Регион

01. 08. 2019.

Аутор: Елвира М. Јукић Извор: Mediacentar Online

Медији и правосуђе: Савезници или супарници?

Правосуђе новинарска истраживања види као сметњу а не као подршку у ономе што би требала бити заједничка мисија - откривање криминала и корупције.

Тужиоци се све рјеђе одлучују покренути истрагу на основу истраживачких прича о корупцијским аферама, давањима мита, трговини утицајем, крађама на тендерима, сукобима интереса и другим важним причама које новинари у Босни и Херцеговини објављују, кажу за Медиа.ба новинари, уредници и судије, а чини се БиХ никада није ни достигла европске стандарде и праксе покретања истрага након новинских текстова.

Док у прошлости постоје примјери новинских истраживања од којих су за нека суђења у току а у неким су већ доносене пресуде, новинари и уредници у БиХ примјећују забрињавајући тренд смањења ионако малог броја таквих тужилачких истрага или тек брзог доношења одлука о непровођењу истрага.

Напримјер, на неколико недавних истраживања онлине магазина Журнал о корупцији у школству, али и могућој корупцији у самом правосуђу, тужиоци су реаговали брзим одлукама о непровођењу истрага и своје незадовољство усмјерили према самим медијима и новинарима који су приче открили у покушају да их дискредитују, каже новинар Журнала Авдо Авдић.

“Ја не знам да је забиљежен у блиској прошлости неки случај да је Тужилаштво БиХ до краја окончало предмет заснован на медијским натписима”, каже он и додаје како је Тужилаштво БиХ оспорило новинарске методе кориштене у случају откривања куповине лажних диплома, као да новинари треба да обаве тужилачки посао.

“Ви се не морате служити истим методама, ви узмите само као основ доношење наредбе и провођењу истраге наше наводе, па онда ви провјерите да ли су тачни или не. А они неће чак ни да провјере наше налоге, то је проблем”, каже Авдић.

БиХ је у прошлости имала позитивне примјере сарадње тужилаца и новинара који су требали служити за даље побољшање односа који се данас све више погоршавају, сматрају саговорници Медиа.ба.

Истраге на основу налаза новинарских открића

Аладин Абдагић, уредник Центра за истраживачко новинарство у Сарајеву, новинске организације посвећене искључиво великим и дугорочним истраживањима криминала и корупције у којима се сваки навод провјерава и потврђује, каже да тек свака трећа или четврта прича коју објаве “има неког утицаја на рад правосудних институција”.

Један од таквих недавних примјера је прича о томе како је државна заступница Милица Марковић купила стан мимо законских процедура, новцем грађана, каже Абдагић, у ком случају је Врховни суд БиХ урадио ревизију пресуда на основу којих јој је стан припао и одузео јој право на њега.

“И то је било конкретно и директно посљедица нашег писања”, каже он, “Она ће још морати платити неке трошкове поступка, негдје око 11 хиљада, тако да је то један резултат који смо ми остварили са својом причом”, каже Абдагић и наводи друге сличне примјере попут извјештавања о Кемалу Чаушевићу, бившем директору Управе за индиректно опорезивање коме је Суд БиХ блокирао имовину, три дана након писања ЦИН-а.

“Неколико година се чекало за подизање оптужнице и тај је процес сад тренутно у току. Тако да могу рећи да се дешавају одређене реакције након истраживачких прича”.

Прије него су почели рад на причи о имовини Кемала Чаушевића у ЦИН-у кажу да су знали да се испитују одређене информације везано за њега и да се о томе писало у медијима али није било конкретније реакције правосуђа. Тек након што је прича објављена, тврди Абдагић, десили су се и конкретни потези у правосудним институцијама.

“Ми смо у причи то објаснили да се то дешавало дуго година, али тек након објаве једне истраживачке приче то је био инцијални моменат, да тако кажем, који је покренуо да се убрза тај поступак”.

Балканска истраживачка мрежа, БИРН у БиХ, медијска организација која се у посљедњих 15 година специјализирала на извјештавање и истраживање ратних злочина, истиче примјер гдје је њихово извјештавање допринијело томе да се покрене истрага након објаве приче заштићене свједокиње силовања у њиховој ТВ емисији, чија прича до тада није била позната.

“Након што је прича емитована, тужилац Иван Метешић из државног тужилаштва је погледао ту емисију, контактирао нас је и саслушао је ту свједокињу. Након тога је дошло до отварања истраге и до хапшења”, каже Денис Џидић, уредник БИРН-а БиХ и додаје да је процес у том случају недавно завршен првостепеном осуђујућом пресудом и да је у току жалбени поступак.

У прошлости је највише реакција правосудних органа на писања медија било у случајевима извјештаја о ратним злочинима, каже Авдо Авдић. Он се присјетио неких својих ранијих истраживања која су довела до истрага попут извјештаја у којима је у Бијељини открио чланове 10. диверзанстког одреда, Франца Коса и друге, који су учествовали у стријељањима у Зворнику.

“Ради се о особама које су биле оптужене за геноцид у Сребреници, који су данас осуђени након што сам ја, заједно са својим колегама, пронашао у Бијељини који су живјели под лажним именима”, каже Авдић и присјећа се прича колеге Омера Хасановића о злочинима у Бановићима и злочинима браће Корњача које су завршиле истрагама и казнама.

“Мање-више можемо говорити о тим неким правосудним епилозима онда када су у питању ратни злочинци. Међутим, када је у питању политичко-правосудна или та нека друга криминална групација, ту, чини ми се, напретка нема”.

