ново јутро“ / „Ново јутро – Јутро са душом“ на период од шест мјесеци нужна. Савјет Агенције је утврдио да блаже мјере не би биле ђелотворне у конкретном случају, те да је предметна мјера сразмјерна легитимном циљу заштите достојанства људског бића и права других, у смислу члана 10 став 2 Европске конвенције о људским правима”, закључује се у саопштењу.

Умјесто озбиљног истраживачког приступа, добијали смо медијски перформанс. Умјесто анализе контрадикција, добијали смо сензацију. Умјесто провјере истинитости, добијали смо платформу.

Новинар више није био коректив моћи и манипулације – постао је микрофон. Неутрални преносиоци наратива, без одговорности за посљедице. Афера експлицитних снимака и разговори са Мирјана Пајковић додатно су оголили тај модел.

Граница између новинарства и воајеризма потпуно је избрисана. Приватна трагедија, морална компромитација и друштвена патологија претворени су у медијски садржај. То више није информисање – то је комерцијализација људске деградације.

 улминација тог процеса долази са случајем Милош Меденица, одбјеглог и осуђеног члана криминалне групе, сина бивше предсједнице Врховног суда Весна Меденица. Умјесто да медији буду продужена рука јавног интереса, институционалне контроле и друштвене осуде криминала, они постају бинарни канал комуникације са бјегунцем од правде. Платформа за поруке. Позорница за нарцисоидни перформанс моћи. Медијски простор као продужетак криминалне културе.

Ту се не урушава само професионални кодекс – урушава се симболички поредак друштва.

Када криминалац, свједок манипулације или актер скандала постаје „саговорник“, а не предмет истраживања, тада се мијења улога новинарства: од контролора – у промотера, од чувара јавног интереса – у сервис приватних наратива, од етичке професије – у индустрију пажње.

Црногорско новинарство тиме не губи само кредибилитет – оно губи идентитет. Јер новинарство није дијалог са тамном страном без дистанце, већ разоткривање те таме. Није нормализација девијације, већ њено именовање. Није хуманизација криминала, већ заштита друштва од његовог ширења. Када медији почну да се такмиче ко ће прије „добити изјаву“ од актера афера, они престају да буду коректив система и постају његов симптом. Дио исте патологије. Исте болести. Исте моралне конфузије.

Најопаснија посљедица свега овога није пад професионалних стандарда, већ нормализација ненормалног.

Када публика почне да прихвата криминалце, манипулаторе и актере афера као „медијске личности“, друштво улази у фазу етичке анестезије. Више не постоји јасна линија између жртве и кривца, истине и лажи, одговорности и спектакла. Зато проблем није у Синђелићу, Пајковићки или Меденици. Проблем је у медијима који су им дали легитимитет јавног гласа. Проблем је у новинарству које је заборавило да није неутрално кад даје простор – јер простор је моћ.

И док се та чињеница не призна, црногорско новинарство неће бити јавна институција повјерења, већ индустрија пажње. Не професија, већ платформа. Не коректив друштва, већ његов одраз у најружнијем огледалу.

Дежуловић се одазвао позиву полиције, а како је потом рекао за Н1 Загреб, од извора у Загребу сазнао је да су поступак одјаве његовог пребивалишта затражили Хрватско виктимолошко друштво и Друштво хрватских политичких затвореника.

Адвокат Хрватског виктимолошког друштва Срећко Илић потврдио је да је у име друштва поднео пријаву, но није желео да каже којим поводом је то учинио.

„Тачно је, поднео сам пријаву. У тој пријави стоји све, а Државно тужилаштво у датом тренутку ће одлучити има ли или нема елемената за поступање. То је све што имам за да кажем“, рекао је Илић, додавши да „не воли новинаре“.

Дежуловић је рекао како не зна који је разлог подношења пријаве против њега.

„Не могу да знам који је разлог и који су детаљи пријаве, али потпуно је јасно да се ради не само о покушају притиска на мене и малтретирању, него и о малтретирању полиције која је морала трипут излазити на терен да утврди живим ли ја заиста на тој адреси. Поручујем им да остајем овде и не напуштам своје огњиште. Неће ме усташки олош отерати с мојих вековних огњишта“, рекао је Дежуловић за Н1.

И новинару и писцу Виктору Иванчићу (Дежуловићев колега још из времена Ферал Трибунеа) отприлике у исто време догодило што и Дежуловићу. Разлика је у томе што су Иванчића полицајци затекли на својој адреси у Сплиту, проверавајући му пребивалиште по сличној пријави.

Виктор Иванчић каже да је „усташка жудња артикулисана кроз пријаву тужилаштву“.

„Они напросто желе да ми овде не живимо, па покрећу поступак одјаве наших пребивалишта. При томе се користе државним ресурсима – тужилаштвом и полицијом – за малтретирање и притисак на новинаре, јер полиција мора излазити на терен, мора узимати изјаве, мора састављати записнике. Мене сада занима хоће ли држава – дакле тужилаштво и полиција – реаговати на очиту манипулацију и злоупотребу. Хоће ли, наиме, сада деловати према онима који су их упрегли у службу напада на новинаре. Чисто сумњам. Између осталог и због тога јер је адвокат који је покренуо поступак одјаве наших пребивалишта, Срећко Илић, члан саборског Одбора за правосуђе. Дакле, он јест држава“, казао је.

Награду за најбољи сајт за 2025.годину добио је Портал Радио Телевизије Црне Горе.

Награда за најбољу репортажу за 2025.годину припала је Владимиру Вуковићу главном и одговорном уреднику портала АЛОон лајн.ме.

Награда за најбољу колумну у 2025.години добио је Бошко Вукићевић, колумниста портала ИН4С.

Награду за најбољег фотографа за 2025.годину добио је Бојан Булатовић, фотограф Српских новина.

