Регион
09. 03. 2018.
Без слободе изражавања и слободе медија нема ни демократске државе
Бројни су изазови са којима су суочени медији у БиХ: пријетње и напади, недостатак регулације транспарентности власништва, оглашавања и финансирања медија те борба против говора мржње, констатовано је на тематској сједници „Слобода изражавања и слобода медија“ која је данас одржана у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине.
Судионици сједнице су нагласили потребу неовисности регулатора те важност институционалне и професионалне борбе против говора мржње у традиционалним и онлине медијима. Закључено је да су резултати оствариви само заједничким дјеловањем владиног и невладиног сектора, те уз подршку међународних организација као што су Организација за европску сигурност и сарадњу (OSCE) и Вијеће Европе.
Халид Гењац, први замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за људска права ПСБиХ, отворио је конференцију истакавши да у БиХ „постоји потреба да се унаприједи законски оквир који прописује заштиту новинара, као и у смислу спречавања говора мржње као једног од кључних проблема, у напредним демократијама а посебно у земаљама у транзицији“.
Сигурност је и даље основни проблем у контексту слободе медија, како у БиХ тако и у цијелој OSCE регији. „Слобода медија и говора мора бити заштићена јер сваки напад на новинара представља напад на слободу изражавања“, рекао је шеф Мисије OSCE-а у БиХ Бруце Бертон и подсјетио новинаре да је важно да остану досљедни високим професионалним стандардима.
Министрица за људска права и избјеглице БиХ Семиха Боровац истакла је да су у БиХ присутни и неадекватно кажњени случајеви напада и застрашивања новинара. „Насиље према новинарима треба схватити као удар на демократију и друштво у цјелини, због чега треба посебно законом дефинисати напад на новинаре“, истакла је.
Министар комуникација и промета Исмир Јуско истакао је да се заједничким дјеловањем може учинити много да се смањи број напада на новинаре те да је потребно бити гласан у осуди напада и дјеловати превентивно. Нагласио је и обавезу државе да законску регулативу усклади са директивама ЕУ, укључујући и оне који се односе на транспарентност власништва над медијима.
Омбудсменка за људска права Јасминка Џумхур нагласила је важност питања сигурности новинара, те потребу за неовисним дјеловањем Регулаторне агенције за комуникације. Рекла је и да је потребно кривичним законима дефинисати кривични напад на новинаре као професионалце, што је између осталог претпоставка за вођење евиденције о предметима који укључују новинаре унутар правосудних институција. Када је у питању примјена Закона о слободи приступа информацијама, истакла је значај примјене теста јавног интереса и одређених процедура.
„Још увијек постоји низ слабости код примјене овог закона. Када су у питању инситуције, онда је то избјегавање доношења рјешења, лоша образложења одлука, неискориштена могућност дјелимичног објављивања информације и недоношења одлуке у законом предвиђеном року . У случају подношења захтјева, основни проблеми су непрецизност захтјева, непознавање процедура, некориштење инструмената предвиђених законом те тражење информација за трећа лица“, рекла је Џумхур.
Извршна директорица Вијећа за штампу у БиХ Љиљана Зуровац говорила је о трендовима које је ово саморегулацијско тијело за штампу и онлине медије забиљежило од свог оснивања.
Од 2001. године примјетан је раст броја жалби грађана на извјештавање медија, сто значи како концепт саморегулације постебено бива прихваћен од стране грађанства“, рекла је Зуровац. Истакла је сервис медијације који пружа ВЗС као бесплатан, брз и ефикасан процес у успоредби с дугим, скупим и комплицираним судским процесима.
„Иако грађани БиХ имају апсолутни приступ интернету, та слобода се често злоупотребљава стога постоји реална потреба да се регулише злоупотреба интернета“, нагласила је Зуровац те апострофирала проблем онлине медија и портала који немају импрессум, као и ауторских права у онлине сфери. Напоменула је и да је тренутно у фази израде приједлог закона о транспарентности власништва који би требао прописати одређене обавезе и за онлине медије.
Генерална тајница Удружења БХ новинари Борка Рудић нагласила је значај званичних реакција институција на угрожавање слободе изражавања и сигурности новинара у протеклој години. „Слобода изражавања није само питање медијске заједнице него и Уставна обавеза институција у БиХ. Отварање институција према овим питањима резултирало је и иницијативама државних органа у циљу одбране слободе изражавања“, рекла је Рудић.
Истакла је и да је важно хармонизирати законе на свим нивоима, нарочито Законе о заштити од клевете те радити на постизању консензуса о професионалнијем раду правосудних институција.
Стручњак из области медијског права Мехмед Халиловић говорио је о институционалној борби против говора мржње, како у традиционалним медијима, тако и у онлине окружењу. „Имамо обавезу као друштво да реагујемо, и то кроз реформу образовног система и прилагођавање кривичних закона, уважавајући искуства развијених демократских земаља и међународних стандарда“.
Тематску сједницу „Слобода изражавања и слобода медија“ организовала је Заједничка комисија за људска права ПСБиХ у сарадњи с Мисијом OSCE-а у БиХ и окупила је више од 90 судионика, представника институција законодавне и извршне власти, медија, регулатора, међународних организација и невладиног сектора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.