Неретко је то и потцењивачки, а када им се не иде уз длаку умеју и те како да се наљуте, пронађу канале путем којих јасно поручују колико им новинари и поменута професија сметају.

Спортска култура, у том смислу, готово да не постоји, а један од разлога је вероватно мањак образовања, немање неопходне ширине, као и самокритике.

С тим у вези, спортским новинарима у Србији требало би да послужи као пример потез колега у Хрватској који су показали јединство, решени да стану на пут појединцима који сматрају да је понижавање и исмевање новинара најнормалнија ствар.

Један од таквих је Жељко Сопић, тренер Ријеке, који је можда добар тактичар и верованто ове сезоне успешно води свој тим (бори се за титулу) али је и те како непрофесионалан у опхођењу према медијима.

Спортски новинари у нашем комшилуку решили су да га бојкотују, односно да не преносе његове изјаве.

С тим у вези, огласиоло се Хрватско удружење спорткси новинара.

– Откад је крајем августа прошле године преузео клупу Ријеке, Сопић је својим изјавама често излазио у први план. Раде то готово сви тренери у данашње дигитално доба, у којем су по опису посла главни комуникатори збивања, али због свог опхођења према медијима, као и прилично велике дозе ароганције, брзо је престао да буде симпатичан.

Још почетком децембра је, на пример, спочитао новинарима да ‘мало превише спомињу Матјажа Кека’, а баш је словеначки стручњак показао да је не само један од најбољих тренера који су икад радили у ХНЛ, него и прави ПР-мајстор. Жељко Сопић не би смео да заборави да људи с микрофоном преко пута њега само раде свој посао, као што и он обавља посао тренера. И да не постоје глупа питања, већ само глупи одговори. Молимо стога овим путем да се према новинарима понаша коректно и с поштовањем, као што се и они према њему понашају – наведено је у саопштењу које је потписао председник ХЗСН Јура Озмец.

Када је на наредној конференцији упитан за саопштење ХЗСН, Сопић је кратко одговорио:

– Три ноћи не спавам због тога.

Због тога је удружење донело одлуку да фактички бојкотује тренера тренутног лидера у првенству Хрватске.

– Изјаве Жељка Сопића, тренера Ријеке, не објављујемо док не почне пристојно да се понаша према новинарима, дакле све док се не извини.

Признање му је уручио предсједник Удружења Тихомир Бурзановић истичући да је Ковачевић „риједак примјер човјека који није ни ступио на дужност“ а већ га је нападала “ једна група људи инструисана од центара моћи“.

„Много не прича, много не тактизира, оно што кажу, ископао је свој политички ров и из тог рова прича и бије онако доследно као што приличи младом српском политичару, хришћанину. У знак захвалности што постоје такви политичари, али и у знак одбране новинара Марка Ковачавића ми смо у Удружењу одлучили да га одликујемо највећим признањем у нашем Удружењу-Споменицом 150 година новинарства у Црној Гори. Да зна да у свијету новинарства постоје његова хришћанска браћа која га подржавају и на неки начин бране од свега тога неправеднога што у медијима раде са њим“, казао је између осталог Бурзановић.

Ковачевић је казао да му је част што признање добија од јединог Удружења које почетак новинарства обиљежава “ онакав какав је заиста био у Црној Гори“.

„Лист „Црногорац“ је сабирао у себи све оно што ми данас као Срби у Црној Гори јесмо. Сјетићете се да је тај лист био забрањен дипломатском акцијом тадашњих великих сила и непријатеља нашег народа,па је онда васкрсао кроз „Глас Црногорца“, а ево кроз ово Удружење његов дух живи и до данашњега дана и зато је мени утолико већа част што ово признање од вас данас примам и што каже Његош у „Горском вијенцу“ кроз ријечи владике Данила – “ да је иђе брата брата у свијету да пожали ко да би помога“, а ви сте не само пожалили него учинили много више од тога и дали ми довољно снаге за све будуће окршаје које будемо имали у овом јавном свијету и на јавној медијској сцени“, рекао је Ковачевић.

Поводом крсне славе Удружења славски колач је освештао протојереј ставрофор Драган Крушић који је члановима Удружења честитао празник.

Бурзановић је у име Удружења и амбасадору Русије, Владиславу Маслениковом, који је данас био гост Удружења, уручио поклон- молитве на руском језику. Признање је уручено и представницима никшићког Спортског центра, домаћину данашњег окупљања чланова Удружења и пријатеља те организације.

Секретар Удружења Иван Милошевић је подсјетио да организација од прије неколико година обиљежава празник Благовијести као своју крсну славу.

„Као један од метода раскида са комунизмом који је владао у Црној Гори деценијама. Покушали смо и на овај начин да направимо један прекид са једном праксом идеолошком која је и у овоме Удружењу постојала и да скренемо пажњу да неке можда велике прошлости не требамо више да његујемо, него напротив да покушамо да стварамо нове“, рекао је Милошевић.

Нада се, каже, да то новинари неће погрешно схватити и да то неће “ протумачити политички или идеолишки“.

„Него да ће схватити да једноставно морамо да се прилагодимо новим неким временима и да завршимо са неким причама из прошлости“, истакао је Милошевић.

У оквиру свечаности отворена је мини изложба старих фотографских апарата и часописа из колекције фоторепортер и члан Удружења Жељка Шапурића.

Присутни су имали прилику да погледају фото апарате из 19.,20. и овог вијека, али и часописе који су се некад издавали у Никшићу, попут “ Пиварца“, “ Наше ријечи“…

„То је мој допринос данашњем празнику Удружења. Изложено је само дјелић колекције коју посједујем“, казао је Шапурић.

Програм је водила новинарка Драгана Мијушковић која је, такође, члан Удружења новинара Црне Горе.

Каже да је закон „о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација“, који се колоквијално зове ‘закон о страним агентима’, део „пакета” политичких мера које је покренуо председник Републике Српске Милорад Додик.

Удружење БХ новинари је 2023. године регистровало 87 случајева кршења медијских слобода и сигурности новинара. Само је 10 решено.

Цензоловка: Од августа 2023, након одлуке Скупштине Републике Српске, клевета је кривично дело, за које се може добити казна од око 3.000 евра. Новинари и невладине организације кажу да је циљ овог закона да се ограничи отворена и критичка дебата о темама од јавног интереса. Ви сте истакли да је од тада поднето пет пријава против новинара за клевету. О кавим случајевима је реч?

Рудић:  Још немамо податке о томе ко стоји иза великог броја кривичних пријава у Републици Српској нити ко су тужени, јер окружна тужилаштва нису поделила са нама те информације. За сада знамо број пријава – 45, од тога су 44 за дело клевете и једна пријава за „изношење личних и породичних прилика”. Међу туженима највише је грађана – 32, затим пет новинара, два политичара и пет непознатих особа.

Из Окружног тужилаштва у Бањалуци добили смо само збирне подаке, тако да не знам колико је новинара, активиста цивилног друштва или људи из других професија.

Још увек није потврђена ниједна од ових кривичних пријава нити је подигнута оптужница. Генерално, ово је заиста велики број кривичних пријава за четири и по месеца. Већ сада можемо говорити о правном притиску на све слободномислеће људе – од грађана, који су за сада највише на удару кривичних поступака због изнесеног мишљења, до новинара и активиста цивилног друштва. Јасно су видљиви обриси законског оквира и институционалних механизама ућуткивања сваке критике, ограничавања јавне дебате о темама од зачаја за грађане и кршења права на слободу говора.

Сада може било ко поднети кривичну пријаву, из политчких, личних па чак и најприземнијих злобних разлога. Тужилаштво ће морати да прими ту пријаву, процесуирати је и трошити људске и материјлне ресурсе за нешто што је у демократском свету незамисливо – а то је вођење кривичних поступака због нечијег мишљења, критике, медијског текста, коментара или задирања у приватност ради јавног интереса.