Награде одбитницима биће уручене у петак 23.јануара 2026.године на Дан Удружења новинара Црне Горе у Српској кући – Плава сала у 12.часова у Подгорици.

Предсједник Удружења новинара Црне Горе Тихомир Бурзановић

Секретар Удружења новинара Црне Горе Иван Милошевић

Бројни медији суочили су се са финанцијском неизвјесношћу, уз снажне политичке притиске, што директно утјече на уређивачку независност и професионалне стандарде.

Према Индексу слободе медија Репортера без граница (РСФ), Босна и Херцеговина је у 2025. рангирана на 86. мјесто, што представља пад за пет мјеста у односу на претходну годину. Овај резултат одражава све лошије окружење за независно новинарство, растући политички притисак и пријетње новинарима, али и озбиљно нарушену економску одрживост медија.

Према подацима мреже СафеЈоурналистс, у 2025. забиљежено је укупно 35 случајева напада и пријетњи усмјерених против новинара, медија и новинарских организација, док је Линија за помоћ новинарима Удружења БХ новинари евидентирала 50 случајева кршења новинарских права и медијских слобода. Најчешћи облици напада укључивали су вербалне пријетње, застрашивање, узнемиравање и политичке притиске. Посебно забрињава чињеница да су новинари и медији често били директно таргетирани од стране високих јавних званичника, без адекватне реакције институција. У великом броју случајева истраге су остале дјеломичне или неефикасне, уз непознате починиоце или изостанак јасних тужилачких одлука, што додатно учвршћује културу некажњивости.

Током 2025. године пријављена су четири физичка напада на новинаре и медијске раднике, што представља пораст у односу на претходну годину. Напади су се најчешће дешавали тијеком рада на терену, а укључивали су покушаје спрјечавања снимања, застрашивање, физичко насиље и намјерно оштећење новинарске опреме. Иако је у једном случају дошло до пресуде, већина физичких напада и даље остаје без адекватног судског епилога.

Посебно тежак удар на медијски сектор десио се услијед обуставе подршке USAID-а, што је довело до гашења или драстичног смањења капацитета бројних независних редакција. Десетине новинара и медијских радника остале су без посла, а истраживачко новинарство додатно је ослабљено. Ову кризу додатно је продубило изненадно гашење Ал Јазеере Балканс у српњу 2025. године, након 14 година рада, чиме је више од 200 новинара и медијских радника остало без посла. Све то имало је снажан негативан ефект на укупне квалитете и разноликост медијског садржаја у земљи и регији.

Један од најозбиљнијих проблема са којима се суочава медијска сцена у БиХ је готово потпуни колапс јавног државног сервиса Босне и Херцеговине (БХРТ). Евентуално гашење БХРТ-а представља озбиљну пријетњу стабилности информационог система државе. Еуропска комисија је у свом извјештају за 2025. годину констатирала да у БиХ није остварен никакав напредак у области слободе изражавања и заштите новинара, уз посебно наглашавање погоршане финанцијске ситуације јавних емитера. Званичници ЕУ поручују да држава која тежи чланству у Еуропској унији не може себи дозволити губитак јавног сервиса.

“Пад продукцијских капацитета и нарушена финанцијска стабилност медија озбиљно су угрозили не само опстанак новинарства као професије, већ и његову улогу јавног добра. Истовремено, држава БиХ није направила ниједан конкретан искорак – нису донесене смислене одлуке нити је покренута озбиљна расправа о томе на који начин и којим мјерама заштитити медијску и новинарску заједницу”, каже Борка Рудић, генерална тајница Удружења БХ новинари.

Поред новинарства, наш Јасмин је изузетно волео музику. Наступајући на бх. реп сцени под уметничким именом Реднецк, својим је стиховима увесељавао хиљаде младих у БиХ, истовремено указујући на проблеме и изазове у бх. друштву.

"Неке је вести тешко написати, а ово је једна од најтежих које смо икад објавили.
Недостајаћеш нам. Да донесеш енергију, пустиш музику и да се гласно смејемо. Недостајаћеш нам уз прву кафу, на свим будућим забавама и рођенданима; кад 'има посла' и кад га нема, кад је дан досадан и кад је брејкинг. Речи је све мање, а тастатура, коју смо толико пута заједно 'прекуцали', као да више нема слова. Туга је неописива. Воли те твоја екипа са Н1", поручиле су колеге.

Џеназа нашем колеги биће обављена у понедељак, 15. 12. 2025. године, на мезарју Лијешће у Махали, у 14.15 часова. Џеназа полази након икиндија-намаза испред Старе џамије у Брези.

Породици, пријатељима и познаницима нашег прерано преминулог колеге изражавамо најискреније саучешће.

Бизнисмен Александар Мијајловић годинама је наводно креирао мрежу медија искључиво како би се, преко оданих новинара и медијских платформи, обрачунавао са неистомишљеницима из политичког и безбједносног врха и цркве, али и утицао на политичко-безбједносне прилике у држави.

Специјално државно тужилаштво сумња да су Мијајловићу у томе директно помагали осумњичени високи полицијски и функционер тајне службе Драго Спичановић, Милован Павићевић и Владан Лазовић, као и његова сестра од стрица, тужитељка Андријана Настић, одавајући му обавјештајне и податке означене степеном тајности.

Организатор криминалне групе од окривљених чланова, како сумња СДТ, годинама је на дневној бази добијао и податке добијене мјерама тајног надзора, садржину бројних пресретнутих разговора, а наводно је имао увид и у обавјештајне податке и снимке Агенције за националну безбједност (АНБ).

