Регион

16. 01. 2019.

Извор: ХНД

Хрватска радио-тужитељица

ХРТ у овом тренутку води најмање 23 судска поступка против других медија, Хрватског новинарског друштва и његових челника. Највише је тужби против Индеxа, Стyрије и Национала, а према ријечима потпредсједника ХНД-а Дениса Ромца, тужене су готово све новине и портали који су у задње двије године критички писали о ХРТ-у.

Хрватска радиотелевизија у овом тренутку води најмање 23 судска поступка против медија, укључујући и два против струковног Хрватског новинарског друштва и његових челних људи. Ради се углавном о тужбама због повреде угледа и части чији се број повећао задњих мјесеци јер је тужено неколико медија за које је - након што је на ХРТ-у добио изванредни отказ - говорио предсједник ХНД-а Хрвоје Зовко. Точан број ХРТ-ових тужби против других медија не знамо, с обзиром да до закључења текста нисмо добили одговор с ХРТ-а о томе. Но према нашем истраживању, ХРТ-а је највише тужби, по пет, поднио против портала Индеx.хр и новинске куће Стyрија, четири тужбе добио је тједник Национал, по двије Слободна Далмација и ХНД, најмање двије Јутарњи лист, а по једну Нови лист, Тпортал и Новости.

Против Индеxа су подигнуте четири тужбе због повреде части и угледа те једна због објаве исправка, казала је Новостима Индеxова одвјетница Вања Јурић. Свеукупно, ХРТ од Индеxа тражи 160.000 куна, при чему су четири тужбе против накладника, а једна против главне уреднице Андреје Худике. Четири предмета су у првоступањском поступку, док је један тужбени захтјев у травњу 2018. одбијен првоступањском пресудом.

- Како је Inde xразоткрио и низ афера унутар самог ХРТ-а, посебно бивше и актуалне управе, тако смо постали и омиљена мета одвјетничких тимова јавне телевизије. ‘Бомбардирани’ смо бизарним ‘захтјевима за исправак информацијама’, хрпама опомена пред тужбу те напосљетку самим тужбама – каже Индеxов новинар Илко Ћимић и истиче да су сличну праксу имале и претходне управе, али да је у мандату садашњег равнатеља ХРТ-а Казимира Бачића судски прогон медија и новинара интензивиран.

ХРТ је против тједника Национал подигао четири тужбе. Једна је из времена кад је на ХРТ-у дужност в. д. равнатеља обнашао Синиша Ковачић и за њу се ускоро очекује пресуда. Остале три, против части и угледа, долазе из Бачићевог мандата. У двије од издавача траже по 25 тисућа куна, а у трећој објаву исправка неточних навода и подмирење судских трошкова, како нам је потврдила замјеница главног уредника Орхидеа Гаура Ходак, напомињући како очекују и нове тужбе од јавног сервиса.

- На сваки текст ХРТ је поднио захтјев за исправак у којем су бранили своје старе тезе, иако смо им у сваком од њих дали прилику да изнесу своје ставове, након чега би услиједиле тужбе. Такав однос апсолутно сматрам притиском на медије и покушајем увођења цензуре кад се говори о ХРТ-у – наводи Гаура Ходак, додајући да такво понашање водства ХРТ-а подржава и државни врх. Каже да управо због таквог стања све више запосленика одлази с ХРТ-а, што такођер потврђује да ситуација на Присављу није ‘дивна и красна каквом се жели приказати’.

Најмање пет тужби ХРТ-а имају издања Стyрије, од којих се три односе на текстове из дневног листа 24 сата, међу којима је и један о политичким смјенама на ХРТ-у. Главни уредник 24 сата Горан Гаврановић каже да је у претходној години број тужби против те медијске куће остао на разини просјека из прошлих година, али и да оне не утјечу на уређивачку политику.

- Једино што можемо направити је да, без обзира на тужбе, наставимо и даље објављивати текстове за које сматрамо да су у интересу јавности. Од тога не одустајемо – кратко каже Гаврановић.

Слободна Далмација, поручио је главни уредник Јадран Капор, има двије тужбе с ХРТ-а од којих се једна односи на необјављивање њиховог реагирања на објављени текст.

- ХРТ је превидио да је то реагирање објављено, а припремно рочиште је 1. вељаче. Утужени износ је 10.000 куна – каже нам Капор, који због годишњих одмора и боловања у правној служби није говорио о другом случају, али како неслужбено дознају Новости, ХРТ је тужио Слободну Далмацију и због критички интонираног текста о укидању сада већ легендарне емисије ‘Хрватска уживо’ коју је замијенила знатно ‘лакша’ емисија мозаичног типа.

