Регион
10. 01. 2018.
Специјализирани портали постају доминантни
Бројни портали се муче наплатити своје садржаје, а не иде им у прилог ни размишљање читатеља. Према „Анализи тржишта електронских публикација“, коју је провео Институт за међународне односе за Агенцију за електроничке медије, само 16,4 посто корисника интернета има обичај плаћати садржаје на интернету, док их 66,9 посто није спремно плаћати за садржај електроничких публикација које тренутно посјећује.
Тисканим медијима већ неко вријеме предвиђају тмурну будућност, а бројке говоре томе у прилог, па нећемо онда погријешити кад кажемо да број различитих електронских публикација, прије свих интернетских специјализираних портала, снажно расте.
И док је још прије неколико година у већини случајева било битно за утјецај неког портала да припада некој већој медијској групацији у Хрватској и да буде само продужетак тисканим издањима, ситуација је данас потпуно другачија и електроничке публикације изван великих медијских групација све више теже врху љествице по утјецају и читаности.
Још је амерички портал јоурналисм.орг 2015. примијетио како дописници електроничих медија из Бијеле куће и Конгреса полако истискују оне из традиционалних, тисканих медија.
Специјализирани портали
Само је The Huffington Post повећао број акредитираних дописника 2014. године на 39 отворивши своје дописништво у Washingtonu, преко пута Бијеле куће.
У Хрватској, барем према Гемиусу који за оглашиваче прати читаност портала, међутим, и даље најбоље стоје портали 24sata и vecernji.hr, који су повезани с истоименим тисканим издањима, или Dnevnik.hr, који је повезан с телевизијском кућом Нова ТВ.
Додуше, у Гемиусовом истраживању већ неко вријеме не судјелује Индеx.хр, који је претходних година био најчитанији на тој листи. Наиме, Net.hr је већ два пута ухваћен у варању и због тога избачен из истраживања, да би му опет било дозвољено судјеловати, па се Индеx због тога одлучио повући.
У посљедње вријеме у све већем броју ничу специјализирани news портали који се обраћају точно одређеном профилу публике. Примјер је портал Srednja.hr који се бави проблемима школства, а исти власник је у студеном покренуо портал Мировина.хр који се обраћа пензионерима. Развој технологије данас је омогућио порталима оно чему су још до јучер тежили тискани тједници и дневници – имати прилоге који се обраћају уском профилу људи како би на тај начин прикупљали оглашиваче који би требали препознати њихову нишу. Исто то раде и велики играчи који такве већ довршене портале купују од оснивача или оснивају специјализиране портале у својем портфељу.
Бројни портали се муче наплатити своје садржаје, а не иде им у прилог ни размишљање читатеља – према „Анализи тржишта електронских публикација“, коју је провео Институт за међународне односе за Агенцију за електроничке медије, само 16,4 посто корисника интернета има обичај плаћати садржаје на интернету, док их 66,9 посто није спремно плаћати за садржај електроничких публикација које тренутно посјећује. Само је 6,8 посто испитаника одговорило је да би плаћало за садржај. Постоји и велика скупина неодлучних грађана. Тако чак 26,3 посто испитаника није сигурно (не зна) би ли било спремно плаћати садржаје електроничких публикација које посјећује ако би за то читање била уведена наплата.
Брисање граница
Међутим, раст броја портала и неупитна снага друштвених мрежа као посљедицу је имао брисање границе између блогова и класичних неwс портала, па такви хибриди ничу на све стране. Приличан број читатеља данас се информира преко портала у којима су импресије аутора и уредника битније од чињеница, па се неријетко користе лажним поводима и логичким акробацијама како би доказали своје идеолошке тезе и промицали властите материјалне интересе. Међутим, споменута Анализа је показала да 64,7 посто испитаника сматра да аутори који објављују текстове на блоговима и друштвеним мрежама требају за своје текстове одговарати као и новинари који раде у традиционалним медијима (телевизија, радио, тисак).