СДТ сматра да је Мијајловић, од 2018. до 2024. године, директно креирао уређивачку политику бројних медија у држави: “Мпортала”, “Стандарда”, “Побједе”, “ЦДМ-а”, али и “Портала ЕТВ”, “Портала Аналитика” и “Антене М”, а некима је наводно давао и упуте како текстови треба да изгледају и колико треба да се “држе на насловним странама”.

“Вијести” сазнају да СДТ сумњичи Мијајловића да је медијима директно просљеђивао податке које је добијао од окривљених функционера јавне и тајне полиције и тужитељке Настић, како би креирао јавно мњење, стварајући негативну медијску слику, и дискредитујући политичаре, црквене великодостојнике и бројне појединце и неистомишљенике, али и рушио систем безбједности.

Докази СДТ-а указују на то да је у више наврата Мијајловић слао податке, фотографије, дијелио теме, али и предлоге за саговорнике за текстове, и наређивао Миловану Павићевићу, док је био шеф полиције у Подгорици, када и како да шаље полицијска саопштења.

Судећи према обимној доказној грађи СДТ-а, бизнисмен је за веома кратко вријеме могао да сазна личне податке грађана из заштићеног полицијског система, али је имао и директан увид у то шта се договарало око устоличења митрополита Јоаникија у скупштинској “глувој соби”, а добијао је и директне податке са колегијума Управе полиције.

СДТ сумња да је окривљени Драго Спичановић, у вријеме док је био помоћник директора УП Веселина Вељовића, шефу организоване криминалне групе достављао податке о учесницима и прецизном броју окупљених на литијама, које је Српска православна црква организовала крајем 2019. и током 2020. због усвајања Закона о слободи вјероисповијести.

Од њега је Мијајловић наводно имао сазнања и ко је све саслушаван у Специјалном тужилаштву у вријеме док је том институцијом руководио Миливоје Kатнић, а Спичановић га је, према доказима СДТ-а, обавјештавао и о службеним радњама колега у полицијским предметима. Kолико је обавјештајна мрежа Мијајловића била “оперативна” најбоље показује податак СДТ-а да је по налогу бизнисмена окривљени Спичановић наређивао колегама да му достављају податке и да прате политичаре и свештенике у периоду прије, али и након пада Демократске партије социјалиста на изборима у августу 2020.

Судија за истрагу Вишег суда у Подгорици одредио је синоћ притвор бизнисмену Александру Мијајловићу и бившем шефу контраобавјештајне службе Драгу Спичановићу. Окривљеним службеницима полиције Миловану Павићевићу и Владану Лазовићу одређен је кућни притвор, док је вишој државној тужитељки Андријани Настић одузет пасош и има обавезу јављања полицији. Њих петоро ухапшено је у петак.

ПОЛИТИЧАРИ, ИЗБОРИ, СВЕТИЊЕ

Да Мијајловић није имао утицај само на медијски простор у Црној Гори показују и бројне поруке и договори које је имао са првим ешалоном политичара из ДПС-а. Kако сумња СДТ, Мијајловић се са једним послаником ДПС-а у љето 2022. године договарао и о бојама током израде сајта “Мпортала”, чији је неформални власник, гђе је тражио прецизну ознаку боја ДПС-а, како би портал имао једнобразни колор са некада владајућом партијом.

По налогу Мијајловића, посланик чије је име познато Вијестима наводно је креирао и мрежу ботова и страница на друштвеним мрежама, гђе су за кратко вријеме те године на Твитеру и Фејсбуку створили, како су написали у једној од порука, “солидну војску...” Тужиоци наводе да су утврдили прецизан начин пропаганде - прва линија је кретала од страница “Јоксим” и “Радосав Врбица”, а потом су са тих налога преко медијских платформи и мреже ботова креирало јавно мњење, с циљем рушења система безбједности или дискредитације политичара, свештенства и других неистомишљеника Мијајловића и његове крими екипе.

Бизнисмен је наводно уско сарађивао и са бројним политичарима ДПС-а, са којима је, према СДТ-у, пребројавао гласове и договарао се о томе ко све смије или не да изађе на парламентарне изборе 2020. СДТ наводи да је имао и бројне преписке са функционерима те партије и полицајцима, са којима се договарао о томе кога да 30. августа 2020. пошаљу у радне задатке, ван мјеста пребивалишта, како би их спријечили да гласају, јер су сумњали да нијесу за њихову опцију.

Према СДТ-у, посебан фокус је имао на запосленима у компанијама “Бемаx”, “Генеx”, али и са њима повезаним фирмама, па су Мијајловић и неки политичари знали “у главу” како ко гласа и да ли можда неко из њихових породица иде на литије...

У пребројавању гласова наводно је имао свесрдну помоћ окривљених полицајаца, који су из полицијског система слали личне податке људи за које се Мијајловић интересовао, а податке је обично добијао у веома кратко року.

“Одмах”, “Брзо шаљем”, “Ево, сад ћу”, “Провјеравам”..., обично су, према доказима СДТ-а, тако одговарали полицајци Мијајловићу, а потом слали податке о грађанима након што су у систем полиције улазили преко шифри колега из УП-а.

СДТ и службеници СПО-а током рада у овом предмету пронашли су и друге материјалне доказе, који потврђују ове тврдње и сумње.

Осим за парламентарне, исто је, како сумња СДТ, Мијајловић чинио и уочи избора у Шавнику, Даниловграду и Беранама. Мијајловић и тадашњи шеф полиције у Подгорици имали су и увид у бирачке спискове Даниловграђана како би бизнисмен имао пресјек ко из тог града ради у “његовим компанијама”. Спискове су заједно “чешљали” са тадашњим лидерима ДПС-а у Даниловграду.

Због оданости, Мијајловић је неким функционерима ДПС-а наводно куповао телефон, договарао се о предизборном асфалитирању у неким селима надомак Подгорице, а поједини предсједници општина из те партије су преко Мијајловића блатили политичке опоненте.