Главни уредник Јутарњег листа Горан Огурлић је на годишњем одмору па нам је е-маилом одговорио да Јутарњи има неколико тужби које је ХРТ поднио против њих. Због кратких рокова од правне службе Ханза медије нисмо добили одговор о којем се броју точно ради. Колико је познато, једна тужба односи се на текст о именовањима на ХРТ-у.

Тпортал, каже главна уредница Данијела Јозић, тренутно има 15 тужби, али одмах наглашава да их је 13 подигнуто против издавача, а двије су приватне против новинара за које се поступци воде пред Опћинским казненим судом, што сматра посебно озбиљним притиском на новинаре.

- ХРТ је против Тпортала поднио једну тужбу и то због текста о кројењу јесенске схеме. У тужби тврде и да нисмо објавили деманти, који смо, баш као и сваки други, објавили. За накнаду штете траже 40.000 куна – казала је Данијела Јозић.

Из Новог листа нисмо добили одговор на питање, али према ономе што неслужбено дознајемо, ХРТ је подигнуо барем једну тужбу и то због текста о промјени имена дописништва у Ријеци.

С највећим проблемом суочава се ХНД. У двије тужбе ХРТ од самог ХНД-а, његовог предсједника Хрвоја Зовка и предсједнице Огранка ХНД-а на ХРТ-у Сање Миклеушевић Павић укупно тражи пола милијуна куна као надокнаду штете због саопћења Огранка из рујна прошле године у којем су, како држе на ХРТ-у, јавној медијској кући ‘грубо повријеђени углед, част и име’. Огранак се у саопћењу оградио од афера које су потресале ХРТ, попут оне везане за препродају карата за Свјетско ногометно првенство 2018., али и садржаја, начина избора и износа плаћеног за пројект ‘Је ли могло другачије’. ХРТод ХНД-а тражи 200.000 куна, од своје запосленице Сање Миклеушевић Павић 50.000 куна, а од Зовка, који је након изванредног отказа враћен на посао па одмах суспендиран, још 250.000 куна. Ови невјеројатно високи одштетни износи могли би у случају доношења пресуда у корист ХРТ-а довести до гашења ХНД-а, а што ће направити Зовку, који сада прима пола плаће, не треба ни говорити. Да би се платио такав износ, увећан за судске трошкове и камате, потребне су године, чак и више и од десетљећа, али водство ХРТ-а та могућност очито не брине, без обзира што се ради о њиховим запосленицима. Примјер да јавни сервис тужи струковно друштво, колико је познато, у Еуропи не постоји, али су се зато у ХНД-у потрудили да Еуропа дозна за ову аутохтону хрватску праксу, па су о тужби обавијештене све релевантне институције, а о њој ће се говорити и у Еуропском парламенту, преко либералних заступника из групације АЛДЕ.

ХРТ је поводом дизања тужби против ХНД-а послао саопћење у којем каже да су дужни ‘подузети правне радње како би заштитили част и углед ХРТ-а и вриједних новинара који на ХРТ-у раде, а због неистинитих навода да се на ХРТ-у ускраћује слобода мишљења и изражавања мисли новинара (цензура), што по хрватским позитивним прописима представља казнено дјело’. Морали су, кажу, ‘подићи тужбе ради накнаде штете због повреде части и угледа ХРТ-а, те приватну тужбу због казненог дјела клевете - зато што су неистинито тврдили да код ХРТ-а постоји цензура, премда су знали да иста не постоји’.

- Очито је да већ годинама имамо проблем са законом који регулира увреде, клевете и јавно срамоћење, само што је сада тај проблем, захваљујући звучним примјерима, ескалирао – каже потпредсједник ХНД-а Денис Ромац.

- Тај закон угрожава слободу говора и медија, а тиме и демокрацију, јер судска пракса потврђује да он не служи заштити од увреда, клевета и срамоћења, него се често користи и као инструмент за сузбијање критике и застрашивање новинара. Поступање тренутачног водства ХРТ-а и бјесомучно парничење само потврђује такав закључак. Подсјећам како је Програмско вијеће ХРТ-а, о чему су извијестили готово сви медији, недавно одбило програм ХРТ-а за 2019. годину, затраживши од водства јавне радиотелевизије и поновно слање исправног и допуњеног извјешћа о остварењу циљева и обвеза уговора ХРТ-а с Владом за прво полугодиште прошле године. Но то очито не брине актуално пословодство ХРТ-а, које угрозу ХРТ-ове части, угледа и имена не види у својој неспособности да састави програм и исправно извјешће, већ га види у критикама Огранка ХНД-а на ХРТ-у, који указује на проблеме на јавном сервису – каже Ромац.

