Регион
28. 05. 2019.
Ксенофобијом на кадровску политику у Телевизији Сарајево
Буру негативних реакција и коментара изазвало је писање заступнице у Скупштини Кантона Сарајево о новим кадровским рјешењима у Телевизији Сарајево. Говор мржње, дискриминација, јавно линчовање људи без да се говори о њиховим способностима, већ се вријеђају на основу имена и на основу чињенице да су писали о LGBTI заједници, само су неки од коментара аналитичара на иступ заступнице, али и писања појединих медија на исту тему.
Само два мјесеца након што је администрација Facebooka на неко вријеме забранила приступ овој мрежи заступници Странке демократске акције (СДА) у Скупштини Кантона Сарајево Самри Ћосовић-Хајдаревић, а због ксенофобних и хушкачких напада на припаднике LGBTIQ мањине, освануо је нови статус.
Повод за ново оглашавање кантоналне заступнице су најављене кадровске промјене у Телевизији Кантона Сарајево (ТВСА), међу којима и именовање Кристине Љевак за нову директорицу овог јавног медија, те дугогодишњег новинара Властимира Мијовића који је именован за предсједника Надзорног одбора ТВСА. Тим поводом је заступница Ћосовић-Хајдаревић написала:
„Оде Мевлудин, дође Милорад. Оде Селим, дође Вера. Оде Хајрудин, дође Властимир. Оде Едина, дође Кристина“, написала је она на друштвеној мрежи.
Статус је након бројних реакција уклоњен са Фацебоока, но јавност је шокирана јавним вријеђањем и дискриминирањем појединаца. Осим бројних коментара медијских професионалца који су згрожени објавом заступнице, огласили су се и из Социјалдемократске партије (СДП) и Демократске фронте (ДФ) који су осудили говор мржње и затражили да реагује Етичка комисија и Скупштина Кантона Сарајево.
Професор Факултета политичких наука Дино Абазовић каже да забрињава то што је јавно говорење у случају политичких, или неких других неистомишљеника изашло из културе дијалога.
„Не у ономе пуком формалном смислу, него сама чињеница да се све друге стави изузев оне које би требале бити расправљане, а то је питање одговорности за функцију која се обавља узимају у разматрање. То показује нервозу на политичком спектру. То показује један заокрет према неким радикалним јавним испољавањима. И то не иде у прилог никоме, а нарочито не иде у прилог јавности којој се на тај начин шаљу потпуно погрешни сигнали. Да је дакле могуће износити било које мишљење у јавност и да онда то мишљење постане јавно мишљење што је пут за катастрофу када је јавни дикурс у питању“, објашњава Абазовић.
Кристина Љевак је, коментаришући објаву заступнице СДА, за сарајевско Ослобођење навела да јој је жао што постоје људи којима смета њено име.
„Жао ми је што у мраку коментара везаних за моје евентуално именовање на позицију в. д. директорице ТВСА занемарујемо чињеницу да коначно имамо Владу КС-а која је спремна на руководећу позицију у јавним предузећима именовати људе из струке, а не страначке припаднике и припаднице. Жао ми је што постоје људи којима смета моје име и презиме и још више ми је жао што постоје они којима смета мој ЛГБТИQ активизам“, рекла је Љевак.
Слично, но мање запажено урадио је портал став.ба објављивањем текста са насловом „Љиљани и шехитлуци „ОУТ“, дугине боје и хомосексуалци „ИН“. У тексту се као проблематично наводи писање Кристине Љевак о ЛГБТИ заједници, те изјаве Властимира Мијовића да се ТВСА треба више окренути животним причама, и да би требала бити мање овисна од општина и Управе Града Сарајева.
Бивши омбудсмен за медије Мехмед Халиловић за Радио Слободна Европа каже да је ријеч о тексту са острашћеним политичким вокабуларом.
„Тај текст по мени суштински не признаје људска пава и дијели грађане на грађане првог и другог реда и у сваком случају ову другу категорију дисквалифицира“, наводи он.
Политички острашћени вокабулар користи се, да подсјетимо, јер челне људе јавне ТВ Сарајево бира Кантонална Влада, а Странка Демократске Акције (СДА), након дуго времена није на власти у Кантону Сарајево, већ власт чини коалиција шест странака (СДП, ДФ, Наша странка, СББ, Народ и правда и НБЛ). Аналитичари вјерују да се СДА преко „медија над којима има контролу“, на овај начин обрачунава са својм политичким неистомишљеницима.
Директор Медија центра Сарајево Боро Контић коментаришући писање медија који се дискриминаторски односе према избору новог руководства ТВСА, каже како је права штета што редакција портала Став.ба није мало више амбициозна.
„Јер они су се углавном окренули на кантоналну Владу, али када би имали амбиције рецимо да критикују политику америчке Владе, чуди ме да им нису јако замјерили што послали амбасадора који је стигао у Сарајево са партнером, пар мјесеци прије Рамазана. И то је била тема у којој су могли да покажу свој раскошни таленат, за малтретирање људи рекао бих. Проблем са овим текстом је што ако га пуно коментаришеш заправо дајеш им на значају. Тешко је дати на значају људима који свијет посматрају из мишје рупе. Из мишје рупе све изгледа велико големо и застрашујуће“, каже Контић за Радио Слободна Европа.
Предсједник Удружења новинара БиХ Марко Дивковић наводи да начин и комуникација из овог текста подсјећају на ратну 1993. годину.
„Ово је најтрагичније могуће стање у нашим медијима, поготову уколико се неко свиђање или несвиђање потеза власти и кадровских рјешења своди на сексуалност кандидата. А посебно је трагично да се та сексуалност своди на ниво нечије идеологије с којом се наравно не морамо И не требамо увијек слагати. Мислим да се оваква врста медијских садржаја мора што прије законски санкционисати. Наравно што оштрије“, каже Дивковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.