НАСТИЋ СЛАЛА ПОДАТKЕ СА МЈЕРА ТАЈНОГ НАДЗОРА

Да је криминална организација Мијајловића имала утицај и у правосуђу види се из бројних порука, које је размјењивао са окривљеном тужитељком Андријаном Настић, која му је сестра од стрица.

Настић крајем 2021. године, док је још била у Основном државном тужилаштву, обавјештава Мијајловића о приликама унутар те институције, као и о томе како је ко гласао током интерног избора вршиоца дужности руководиоца ОДТ Подгорица. Имала је задатак, како сматра СДТ, да појашњава и доставља информације о кадровским рјешењима унутар тужилаштва, као и информације са колегијума ОДТ-а Подгорица.

Она га наводно обавјештава о бројним предметима у ОДТ-у Подгорица, а након напредовања и о предметима формираним у Вишем државном тужилаштву у Подгорици. СДТ сумња да је она у Мијајловићевој криминалној организацији имала задатак да доставља информације, а вјерује се да је слала и податке добијене мјерама тајног надзора током истраге покушаја убиства када је рањен син Ранка Радуловића.

Она је, како вјерује СДТ, открила тајни податак да је на Радуловића пуцао Стефан Kопривица, син бившег полицијског функционера Душка Kопривице.

Податке са мјера тајног надзора слао је и окривљени Владан Лазовић, док је као службеник УП био распоређен у Специјалном полицијском ођељењу.

Иако је знао да је одавање оперативних и обавјештајних података штетно по функционисање безбједносног система, он је наводно у више наврата Мијајловићу слао тајне податке о акцијама полиције и информације о томе када полиција иде у контроле складишта цигарета Луке Бар.

Саопштавао му је и тајне податке о особама који су под мјерама тајног надзора.

Тајне податке ко је под присмотром полиције или на мјерама тајног надзора наводно је слао и окривљени Драго Спичановишћ у више наврата.

Пиперовић: Операција Демократа

Након саслушања осумњичених пред судијом за истрагу, Мијајловићев бранилац, адвокат Зоран Пиперовић, новинарима је казао да је у питању “операција да Демократе искључе Мијајловића из социјалног живота”.

“Што се тиче инкриминације, организована криминална група се састоји у томе да Ацо Мијајловић преко портала на које има утицај врши притисак на конкуренцију, да би се промијенила бирачка воља, да банализујем, да оговара поједине или поједину политичку организацију, да мијења вољу бирача, да се бори против конкуренције, дакле не карикирам, то пише, и да је циљ ОKГ управо то. Дакле, овђе се држава ставила у улогу некога ко треба да промовише вриједности за које држава мисли да треба да буду, да нема политичке конкуренције, да сви мисле да једна вјерска заједница треба да буде, да нема друге”, казао је Пиперовић новинарима испред Вишег суда у Подгорици.

“Од сто порука које је послао Спичановићу, у 95 порука је тражио да му да број регистрације аутомобила које је док је он био у вожњи, прошло поред њега или прегазило пуну линију, или претицало на пуну линију, или с блинкерима, нема права на блинкере, јер је рекао, интересује ме да ли је ту неко од државних чиновника. Снимао је то и све је снимано, то је већ било изашло на порталу... Kакве су то тајне? Чак је до детаља рекао зашто је тражио за сваку поједину регистрацију”, додао је он.

Прeма тужби, таквом објавом подстицала сe мржња и дискриминација прeма свeштeнику Шћeпановићу, а таква објава јe и даљe у интeрнeт простору Црнe Горe.

Током доказног поступка суд јe нашао да су наводи тужбe ђeлимично оправдани, а пошто држава у својој eвидeнцији нијe извршила упис овог мeдија, јeр оснивач нијe ни поднио пријаву, а нeма доказа да јe држава оснивач овог мeдија, њeна одговорност на нeeвидeнтирањe по увјeрeњу суда нe можe бити објeктивна, односно заснована на створeном ризику, вeћ искључиво субјeктивна, заснована на кривици.

Шћeпановић јe прeд судом рeкао да су га овe објавe вeома повријeдилe, да јe породичан човјeк и углeдно свeштeно лицe, тe наводи да сe и прeко хиљаду људи исповијeда код њeга.

"Нијeсам срeћан због чињeницe што јe тужeна држава, радијe бих да јe у својству тужeног нeко одговорно лицe из портала Удар", рeкао јe прeд судом Шћeeпановић.

Подсјeтимо, на том порталу призeмно су пријe избора 2020. годинe таргeтирани као сарадници разних служби политичари, бивши војни и полицијски функционeри, свeштeници али и новинари.

Портал удар.мe био јe нeпознатог власништва, бeз јасно дeфинисаног урeдника и импрeсума. Портал јe, путeм анонимних објава, оптуживао новинарe, политичарe, активистe и свeштeникe за сарадњу са страним службама, издају и другe тeшкe оптужбe, којe нијeсу билe поткрeпљeнe доказима.

У нeколико судских процeса, тужбe су билe уважeнe и донијeтe су прeсудe којe потврђују да јe портал ширио мржњу и дискриминацију.

Како истиче, слутили су да би до тога могло да дође јер финансијска ситуација није била добра.

„Радио Национал је даб радио. То не могу рећи да је нова технологија, зато што пола Европе већ сада прелази на дигиталне радио станице и гаси ФМ сигнале. Ми смо знали да ситуација није добра, да ми не можемо на тржишту бити довољно конкурентни ФМ радијима који су одавно запасели простор што се тиче власништва. Дакле, више нема слободних ФМ фреквенција, зато су и нама као једном независном медију дали једну платформу за коју су знали да неће моћи допрети до великог броја слушалаца“, објашњава.

