Регион

12. 05. 2023.

Аутор: Дејан Србиновски, Демостат Извор: Бета

Обруч око друштвених мрежа се стеже: Насилни садржаји, дезинформације и пропаганда највећи су проблеми друштва

Јачање система контроле у васпитно-образовним установама, подизање нивоа образовања, подизање медијске писмености и јачање стручних служби које ће бринути о менталном здрављу деце, много би помогло у процесу превенције ситуација кривичне одговорности међу малолетницима, саветују неки домаћи стручњаци.

Насилни садржаји у видео игрицама и филмовима,  образовни систем, незаинтересовани родитељи, неконтролисане друштвене мреже пуне дезинформација и пропаганде, али и лак приступ оружју, проблеми су који су ових дана испливали у македонско друштво и покренули аларм институција ради веће безбедности након два масакра у Београду.

Јачање система контроле у образовним установама, подизање степена образовања, подизање медијске писмености и јачање стручних служби које ће бринути о менталном здрављу деце, много би помогло у процесу превенције ситуација кривичне одговорности међу малолетницима, саветују неки од домаћих стручњака, где би, према њиховим речима, укључивање аларма за већу контролу над децом на друштвеним мрежама допринело смањењу насиља и општем повећању безбедности међу људима у земљи.

У том контексту, комуникатор и комуниколог Бојан Кордалов каже за „Слободен печат” да је танка граница између законског регулисања интернет простора информацијама и поштовања слободе говора. Међутим, према његовим речима, неопходно је веће ангажовање институција у друштвима да би се увео ред у море информација и дезинформација које се свакодневно пласирају грађанима, посебно преко друштвених мрежа.

– Пре свега, треба да разумемо зашто су неке земље одлучиле да ограниче друштвену мрежу Тик Ток. Реч је о забринутости за безбедност и безбедност која се преноси на тој мрежи, а по мом мишљењу, као земља чланица НАТО-а и западних вредности, легитимно је да домаће институције размотре такву опцију – истиче Кордалов.

Према речима Кордалова, када је реч о заштити деце од садржаја друштвених мрежа, две су кључне компоненте.

– Када говоримо о заштити деце од Тик Тока, морамо истаћи да на овој друштвеној мрежи има негативних компоненти и за децу и за одрасле, а о томе сведоче примери у друштву где су деца недавно патила због имитирања садржаја објављених  на Тик Току. Али ако мислимо да ћемо укидањем Тик Тока у школама зауставити негативну кампању, бојим се да се то очекивање неће испунити ни са безбедносног ни са образовног угла. Такве мере државе биће чисто популистичке и неће имати ефекта – појашњава Кордалов.

Комуникатор саветује да је за превазилажење овог озбиљног проблема који мучи домаће друштво, али и друштва других земаља у региону, потребно веће ангажовање институција на терену међу погођеним.

Потребна нам је озбиљна државна стратегија која би се, по мом мишљењу, спроводила на терену кроз активно ангажовање институција са погођеним лицима, овде говорим и о деци и о одраслима, родитељима. Ако мислимо да ће држава решити проблеме за родитеље, потпуно је погрешно размишљање, напротив, док сами не решимо проблеме који муче наше најмилије увек ће бити места за такве инциденте који се дешавају и у којима се често губе и људски животи – сматра Кордалов.

Према његовим речима, земље региона, укључујући и Македонију, треба да прате светско или европско законодавство које се односи на регулисање интернет простора. У том правцу земље региона треба да креирају своје законодавство за ову сферу, које ће пре свега бити модерно и истовремено демократско.

Који су ризици ТикТока?

Министар просвете Јетон Шаћири је у изјави медијима након отварања конференције италијанског језика у Ректорату УКИМ-а најавио да ће надлежне институције проценити потенцијалне ризике коришћења „ТикТока” од стране студената како би се закључило да ли треба ограничити његову употребу. По питању безбедности у школама биће организовани интензивни састанци наставника, психолога и родитеља, а од септембра приручници и протоколи са мерама.

Безбедносне институције би требало да процене колико је лош материјал на „ТикТоку” с обзиром на неколико видео снимака студената за које поступа МУП. Укључиће се и Министарство за информационо друштво и управу и Агенција за електронске комуникације, као и друге институције из ИКТ сектора да преиспитају начине коришћења ове апликације.

„Ако можемо да имамо одређена ограничења од стране информатичких институција у начину отварања и уноса података, размотрићемо све могућности“, рекао је Шаћири и додао да се препоруке у вези са овим садржајима разматрају и у другим земљама.

Министар за информационо друштво и администрацију Азир Алију раније је изјавио да као министарство нису заузели став да ли треба забранити ТикТок, али сматрају да је неопходно регулисање друштвених платформи.

„МИОА има јасан став да је против сваке врсте говора мржње или насиља, без изузетка, и подржавамо санкционисање сваког извора говора мржње/насиља. Министарство узима у обзир све друштвене платформе без изузетка. Иако тренутно не заузимамо став да забранимо било коју друштвену платформу, али и као родитељи, чврсто верујемо да друштвене платформе као феномен цивилизације нашег времена треба почети да се регулишу“, каже Алиу.