Прича новинарке Журнала Азре Омеровић о куповини дипломе средње медицинске школе једна је од три приче тог онлине медија од почетка године која је изазвала једну од највећих реакција јавности посљедњих неколико година. Реакција Тужилаштва БиХ била је далеко од онога што су јавност и новинари очекивали и укључивала је тужилачко испитивање новинара Журнала о изворима и везама са политичарима.

Слично се десило и код прича о аферама “СОА” и “Поткивање”. Авдо Авдић који стоји иза све три приче за Медиа.ба каже како сматра да правосудне институције у БиХ, од рата до данас, обично процесуирају по службеној дужности само оне којих су се одрекле политичке партије и оне који су небитни у одређеним криминално-политичким групацијама о којима новинари извјештавају.

“Можете ви објављивати шта хоћете о високопозиционираним званичницима. Ту и ако буде формиран предмет, како је данас то у моди да се каже, обично се то формира из разлога да би било обустављено. Уствари да би се донијела наредба о непровођењу истраге”, каже Авдић.

Након што је Журнал објавио причу о састанку предсједника Високог судског и тужилачког вијећа БиХ Милана Тегелтије са једном од странака у поступку, он је јавно запријетио свима који буду писали о њему да је корумпиран, да ће их тужити за клевету.

Бивши предсједник ВСТВ-а, бивши новинар и данашњи дугогодишњи судија Суда БиХ Бранко Перић за Медиа.ба каже да види јасан утицај политике на правосуђе и да би то могао бити један од главних разлога непокретања истрага на основу новинских истраживања.

“Оно што ја могу да закључим и да видим јесте да новинари воде боље истраге од тужилаца и да су истраживачке новинарске приче боље од анализа које проводи ВСТВ, ако их уопште и проводи, о функционисању правосудног система”, критичан је Перић.

Праксе – по службеној дужности

Гласноговорник Тужилаштва БиХ Борис Грубешић којег су новинари и уредници често у прошлости критиковали због лоше сарадње и нетранспарентности, сматра да “нису ријетке ситуације да се у неком предмету тражи прибављање одређеног новинског чланка, одређене ТВ емисије у оквиру одређеног предмета”, и да су такви новинарски материјали корисни.

“Нису то ријетке ситуације, буде тога често у пракси и доста предмета, како ратних злочина тако и организираног криминала. Ако погледате доказни материјал наћи ћете неке новинске извјештаје из тог периода”, каже Грубешић.

Он објашњава да су многе истраживачке приче већ дијелом неких истрага или провјера али да препреку представља и различита методологија и да су тужилачке истраге сложеније, траже испуњавање законских прописа и често укључују испитивање десетине свједока и стотине доказа.

“Један предмет јако је обиман и то је јако сложен посао”, каже Грубешић и додаје како се на основу медијских извјештаја “ради и постоје предмети за већину тих спорних ситуација и догађаја само то агенције за провођење закона не експонирају тако јавно”.

Новинар Авдић каже како новинари нису дужни да поштују Закон о кривичном поступку да би дошли до доказа, како то раде тужиоци. Он објашњава да је свјестан да се у правосуђу видео снимак који је направљен за истраживање о куповини диплома сматра као “незаконито прикупљен”.

“Јесте тачно, ја сам га снимао на јавном мјесту, али ја немам други начин. Ја немам полицијске агенције, мени не треба судска наредба”, каже Авдић и додаје да тужиоци не требају користити новинарске доказе као своје доказе али да приче морају бити основ за истраге.

“Нико не спори да они не требају узети здраво за готово наше приче, али требају их узети као основ за своје истраживање. Ту је проблем. Они, оспоравајући наше методе, у суштини оспоравају наше приче”, каже Авдић.

Док новинари нису дужни да своја истраживања направе на доказном нивоу оптужница, тужиоци су дужни покретати истраге на основу писања медија. Перић каже да су новинарска истраживања добра основа за тужилачке праксе и да је њихов посао тако олакшан јер новинари често изнесу елементе основане сумње.

“Озбиљна истраживачка прича је разлог да тужилац одмах реагује. Да отвори истрагу и да направи план истраге. То су толико једноставне ствари, да сваки читалац из тих истраживачких прича које сам ја читао, може да закључи да се ради о озбиљном криминалу, и то организованом државном криминалу. Зашто то тужилац не чини на ефикасан начин? То је несхватљиво. Новинарске приче су озбиљне приче, то нису фикције, то нису претпоставке, колико сам ја пратио случајеве који су јавно објављени. Дакле, тужиоцу је ту олакшан посао”, каже Перић.

Медџида Кресо, бивша предсједница Суда БиХ, каже како медијско извјештавање некада може одмоћи тужиоцима јер кривци након извјештавања могу утицати на свједоке прије самог покретања истраге.

“Зато мислим да би новинари који се баве откривањем криминала прво требали сарађивати са полицијским агенцијама о резултатима до којих су дошли да би се докази које су прикупили могли подвести под законом прописане процедуре”, каже Кресо за Медиа.ба. Она сматра да би новинари требали имати едукације из кривичног процесног права “како би свој истраживачки рад усмјерили у правом смјеру”. И главна државна тужитељица, Гордана Тадић, је након посљедњих критика медија да тужиоци не реагују на њихова писања казала како би новинари требали своја сазнања прво подијелити са тужиоцима прије него са јавности.

Дугогодишњи новинар и уредник, бивши омбудсман за медије и правник, Мехмед Халиловић, је у чланку за Analiziraj.ba коментарисао како то није улога новинара и како такво “упуство новинарима виђамо само у недемократским друштвима”.