Регион
14. 07. 2017.
УНС тема: Јесу ли умањење ПДВ-а власници штампе у Хрватској вратили редакцијским слободама?
Хрватско новинарско друштво (ХНД) реаговало је прошле среде и подржало Редакцијско веће „Новог листа“, које је тражило да новинари бојкотују изјашњавање о главном уреднику којег предлаже Управа ових новина, јер предложена особа не испуњава услове прописане Статутом редакције.
Новинарски бојкот образложен је драстичним кршењем редакцијског Статута, а тиме и Закона о медијима који прописује да за главног уредника може бити именована особа која испуњава опште услове прописане Законом и Статутом медија, а власник „Новог листа“ упозорен је да ризикује вишу стопу пореза која може угрозити финансијску стабилност тих новина.
УНС се заинтересовао за ову тему и забележио да је у хрватском Закону о медијима из 2013. године дефинисано постојање Статута редакције, који је "саморегулаторни акт, којим се утврђује начин учествовања новинара у поступку именовања и разрешења главног уредника“. Статут прописује и однос између издавача, главног уредника и новинара, као и њихова међусобна права и обавезе.
Исте године је, према Закону о порезу на додатну вредност, у Хрватској донета одлука да се „ПДВ обрачунава и плаћа по сниженој цени од 5 одсто на испоруке новина, новинског издавача који има Статут медија, отиснут на папир који излази дневно, осим оних који у целости или већим делом садрже огласе или служе оглашавању“.
Дакле, мањи порез на штампане медије у Хрватској, 5 уместо 25 одсто, издавачи могу остварити уколико гарантују редакцијску аутономију и омогућују новинарима механизме саморегулације.
Председник Редакцијског већа „Новог листа“ Денис Ромац рекао је за сајт УНС-а да баш редакцијско тело које води има надзорну улогу и реагује на кршење редакцијског Статута, али да, ипак, систем нема казни када до уоченог кршења дође.
„Редакцијско веће је тело које је регулисано Статутом редакције. У ‘Новом листу’ га чини 5 новинара. Редакције не морају да имају Редакцијско веће, али би требало да имају неко друго активно тело које ће да надзире поштовање Статута којим су одређена основна правила у редакцији, а међу којима је и кључна ставка - утицај новинара на избор главног уредника“, рекао је Ромац.
Ромац каже да Редакцијско веће "Новог листа" реагује на свако кршење Статута, али да не постоје последице због кршења, које би требало да уследе.
„Када унутар редакције, на пример, уредник не поштује Статут, ми реагујемо. Због непоштовања ми претимо да ћемо се жалити Министарству културе. Иако се жалимо, они не реагују, што им и није обавеза према Закону, и упућују нас на Министарство финансија, које је надлежно за порезе и које не жели да се меша у новинарске ствари“, објашњава Ромац.
Председник ХНД-а Саша Лековић рекао је за сајт УНС-а да уколико новине имају Статут медија, према Закону, њихова стопа ПДВ-а треба да буде смањена са 25 на 5 одсто.
На питање УНС-а да ли је ова пореска олакшица помогла развоју штампаних медија и бољем положају новинара, Лековић је објаснио да иако плаћањем мањег ПДВ-а медиј штеди, тај новац се не улаже у развој медија.
„Требало би да постоји Закон према коме би се тај новац улагао у новинаре, рад и запослене. Новинари и новинарство су угрожени, а издавачи преусмеравају новац у друге послове“, рекао је Лековић.
Он је навео да је та одлука са сниженим ПДВ-ом била и политички потез тадашње власти, како би наводно дошло до развоја медија, али да издавачи и даље не улажу новац у развој новинарске професије.
Главни и одговорни уредник дневног листа „Глас Славоније“ Бојан Дивљак рекао је за сајт УНС-а да су и они 2013. године, када је донет Закон, увели Статут како би имали мањи порез, као и многе друге редакције које су у том тренутку похитале да то ураде.
Да ли су пореске олакшице и увођење Статута од помоћи редакцији Дивљак не може да каже јер је у редакцији последњих годину дана и не може да упореди период рада пре смањења ПДВ-а са овим, али, сигуран је, мањи порез доводи до бољег пословања листа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.