Регион
31. 07. 2023.
Озбиљан удар на слободу медија у Хрватској
Иако је ријеч о почетном испипавању терена, врло је јасно да је Пленковић управо постао најопаснији лидер земље, од Туђмана наовамо и да има све суманутије идеје о томе како би друштво и медији требали изгледати и да очито није ријеч о хиру, него о базичном недемократском увјерењу. Које ће можда бити заустављено, али само уз раширен и озбиљан отпор слободне јавности
Давно је то било, све мање људи се тога сјећа, млађе генерације о томе немају појма, јер туђманистички агитпроп марљиво гланца лик и дјело човјека који је створио управо овакву Хрватску, али ипак се не може тек тако уклонити из јавности чињеница да је за санкционирање Ферал Трибунеа измишљен порез на порнографију и да су десетине новинара деведесетих година прислушкиване и праћене од тајних служби. У оном једином ријетком моменту у којем се учинило да би Туђманово насљеђе могло бити темељито демонтирано, након Туђманове смрти и катастрофалног пораза ХДЗ-а који је услиједио, први потез Рачанове власти је такве оптимисте моментално демантирао. Наиме, из министарства су понудили онима који су праћени и прислушкивани да дођу и добију на увид досјее прикупљене о њима, али без права да те документе копирају. Сувисао одговор на питање због чега то није било могуће никад нисмо сазнали.
Но, све од тада, без обзира на евидентан политички притисак на ХРТ који се догодио од Карамарковог доба до данас, па и без обзира на очите блиске односе Пленковићеве Владе с Ханза медијом, ипак се ниједна влада није усудила подузети такав суставни удар на медије као Пленковићева, која је управо овај тједан, преко Министарства културе и медија послала нацрт новог закона о медијима у јавну расправу.
А тај нацрт је толико очито писан с идејом стварања политички подобног новинарства, изравног везивања медија уз политику, директног уређивања медија од разних државних тијела и одређивања тко уопће може бити новинар, да не бисмо били далеко од закључка да је писан у духу 1948, но не титоистичке, него информбировске.
Укратко, из Владе предлажу стварање тзв. уписника новинара, захваљујући којем би неко тијело именовано од министарства арбитрарно одређивало тко има право бити професионални новинар, да би онда касније разна министарства морала барем 20% буџета за рекламирање давати медијима с одређеним бројем новинара из уписника. Министарства би такођер била обавезна финанцирати штампане медије и њихове портале који су увели дигиталну претплату, али само ако имају и штампано издање, што је израван ударац за портал Телеграм, који би једини од актуалних био изостављен. Такођер, главни уредници могу без образложења одбити објавити одређени текст, а држава би суфинанцирала пласман одређених новина преко Хрватске поште.
Новинари би били и обавезни одавати изворе информација, увео би се и порез од 10% на интернетско оглашавање, а прикупљена средства би се опет канализирала подобним медијима. Да иронија буде већа, све ово је побједоносно најавио сам премијер Андреј Пленковић на скоро приватизираној прослави 80. годишњице Слободне Далмације, да би данас након побуне и аргументиране пресице из Хрватског новинарског друштва и из медија који нису под контролом Владе, стигло приопћење из Министарства да је ово радна верзија и да приједлози нису нити нумерирани, што само додатно указује на то да у Влади мисле како имају посла с људима који немају појма о чему говоре, нити ишта разумију.
Иако је ријеч о почетном испипавању терена, врло је јасно да је Пленковић управо постао најопаснији лидер земље, од Туђмана наовамо и да има све суманутије идеје о томе како би друштво и медији требали изгледати и да очито није ријеч о хиру, него о базичном недемократском увјерењу. Које ће можда бити заустављено, али само уз раширен и озбиљан отпор слободне јавности.
Но, пуно тога овисит ће и о резултатима предстојећих избора, будући да би оснажени премијер у евентуалном новом мандату био додатно безобзирнији кад је ријеч о доношењу проблематичних закона и њиховом релативизирају у јавности. Пленковић би, наравно, морао прво побиједити на тим изборима и до тада изаћи неокрзнут из бројних афера, а с обзиром на тренутно стање опозиције и апатију у друштву, тај сценариј уопће није без изгледа. Штовише.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.