Према његовим ријечима, готово све новине и портали који су у задње двије године критички писали о ХРТ-у су тужени. Такођер истиче да би се ХРТ од критика боље бранио бољим програмом и транспарентнијим пословањем, него тужбама, при чему се злоупотребљава раширено неразумијевање слободе медија и слободе говора код првоступањских судаца, који очито недовољно познају или намјерно игнорирају праксу Еуропског суда за људска права.

- Тужбама и пријетњом енормним одштетним захтјевима покушава се спријечити критички говор новинара и осталих запосленика јавног сервиса о програму, организацији рада и кадровској политици, али и на најгрубљи начин онемогућити рад и дјеловање Огранка ХНД-а на ХРТ-у. ХНД стога већ годинама упозорава да казнена дјела против части и угледа треба декриминализирати, суце едуцирати о важности слободе говора тако да слободу изражавања не подређују заштити угледа и части, а новинаре едуцирати да професионално и одговорно обављају свој посао – закључује Ромац.

Илко Ћимић додаје да је крајњи резултат политике све већег подизања судских тужби, у чему уз ХРТ предњаче сами суци, богати заступници, локални политички моћници и људи које је збринула владајућа каста, застрашивање и онемогућавање сваког истраживачког новинарског рада и гушење медијских слобода. При томе, каже даље, тужитељи имају најбољег савезника у самом правосуђу, јер судске пресуде против медија и новинара имају неуобичајено високе новчане одштете, док су образложења таквих пресуда често бизарна и нелогична.

- ХРТ се умјесто обављања функције јавне радиотелевизије прометнуо у један од алата таквих политика које имају за циљ наметање некритичког и за владајуће обрамбеног става у медијима, што свакодневно виђамо у средишњем Дневнику. ХРТ-ове тужбе застрашују новинаре како би такво извјештавање постало стандард – сматра Ћимић.

Министарство културе у одговору Новостима о ХРТ-овим тужбама позива се на тродиобу власти и праксу да се не коментирају судских спорови који су у току. Министарство истиче да је ХРТ ‘неовисна о било каквом политичком утјецају’, да је према посљедњим подацима ‘пословање ХРТ-а уредно и регистрирају се позитивни трендови’, да ‘Министарство у оквиру своје надлежности прати извршавање уговорних обвеза’ те да је министрица културе Нина Обуљен Коржинек ‘примила на разговор представнике ХНД-а и с њима размотрила цијели низ питања везано уз планове Министарства културе за 2019. годину’, па и ‘стање на ХРТ-у’. Кад већ Министарство културе не брине што му се догађа у ресору или чак одобрава судски прогон других медија, струковног друштва и ХРТ-ових властитих новинара, одговор смо покушали добити и у Сабору чији би Одбор за медије требао расправљати о овом питању. Међутим, кад ће бити сазвана његова сједница, тренутно очито не зна нитко, с обзиром да одговор на то питање нисмо добили. Представник Клуба независних заступника и члан Одбора Бојан Главашевић каже да ће првом приликом разговарати с колегама и инзистирати да се размотри ово питање.

- Сматрам да је опћенито пракса тужби неутемељена. Читао сам написе о којима је ријеч и због којих је ХРТ подигао тужбе и нисам у њима видио баш ништа утуживо. Пракса да јавна телевизија тужи своје колегице и колеге, као и медије који нису објавили ништа неутемељено о поступцима те јавне куће, изазива оправдан страх да би некакав правосудни епилог могао бити штетан за слободу медија у Хрватској, с обзиром на пресуде које гледамо у задње вријеме. Испада да је Хрватска на добром путу да постане земља у којој човјек не може ништа рећи, него само трпјети неправду – рекао је Главашевић.

И да, баш док смо прикупљали податке о ХРТ-овим тужбама за овај текст, стигла је овог уторка и ХРТ-ова тужба против СНВ-а као издавача Новости. Због једног мањег текста о отказу Хрвоју Зовку, траже чак 200.000 куна.