Насловна  |  Актуелно  |  Регион  |  Тролови и ботови нападају друштвене мреже, институције немоћне да спрече говор мржње
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

03. 02. 2023.

Аутор: Дејан Србиновски/Демостат Извор: Цензоловка

Тролови и ботови нападају друштвене мреже, институције немоћне да спрече говор мржње

Било који већи догађај или дешавање на домаћој политичкој сцени не пролази без рефлексије на друштвеним мрежама и обрнуто. Након напете комеморације Маре Буневе у Скопљу, провокативних и увредљивих изјава Ангела Џамбаског према Македонији и инцидента са Христијаном Пендиковим, друштвене мреже и медији преплављени су говором мржње, лажним вестима и страном пропагандом, што, према инсајдерима, изазива насиља и даље продубљује поделе међу грађанима по свим основама.

Оваква појава, која забрињава и која додатно поларизује ионако подељено друштво, ових дана узима маха после претећих порука, уз позив на насиље бугарских политичара према државним функционерима у земљи, политичарима, новинарима итд. Услови иду толико далеко да коментари тзв Интернет тролови и ботови на друштвеним мрежама угрожавају животе неких од корисника друштвених мрежа у земљи, а они су у порасту, посебно уочи прославе рођендана Гоце Делчева, заказане за 4. фебруар.

Професорка комуникологије Викторија Кафеџиска сматра да у региону, али и у земљи, постоји превелика концентрација гнева и подела међу грађанима, а оно што забрињава јесте да се такав узлет убрзано шири, посебно међу младима, због дугог чекања на улазак наше земље у ЕУ. Она каже да државе не треба да ћуте о овим ситуацијама и да предузму мере и кораке који су у њиховој надлежности како би спречиле ову ситуацију која може имати безбедносне реперкусије.

– Нажалост, Македонија и земље у окружењу изгубиле су границу између онога што су медији, друштвене мреже и шта је приватност. Свака реч изговорена или написана у медијима је порука у друштву. Када говорим о медију, мислим на онај који долази из „здравог друштва“, као у развијеним западним земљама, који у свом свакодневном раду не користи увреду или мржњу. Нажалост, код нас тога нема, због чега вирус приземљеног друштва и даље буја у земљи – додаје Кафеџиска.

Професор комуникологије са Међународног балканског универзитета Кафеџиска не искључује могућност руске пропаганде која преко Бугарске може да продре на друштвене мреже у земљи, али и у окружењу, а све у циљу остваривања сопствених геополитичких интереса. Према њеним речима, то углавном раде људи који на интернету дистрибуирају запаљиве, увредљиве и лажне садржаје.

– Проблем је што ми као држава, али и земље у региону, нисмо изградили превентивне механизме за ове појаве, а дозвољено је да се обични грађани непотребно укључују у калкулације преко друштвених мрежа, а за то држава нема механизам на вишем нивоу да реагује и спречи. Истовремено, тешко је рећи да ли Русија у овом конкретном случају има утицаја на погоршање бугарско-македонских односа, али оно што је за мене симптоматично је да ЕУ ћути о овој појави. Ако постоји руски утицај, зашто ЕУ не реагује у правцу упозорења Бугарској – каже Кафеџиска. Она додаје да се са тим стварима мора зауставити, а за то је потребно да држава реагује кроз своје законе и прописе за регулисање ове сфере, што се, нажалост, према њеним речима, у овом тренутку не види.

С друге стране, универзитетски професор кривичног права Гордан Калајџиев је неколико пута до сада у изјави домаћим медијима навео да је ширење расистичког и ксенофобичног материјала уз позив на насиље путем компјутерског система прецизно прописано у Кривичном законику, у чл.394. Према његовим речима, казна за овакве позиве на насиље, уколико постоје тежи облици кршења закона, може бити и до десет година затвора.

– Кривични законик прецизно описује да ако се шири расистички ксенофобични писани материјал, слика или други приказ идеје или теорије која потпомаже или подстиче мржњу, дискриминацију или насиље над особом или групом на основу националног или етничког порекла или сл. кажњава се затвором од једне до пет година – каже Калајџиев у изјави домаћим медијима на ову тему.

У међувремену, Министарство унутрашњих послова формирало је посебан штаб за прославу 151. годишњице рођења револуционара Гоце Делчева, за који је најављен долазак веће групе бугарских држављана у Скопље.

Премијер Македоније Димитар Ковачевски је у емисији „360 степени“ на телевизији Алсат рекао да ће МУП обележавање рођендана Гоце Делчева учинити мирним и достојанственим. Министар унутрашњих послова Оливер Спасовски је, гостујући у „Утрински печат“, такође апеловао на мирно и достојанствено славље.

„Министарство унутрашњих послова и службе безбедности су ту да ураде све и обезбеде мирне услове“, рекао је Спасовски и најавио да МУП и агенције имају свакодневне активности и да се за ову активност формира посебан штаб.

Шта је интернет трол?

Трол је жаргонски израз за особу која објављује, односно дистрибуира хушкачке, увредљиве и лажне садржаје на интернету (друштвене мреже, блогови, „чет собе” итд.) или у стварном животу, у јавном простору. Именица „трол“ је енглеска реч (трол) и означава ружног патуљка или дива. Употреба датира из 1610. године и потиче од старонордијске речи „трол“ што значи џин или демон. Реч се односи на тролове у скандинавском фолклору и дечијим причама: асоцијална, свадљива и споро мислећа створења. Они отежавају живот путницима. Тролови постоје у фолклорној и фантастичној књижевности вековима. Троловање на мрежи постоји колико и интернет. Циљ и намере трола су да изазове емоције мржње и/или страха, као и да манипулише перцепцијом других. Штавише, сврха троловања је да поремети онлајн активности ривала или намерно изазове забуну или штету другим корисницима интернета. Најчешћи савет стручњака је да игноришете тролове јер, ако ништа друго, уживају у провокацији.

Извор: https://www.slobodenpecat.mk/bugarski-trolovi-i-botovi-atakuvaat-na-socijalnite-mrezhi-instituciite-nemokjni-da-go-sprechat-govorot-na-omraza/

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси