Регион

10. 05. 2018.

Извор: ХНД

Предсједник Хрватског новинарског друштва Саша Лековић поднио оставку

Предсједник Хрватског новинарског друштва Саша Лековић поднио је Средишњем одбору ХНД-а оставку на мјесто предсједника. Писмо оставке Саше Лековића преносимо у цјелости.

Поштоване колегице и колеге,

Оно што сам имао рећи о цијелом случају рекао сам у преписци са члановима ИО-а и на састанку који смо одржали с тим у вези и нисам нити на који начин о томе јавно расправљао  (нити службено нити на друштвеним мрежама). Да приопћење није требало бити објављено јер је штетно за ХНД аргументирано сам упозоравао иницијаторицу идеје о приопћењу колегицу Данку Дерифај као и оне у ИО-у који су ту идеју подржали.

Неки од њих су у најбољој намјери настојали „испеглати“ коначну верзију приопћења надајући се да ће се тако постићи компромис, али не разумијевајући да је тај компромис немогућ те да је приопћење погрешка. Жирији морају имати прописану аутономију и она се не смије нарушавати због тога што нам се нека одлука не свиђа колико год нам таква ситуација изазивала особну неугоду.

Такођер ако се таква одлука догоди крајње је лицемјерно одрећи се властитог жирија како би се пред онима до чијег ти је мишљења стало приказао у свјетлу у којем се и ти и они желиш виђети.

Људи који то не желе схватити уједно не разумију да су, гле апсурда, они сами заправо опортунисти и кукавице колико год за такав гријех оптуживали оне који их упозоравају да гријеше.

Мислимо ли да је нека награда доспјела у погрешне руке расправимо о томе унутар ХНД-а, промијенимо за убудуће процедуру и правила уколико тиме можемо избјећи или бар умањити опасност да се опет догоди нека проблематична одлука. Али немојмо попуштати под притиском и направити дугорочно катастрофално лош потез по ХНД јер нас дио људи који су нам блиски јавно на то покушава натјерати – сватко из својих разлога, а под кринком бескомпромисних бораца за највише етичке и професионалне стандарде. Међу њима чак и неки који немају професионалне части нити за „под нокат“, али нажалост и оних који не разумију оно за што се декларативно залажу.

Нисам на погрешну одлуку упозоравао само ја већ и изјавама у комуникацији унутар ИО-а и гласањем тај став је заступало још четверо чланова ИО-а као и главни тајник Владимир Лулић те предсједавајућа Средишњег одбора Сања Миклеушевић Павић. Њих двоје немају право гласа, али суђелују у раду ИО-а сукладно Статуту. Дакле, узмемо ли у обзир изнесене ставове 6 особа је мислило да приопћење тог садржаја треба бити издано, а 7 је мислило да не треба. Како двоје из друге групе немају право гласа на крају је издано приопћења за које је било мање од половине укупног броја чланова Извршног одбора, али више од половине оних који имају право гласа. Проблем није само у томе што главни тајник и предсједавајућа Средишњег одбора немају право гласа већ је још већи проблем у томе што их дио ИО-а уопће не доживљава и према њиховим ставовима се односи као да су дио намјештаја у просторији у којој састанчи ИО.

Јавно сам реагирао тек када је објављено приопћење за које је нас 7 у водству (5 с правом гласа) ХНД-а тражило да не буде објављено. Дакле, покушај двоје потпредсједника ХНД-а да читаву ствар представе као егоистички хир крутог деспота Саше Лековића неспособног за сурадњу већ на овој малој математичко-логичкој вјежби показује се као прозирна манипулација.

Такођер никада и нигђе нисам устврдио (па тако нити у реакцији на приопћење) да приопћење које су потписали потпредсједници Извршног одбора ХНД-а није донесено у складу са досадашњом процедуром и Статутом. Напротив у реакцији на то приопћење изричито сам нагласио да је то приопћење усвојено и објављено у складу са процедуром.

Дакле колега Ромац и колегица Лукић у великом дијелу свог обраћања Средишњем одбору покушавају „демантирати“ нешто што уопће нисам рекао нити написао. То је некоректан покушај манипулације.

Оно што јесам написао у реакцији јест како је одлука да то приопћење и у таквом облику буде објављено исказивање неповјерења мени као предсједнику ХНД-а. И то је апсолутно точно колико год се колега Ромац и колегица Лукић упирали доказати супротно. Подсјећам да је тим приопћењем оповргнута моја претходна изјава медијима како би било неетично и непрофесионално да водство ХНД-а јавно коментира одлуке жирија за награде којега је само изабрало.

Сватко има право мислити да је та моја изјава погрешна па је о њој могао и расправљати ИО, али нитко није имао нити једну примједбу на ту изјаву иако сам је послао цијелом ИО уз напомену да су те двије реченице послане мејлом једина моја јавна реакција на питања у вези спорне награде.

Ако као предсједник ХНД-а учиним нешто за што сматраш да ме треба упозорити, опоменути, смијенити…тада предложи такву реакцију. Но ако немаш примједбу на то што сам рекао, а када почне јавна хистерија у неким медијима и дијелу коментара на друштвеним мрежама ођедном тврдиш како ИО мора издати приопћење јер „то колеге од нас то траже и не смијемо шутјети“ – тад имамо проблем.

На ту логичку погрешку коју су превиђели они који су форсирали приопћење упозоравали смо сви ми који смо били против. Наиме, што год ти мислио о ономе што је било тко изјавио у улози предсједника ХНД-а (који сукладно Статуту између осталога у јавности представља ХНД) тврдити да ХНД није реагирао иако је предсједник о конкретној теми дао изјаву медијима – ноторна је лаж.