Цензоловка: Какве последице процеси за клевету имају на новинарство? Али и на приступ грађана информацијама од јавног значаја?

Рудић: Иако је примена закона још само на нивоу кривичних пријава, закон показује негативне последице и деструкцију професије, којој су иманентни критика јавних званичника, пропитивање начина на који обављају јавне функције и истражују еветуалне злоупотребе јавних овлашћења за личне интересе.

На пример, ако намеравате писати о богаћењу сина чија је мајка на јавној функцији, или добити приватне фирме у власништву директора јавне болнице, или истраживати јавне радове у које је укључен кум председника, морате унапред размишљати како ћете писати о наведеним темама, а да се не суочите са кривичним пријавама. То је априорна цензура или самоцензурисање у циљу избегавања кривичног прогона! У таквим околностима заиста није лако радити.

Овде не желим ниподаштавати здрав разум и професионалне компетенције носилаца правосудних функција, нити сумњам да ће они у духу закона, Устава и праксе Европског суда за људска права процењивати, а онда одбацивати или прихватати кривичне пријаве за клевету. Неће им, међутим, нимало бити лако с обзиром на широко постављене одредбе закона и мотиве његовог доношења.

Ти су мотиви, недвосмислено, деценијска фрустрација медијима актуелног председника РС и његов завршни покушај ограничавања, ако не и потпуног заустављања рада једног броја слободних медија и новинара у Републици Српској, али и целој БиХ.

Цензоловка: Бројни медији у РС су регистровани као невладине организације. Какве ће по њих бити последице усвајања овог закона?

Рудић: И овај је закон део „пакета” политичких мера које је покренуо председник Републике Српске кроз злоупотребу јавних институција законодавне и изврше власти. Не постоје никакве законске празнине да би се могло говорити о потреби доношења посебног закона о контроли рада НВО или стварању њиховог регистра.

Република Српска, као и други делови државе, има јасну законску регулативу у области регистрације НВО, плаћања пореза, пословања путем банака, подношења годишњих финансијских извештаја, поштовања права запослених, пријаве личних прихода грађана и плаћања пореза, итд.

Наведени закони омогућавају сваком из различитих сектора и јавних институција проверу онога што раде НВО, чак и на дневној основи. Значи, јасно је да се и овај закон доноси ради циљаног гашења слобода унутар цивилног сектора, те заустављања рада људскоправашких НВО и медија.

Опет је над здравим размом победила неразумна снага председничке позиције и опседнутост Милорада Додика једним бројем медија и НВО у РС, чији би рад председник забранио колико сутра.

Дипломатска трговина У БИХ ће прогутати медијске слободе и људска права

Цензоловка: Разумеју ли Европска унија и друге међународне организације последице оваквог закона?

Рудић: Нисам одушевљена њиховом принципијелошћу и ефикасношћу. Напротив! Они се (као) јавно противе ригидним интервенцијама у законски оквир за медије и цивилно друштво јер су медијске слободе један од 14 приоритета за ЕУ интеграције.

Са друге стране, овде се усталила „дипломатска трговина” са владајућим структурама у оба БХ ентитета и на нивоу државних институција. Та трговина ће, бојим се, прогутати медијске слободе и људска права, и то за „мале паре”.

Ево један илустративан пример: прошле године је на државном нивоу усвојен нови Закон о слободном приступу информацијама. Претходно су нацрт закона негативно оценили и ЕУ и Институција БХ омбудсмана, будући да је садржао решења која редуцирају права дефинисана у старом закону. Цивилни сектор је послао чак 200 коментара и амндмана, али Министарство правде БиХ није прихватило ниједан!

Ипак, закон је усвојен без икаквих измена нацрта као део „пакета европских закона” које БиХ мора прихватити на путу ЕУ интеграција. И уз пристанак ЕУ у БиХ. Бојим се да ће тако бити са свим законима који се убрзано доносе различитим деловима државе уз политичку флоскулу „европски пут БиХ нема алтернативу”! А са медијским слободама и људским правима шта буде…

Цензоловка: У Кантону Сарајево постоји предлог да се кажњавају „лажне вести”, што би наводно укључивало и велике новчане казне за грађане и правна лица, укључујући и медије. Постоји бојазан да би овај пропис, ако буде усвојен, изазвао ланчану реакцију. Шта је све проблематично са овим прописом?

Рудић: Основни је проблем што се овим законом интернет проглашава „јавним местом” као да је реч о јавном простору – дакле физичком, јасно ограниченом јавном простору у оквиру којег се дешавају и санкционишу прекршаји. Такође, веома је тешко, па и потпуно немогуће на нивоу једног кантона решавати проблем са лажним вестима, говором мржње или озбиљним сигурносним претњама у практично неограниченој онлине сфери, што се такође жели овим законом.

Проблем је и то што се полицији дају велика овлашћења и мере за ограничавање слободе изражавања, а да се не предвиђа процена јавног интереса, као и спровођење разумних мера и баланса у било којој врсти ограничења права на слободу изражавања и мишљења.

И на крају, проблематично је и то што држава БиХ има кривично законодавство које третира многа од питања наведених у нацрту овог прекршајног закона.

Наравно, ништа мање није опасна ни могућност „преливања” истих или сличних законских решења у друге кантоне.

Неки су то већ раније урадили, као на пример Унско – сански кантон, било је сличнх иницијатива и у Парламенту Федерације БиХ. Била сам чланица радне групе која је расправљала о нацрту закона на више седница, нисмо се сложили око многих питања. Сад је на потезу предлагач закона – Влада Кантона Сарајево, а касније Скупштина.

Искрено се надам да закон неће бити предат у парлментарну процедуре пре него што се из њега изоставе сви чланови који укључују медије и друштвене мреже, те прекршајне мере и поступци против говора мржње и лажних вести.

Кажњен тек сваки четврти нападач на новинаре

Цензоловка: Сафејоурналистс је забележио повећан број напада на новинаре у БиХ. Посебно се издавајају напади у Бањалуци због ЛГБТ параде у Мостару, када су власници Херцеговина.инфо Марији Ћосић два пута избушене све гуме на аутомобилу, као и напад у Брчком на власника портала Тимес.ба Мирзу Дервишевића. Како ови напади утичу на рад новинара?

Рудић: У Линији за помоћ новнарима регистровали смо 87 различитих случајева кршења медијских слобода и сигурности новинара током 2023, што је 10,12 одсто више него 2022. Највећи број (21) се односи на политичке притиске, вербалне претње (17), шест је физичких напада, седам претњи смрћу, осам говора мржње итд.

Проблем је висок степен некажњивости и спорост у истрази напада, укључујући и случајеве које сте поменули. Само 10 случајева пријављених у 2023. је решено у тој години пред судовима или другим надлежним институцијама. Генерално, међу новинарима и медијима влада велико неповерење у рад правосуђа, будући да је успешност у кажњавању нападача на новинаре тек 25,4 процента.

То је недопустиво, те ми у БХ новинарима говоримо о недоступности правде за новинаре. То делује обесхрабрујуће на све новинаре и медије, посебно за млађе колеге. Ако овоме додамо и велики број кривичних пријава у Републици Српској, онда заиста сведочимо осмишљеном и бруталном гушењу медијских слобода и слободе говора у БИХ. И то пред очима европских институција у БиХ и након што је држава добила статус кандидата.

Финансијски проблеми БХРТ-а су дуготрајни. Запослени од 2015. године не примају социјалне доприносе (пензијско и здравствено осигурање). Осим тога, од 2017. године кршен је Закон о јавном РТВ систему са Радио-телевизијом Републике Српске (РТРС), српским аутономним ентитетом Босне и Херцеговине, који није давао БХРТ одговарајући део пореза. Ово је смањило расположива средства станице за 41 милион евра. Радио-телевизија Федерације Босне и Херцеговине, јавни сервис другог босанскохерцеговачког ентитета, такође дугује националном јавном сервису скоро 8 милиона евра. Сва ова дуговања су предмет судских спорова.