Неопходна је широка дебата и едукација младих о коришћењу друштвених мрежа

Истовремено, министар унутрашњих послова Оливер Спасовски на конференцији за новинаре, у оквиру 50. Европске регионалне конференције Интерпола у Охриду, о предлозима за смањење границе кривичне одговорности малолетника, после масакра у Србији, Спасовски је рекао   да је неопходна широка дебата која би помогла процесу.

„Одлуке не треба да се руководе емоцијама, већ разумом, да можемо да урадимо оно што је рационално у датом тренутку. Дакле, мислим да када је у питању безбедност вреди размотрити и прихватити све опције које ће унапредити безбедност“, рекао је Спасовски.

Према његовим речима, родитељи имају озбиљну одговорност у том делу, мислећи на контролу над децом у односу на приступ интернету, друштвеним медијима и слично.

Комуниколошки стручњаци и просветни радници једногласни упозоравају да институције и актери, осим ограничења и забране коришћења друштвених мрежа када су деца у питању, што пре треба да уведу дигиталну образовну компоненту за децу, дигиталну и медијску писменост и у сарадњи са родитељима да створе безбедно окружење у новој ери друштвених медија.

ТикТок забрана или делимично ограничење

Македонија би могла бити једна од многих земаља на свету у којима је Тик-Ток апликација забрањена у школама. У свету, из безбедносних разлога, 16 земаља је забранило Тик-Ток глобално. Уједињено Краљевство и Нови Зеланд прошле недеље су најавили мере да блокирају ТикТок са државних уређаја, додатно подижући тензије између власника апликације и западног света. У САД-у је Бела кућа прошлог месеца дала савезним агенцијама рок од 30 дана да уклоне ТикТок са свих телефона и система. Министарство правде и ФБИ тренутно истражују друштвену мрежу за праћење новинара путем апликације.

Задирање у приватност и заштиту личних података били су почетни мотиви за забрану ТикТока, али су, као и у овом закону, више наглашени разлози попут опасних активности међу млађим корисницима, који су доминантни корисници ове друштвене мреже. Примери укључују борбене игре са изазовима који угрожавају живот и безбедност, као случајеве у којима се величају и оправдавају насилне активности, па чак и убиства и самоубиства.

Да би то боље илустровао, Акиос је објавио графикон који приказује светску мапу земаља које су одлучиле да забране апликацију у власништву кинеске компаније Бета Денс.

Према графикону, земље које су увеле делимичну забрану, што значи да апликација неће бити дозвољена на службеним телефонима јавних службеника, су: САД, Канада, Нови Зеланд, Тајван, Финска, Шведска, Француска, Аустрија, Шпанија, Португал, Холандија, Белгија, Литванија, Летонија, Естонија, Немачка, Велика Британија, Чешка Република, Пољска, Румунија, Бугарска, Словенија, Италија, Словачка, Хрватска, Мађарска, Данска и Грчка.

У овим земљама забрана ТикТок-а се односи на државне уређаје, али не и на приватне телефоне. Земље које су увеле потпуну забрану ТикТока укључују Индију, Авганистан и Индонезију. У међувремену, Пакистан и Бангладеш су увели привремену забрану.

Дезинформације постају камен спотицања у чланству у ЕУ

Дезинформације у македонском интернет простору се убрзано шире и све их је више. Европска комисија је такође изразила забринутост поводом овог питања у последњем Извештају за 2022. годину о напретку С. Македоније на путу европских интеграција. У Извештају се наводи да постоје „растуће претње од дезинформација“, а као главни извор различитих врста дезинформација указује се на онлајн медије и друштвене мреже.

Интернет медији нису регулисани посебним законом, а постоје различити ставови о потреби регулације, посебно с обзиром на све веће претње од дезинформација. Мрежни медији и платформе друштвених медија главни су извор дезинформација, говора мржње, кршења професионалних стандарда и кршења права интелектуалне својине, наводи се у Извештају ЕК 2022.

У документу ЕУ се такође додаје да је у контексту дезинформација које долазе у вези са ратом у Украјини, македонска влада у марту 2022. забранила реемитовање руских ТВ канала изменом Закона о рестриктивним мерама. Иначе, претходни извештаји на основу полицијских извора указују да је полиција до сада поступила на десетине случајева, али додају да је то и даље веома тешко јер нема конкретних закона. Од тада су више пута до сада обавештавали да правог кривичног дела нема, те да по њима могу поступати само када су у вези са другим кривичним делом. У Кривичном законику нема кривичног дела за лажне вести. Министарство унутрашњих послова поступа против лажних вести у координацији са јавним тужилаштвом. Отуда се поставља питање да ли нам треба нови закон у коме ће лажне вести бити злочин.

Извор:https://www.slobodenpecat.mk/se-stega-obrachot-okolu-socijalnite-mrezhi-nasilnite-sodrzhini-dezinformaciite-i-propagandite-najgolemi-problemi-za-opshtestvoto/