А објављивање приопћења форсирано је управо на начин да је тврдња како морамо реагирати, а не шутјети била главни „аргумент“ . Уз то гђе то пише да ИО мора издати приопћење због тога што то од њега било тко тражи (а то наводно морање био додатни „аргумент“ потпомогнут и тврдњом како је „случај подијелио јавност“ што је точно колико и да сам ја Папа)?

Преувеличавати, манипулирати, скакати у бунар због тога што те на то тјера нетко „твој“, а не „њихов“ пријетворно је, али и глупо. Само што то схватиш кад си већ пао у бунар, а онај тко те наговорио да скочиш остао је вани и већ је и заборавио да си икада постојао.

У животу се руководим тиме да нити од једног појединца као и нити од једне заједнице чији сам дио не могу очекивати да буду бољи него што сам ја сам. Због тога сам према себи ригидан како бих према другима могао бити строг. И не пада ми на памет скакати у бунар да бих било коме доказивао да сам „наш“  па  приказивати то глупо и понижавајуће самоубојство борбом за углед професије.

Толико о чињеницама везанима за цијели овај циркус који никоме није био потребан, а врло вјеројатно ће његове посљедице катастрофално уназадити, ако не и уништити ХНД.

А сада мало о контексту… С обзиром на то да нити предсједник нити чланови ИО-а ХНД-а нису запослени у ХНД-у већ ту дужност обављају уз свој редовни посао јасно је да не могу ефикасно функционирати уколико се ХНД заиста кани озбиљно бавити оним што му налаже његов Статут. Уз то статутарна права и обвезе разних тијела у ХНД-у су великим дијелом одређена нелогично и контрапродуктивно.

Како ја нисам запослен у редакцији и практично сам све своје вријеме посветио ХНД-у можда је ђелимице логично и то што су готово све иницијативе и оперативне изведбе којима би се слиједом логике требао бавити ИО у протекле три године искључиво резултат ангажмана главног тајника и мене.

Али није нити мало логично да потпредсједници у те три године нису направи готово ништа осим што су гласали о приједлозима приопћења. Није логично нити да се никада нису нити појавили у уреду ХНД-а мимо састанака тијела чији су чланови. С обзиром на тешку финанцијску ситуацију која је у ХНД-у резултат вишегодишњег погоршавања стања и на све остале проблеме које је несташица новца узроковала у студеном прошле године направио сам опсежну анализу стања и предложио начине рјешавања проблема.

Уз расправу о том документу на сједницама надлежних тијела хтио сам о проблемима и могућим рјешењима разговарати са потпредсједницима. Стога сам им послао дугачко експланаторно писмо упозоравајући на све опасности ситуације у којој се ХНД налази. То је било прије точно пола године. До данас нисам добио чак нити потврду да су потпредсједници то писмо примили. За такво понаша је постоје само много грубље ријечи од нелогично, али их ја не желим употребљавати.

На крају, али никако најмање битно, оставке… Сваком нормалном је јасно да након свега Извршни одбор ХНД-а више не може радити у досадашњем саставу уколико нам није намјера уништити ХНД. Нажалост колегица Зекић Еберхард већ је дала оставку. Потпредсједници су се изјаснили да не желе дати оставке јер сматрају да за такав потез немају разлога. За разлико од њих ја мислим да постоји итекакав разлога да они то учине, а како они то не желе остаје ми једино да оставку дам ја па то и чиним.

Статут ХНД-а одређује да у том случају до изванредне изборне скупштине предсједничку дужност преузима први потпредсједник што је у овом случају колега Денис Ромац. Молим главног тајника да Одбору за Статут достави све потребне информације како би нас све Одбор за Статут извијестио о појединостима процедуре укључујући и примопредају дужности.

Након примопредаје оставка ће постати ефективна.

Наиме не желим колеги Ромцу предати дужност онако како ју је мени предао мој претходник – полусатним ћаскањем у кафићу и уваљивањем „кукавичјег јајета“. Ем је тражио да иницирам протузаконит и неморалан отказ главном тајнику (иако је то могао и сам ако му је то било толико важно) ем ми је прешутио (као и главном тајнику) да је са запосленицима потписао клаузулу о отпремнинама у тренутку одласка у старосну мировину која је противна постојећем правилник у и ХНД ће коштати више од 200 тисућа куна, а уколико запосленици (који ће до краја године отићи у мировину) туже јер ХНД тај новац нема) коштат ће и много више.

Један много ранији претходник пак потписао је уговор због којега би свакога дана слиједом правомоћне пресуде ХНД могао бити овршен за готово 300 тисућа еура. Ја нисам направио ништа слично. Радио сам неке друге ствари потпомогнут главним тајником и малим бројем оних који су се и стварно, а не само декларативно жељели бољи ХНД. Ониме што сам радио поносим се.

Захваљујем им се, а захваљујем се и онима који су наш труд отворено опструирали као и онима који су га опструирали не радећи ништа иако су требали бити свјесни што се догађа. Они су ми помогли јер су разбили моју илузију да је могуће направити бољи ХНД.

Не жалим за трудом и временом уложеним у покушај да се илузија оствари, али жалим за ХНД-ом какав би требао бити. Жалим и испричавам се колеги Лулићу које га се шиканира годинама и којега ћу сада и ја оставити на цједилу иако сам се до посљедњег тренутка трудио не учинити то.

Али очито се ипак све своди на „наше“ и „њихове“. Из свега што се ових дана догађа бјелодано је јасно да је спорна награда била само окидач. А када је експлодирало виђело се да су понекад и они који се доживљавају као највише „наши“ заправо помогли „њиховима“ да без да су макнули прстом остваре оно што се упиру свим силама учинити већ три године.

Особно се могу носити са тим лудилом јер није моје, али не могу у том лудилу и даље бити предсједник ХНД-а.

 

Good Night, and Good Luck.

 

Саша Лековић