Независни синдикат радника БХРТ-а осуђује неједнакост плата између управе и запослених, при чему новац пореских обвезника није правилно распоређен међу радницима БХРТ-а. Постоје и проблеми са застарелом опремом коју користе упосленици БХРТ-а, од којих је нека опрема стара преко 40 година.

Независни синдикат радника БХРТ-а упозорио је 30. јануара да, уколико буду принуђени да користе своја законска права, може доћи до прекида у емитовању програма и других телекомуникационих услуга, те да државни и ентитетски органи, те да ц́е за то бити одговорни државни и ентитетски органи, као и менаџмент сва три јавна емитера.

У питању је и само постојање јавног сервиса, али и 800 запослених.

ИФЈ и ЕФЈ подржавају синдикалне захтеве за хитним постизањем споразума, као и за примену праведних плата, виших плата и бољих услова рада. Синдикат даље позива финансијске инспекције и тужиоце да утврде где су завршила средства запослених и ко је одговоран за банкрот БХРТ-а, како би се казнили они који су прекршили закон.

„Осим што нам осам година нису уплаћивани доприноси за срамотно ниске плате, што се посебно негативно одражава на пензије, радници БХРТ-а нису добили део децембарске плате, а сасвим је сигурно да нећемо ни примити следећу плату за јануар. Радници су у страху за егзистенцију и живот својих породица. Бринемо како ћемо платити кредите и преживети. Све што тражимо је да нам омогуће да будемо професионалци, да радимо свој посао и да за то будемо адекватно плаћени”, рекла је Неда Тадић, новинарка БХРТ-а и чланица Независног синдиката радника БХРТ-а.

Председница ЕФЈ-а Маја Север је додала: „Босна и Херцеговина би могла да постане једина европска држава без јавног сервиса. Прошло је месец дана откако је БХРТ званично без финансирања, а политичари се још увек не слажу око решења. Морају да схвате да је то ванредна ситуација. Солидарни смо са радницима БХРТ-а који и даље раде у овој тешкој ситуацији.“

Председник ИФЈ-а Доминик Прадалије рекао је: „Ми стојимо уз раднике БХРТ-а и позивамо владу да предузме мере. У интересу јавности је да добије приступ јаким, квалитативним, независним јавним медијима и то има цену: пристојне плате за све раднике и сигурност посла.“

Хрвоје Зовко у уводу је подсјетио на напад премијера Пленковића на Н1 телевизију у манири Александра Вучића, са жељом да уређује медије, чиме је наговијестио што нас чека пред изборе ове године.

– Влада притом устраје на доношењу Закона опасних намјера и могу казати да је ово највећи чин агресије на новинарску професију и јавни интерес у једном дуљем периоду. Нема оправдавања за доношење овог закона, а ХНД се не може купити чињеницом да нетко доноси изузетак тако да они који обављају новинарски посао буду изузети од казненог прогона. Наравно да би сви грађани требали бити равноправни пред законом и нема тога због чега бисмо пристали на овако сраман приједлог, казао је Зовко и додао како владајући, ако желе некога санкционирати због цурења информација, могу и по постојећим правилима, прописима и законима то учинити.

– На располагању им је метода попут дисциплинског поступка у оквиру правосудног или полицијског сустава. При томе, ако пронађу особу која је неовлаштено давала информације, против те особе могу покренути дисциплински поступак. У овом случају новинаре ће се као изузети од казнене одговорности, али ће истодобно санкционирати све оне који би дали информацију од јавног интереса јер, не заборавимо, постоји оправдан разлог да нека информација буде објављена. Дакле, овим ће се законским рјешењем контаминирати подручје око наших колегица и колега и неће се више нитко осудити обратити медијима како би јавност мога доћи до информација од јавног интереса, казао је Зовко и поновио да је ријеч о бруталној агресији на новинарску професију и јавни интерес те како ХНД одбацује овај приједлог.

– То је и порука свим звиждачима да буду тихи, као у нека стара оловна времена. Позивам и грађане да озбиљно схвате овај проблем и наш апел јер сватко се може у одређеној ситуацији наћи на мети репресивног апарата, додао је Зовко и казао како ХНД наставља са својим активностима по овом питању, најавивши и могућност просвједа, те ће о свему обавијестити и релевантне међународне институције.

Потпредсједник ХНД-а Драго Хедл истакнуо је како се овим законом настоји што више сузити могућност новинарима да у својим истраживањима користе податке које добивају од оних који би сада били санкционирани ако ти подаци цуре.

– Мислим да је за ову власт посебан проблем, као што смо недавно видјели, да су неки кључни примјерице савјетници у Министарству господарства, кртице и дилају информације одређеним новинарима. Дакле, они у својим редовима имају особе које се не слажу с њиховим потезима и из неких других разлога новинарима достављају информације. Не знам који новинар такве информације не би користио. То да се на неки начин новинари екскулпирају од казненог прогона у случају када се објављује информација из фазе предистраге или истраге нама новинарима онемогућава да дођемо до података који су у реалном времену, казао је Хедл изнијевши један примјер из властите праксе у случају жупана Вуковарско-сријемске жупаније Дамира Деканића, који је пијан слупао службени аутомобил.

– Да смо се држали само службених информација, имали бисмо једино штуру информацију из службеног приопћења полиције и самог актера догађаја. Но неки људи у суставу одлучили су реагирати те су ми се јавили и упозорили да се ствар покушава заташкати, и то на вишим разинама. Према томе, да није било тих људи који су нам јавили, ми никада не бисмо сазнали праву истину и не бисмо дошли до стварних информација о цијелом случају, казао је Хедл и закључио како се овим законом, који је врло ригорозан, људе присиљава да пазе што ће рећи новинару те их се тјера да буду опрезни у својим иступима и да не открију поријекло информација јер ће бити на мети репресивног апарата.

Главна тајница ХНД-а Мелиса Скендер подсјетила је како је до свега овога дошло.

– Премијер Пленковић је, након што су се његови иницијали појавили у порукама Ускокових оптуженица, одлучио да, како је сам рекао, „због политичке штете измијени Казнени закон и уведе се ново казнено дјело за цурење информација“. Казне за то дјело, према овоме приједлогу, су до три године затвора за одавање садржаја доказних и извидних радњи из фазе поступка која је нејавна, казала је Скендер и додала како је индикативно да је од најаве премијере до саме саборске процедуре доношења закона прошло мање од годину дана. Скендер је нагласила како у ХНД устрају у томе да се у закон унесе изузеће када је ријеч о откривању података који су у интересу јавности.

У ХНД-у наводе и да је након више од мјесец дана закашњења објављено извјешће јавног савјетовања у којем није прихваћен ХНД-ов коментар на увођење казненог дјела из чланка 307.а. Иако предлагатељ допуном жели из казнене одговорности изузети особе које обављају новинарски посао, за ХНД је то и даље Закон опасних намјера који представља изравни удар на јавни интерес. Овакав законски приједлог удар је на слободу говора и слободу примања информација те подрива демократске темеље Републике Хрватске. У демократској држави јавност има право и мора бити обавијештена о поступцима које воде државна тијела, а од јавног су интереса, што ће им овај закон онемогућити. Разлог његова увођења је управо скривање од јавности казнених поступака против високих државних дужносника, што је у демократској земљи недопустиво.

– Сматрамо да овакав приједлог представља озбиљну пријетњу новинарској професији и слободном новинарству. Грађани и грађанке морају знати да ће примјена оваквог закона онемогућити медијско извјештавање о важним аферама и на крају им ускратити информације од јавног интереса. Овиме се штите интереси политике, а не јавности, нагласили су челници ХНД-а.

