Регион
03. 03. 2019.
Осам захтјева против цензуре
Хрватско новинарско друштво у суботу, 2. ожујка у 12.05. креће у просвјед за слободу новинарства "Отели сте медије, новинарство не дамо!". Влади ћемо покушати уручити осам ХНД-ових захтјева, које доносимо у наставку:
Излазимо на улицу притиснути големим бројем судских тужби против наших колега и медија, политичким притисцима и притисцима оглашивача, пријетњама новинарима, угрожавањем професионалних права и стандарда, непоштивањем медијских закона, изостанком озбиљне медијске политике.
Медијски простор у Хрватској премрежен је политичким и корпоративним интересима. Новинарима се брани да слободно раде, егзистенцијално их се уцјењује, тужи када пишу истину.
Свјесни своје улоге у заштити професионалних и радних права новинара те обавезе да штитимо слободно и неовисно новинарство, одлучили смо рећи – доста је!
И зато захтијевамо:
Прекините злоупотребу судских тужби као средство притиска на новинаре!
Против новинара и медија тренутачно се води најмање 1160 судских поступака за ђела против части и угледа, а износ тужбених захтјева прелази неколико милијуна куна. Притом су стварне бројке далеко веће. Само Хрватска радиотелевизија тужи 36 новинара и медија тражећи више од 2,2 милијуна куна. Казнени закон прописује да поједини новинари могу бити кажњени и цијелом годишњом плаћом, чак и за објаву точних и истинитих информација.
Стога захтијевамо од тужитеља – посебно од државних институција, јавне телевизије те политичких и финанцијских моћника – да престану злоупотребљавати тужбе као средство притиска на новинаре. Од Владе тражимо хитну измјену закона које ће такве злоупотребе онемогућити.
Они који тужбама желе ушуткати новинаре, свјесно помажу криминал и корупцију. Новинарство није и не смије бити третирано као злочин!
Законом заштитите новинаре који јавно упозоре на притиске којима су изложени!
Тражимо укидање протууставних интерних аката у медијским кућама којима се новинарима забрањује да без сугласности надређених јавно проговоре о притисцима и ограничавањима новинарске слободе које трпе у медијима за које раде. Такви интерни акти које једнострано доносе послодавци супротни су бити новинарског позива и 38. чланку Устава РХ којим се јамчи слобода говора.
Захтијевамо да се у Закон о медијима угради одредба према којој новинар има не само право, него и обавезу своје струковне удруге и јавност упозорити на притиске којима је изложен у медију у којем ради те да му се због тог упозорења не може дати отказ, раскинути сурадња, умањити плаћа или погоршати статус.
Осигурајте деполитизацију Вијећа за електроничке медије!
Унаточ томе што Агенција за електроничке медије мора бити неовисни регулатор, чланове Вијећа за електроничке медије предлаже Влада према својим неписаним правилима политичке подобности.
Медијска регулација захтијева професионалан и непристран ангажман који се руководи једино законом, а не Владиним политичким смјерницама.
Тражимо да се детаљно ревидира процедура избора чланова Вијећа за електроничке медије и да у тај процес буде укључена и заинтересирана јавност и Хрватско новинарско друштво, једина релевантна и репрезентативна струковна организација у Хрватској.
Разријешите водство јавне телевизије и хитно измијените Закон о ХРТ-у!
Због програмске и кадровске девастације Хрватске радиотелевизије, промовирања поражених идеологија, сумњивог трошења јавног новца и судског прогона новинара и медија, тражимо оставку водства ХРТ-а.
Захтијевамо да се одмах приступи измјени Закона о ХРТ-у који тај јавни медиј ставља у службу политичке већине умјесто у службу јавности. Власт мора одустати од те врсте политичког плијена. Управљање ХРТ-ом не смије бити привилегиј странака на власти, него свих грађана који финанцирају његов рад.
Захтијевамо да ХРТ буде неовисан о владајућој политици и да се његовим новинарима омогући да слободно раде свој посао.
Осигурајте проведбу Закона о медијима и проведбу статута медија!
Захтијевамо прекид дугогодишње праксе игнорирања и кршења оних одредби Закона о медијима које су намијењене заштити професионалног интегритета и аутономије новинара.
Једна од најчешће кршених одредби је она која обвезује медије на доношење медијских статута којима се јамчи аутономија уредништва и новинара од утјецаја послодавца.
Ни петнаест година након ступања на снагу Закона о медијима многи медији немају статуте. У случају опћеинформативних тисканих медија који су статуте донијели 1. српња 2013. као увјет за остварење најниже стопе ПДВ-а, не постоји регулаторно тијело којем би се редакцијска вијећа обратила у случајевима вишекратног и грубог кршења медијских статута.
Тражимо оснивање неовисног регулаторног тијела које би наџирало проведбу Закона о медијима и поштивање статута медија.
Онемогућите локалним шерифима узурпацију медија!
Тражимо промјену постојећег модела финанцирања локалних медија према којем локална власт изравно одабире медије којима ће додијелити јавни новац и одлучује о износима потпора. Такав модел финанцирања доводи локалне медије у однос овисности о носитељима локалне власти чији и би рад требали критички пропитивати.
Умјесто тога, тражимо да се осмисли модел јавних потпора локалним медијима који би их учинио неовисним о локалним властима чији рад прате и пропитују.
Пронађите и процесуирајте насилнике и нападаче на новинаре!
Од 2014. године наовамо ХНД је евидентирао чак 18 пријава физичког напада на новинарке и новинаре и 50 озбиљних пријетњи колегама због тога што су радили свој посао. Посебно забрињава да новинаре и новинарке неријетко вријеђају и омаловажавају управо политичари. Такво понашање пролази и без санкција и без јавне осуде.
Институције су дужне заштитити новинаре од напада и омогућити им несметан рад!
Захтијевамо да се пронађу, процесирају и казне нападачи и налогодавци пријетњи и напада на новинаре!
Уведите јавне потпоре за квалитетно новинарство!
У протеклих 10 година више од половице хрватских новинарки и новинара остало је без посла! Прије три године непрофитним је медијима укинута једина могућност институционалне потпоре; тада је посао или хонорарни ангажман изгубило двјестотињак новинара. Ти су медији данас на кољенима, а њихови новинари исцрпљени прекарним радом.
Будући да се квалитетно новинарство не може финанцирати само од тржишних прихода, захтијевамо од Владе да што прије покрене сустав изравних јавних потпора које ће потицати новинарски рад, а не профит. Трајне и довољне за информативне потребе грађана, оне не смију бити увјетоване политичким протууслугама, ни фаворизирати једне медије или новинаре на рачун других.
Ово су захтјеви тужене, нападане и на све могуће начине ушуткиване, али још увијек поносне и гласне новинарске заједнице. Сматрамо их уједно и захтјевима цијеле јавности. Јер је поштено новинарство потреба и право свих. Јер без новинарских слобода нема ни слободног друштва.
Ми новинарство сматрамо јавним добром које је потребно чувати и односити се према њему с посебном пажњом. А ви?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.