Регион
30. 05. 2019.
Медијске слободе не смеју бити угрожене
Судионици конференције о односу медија и правосуђа те границама слободе говора и регулирању говора мржње закључили су у понедјељак у Загребу како медијске слободе не смију бити угрожене, али и оне морају имати ограничења па њихова саставница не смије бити говор мржње.
Министар правосуђа Дражен Бошњаковић казао је да правосуђе и медији морају радити на будућим односима при чему се правосуђе треба навикнути на то да неовисност не значи да нитко не може коментирати ни писати о његовом раду, док медији приликом писања о судским поступцима требају погодити мјеру, посебице притом водећи рачуна о уставној пресумпцији невиности.
Врло често се странице медија пуне актуалним казненим поступцима, а пракса показује да се путем медија често стварала атмосфера јавног линча у односу на неке особе, онда би изостале пресуде које би то потврдиле, а кад се погледа предмет и доказни поступак видљиво је да није било елемената за доношење пресуде како се то сугерирало, казао је министар.
Говор мржње на друштвеним мрежама по његовим ријечима прекаљен је разним, врло ружним објавама, а законодавство је ту тек на почецима.
Додао је да Еуропска унија има протокол који регулира поступак уклањања таквих садржаја и подношења пријава, а Хрватска има нормативни оквир који је потребно осувременити. Најавио је да ће то учинити паралелно с ЕУ која поред постојећег протокола припрема уредбу.
У плану законодавних активности, у трећем тромјесечју, Министарство правосуђа има закон о спрјечавању говора мржње на друштвеним мрежама на чијем приједлогу, како је рекао Бошњаковић, још намјеравају порадити.
Мрчела: Коментари изазивају чуђење а најчешће жалост
Замјеник предсједника Врховног суда Марин Мрчела казао је да коментари читатеља на електроничким медијима понекад изазивају чуђење, а најчешће и жалост. Сматра да је већ затворено поглавље које почиње питањем смију ли се коментирати судске пресуде јер је сад више мање јасно да сви смију коментирати све само је питање како се то чини.
Ту се, каже, отвара питање говора мржње при чему се може расправљати и да ли наслов у новинама примјерице ‘монструм ухићен’ или ‘монструм није признао’ доприноси или не доприноси говору мржње.
Кад је ријеч о односу медија и правосуђа казао је да је кључна ријеч равнотежа. Устав штити част и углед, а ако Устав штити част и углед онда мора постојати заштита части и угледа и у свакодневном животу о чему би одлуке искључиво требао доносити суд.
Мречала је упозорио да не смије бити „суђења у новинама“ јер се тиме крши претпоставка неовисности. Сваки пут, објаснио је, кад се напише примјерице наслов ‘убојица ухићен’, а поступак још није правомоћно довршен крши начело пресумпције невиности.
Но, напомиње да и суци понекад показују превелику осјетљивост према критици иако постоје неке пресуде, углавном неправомоћне које су двојбене, али и оне правомоћне одлуке које нису увијек онакве какве би требале бити, што потврђују највиши судови.
Ипак, испод радара пролази на стотине добрих судских одлука па је питање зашто медији претежито објављуј негативне ствари и зашто се исправке не објављује на насловницама, устврдио је Мрчела.
Обуљен Корижнек: Танка линија између слободе изражавања и ограничења
Министрица културе Нина Обуљен Корижнек казала је да се медијско законодавство креће на танкој линији између слободе изражавања и ограничења која се уводе како би се заштитили они који би непримјереним кориштењем тих слобода могли бити угрожени. Казала је да је Министарство културе тренутно у процесу почетка ревизије хрватског медијског законодавства, а у високој фази припреме је нови закон о електроничким медијима чиме се желе ускладити с ревидираном Директивом о аудиовизуалним медијским услугама, а како би законодавни оквир прилагодили брзим технолошким промјенама у медијској индустрији.
У сурадњи с удругама разматрају такођер и потребу измјене Закона о медијима. Но, додала је, постоје различита размишљања треба ли и у којем смјеру мијењати тај закон.
Подсјетила је да је Закон о електроничким медијима увео неовисно регулаторно тијело – Вијеће за електроничке медије кроз које се многа кршења санкционирају па нема толике потребе за судским тужбама. С друге стране темељни закон – Закон о медијима нема своје регулаторно тијело и једини начин на који грађани могу посегнути за неком врстом заштите су судске тужбе. То је задњих мјесеци у Хрватској створило врло оштру дебату па и на један начин перцепцију слободе медија довело у питање, рекла је министрица.
Ипак, устврдила је да Влада не може прихватити чињеницу да би у Хрватској на било који начин биле угрожене медијске слободе. „Наравно да медији попут других сектора имају потешкоће и прилагодбе новим технолошким изазовима, али сматрамо да је наш регулаторни оквир постављен на адекватан начин који гарантира слободу и то је нешто што нитко не би смио довести у питање ни угрозити“, закључила је Обуљен Корижнек.
Конференцију су организирали Правосудна академија и Агенција за електроничке медије како би открили точке конфликта и евентуалне пријепорне ситуације, рекао је равнатељ Агенције Јосип Поповац.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.