Подсјетимо, Хрватско новинарско друштво недавно је упутило Влади петицију с више од 2000 прикупљених потписа против увођења новог казненог дјела „Неовлаштено откривање садржаја извидне или доказне радње“ (чланак 307.а Казненог закона).

Удружење новинара Црне Горе (УНЦГ) тражи оставку министарке културе и медија Тамаре Вујошевић и директора Директората за медије Неђељка Рудовића и његовог сарадника Вукашина Пудара због „нетранспарентне и неправедне расподеле средстава медијима из Фонда за медијски плурализам у износу од скоро пола милиона евра”.

Цео текст прочитајте овде.

Не спорећи забринутост над бујањем „културе тужакања“ у тој држави, председник ХНД Хрвоје Зовко у том контексту посебно ипак наглашава један други, по њему много спорнији податак: ко су тужиоци и које су им заправо намере.

„Тужбе, а посебно оне СЛАПП, нови су модел напада на наше колегице и колеге“, каже Зовко за Аутономију.

„Тужитељи су политичари, разни тајкуни, суци, суткиње, јавне институције, једном ријечју – сви! ’Обичног човјека’ у свему томе нема јер он нити има времена нити новаца за такво што.“

Знане су по злу као, официјелно, Стратешке тужбе против учешћа јавности (Стратегиц лаwсуит агаинст публиц партиципатион – СЛАПП), али их новинари широм света с правом сматрају новим, суптилнијим и неретко погубнијим обликом притиска на њих и њихов рад.

Ипак, нигде такав утисак није дошао до изражаја као у суседној Хрватској.

Неславни рекорди

„Ако вас нетко тужи, попут суца Ивана Марковића, с 26 тужби, а он је човјек на позицији моћи, то је СЛАПП и ту нема говора. Јасна је ту намјера. Или кад је 2019. Хрватска радио-телевизија (ХРТ) под водством тадашњег директора Казимира Бачића у једном тренутку имала 36 тужби против властитих запосленика, ХНД-а и других колегица и колега и медија“, напомиње Зовко.

Званичан податак о броју СЛАПП тужби у Хрватској не постоји: тим податком не располаже ни Министарство правосуђа и управе нити Министарство културе и медија. Судови који имају све те предмете не објављују број предмета који би се могли назвати СЛАПП-ом, нити такве тужбе посебно издвајају и класифицирају, као ни одштетне захтеве који се потражују у тим тужбама.

„Примјерице, ХНД од 2019. сваке године објављује анкету о броју тужби против новинара, новинарки и медија и у ту анкету стављамо и бројке које добијемо од Министарства правосуђа и управе за протеклу годину, а они овисе о томе хоће ли им и када ти подаци за календарску годину бити достављени са судова“, каже Зовко.

„ХНД-ова анкета се односи на активне предмете неовисно када су почели. И управо се ХНД једини суставно бави проблемом тужби против медија. Анкета која је објављена у 2023. показала је да у Хрватској постоји најмање 945 тужба против новинара, новинарки и медија с одштетним захтјевима, према нашој процјени, од око 10 милијуна еура. Треба напоменути како је та бројка у стварности пуно већа јер је на анкету одговорило око двадесетак медија. Дакле, нису сви. Подаци из анкете коју радимо већ пету годину постали су релевантни у Хрватској и иноземству. Од укупно 945 тужби, 910 се односи на парничне поступке за накнаду штете због повреде части и угледа који се воде против накладника, њихових уредника и новинара због објављених текстова и прилога. Када је ријеч о казненим поступцима, 9 медија је пријавило укупно 35 таквих поступака“, наводи наш саговорник.

Најдужи судски спор – води се чак 33 године!

Осим појединаца непознатих широј јавности, међу онима који подносе тужбе против медија и новинара најчешће су особе из јавног и политичког живота, међу којима и политичари на власти, затим правна лица, али – и судије. Према резултатима ранијих анкета, међу издавачима највише тужби има Ханза медиа (издавач Јутарњег листа, Глобуса, Слободне Далмације…) – 421 парнични поступак и 11 кривичних. Друга по броју тужби је Стyриа, која само за Вечерњи лист и 24сата има 190 парничних поступака и 6 кривичних. Најдужи судски спор, према подацима ХНД, траје 33 године и води се против Вечерњег листа.

„Да је великом броју тужби циљ застрашивање медија и потицање цензуре те аутоцензуре код новинара, показују и сами износи иницијалних тужбених захтјева у грађанским поступцима који су често пуно већи од правомоћно досуђених. Унаточ томе, нису све ове тужбе СЛАПП и није познато колики би број од ових тужби то могао бити. У Министарству правосуђа и управе су прегледом предмета који се воде против новинара из 2021. и 2022, а на темељу критеријима Препоруке Еуропске комисије 2022/758, утврдили да би се на СЛАПП тужбе могло односити 68 парничних и 11 казнених предмета. Што се тиче те бројке о СЛАПП-у које је објавило Министарство правосуђа и управе, вољели бисмо када бисмо знали како су дошли до ње. Увјерени смо с разлогом како је бројка пуно већа и да је јако велики број тужби из наше анкете СЛАПП“, истиче председник ХНД.

„Примјерице, имамо само суца Жупанијског суда у Задру Ивана Марковића који има, ако се не варам, 26 тужби против медија, од чега је пола против Ханза медије, затим предсједник Жупанијског суда у Осијеку судац Звонко Врбан који има серију тужби против портала Телеграм.хр и колеге Драге Хедла Ево, само та два наведена примјера су вам преко 30 СЛАПП тужби, а да не говоримо све остале случајеве. Хрватска је најгора земља у ЕУ по СЛАПП-у. Нажалост, али то је истина. Задње двије године срамотну награду за највеће еуропске овиснике о тужбама освајају особе или институције из Хрватске, попут ХРТ-а и моћног суца Врбана.“

Осврћући се на податак ЦАСЕ коалиције, према којем је с почетка 2022. у Хрватској било (свега) 33 СЛАПП тужбе, Зовко, не претерано срећан, истиче да су ти подаци – а ХНД је иначе, чланица те коалиције – на неки начин нашкодили и том удружењу и борби против „културе СЛАПП тужби“ у Хрватској.

„Властима су ти подаци дошли као наручени да кажу: ево, видите, ХНД не говори истину, нисмо најгори и нема пуно СЛАПП тужби у Хрватској. Наравно да то није била намјера ЦАСЕ коалиције, нити то мислимо, али њихово истраживање, када наводе те 33 тужбе, обухваћало је тек неколико медија и тај података о СЛАПП-у не може бити толики“, указује Зовко.

Нови механизам притиска на новинаре

Кад је реч о поступању судија у случајевима за које се верује да спадају у категорији СЛАПП тужбие, Зовко наводи да су искуства различита.

„С једне стране, имамо сјајне суткиње и суце који итекако разумију овај проблем и позицију новинара, новинарки и медија, а с друге стране имамо озбиљан број судаца који су и сами тужитељи против новинара, новинарки и то с тужбама који су чисти СЛАПП и које имају велике одштетне захтјеве – по рецимо сто тисућа еура. И Хрватска је и по томе најгора у ЕУ јер нити једна земља нема ту ситуацију да су суци тужибабе, али, оно, озбиљне. Постоји у Бугарској ситуација, у једном или два таква случаја, али у Хрватској ми сада генерално имамо културу тужакања медија и новинара, а озбиљна пријетња у таквим случајевима долази и из судачких редова. Као ХНД, поздрављамо напоре предсједника Врховног суда РХ Радована Добранића који је у више наврата дао до знања како му је таква пракса од дијела судаца и суткиња неприхватљива“, каже он.

Председник ХДН-а примећује да су СЛАПП тужбе, на известан начин, замениле друге видове напада и притисака на новинаре.