Управо због тога, објашњава, били су неконкурентни у смислу маркетиншких агенција које не препознају даб као платформу на којој би требало да се оглашавају.

„Али упркос томе што смо знали да ситуација није добра, оно што ипак нисмо очекивали је да нас директор сазове, односно мене, у 11 сати ујутро са два адвоката и да ме обавести да ће у помоћ престати емитовање радија“, истиче.

Каже и да су до гашења програма, посао обавили професионално, као да је све у најбољем реду.

Наводи и да су се пре шест месци обраћали свим надлежним органима јер су били свесни да ДАБ радио и уопште дигитално емитовање радија не добија онакву подршку какву би требало.

„Дакле, држава се укључила у промоцију дигиталних телевизија и сви су релативно безболно прешли на дигиталне канале. С радијима се то није догодило, иако су те дозволе изузетно скупе. Ми смо имали дозволу за национално емитовање за коју смо морали да испунимо све услове као да идемо на ФМ да би очекивали промоцију таквог емитовања и помоћ од државе. Међутим, помоћи није било, није било промоције, није било најава по већим медијима, није било позивања публике да пређе на дигитални сигнал, нису престали да нам наплаћују дозволу за емитовање“, оцењује.

Каже и да држава постане чланица ЕУ као што је то случај са Хрватском, можете да радите шта вам је воља све док у Бриселу причате оно што они желе чути. То је, оцењује, пораз Европе.

„Та Европа је свесна тога, па су они донели прошле године медијски акт, дакле акт о слободи медија у земљама чланицама, свесни да се ти некакви темељни постулати европских вредности крше у земљама чланицама. Међутим, од примене тог закона нема ништа. Сваке године Европска комисија пише извештаје о владавини права у којем набраја да се не верује правосуђу, да је власништво над медијима нетранспарентно, да постоји политички утицај на јавни сервис и никоме ништа. Дакле, санкција нема. Пленковић је аутократа којем је то допуштено да буде јер зна да санкција за Хрватску неће бити све док постоје гори од нас, а постоје“, закључује и додаје: „трагично је да се ово дешава у земљи чланици ЕУ.“

Рајковић Ненадић, је 22. јула је на свом профилу на Фејсбуку пренела фотографију Данијеле Мујовић са Инстаграма, на којој је супруга градоначелника Подгорице у скупим папучама „Кристијан Диор“, уз сатиричан коментар.

Мујовић је изјавила да ће „покренути и друге судске поступке“ да би Рајковић Ненадић „објаснила мотиве за овакву (Фејсбук) објаву“ и додала да ће убудуће тужити свакога ко објави њену фотографију или је помене на некој друштвеној мрежи.

Рајковић Ненадић је данас саопштила да је ова одлука била једино могућа у складу са законом.

„Ова афера је међутим отворила бројна питања, на која ћемо надам се добити одговор. Морамо се учити демократији“, додала је Рајковић-Ненадић.

Важно је, како је нагласила, да знамо да нас било који центар моћи не може уплашити.

После саслушања у полицији, Рајковић Ненадић је раније изјавила да „није претила“ Мујовићевој, „нити сејала говор мржње или позивала на насиље“ и оценила да „нису имали никакав разлог да је позивају на саслушање“.

Навела је да је у интересу јавности да зна „како у земљи у којој народ нема хлеба, жена градоначелника носи Диорове папуче“ и додала да је афера „Папуча“ отворила питање прихода које Данијела Мујовић пријављује у својој компанији.

Позвала је Агенцију за спречавање корупције да испита „стил живота госпође Мујовић“ јер, „ако је све што она носи оригинал, то је у потпуној несразмери са приходима које пријављује у својој компанији који су минимални или су испод минималца“.

„Ако то што госпођа носи није оригинал, онда треба да се укључе инспекције и да санкционишу фалсификовање“, казала је Рајковић Ненадић.

Рајковић Ненадић је оценила да Мујовић чији је супруг кадар владајућег Покрета Европа сад премијера Милојка Спајића, пријавом против ње „демонстрира политичку моћ и на неки начин прети и врши притисак над новинарима и слободом информисања у Црној Гори“.

Невладине организације, које су претходних дана оштро реаговале тражећи да се поступак обустави тврдеци да новинарка није смела ни бити саслушана, поздравиле одлуку о одбацивању пријаве.

Како је утврђено пресудом Основног суда, на поменутој интернет публикацији 17. августа 2020. године објављен је видео запис на којем је, поред осталих, Пламенац означен као сарадник српске Безбједносно-информативне агенције (БИА), кодног имена „Лисица", те да му је оперативна веза, такође свештеник, јереј Горан Крстић.

Према наводима из пресуде, "изнијете тврдње на поменутом порталу нијесу засноване на било каквом доказу, нити на исти упућују, а ни не наговјештава се да је у питању сумња, претпоставка и/или гласина, па је јасно да те информације нијесу објављене у доброј вјери, нити су служиле расправи од јавног интереса”.

"Објавом на проталу 'Udar.me' директно се утицало на част и углед тужиоца, јер је исти широј јавности представљен као извршилац тешког кривичног дјела против уставног уређења и безбједности Црне Горе - шпијунажа из чл. 368 КЗ ЦГ, чиме је повријеђено људско достојанство тужиоца које јемчи Устав Црне Горе", истиче се у пресуди.

На том порталу приземно су прије избора 2020. године таргетирани као сарадници разних служби политичари, бивши војни и полицијски функционери, свештеници али и новинари.

Портал udar.me био је непознатог власништва, без јасно дефинисаног уредника и импресума. Портал је, путем анонимних објава, оптуживао новинаре, политичаре, активисте и свештенике за сарадњу са страним службама, издају и друге тешке оптужбе, које нијесу биле поткрепљене доказима.

