Регион
04. 10. 2018.
Медији кључни критеријум за ЕУ
Независност јавног сервиса и слобода медија су један од кључних политичких критеријума за придруживање ЕУ и императив за земље које желе да се придруже Унији, изјавио је амбасадор Европске уније у Црној Гори Аиво Орав.
Отварајући други дан Округлог стола посвећеног финансирању и моделима управљања и регулације рада РТЦГ, Орав је подсетио да се слобода изражавања налази међу „прелазним мерилима“ за поглавље 23 о правосуђу и темељним правима, која је неопходно задовољити како би се прешло у наредну фазу преговора.
Посебно место у тој области, како је додао, припада јавном медијском сервису.
Јавни медијски сервиси имају много већу одговорност него приватни медији. Они су ту не само да информишу грађане, већи да их образују и омогуће им приступ садржајима од јавног интереса. Морали би да буду покретачка снага процеса демократизације друштава и зато треба подржати њихову пуну независност, рекао је Орав.
Судећи према оценама стручњака Европске радиодифузне уније (ЕБУ) Ратке Бечеве и Бориса Берганта, питање независности јавног сервиса у Црној Гори, као и у региону западног Балкана, представља највећи изазов који прати неразумевање улоге и функције јавног сервиса, јасна подела надзорних и управљачких структура и даља професионализација.
Представљајући Извештај о изазовима са којима се суочавају надзорни органи јавних сервиса у земљама западног Балкана, Бечева, која је директорка Центра за односе са чланицама у централној и источној Европи, подсетила је да су кључне одреднице јавног сервиса да он постоји због јавности, да га јавност финансира и контролише.
„За разлику од државне телевизије, јавни сервис финансирајуи контролишу грађани и он је у најбољој позицији да омогући дебату како би грађани стекли праву слику о дешавањима у друштву. То је мисија коју треба да има и овај јавни сервис”, рекла је Бечева.
Према њеним речима, сви јавни сервиси у региону имају изазов како јасно да раздвоје надзорну и управљачку функцију.
“Савет не може да се меша у рад менаџмента, а менаџмент мора благовремено да извештава Савет", истакла је Бечева. Ова дилема показала се актуелном нарочито у светлу нових законских решења којима се уређује рад РТЦГ.
Предложене измене Закона, како их је предствио директор за медије у Министарству културе Црне Горе Жељко Рутовић, уводе и нову управљачку инстанцу - Управни одбор који би се бавио финансијама и целокупним пословањем.
Према новом законском решењу, РТЦГ ће финансијски извештај подносити Скупштини, чланове Савета ће предлагати Агенција за електронске медије, а бирати Скупштина. Планирано је и увођење институције омбудсмана, забрањује се спонзорство информативног програма, као и плаћање новинара из екстерних извора.
Новим решењима, рекао је Рутовић, били би пооштрени иуслови за избор чланова Савета. Они би убудуће морали имати најмање пет година релевантног искуства и не би смели бити чланови политичке партије најмање две године пре именовања.
Осим јаке биографије и обавезног интервјуа у Скупштини, релевантан критеријум за избор представника НВО сектора био би, осим броја организација које га подржавају, и њихова релевантност.
Предложене измене тренутно се налазе на „експертском читању“ и о њима ће се тек изјаснити релевантне међународне институције, али критике већ постоје у домаћој јавности, преноси портал Аналитика.
Како се могло чути на Округлом столу, актуелни менаџмент, али и Савет РТЦГ, сматрају да би увођење Управног одбора додатно закомпликовало ситуацију стварајући двовлашће идезавуишући функације генералног директора и Савета.
Председник Савета РТЦГ Иван Јоветић рекао је да би Управниодбор коштао РТЦГ додатних 130.000 евра годишње, што је, према његовој оцени, боље употребити за обуку запослених или унапређивање правне службе те организације. Бивши члан Савета РТЦГ и директор Медиа центра Горан Ђуровић део нових решења види као корак уназад у односу напостојећа, код којих је главни недостатак био лоша примена у пракси.
Округли сто „Јавни медијски сервис у Црној Гори –финансирање, управљање и регулација“ организован је у оквиру ЕУ пројекта подршке јавним медијским сервсима западног Балкана.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.