„Више не морате чекати да нетко физички нападне новинаре већ их се суставно малтретира и финанцијски исцрпљује путем оваквих тужби које су саме по себи застрашујуће. То је, наравно, и покушај наметања цензуре.“

Министарство културе и медија је пре две године, дајући макар формално на значају проблему СЛАПП тужби, формирало за то посебну радну групу. До данас, међутим, та радна група још није израдила никакав механизам за спречавање таквих тужби.

Када су из ХНД упитали издаваче на који би се начин могао решити проблем СЛАПП-а, највише њих сугерисало је коришћење механизма раног одбацивања таквих тужби, док је значајан број њих одговорио да би се то могло постићи ограничавањем износа одштетних захтева, изменама у Кривичном закону, уклањањем кривичне одговорности за повреду части и угледа и одвраћајућим казнама и одштетама туженима.

Хрватско новинарско друштво, каже Зовко, одмах је поздравило оснивање те радне групе „јер нам је стало до тога да се овај проблем ријеши“, а добру вољу су исказали тиме што су именовали представницу у тој радној групи.

„Сада чекамо конкретне потезе, односно резултате. Оно што ми тражимо већ годинама и од чега нећемо одустати јест декриминализација свих казнених дјела против части и угледа, јер сматрамо да би то смањило притисак тужби против новинарске професије“, закључује Хрвоје Зовко, председник Хрватског новинарског друштва.

„Сљедеће године покрећемо емитовање програма на српском језику које до сада никада није постојало“, рекла је Симоњан, гостујући на телевизији „Русија 1“, објавио је РТ Балкан.

Симоњан је, такође, подсјетила да је на Балкану већ активан портал РТ на српском језику (РТ Балкан), и потврдила да ће руска телевизија РТ следеће године бити емитована не само у оквиру Републике Српске, већ и у цијелој БиХ.

Николић је и овај мејл са пријетњама пријавила Основном државном тужилаштву у Подгорици, које од 10. септембра 2022. године води истрагу о пријетњама убиством које су јој упућене са исте мејл адресе.

„Обавјештавам Вас да је у Основном државном тужилаштву у Подгорици овим поводом формиран предмет због кривичног дјела угрожавање сигурности. Предмет се налази у фази извиђаја. Због заштите интереса поступка, не можемо дати више информација“, одговорио је јутрос руководилац Основног државног тужилаштва у Подгорици Душко Милановић, одговарајући на питање М портала у којој је фази истрага која се води од 10. септембра 2022. због пријетњи смрћу упућених уредници М портала.

Редакција М портала је константно изложена пријетњама од почетка рада. Свака од њих је стигла непосредно након што су нас функционери бивше власти, предвођени бившим премијером Дританом Абазовићем и бившим министром унутрашњих послова Филипом Аџићем, таргетирали као наводне припаднике, па чак и вође, једног криминалног клана или нас доводили у везу са сумњивим пословима, заједно са колегама из Побједе, Градске телевизије, Е телевизије, Антене М, Портала Аналитика, портала ЦДМ…

Због тога сматрамо да је ријеч искључиво о политички мотивисаним нападима, чија је намјера застрашити новинарке и новинаре црногорских медија и спријечити их да у нормалним условима обављају своје послове.

С обзиром на то да већ 16 мјесеци ОДТ извиђа ко упућује пријетње нашој редакцији, упркос томе што је полиција релативно брзо обавила свој посао и прикупила довољно информација, М портал ће затражити састанак са надлежнима из полиције, тужилаштва и извршне власти, чија је обавеза да новинарима обезбиједе нормалне услове за рад. Као и у ранијим случајевима, о новим пријетњама обавијестићемо међународне организације и амбасаде.

Према информацијама Вијести, четири члана Савјета била су за то да се јавност искључи са сједнице, док је против такве одлуке гласао једино представник Адвокатске коморе у том тијелу Александар Ђуришић.

Како су Вијести јутрос објавиле, вечерас би требало да буде разријешен актуелни вршилац дужности директора Градске ТВ Раде Војводић, али и да буде изабран нови.

Према информацијама Вијести на позицију вршиоца дужности директора до расписивања конкурса јавили су се Војводић, Дубравка Перовић и Балша Ракочевић.

Према документима Градске ТВ за вршиоца дужности директора до избора руководиоца у пуном мандату може бити изабрана особа из реда запослених која испуњава услове за избор директора.

Уколико се таква особа не јави, може се гласати и о кандидатима који не долазе из тог локалног јавног емитера.

Вијести су јутрос објавиле да се ради о дугогодишњој новинарки, уредници и генералној директорици Радио телевизије Црне Горе (РТЦГ) Андријани Кадији и новинару Владимиру Оташевићу.

Додик је поново оптужио телевизију Н1 како је „дио политике која руши РС“, да „лажу и подваљују“ те да имају „антисрпски наратив”, објавили су из Удружења БХ новинари.

Иако је више пута поновио да се његове оптужбе не односе директно на новинарку Н1 Снежану Митровић, која је извјештавала са прес-конференције, БХ новинари напомињу да је Додик на потпуно неприхватљив начин узео микрофон из руку новинарке, уз коментар да то ради како се  „новинарка Н1 не би лоше осјећала“. Додају да је Додик јасно ставио до знања како има службу која прати све оно што ради овај медиј и још једном нагласио да Н1 треба забранити рад јер је  „субверзивни државни елемент“.

„Срамотни су и на граници патолошке мржње вишегодишњи обрачуни Милорада Додика са медијским дјелатницима те његово континуирано узурпирање јавне политичке функције за лични обрачун са новинарима/кама и медијима који критикују Додикове одлуке или му постављају легитима питања од јавног значаја“, навели су из Удружења БХ новинари.

Посебно су истакли изјаву Додика о „праћењу“ онога што ради Н1 телевизија и њени новинари и новинарке. Напоменули су да прислушкивање и праћење новинара и новинарки престављати озбиљан законски проблем и недозвољено политичко и институционално уплитање у рад медија.

Објавили су да ће БХ новинари затражити званични одговор од државних агенција СИПА и ОСА, које морају обавијестити јавност о томе да ли је и на основу чијег захтјева или одлуке омогућено праћење и прислушкивања новинара и новинарки Н1 телевизије или било којег другог медија у Босни и Херцеговини.

Н1 је данас објавила да је новинарка Н1 телевизије јуче добила позив из Кабинета предсједника РС. Додик ју је путем телефона вријеђао, псовао и галамио на новинарку због текста који је објављен на Н1.

“Врло је опасно што је новинарска заједница огуглала на такав вид напада. Ја сам данас можда мало и разочарана, јер је генерално медијски простор остао нијем на оно што је јучер изречено на прес-конференцији. Не треба мени адвокат нити одбрана, ја се браним својим честитим радом већ 20 година. Али, када функционер призна да има службу која прати рад новинара, то је врло опасно и за мене индикативно“, изјавила је Митровић.

“Господин Додик је негодовао и викао због текста објављеног на порталу Н1. Кренуо је да виче и псује, било је врло лично и неугодно. Врло стресно. У тој минути разговора употребљавао је непристојне ријечи, псовао је, користио је ријечи на ‘ј’. Ја нисам тако васпитана да понављам те ријечи”, рекла је Митровић.

Она је све пријавила Линији за помоћ новинарима, а у полицију до сада није ишла јер нема тонски запис позива.

Због овог напада огласили су се из Уреда Европске уније у Сарајеву одакле су упозорили на забрињавајући тренд јавних напада на новинаре, те позвали Додика и власти РС да у потпуности поштују права новинара.

Из Н1 су изјавили да је тек неколико медија објавило информације о нападу на Митровић те да се нису огласила ни новинарска удружења.