У неколико судских процеса, тужбе су биле уважене и донијете су пресуде које потврђују да је портал ширио мржњу и дискриминацију.

Према саопштењу Полицијске управе Личко-сењске жупаније, ухапшени су 65-годишњи мушкарац и 54-годишња жена, обоје хрватски држављани, и оптужени су за кривично дело присиле према лицу које обавља послове од јавног интереса или у јавној служби. Уз кривичну пријаву одређено им је задржавање.

Поздрављамо брзу реакцију хрватске полиције и истичемо важност спровођења Протокола о поступању полиције у случајевима кривичних дела против новинара, који су потписали Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске, Хрватско новинарско друштво и Синдикат хрватских новинара.

Ипак, овај узнемирујуц́и инцидент подсећа на сталне ризике са којима се суочавају новинари у региону — посебно када извештавају о питањима од јавног интереса, укључујуц́и корупцију, незаконите активности и злоупотребу јавне имовине.

SafeJournalists мрежа позива хрватске власти да обезбеде брзу и транспарентну истрагу, те да се починиоци адекватно казне, у складу са законом. Снажан институционални одговор је неопходан за сузбијање растуц́е климе некажњивости и застрашивања са којом се новинари све више суочавају.

Новинари не смеју да буду мете због тога што обављају свој посао – посао у служби јавности и демократије.

Сваки напад на новинаре напад је на слободу изражавања, право јавности на информисање и  темељне демократске вриједности.

Приштина – Скопље – Сарајево – Загреб – Београд – Подгорица, 13.05.2025.

Удружење новинара Косова
Удружење новинара Македоније
Удружење БХ новинари
Хрватско новинарско друштво
Независно удружење новинара Србије
Синдикат медија Црне Горе

Да ли је у питању политичка трговина, обрачун с мањинама, или модел по узору на Орбана, анализира DW (Дојче веле).

Да ли је одлука Савета за националне мањине да смањи средстава за недељник Новости пре свега напад на слободу медија или напад на положај Срба у Хрватској, или је реч о јефтином политиканству Домовинског покрета – питања су на која одговарају Жарко Пуховски, филозоф и политички аналитичар и Андреа Радак, главна уредница Портала Новости из Загреба.

Иако би Савет за националне мањине у Хрватској требало да делује аутономно и независно од политичке констелације у Сабору, све указује на то да је недавна одлука (24. априла) о смањењу финансијских средстава која се додељују недељнику Новости пре свега политички мотивисана.

Политичка одлука против српске мањине

Непосредно након одлуке кровног тела националних мањина у Хрватској да ће лист српске мањине убудуће добијати трећину мање средстава – 400.000 евра уместо досадашњих 610.000 годишње – мањи партнер у коалиционој влади Андреја Пленковића, Домовински покрет, је на својој Фејсбук страници објавио: „Што обећамо, то и остваримо – смањено финансирање недељнику Новости!“

А у свом обраћању на седници Савета и Фурио Радин, представник италијанске мањине у Сабору, јасно је нагласио: „Смањење средстава Новостима за 200.000 евра је политички чин„.

То потврђује и Жарко Пуховски, филозоф и политички аналитичар из Загреба. У разговору за ДW он, међутим, наглашава да је Савет за националне мањине од почетка имао политичку позадину:

„Читав концепт заштите мањина је политички, да би се избегле примедбе из иностранства, пре свега из Немачке. А у овом конкретном случају сада се радило о политичком обећању мањег партнера у владајућој коалицији, Домовинског покрета (ДП), који је као главну тачку свог програма за изборе имао смањење утицаја ‘озлоглашеног Пуповца’, како су говорили, на хрватску политику и онемогућавање наводног антихрватског деловања Новости“, каже он.

Пуховски сматра да се овде пре свега ради о дневнополитичким интересима ДП-а „који жели да се позиционира као једина права десничарска странка у земљи. Притом су они, у хрватском контексту десничари, пре свега по свом ‘србождерству’, по томе што су изразито антисрпски оријентисани“.

Не само фолклор и народни обичаји

Иако Савет за националне мањине своју одлуку о смањењу средстава Новостима није образложио – на шта и није обавезан – председник Савета Тибор Варга је након седнице у краткој изјави новинарима изјавио да то није била политичка одлука и да је Савет деловао независно. Рекао је да одлука није донета под политичким притиском Домовинског покрета, већ да се ради о томе да се финансирају програми културне аутономије као што су информисање, издаваштво, културне манифестације и културни аматеризам – али не и политички медијски садржаји.

Главна уредница Новости Андреа Радак истиче да је то тешко поверовати, те да је уз то и у супротности са задатком Савета, који би требало да унапређује учешће мањина у јавном животу земље.

„Тибор Варга је рекао да Савет финансира програме културне аутономије, а да за политички садржај нема средстава. Али тај критеријум је примењен само на Новости, а на друге није. Утолико је реч о произвољној, а не о начелној одлуци“, каже Радак.

Радак напомиње да се припадници националних мањина не могу свести само на то једно обележје.

„Они су и политички грађани ове земље, њихови специфични проблеми не искључују друге проблеме и теме, као што су питање пензија, могућности доступног становања или висина плата. Не може се ту повући јасна линија. Тиме се ствара вештачка подела с циљем да се припадници националних мањина гетоизирају, да се од њих направе грађани другог реда, који не могу равноправно учествовати у политичком животу земље, већ треба да се баве само фолклором, народним обичајима и сличним стварима“, истиче она.

Дисциплиновање медија

Осим тога, Новости су за Домовински покрет проблем не само зато што су лист српске заједнице, већ и зато што критички пишу о тој странци, сматра Андреа Радак.

