Регион
30. 08. 2018.
Вукелић: Да ли слиједе убиства новинара?
Синиша Вукелић, уредник портала capital.ba и предсједник Клуба новинара из Бања Луке, за 'Зашто?' објашњава због чега су у БиХ и региону све чешћи физички и други напади на новинаре, као што је премлаћивање Владимира Ковачевића из бијељинске телевзије БН.
Мислим да је ово све овдје посљедица створене атмосфере линча и атмосфере ниподаштавања највиших функционера у цијелом региону гдје се они с ниподаштавајем односе према новинарима и према медијима који преносе без критике оно што они говоре и што раде.
Чим неко покуша да преиспитује тачност њихових изјава, испуњеност обећања или оно што су урадили, колико су квалитетно то урадили, они то сматрају као побуну робова.
Сматрају то као напад на себе, а себе увијек поистовјећују са државом у којој су на највишим функцијама.
Они се не либе да шаљу поруке да су новинари непожељни, да су новинари ти који руше државу, да су страни плаћеници или домаћи издајници, и на тај начин отварају пут и свим другима на нижим нивоима власти или својим сљедбеницима да узму закон у своје руке и покушају тако да се додворе свом шефу.
Ексцес, не правило
Ово је заиста узело превише маха, само у БиХ од почетка године ово је заправо 41 напад на новинаре.
То значи сваке седмице неко у БиХ буде нападнут само зато што обавља свој посао.
Врло је забрињавајуће и врло је тешко објаснити некада и својој породици и својим колегама зашто настављате да се бавите оваквим послом у оваквом амбијенту.
Али мислим да управо због тога што је овакав амбијент ми сви треба да се солидаришемо и удружимо и да створимо ситуацију у којој ће напад на новинаре бити ексцес а не правило и у којој ће починиоци бити на вријеме санкционисани, приведени и што строжије кажњени.
Аплауз за напад
Остали политичари барем то умотају у целофан и барем декларативно подржавају рад медија, док се предсједник Републике Српске Милорад Додик не либи да отворено изрекне најтеже оптужбе, од ‘дабогда ти отказало срце’, разних увредљивих ријечи на рачун медија у којима раде поједини новинари, преко вишегодишње забране за неколико новинара који извјештавају из Палате Републике Српске гдје он има свој кабинет па до отворених пријетњи, добацивања и увреда.
Један од напада био је када је пред великим скупом СНСД-а напао новинарку БН телевизије, и умјесто згражања, он је добио велики дугачки аплауз од свих присталица своје странке.
Очигледно, они сматрају да је смијешно када њихов предсједник као лидер странке и предсједник Републике Српске извријеђа и нападне новинара и да то посматрају са одобравањем.
Ударити новинара
Зато вјероватно и не треба чудити што је прије неколико година анкета коју смо радили заједно са удружењем БХ Новинари и организацијом Фридрих Еберет Стифтунг показала да сваки четврти грађанин РС сматра да је прихватљиво понекада истући новинара.
Прошле године тај број се мало смањио, примиро, али вјерујем да би поново анкете показале, да је чак и и много већи број грађана који сматрају да је оправдано ударити новинара јер то исто сматрају ваши функционери — ваш предсједник, ваш премијер и министар –и не либе се чак чак да то јавно кажу.
Мислим да би стање медија у цијелом региону југоисточне Европе требало бити посебна тема за Брисел, и Брисел може ту много више да уради.
Гледање кроз прсте
Брисел мора да бескомпромисно постави услове пред властодршце у овим државама, да каже да неће бити компромиса кад је у питању слобода медија.
До сада се стиче утисак да су они њима често гладали кроз прсте због неких других политичких уступака, а домаћи политичари су то обилато користили.
Једино на тај начин се може очекивати да се нешто промијени.
Лоше информације
Овдје је пређена граница бруталним премлаћивањем маскираних особа са жељезним шипкама колеге Владимира Ковачевића и оно што сљедеће можемо да очекујемо је да неко буде убијен.
Заиста је ситуација забрињавајућа.
И овако су новинари потплаћени, раде прековремено у нељудским условима, суочени са економским и политички притисцима и још поред тога сада долази и овако брутално физичко насиље.
Велики број искусних новинара одлази из ове професије, прелази у портпароле у ПР-овце, одлазе да раде за људе које су јучер критиковали и на тај начин се осиромашује медијска сцена, читаоци и гледаоци добијају лоше информације, политичари не добијају водитеље који ће да им поставе право питаје и читаво друштво је оштећено на овај начин.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.