Истраживачки портал је осуђен за клевету по тужби бившег вицепремијера Коча Ангјушева и власника компаније “Брако” за истраживачки филм “Завјера против ваздуха”.

У пресуди суткиња оцјењује да је Истраживачка репортерска лабораторија удружење грађана, а не медиј и да своја истраживања могу да користе само за интерну едукацију.

Своје истраживачке филмове ИРЛ објављује на јавном сервису Македонске телевизије.

Удружење новинара због ове пресуде на рад суткиње жалило се Судском вијећу.

Из Скопља се јавила Милка Смилевска са више детаља (видео погледајте ОВДЕ).

Иако је у јединој изјави коју је дао неком црногорском медију поводом цијелог случаја, 17. новембра прошле године за портал Стандард, директор БИРН-а за Босну и Херцеговину, који је руководио пројектом, Денис Џидић поручио како ће БИРН „погледати о чему се ради и након тога се брзо изјаснити, а ако је дошло до неких грешака и извинити“, очигледно је да није било ни брзо, али и да та организација не види да је направила било какву грешку, јер је извињење – изостало.

На истој wеб адреси на којој је од средине децембра прошле године писало да је пројекат Балканске истраживачке репортерске мреже „Мапирање крајње десних и екстремистичких група на Балкану“ на независној ревизији, освануо је нови, под називом „Ко су екстремни десничари на Блакану“ а првобитни списак од 71 групе свео се на свега 17.

У БИРН-у тврде да разлози леже у томе што нова верзија пројекта сужава свој фокус и набраја „само екстремно десне организације“, но и признаје да истраживачима који су били задужени у 2022. години да идентификују организације које пропагирају идеологије екстремне деснице „нијесу биле дате строге смјернице о томе како идентификовати оно што је првобитно називано крајње десним и екстремистичким групама“.

Умјесто тога, БИРН је одлучио да се ослони на експертизу локалних новинара – пише на сајту иновираног пројекта, иако је у првобитном опису пројекта, објављеном средином новембра прошле године, писало да су интерактивна мапа и база података настале „употребом пажљиво скројене методологије“, чиме су суштински признали да никакве методологије, заправо, није ни било.

Овога пута, за разлику од првобитне верзије када се рачунало на „експертизу“ сарадника, методологија је објављена на сајту, а истраживачи су се, како наводе у БИРН-у, у иновираној верзији пројекта, у пракси бавили потпуно новим истраживањима.

Уредничка грешка

Рудић оцјењује да је то што се догодило са претходним извјештајем БИРН-а и чињенично неутемељеним оптужбама на рачун колегиница новинарки и активиста цивилног друштва из Црне Горе – уредничка грешка.

„То се догађа и од уредничких грешака није имун ни један медиј, укључујући и истраживачке медије. Мислим да није било довољно професионалне пажње и надгледања припреме и објављивања извјештаја који се бави веома осјетљивом и сигурносно рискантном темом радикализма и екстремизма на балканским просторима“, каже Рудић.

Међутим, према њеним ријечима, оно што је лоше у цијелом овом случају јесте недовољно ефикасна реакција уредништва БИРН-а, у смислу јавног извињења, посебно колегиницама и колегама чија су имена и професионални рад проблематизовани у извјештају у негативном контексту.

„Дакле, није умањена штета, нити сигурносни ризици за етикетиране и њихове породице. Такво поступање није у складу са кодексом новинарске етике, нити са елементарном професионалном солидарношћу. Искрено ми је жао због тога, јер ако новинари, који се свакодневно суочавају са различитим облицима сигурносних ризика, политичких притисака и пријетњи, неће бити подршка новинарима и активистима цивилног друштва, онда се морамо запитати куда то иде наша новинарска професија„, каже Рудић.

Она сматра да из овог случаја можемо научити много, а прије свега да се теме попут радикализма и екстремизма било које врсте, те објављивање података о организацијама и појединцима, морају истраживати на озбиљан начин, са чврстом и јасном методологијом, циљевима и потпуном уредничком одговорношћу и посвећеношћу.

Опрез због политичких мешетарења

„Да је ту код БИРН-а било одређених пропуста, јасно је из чињенице да је методологија промијењена и да је објављен нови извјештај у којем је 17 организација на списку, а не 71 како је то било у првом извјештају. Са друге стране, желим нагласити како новинари, који проблематизују сигурносне ризике, радикализам и екстремизам, требају имати на уму различита политичка мешетарења на нашим просторима, утицаје, чак и личне интересе, који се могу инфилтрирати у рад медија, који год да је тај медиј и колико год мислили да су отпорни на вањске утицаје“, оцјењује Рудић.

Генерална секретарка Удружења босанско-херцеговачких новинара сматра и да је превише донаторског наметања тема радикализма и екстремизма.

„Као да је то нека ‘fancy theme’ која се може ријешити кроз истраживања, медијске текстове и/или плаћене пројекте, а не дјеловањем државе, полиције, националних сигурносних агенција… У том контексту, сматрам да би медији, медијске организације, новинари и активисти требали више мислити о етици, јавном интересу и посљедицама које њихов рад може имати на грађане и њихова људска права, а не само трчати за пројектима који, евидентно, могу нанијети штету новинарској професији и људима“, закључује Рудић.

Она је у писму навела да пошто су у Либертасу с пажњом прочитали првонаграђени текст, повлачи своју кандидатуру за ту регионалну награду и да враћа два сертификата која су јој додељена на јучерашњој церемонији.

Добитница прве награде Европске уније за истраживачко новинарство је новинарка Центра за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ) Ђурђа Радуловић за репортажу о порођају.

У тексту се говори о томе да се не поштују препоруке Светске здравствене организације приликом порођаја у Црној Гори.

Лакић сматра да нема потребе да детаљно објашњава свој став, „а посебно ваше рангирање и оцене истраживачких прича које су нама, у најмању руку, чудне, неприхватљиве и може се слободно рећи веома увредљиве“, додала је она.

Жири су чинили Тена Перишин, Боро Контић и Наташа Ружић.

Лакић је одбила да прими и новчану награду и замолила ЕУ Аwардс тим Тхомсон Медиа да снимак о кратком разговору са њом не користе, као ни њене фотографије и све што се тиче редакције Либертас Пресс.

„Схватили смо да награда коју сте ми јуче доделили, може само да нашкоди дигнитету, интегритету и статусу који наша редакција ужива у друштву“, навела је Лакић.

Она је казала да су у Либертасу веома озбиљно приступили целом процесу и церемонији уручења награда „која је, такође, била веома необична имајући у виду ко су били присутни, као и упадљиво одсуство највиших представника делегације ЕУ у Подгорици“.

„С обзиром на јучерашње врло негативно искуство користим прилику да вас замолим да убудуће, Либертас Прессу не шаљете позиве за конкурсе било које врсте и да нас уклоните са ваше маилинг листе“, навела је Лакић и поновила да не жели да се у било којем јавном иступу користе њено име и назив редакције на чијем је челу.

„Уверени смо, након довољно консултација које смо јуче имали са колегама из других редакција и цивилног сектора, да ће враћање награде бити још један корак ка већој слободи и самопоштовању новинара у Црној Гори“, оценила је Лакић.

Лакић је главна уредница портала Либертас, а после серијала текстова објављених у априлу и мају прошле године које она потписује, уследила су хапшења полицајаца, тајних агената, специјалног тужиоца, дугогодишње председнице Врховног суда.

Лакић је добитница многих награда, а 2019. године добила је и Међународну награду Храбра жена (Интернатионал Wомен оф Цоураге Аwард) коју додељује амерички Стејт департмент женама из читавог света које су, упркос великом личном ризику, пример изврсне храбрости и лидерства у промоцији људских права, једнакости жена и друштвеног напретка.

Честа мета напада Лакић је постала пошто је почетком 2011. године истраживала и писала да ли се у фабрици „Тара“ и у складишту у Доној Горици производе, складиште и одатле кријумчаре фалсификати цигарета познатих марки.