„Пишемо о њиховим антимањинским политикама, о сарадњи са странкама екстремне деснице у региону, па чак и са онима које имају територијалне претензије према Хрватској. Имају врло конкретан мотив зашто желе да зауставе наше писање“, уверена је главна уредница Новости.

Зато овај напад на Новости, каже, има шире значење, нарочито у контексту све већих притисака на слободу медија широм света.

„Домовински покрет се диви Орбановим достигнућима, нарочито када су у питању медији. Они не траже само потпуно укидање финансирања Новости, већ захтевају и промену целокупног медијског пејзажа у Хрватској – тако да се више не сме писати против хрватске државе, Домовинског рата и слично. Јасно је да постоји намера да се ограниче слобода медија и медијски плурализам“, каже Радак.

Стање у медијима у земљи генерално оцењује као лоше, а као примере наводи не само актуелни притисак на Новости, већ и талас отпуштања на ХРТ-у и у другим медијским кућама. Осим тога, штампани медији тешко би могли да опстану без неке врсте финансијске подршке из јавних извора – било кроз снижени ПДВ, зависност од реклама јавних предузећа или кроз преливање средстава из градских и општинских буџета, првенствено у локалне медије.

Спрема се тужба

Ово смањење средстава ће свакако имати негативне последице за редакцију Новости, али главна уредница истиче да неће бити отпуштања ни смањења плата. Једна од могућих мера могло би бити смањење тиража.

Истовремено, разматрају се и правни кораци против ове одлуке, укључујући подношење тужбе – како пред домаћим, тако и пред међународним судовима – због дискриминације. Раднак сматра да су у случају Новости испуњена оба критеријума за оцену дискриминаторног поступања: с једне стране је нанета штета, а с друге стране је то штетно деловање узроковано припадношћу националној мањини – у овом случају српској.

Европска регулатива захтева да финансирање активности националних мањина буде засновано на јасним, недискриминаторним и стабилним критеријумима.

Када ће тужба бити поднета још није познато. Тренутно се прикупља сва потребна документација.

Челановић је синоћ тиватској полицији поднела пријаву против Перуничића, наводећи да јој је мејлом, порукама слао увредљиве и сексистичке поруке.

„Вијести“ су раније данас објавиле да је Челановић дала исказ полицији, у којем је рекла да је све почело након објављивања њене фотографије на званичном Инстаграм профилу Градске РТВ, а на којој су она и заменица градоначелника Подгорице Нађа Љиљанић.

Испод те фотографије доктор је написао вулгарну поруку коју је Челановић обрисала, а потом се обратила Министарству здравља.

Из кабинета министра здравља одговорили су јој да они и министар Војислав Шимун осуђују такво понашање, те да ће мејл проследити директору KЦЦГ.

Из те здравствене установе данима се нису оглашавали, а након што им је Челановић 23. априла 2025. године послала допис, следећег дана, око 23 часа, доктор Владимир Перуничић почео је да јој шаље узнемирујуће мејлове, а затим и поруке на Инстаграму.

Челановић је полицајцима испричала да јој је доктор поручивао да је се не боји и да ће је пронаћи и напаствовати, а послао јој је низ увредљивих и сексистичких порука.

Челановић је полицији рекла да се због свега боји за своју безбедност. Додала је и да се доктор фотографисао унутар просторија Kлиничког центра и уз фотографију написао увредљиве коментаре на рачун Градске РТВ, називајући је „септичком јамом алергена“.

Иако су први допис добили 8. априла, из KЦЦГ тек јуче су одговорили Челановић. Наводе да су оценили да је доктор то чинио ван радног времена и радног амбијента, као и мимо радног односа са странкама, те да речи упућене у приватној коресподенцији не представљају повреду радне обавезе извршене на раду или у вези са радом.

Удружење је позвало надлежне органе да хитно реагују и да озбиљно истраже овај инцидент, а да онога ко је упутио претње приведу правди.

„Заштита новинара је институционална обавеза и темељ функционисања правне државе. Удружење изражава пуну солидарност са колегом Насеом и подсећа да нико не треба да се осећа угроженим због свог новинарског рада“, додаје се у саопштењу.

У изјави за „Вести“ Пиро Насе, новинар српског порекла и члан Председништва Удружења Срба у Фиери, истиче да је жртва ограничавања слободе медијски посланика у Албанији.

– Прете ми се због тога што је у Албанији угрожена слобода говора. Новинарима је угрожена слобода изражавања и то за собом повлачи огромне ризике док обављамо посао – изјавио је Насе.

Он је казао да су новинари у Албанији изложени „катастрофалним притисцима и свакодневним ризицима током извештавања".

– Ово је постало катастрофално. Стално смо изложени ризицима. Мора постојати јасна реакција власти у Албанији како би сви починиоци претњи били позвани на одговорност. Сада је ситуација да се те претње упућују отворено, без икаквог страха од могуће одговорности – нагласио је Насе.

ЦИН извјештава да Радић-Драгић и Дрековић раде на истраживању о брчанском политичару и бизнисмену Зорану Kокановићу, власнику стамбених, пословних објеката и кладионица, које су овом приликом снимали у брчанском насељу Илићка.

Током снимања је из зграде изашла група људи у којој је била породица Богичевић и уз повике забрањивали снимање њиховог објекта.

„Иако су се новинари представили и покушали објаснити шта снимају и због чега те да то чине са јавне површине, Богичевићи нису хтјели разговарати већ су их физички напали“, пише ЦИН.

Додаје се да су тргали биљешке из руку новинарке, оштетили јој торбу и отели кишобран, вукли за јакну, а сниматељу истргнули статив камере, који су притом оштетили те покушали отети мобилни телефон. Дрековић је при покушају да смири тензије, сачува опрему и сними догађај, лакше повријеђен.