Раст броја портала и миграције из тиска снажно утјечу и на позицију новинара и вредновање новинарског рада. Како нам се недавно пожалила једна шпањолска колегица, од новинара се данас очекује да пишу за тискана издања, а онда у међувремену пуне портале вијестима и раде видеорепортаже. „Мени је већ три пута смањена плаћа, а од мене сада очекују да водим подцасте, снимам видеа и пишем. Све се на порталима заправо своди на то тко ће први преписати неку ексклузивну вијест“, пожалила се колегица. Власници портала добили су својеврсна људска киндер јаја – три у један: новинар, сниматељ и монтажер у једној особи. Тешко је при томе задржати било какву квалитету, али се власници, чини се, тиме претјерано не замарају.
Чињеница је да је публицирање преко портала далеко јефтиније него публицирање тисканих издања, а многи портали се већ сада своде на једну особу, па им за одржавање истог не треба више од неколико тисућа куна годишње, али се то онда своди на ону стару: „Колико пара, толико музике“.
Колико је тешко погодити укус читатеља говори и раздјелница по доби: млађи интернетски корисници, у односу на старију популацију, у већој се мјери користе интернетом за гледање различитих видеосадржаја и за комуницирање помоћу Messenger сервиса. С друге стране, старији испитаници учесталије се користе интернетом за информирање о дневно-актуалним догађајима и тражење разних корисних информација. Аналитичари су примијетили да је помало забрињавајуће да се око 40 посто интернетских корисника млађих од 40 година не информира о дневно-актуалним догађајима на интернету. Ако се узме у обзир да иста популација у правилу мање прати друге медије, поставља се питање како се та скупина грађана информира о друштвено релевантним догађајима.
Порез у државама у којима послују
Интернетски корисници повремено (њих 37,3 посто) прате електроничке публикације на друштвеним мрежама као што су Facebook ,странице публикација или YouTube канали. Та је информација значајна због монетизације објављеног садржаја. Наиме, дистрибуцијом глобалним сервисима као што су Facebook и YouTube омогућује се коментирање и дијељење, али се истовремено локалним хрватским медијима смањује могућност остваривања прихода на темељу произведеног садржаја. Појавиле су се иницијативе из центра Еуропске уније да моћне друштвене мреже плаћају порезе у свим земљама у којима послују. Стара је то идеја која се развијала у бриселским ходницима по којој се хтјело Гооглеу наметнути порез којим би се помагали еуропски медији, али је цијела ствар застала у лобистичким уредима.
Највећи дио корисника (њих 52,9 посто) електроничким публикацијама приступа помоћу тражилица, и то првенствено Гооглеове, која је најкориштенија тражилица у Хрватској и Еуропи. Слиједи приступ изравним уписом адресе електроничке публикације (45 посто) и приступ с Фацебоокове мрежне странице (41,9 посто). Информација о приступној точки кључна је уредништвима електроничких публикација која на тај начин прате циркулацију својих садржаја и овисно о приступној платформи прилагођују приступ њиховој дистрибуцији. Кључна је и оглашивачима јер се због њих остварује највећа посјећеност и видљивост оглашаваних производа.
Сензационализам
Нека тискана издања значајно су смањила, а поједина чак и укинула лекторске службе, док се број интернетских портала којима је стало да им текстови буду лекторирани могу свести на прсте једне руке. Цијена тога је граматички и правописно висока: 37,8 посто испитаника сметају правописне и граматичке погрешке које су честе на порталима. Главну замјерку раду електроничких публикација испитаници виде у сензационалистичком начину извјештавања (56,7 посто). Од осталих замјерки треба истакнути превелики број огласа (43,5 посто), вијести без дубље анализе (41,7 посто) те непровјерене и непоуздане информације (41,0 посто). Вјеродостојност је оно с чим се муче сви медији: чак 60,6 посто испитаника не вјерује у истинитост информација које добију електроничким публикацијама. Осим тога, само 17 посто испитаника сматра да су електроничке публикације под мањим политичким утјецајем него други медији, а само око 11,6 посто мисли да су под мањим утјецајем оглашивача.
Барем по томе се тискани приближавају електроничким медијима, а високу цијену губитка вјеродостојности медија и све бројнијег прекарног рада у медијима већ данас плаћамо, док претпостављена висина завршног рачуна већ сада изазива језу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.