Лакић је 8. маја 2018. године рањена на улазу зграде у којој станује у Подгорици, а ни после пет година полиција и тужилаштво нису подигли оптужницу против одговорних за тај покушај убиства, нити су саопштили ко је био налогодавац тог напада.

Иако из Министарства правосуђа и управе тврде да је циљ приједлога заштита претпоставке недужности и права на приватност окривљеника и других судионика у поступку, тешко је занемарити да се ова промјена догађа у врло осјетљивом политичком тренутку, непосредно прије суперизборне 2024. године. Такав контекст изазива сумње да власт користи наведено законско рјешење како би зауставила неугодно цурење информација које су од јавног интереса.

Иако су новинари изријеком искључени као особе које би оваквим законом могле казнено одговарати, евидентно је да ће им бити онемогућено или барем отежано медијско извјештавање о казненим поступцима и процесуирању политички изложених особа. Новинари и новинарке би прихваћањем оваквог приједлога Казненог закона били доведени у ситуацију да их се притишће да открију изворе, а с правом се може поставити и питање хоће ли долазити до тога да се провјеравају све комуникације наших колега и колегица како би се установило тко је прекршио закон и одао податке из истраге.

Још једном подсјећамо како је иницијатива за увођење новог казненог дјела кренула из политичког врха почетком ове године, након што су објављени транскрипти разговора у случају Јосипе Римац, у којима су споменути високи дужносници владајуће странке. Тада је премијер Андреј Пленковић најавио како ће цурење информација постати казнено дјело.

„Овакве ситуације да нам нетко ствари из списа неконтролирано, намјерно, политички, селектирано, аранжирано иде ван, чине политичке проблеме и цуре, то се неће догодити јер ће то бити казнено дјело“, поручио је тада Пленковић, најмоћнија политичка фигура у држави.

Грађани Хрватске требају бити свјесни да ће примјена овог закона озбиљно ограничити медијско извјештавање о важним аферама и на крају их лишити информација од јавног интереса. Овакво законско рјешење представљало би ново исцрпљивање и застрашивање новинара и медија, односно – као и СЛАПП – још један облик злопорабе правосуђа с циљем ограничавања слободе извјештавања и права јавности да буде информирана о поступцима власти.

За Извршни одбор ХНД-а,

Хрвоје Зовко, предсједник ХНД-а

За СНХ,

Маја Север, предсједница СНХ

Пратећа два протокола поближе дефинирају, односно разрађују – сваки засебно – поступање полицијских службеника и медијских дјелатника на јавним окупљањима за која постоји интерес јавности, односно у другом је случају поближе дефинирано поступање полицијских службеника приликом сазнања о казненом дјелу почињеном на штету новинара и других медијских дјелатника у обављању радних задаћа, а с циљем стварања претпоставки за учинковито провођење криминалистичких истраживања казнених дјела, објаснио је министар унутарњих послова Давор Божиновић.

– Ово је велики корак у заштити медијских дјелатника. У име ХНД-а изражавам задовољство те морам рећи како смо и до сада јако добро сурађивали с полицијом и вјерујем како су данас потписани Споразум и протоколи добар темељ за даљњу сурадњу. Сигурност наших колегица и колега при обављању посла који је од јавног интереса нема алтернативе. Сада су на реду и накладници од којих очекујемо да примјењују овај Споразум и протоколе, али да сигурност наших колегица и колега осигурају и кроз боље радне увјете и плаће. Такођер очекујемо да се овом пројекту у коначници придружи и тужитељство – рекао је предсједник ХНД-а Хрвоје Зовко .

Потписивању је из Министарства културе и медија присуствовала равнатељица Управе за медије и развој културних и креативних индустрија, Јасна Ваничек-Фила, уједно и национална координаторица кампање Вијећа Еуропе за заштиту медијских дјелатника.
Ријеч је о имплементацији Препоруке Еуропске комисије од 16. рујна 2021. о јамчењу заштите, сигурности и јачања положаја новинара и других медијских дјелатника у Еуропској унији.

– Заштита сигурности новинара и новинарки један је од приоритета нашег рада. Нажалост напади су све учесталији и жешћи. Проблем је препознала и Еуропска комисија и објавила Препоруке  о јамчењу заштите, сигурности и јачања положаја новинара и других медијских дјелатника у Еуропској унији, у којима се посебно наглашава сурадња и увођење брзог механизма како би се поставио учинковит сустав заштите. Заправо нам је циљ да наши колегице и колеге знају како се припремити за рад на терену, заштити се и што ако до напада дође. Ово је први корак, но без укључивања послодаваца у медијским кућама који морају преузет свој дио одговорности за сигуран рад новинара и новинарки и сурадње с тијелима правосудног сустава, нећемо изградити ефикасан сустав. Зато и те актере ове важне приче позивам да се укључе како би наши колегице и колеге могли слободно и сигурно радити свој посао – апелирала је предсједница СНХ Маја Север.

Наведена препорука подсјећа да државе чланице Еуропске уније: поштују слободу и плурализам медија, укључујући слободу мишљења те примања и ширења информација и идеја без уплитања тијела јавне власти, да се простор Еуропске уније сматра једним од најсигурнијих простора за новинаре и друге медијске дјелатнике, али и да у изградњи отпорнијих демокрација у цијелој Еуропској унији значајну улогу имају неовисни и плуралистички медији који грађанима омогућавају доношење информиране одлуке и судјелују у борби против дезинформација,  али се жели подузети још више у погледу заштите, сигурности и јачања новинара и других медијских дјелатника, а све како би се осигурало и очувало потицајно окружење за новинаре и друге медијске дјелатнике.

Према доступним подацима, до 1. рујна 2023. године полиција је евидентирала пет догађаја у вези с особама које обављају новинарску дјелатност. Тијеком прошле 2022. године, полиција је евидентирала десет, а годину прије, односно 2021. године, евидентирала је 15 догађаја у вези с особама које обављају новинарску дјелатност.

Министар Божиновић истакнуо је како се полиција обвезује континуирано планирати и подузимати нужне активности за сигуран и неометан рад медијских дјелатника.

– При поступању по сазнању за овакве догађаје казненог дјела пријетње, полицијски службеници приступају професионално и с дужном пажњом с обзиром на то да је ријеч о казненом дјелу против особне слободе, а поготово ако је ријеч о тежем облику, односно ако је дјело почињено на штету службене или одговорне особе или према новинару у вези с његовим послом, за што се може изрећи казна затвора до пет година. Полиција у таквим случајевима реагира журно те у сурадњи с оштећеном особом започиње криминалистичко истраживање, полицијске извиде, а све с циљем утврђивања идентитета починитеља и свих околности казненог дјела – објаснио је министар Божиновић.

– Наша су очекивања да ћемо Споразумом придонијети развоју међусобне сурадње, уважавању и разумијевању те унапрјеђењу угледа и професионалног интегритета полицијске и новинарске струке, а с циљем осигурања и очувања потицајног и сигурног окружења те отклањања опасности у обављању радних задаћа. Споразум, наиме, између осталога потиче на међусобно поштивање етичких начела полицијске и новинарске струке, али и уважавање специфичности тих двају послова – закључио је Божиновић.

Јасмин Мулахусић је 3. септембра 2023. године на свом профилу на Фејсбуку јавно поделио објаву која садржи фотографију Амира Зукића уз коментар који је додатно изазвао низ претећих и увредљивих порука.

Фарук Дрина је 6. септембра на свом друштвеном профилу, на страници Фејсбук, јавно поделио објаву која садржи фотографију Амира Зукића и увредљив садржај који је такође изазвао низ претећих и увредљивих коментара на објави.