На мјесто догађаја је након тога изашла полиција, а нападачи су приведени у Полицијску станицу Брчко дистрикта.

ЦИН пише да је утврдио да су приведени чланови породице Богичевић који су рекли да су власници објекта у којој се налази кладионица коју су снимали Дрековић и Радић-Драгић. Медиј додаје да су након изјаве полицији Богићевићи пуштени на слободу.

Против једног члана породице ће бити поднесен извјештај о почињеном кривичном ђелу за наношење лакших тјелесних повреда и оштећење туђе ствари Тужилаштву Брчко дистрикта, које ће одлучити о даљем поступању, наведено је из ЦИН-а.

За сва четири усвојена закона, гласао је исти број посланика НСРС-а. У скупштинској сали било је 52 од укупно 83 народних посланика, а за усвајање закона је гласало 49 посланика, док су три посланика била против.

Поводом усвајања „закона о страним агентима“ реаговало је Удружење Умбрела, истичући да овај закон представља удар на слободу медија и рад цивилног друштва. Како су навели, његовим усвајањем долази до стигматизације и криминализације организација које се баве истраживачким новинарством, људским правима, борбом против корупције и заштитом јавног интереса.

“Усвајање овог закона није само административна мјера већ је директна припрема за обрачун са свим критичким гласовима у Републици Српској. У најскоријем периоду можемо очекивати селективну примјену закона и репресивне мјере усмјерене против медија, организација и појединаца који критикују власт. Чланице Удружења Умбрелла из Републике Српске су сигурно на врху листе мета овог закона, будући да већ годинама истражују и објављују информације о корупцији, злоупотребама власти и кршењу људских права”, саопштено је из Умбреле.

Представници Владе РС прексиноћ су на телефонској сједници утврдили Приједлог дневног реда 18. посебне сједнице НСРС-а гдје је одлучено да ће се јучер, по хитном поступку, расправљати о приједлозима поменутих закона.

Ово је најављено након што је Суд БиХ прије два дана прогласио кривим и изрекао првостепену пресуду предсједнику Републике Српске Милораду Додику због непоштовања одлука високог представника. Додик је осуђен на годину затвора и шест година забрана обављања предсједничке функције РС-а, од дана правоснажности пресуде.

Уочи изрицања пресуде, Додик је у обраћању својим присталицама на митингу у Бањалуци, вријеђао институције, високог представника, оспоравао суд, и поново искористио прилику да напада поједине медије међу којима су БН телевизија, те портали Capital и Бука, етикетирајући их као стране плаћенике. Истовремено, на овај митинг је позивала Радиотелевизија Републике Српске (РТРС). РТРС је ове седмице у потпуности прилагодила свој интернет портал и програм позивима грађанима на окупљање испред Народне скупштине и извјештавању о Милораду Додику, упркос уређивачким принципима који их, као јавни сервис, обавезују на непристрасност.

Приједлог усвајања “закона о страним агентима” је крајем јануара ове године најавио Додик. Исти приједлог је из процедуре НСРС-а, без објашњења, повучен у мају прошле године, након притиска и бројних критика представника медија и цивилног друштва, али и међународних званичника и страних амбасада у БиХ.

У закону се непрофитне организације дефинишу искључиво као оне које се “у цијелости или дјелимично финансирају од других држава, њихових органа или овлашћених заступника, међународних и страних организација, страних држављана или регистрованих невладиних организација које се финансирају из иностранства”.

Свака непрофитна организација коју финансијски или на други начин помажу страни субјекти, а која се бави политичким дјеловањем или политичким активностима, добија статус агента страног утицаја.

Такође, законом је прописано да непрофитне организације морају пријавити Министарству правде Републике Српске пријем финансијских средстава у року од 15 дана, као и све промјене у свом дјеловању у року од 30 дана. Подаци из поменутог регистра, на основу захтјева, биће достављени Министарству унутрашњих послова, тужилаштвима и надлежном одбору Народне скупштине Републике Српске.

Непрофитне организације које се нађу у поменутом регистру, а које дистрибуирају материјале путем електронских медија, информационих и телекомуникационих мрежа, морају имати ознаку непрофитне организације.

Предвиђен је редовни годишњи инспекцијски надзор над законитошћу рада, као и ванредни надзор на основу пријава грађана, али и органа Републике Српске.

Као што смо својевремено писали цијела прича око продаје улазница откривена је кад кровна свјетска ногометна федерација (ФИФА), која је од Еуропеан Броадцастинг Униона (ЕБУ) затражила очитовање о томе због чега се улазнице које су додијељене ЕБУ на црном тржишту продају по вртоглавим износима. ЕБУ је потом затражио очитовање од ХРТ-а, јер су, према серијским бројевима, то биле улазнице које је добио ХРТ, наша јавна радиотелевизија, која је преносила спортски спектакл из Русије, а Ћосић је био један од репортера. ЕБУ је потом контактирала равнатељство ХРТ-а, тражећи објашњење.

Чланови равнатељства у први трен нису могли повјеровати ономе што чују, јер појма нису имали да је нетко у име куће затражио и добио улазнице. Одмах је покренута истрага те су на разговор позвана два ХРТ-ова дјелатника.

Цијена улазнице за финале СП-а на црном је тржишту досезала чак 20.000 еура, а наводно су нуђене четири карте за финалну утакмицу. Јутарњи лист дознаје да је њихову продају у посљедњи трен блокирала ФИФА. Након откривања ове афере Драги Ћосићу је уручен изванредни отказ, а он се повукао из јавности. Тужитељство је покренуло истрагу, а сада након шест и пол година, Ћосић је позван да се очитује о тим оптужбама.

Осим Ћосића под истрагом је и Саша Дедић, тадашњи међународни координатор који је такођер требао данас бити испитан, али није примио позив.