Већина коментара који су уследили након објава Мулахусића и Дрине садрже величање злочина против човечности, као и позивање на верско-етничке сукобе, претње да ће се то догодити и Зукићу, али и претње његовој породици.

На друштвеној мрежи ТикТок са профила SlucajeviX објављен је видео на којем Амир Пашић Фаћо прозива Амир Зукића уз употребу псовки и клетви, као и претње отварајући тако простор да се мржња као и претње наставе ширити, а све резултује озбиљно угроженој сигурности подносиоца пријаве.

За кривична дела изазивање националне, расне и верске мржње, раздора и нетрпељивости, угрожавање сигурности, подстрекивање те друга повезана и сродна кривична дела из Кривичног закона, Adria News BH Production поднела је пријаву и против новинара Авде Авдића, а због текста објављеног на порталу Истрага.ба 7. септембра у којем Авдић без било каквих доказа, а на основу интервјуа приказаног на Н1 телевизији, ову телевизију назива З1 и тако медиј, као и директора Амира Зукића, директно етикетира као следбенике руске војне политике и, како је и наведено у пријави, зарад личних интереса настоји изазвати тензије у јавности и подносиоца пријаве окарактерисати као ‘непријатеља’, занемарујући да таквим поступањем озбиљно угрожава његову безбедност. Авдићев текст иницирао је бројне пријетње и увреде Н1 телевизији и директору Зукићу.

Удружење БХ Новинара изразило је забринутост због, како су навели, циљане, непримјерене и безбедносно веома опасне хајке која се месецима води путем друштвених мрежа Фацебоок и Твитер против Амира Зукића, уредника Н1 ТВ, гдје више особа из криминалног миљеа објављују претеће видео поруке, псују и шире мрзилачке коментаре и пријетње смрћу, доводећи у питање личну и породичну сигурност уредника Зукића. Управни одбор БХ новинара позвао је надлежне полицијске и тужилачке органе да хитно истраже пријетње те подузму законом прописане мјере кажњавања особа које угрожавају њихову сигурност те доводе у питање професионални интегритет.

С обзиром да се оваквим поступцима озбиљно угрожава сигурност особља Н1 и директора Зукића, а посебно узимајући у обзир константно присутне тензије у друштву, дозвољавање ширења мржње и стигматизације може резултовати последицама опасним по живот, те се пријавом предлаже надлежним органима да спроведу темељну истрагу и подигну оптужнице против лица за која су поднесене кривичне пријаве, као и да утврде идентитет и покрену поступке против пријављених НН лица.

“Надам се да ћемо сензибилизирати јавност, да ће људи пружити руку онима који болују од клиничке депресије или се боре с анксиозношћу и да ће одустати од оних прича као што су ‘оди у природу’, ‘прошећи мало’, ‘попиј пиву бит ће ти боље’. То вриједи код оних који су лошег расположења, не код депресиваца“, казао је Станковић након што је објавио књигу у којој описује своју дугогодишњу борбу с депресијом, једном од најчешћих болести сувременог свијета.

Аутор књиге напомиње да је депресија поремећај кемијских процеса у мозгу који се, у највећем броју случајева, може санирати употребом таблета и разговором с психологом, психијатром или психотерапеутом.

„У фази када сам добро, могу се најнормалније смијати, но то не значи да немам проблема, то не значи да ни други људи када се смију немају проблеме, да не носе огромну тугу у себи“, казао је.

Осим подршке обитељи и пријатеља, Станковић истиче да му је у борби с депресијом највише помогла чињеница да се с истом болести боре и други људи, попут кирурга и ногометаша, који се сматрају успјешним члановима заједнице.

“Кад ти је сваки дан исти, кад не видиш смисла у било чему што радиш, када не може држати концентрацију више од једне минуте у разговору с неком особом, кад немаш тек, када се не можеш посветити својој дјеци, мени је та рука који су ми ти људи пружили значила страховито пуно“, рекао је.

Премда депресија можда има пандемијске размјере, није поштено свако незадовољство и фрустрацију којима живот обилује сврстати под депресију, упозорила је равнатељица Клинике Врапче Петрана Бречић.

С друге стране, све психичке болести носе грозну стигму јер их још увијек прате ружне етикете попут лудости, лијености, неспособности, недостатка воље и сл.

„Људи не желe бити психички болесни. Ако јесу болесни, не желе се јавити на лијечење јер ако си болестан онда си другачији. Није то на разини да те људи гледају другачије, већ и сам себе почињеш гледати другачије“, рекла је Бречић.

Међутим, равнатељица Клинике Врапче поручује да, успркос патњама које проживљавају, обољели од депресије могу прихватити своју болест, лијечити се, планирати свој живот и бити вриједни људи као и прије болести.

Глазбеник Едо Маајка такођер је напоменуо да није свака туга депресија. Депресију је дефинирао као осјећај тоталне беспомоћности и безнађа.

“Ријеч је о стигматизираној болести, мислим да ће бити табу у нашем друштву још 150 година. Код нас постоје бројни табу теме, па онда имамо 2-3 тједна када оне то више нису, да би након тога опет постале табу“, казао је.

Пјесникиња Моника Херцег сматра да је депресија једна од тема о којој морамо непрестано говорити, као и о насиљу над женама, правима жена, праву на абортус и потискивању емоција.

„Видимо што се догађа по Еуропи, кренувши од Пољске и Италије. Питање је како би тамо прошле књиге о депресији и мушкарцима који су јавне личности, а отворено говоре да су депресивни“, рекла је Херцег.

Додао је да те тужбе одузимају много енергије, времена и новца и да уносе нервозу у редакцију.

Карић је казао да би, уместо што толерише СЛАПП тужбе против медија, систем требало да се побрине и одреагује на објаве медија, да процесуира и заустави корупцију на коју истраживачки новинари стално указују.

„Уместо тога, ми се ‘гањамо’ по судовима и доказујемо да нисмо ми нешто криви. Нема никакве санкције за оне које су новинари открили због корупције, злоупотребе положаја и друге незаконитости“, навео је он.

СЛАПП (Strategic Lawsuits Against Public Participation), односно стратешке тужбе против јавног иступања, означавају тужбе које су усмерене као притисак на медије и појединце да би их одвратили од критичког иступања.

Циљ тужиоца није да добије обештећење и правду на суду већ да заплаши туженог и изложи га трошку док не одустане од даљег писања и извештавања.

На мети СЛАПП тужби су најчешће новинари, медијске организације, уредници, активисти и невладине организације, а најчешће их покрећу компаније и политичари.

Елдин Карић је рекао да су му недавно провалили у стан и украли лаптоп рачунаре.

„Још се нисам опоравио од тога. Није лако када вам неко тако угрози ваш интимни простор, тамо где би требало да се осећате безбедно, где је породично језгро. Индикативно је да су само рачунари украдени, а било је и других вредности. Тако нешто дубоко узнемирује човека. Морамо да се навикнемо да радимо у неким новим околностима“, оценио је Карић.

„Нама је било важно да овоме дамо међународни значај, то је злочин који је дефинисао многе друге токове у Цној Гори. Ми смо интернационализовали проблем, прихватили да су наши органи, по мом мишљењу, правили намерне грешке и самим тим можемо да добијемо неопходну подршку или да нам покажу пут за решење овог случаја“, рекао је Абазовић, пренео је РТЦГ.

Абазовић је средином јула затражио од америчког државног секретара Ентонија Блинкена помоћ ФБИ.

Главни и одговорни уредник „Дана“ убијен је хицима из аутоматског оружја маја 2004. у Подгорици, након што је изашао из редакције. За саучесништво у убиству Подгоричанин Дамир Мандић осуђен је на 19 година затвора.

Црногорско тужилаштво и полиција до данас нису утврдили ко је и због чега пуцао у Јовановића.

Влада Здравка Кривокапића је маја 2021. године наложила нову истрагу о овом убиству.