Регион

08. 12. 2022.

Аутор: Zagrebi.hr Извор: Zagrebi.hr

У РХ око 10.000 људи плаћа за приступ ‘закључаним’ порталима, махом због истраживачког новинарства

Хрватска је с удјелом од 8 % на задњем мјесту међу земљама ЕУ у којима читатељи плаћају за вијести, но то није необично, јер је задња и увела дигиталне претплате, наводи Горан Пенић, аутор истраживања ‘Дигитална претплата – нови смјер за квалитетно и неовисно новинарство’, којег је финанцирало Друштво за заштиту новинарских ауторских права (ДЗНАП)

Процјена је да тренутачно десетак тисућа људи у Хрватској плаћа ‘закључани’ садржај у онлине медијима. За успоредбу, на словачком тржишту, успоредивом по броју становника, куповној моћи и броју медијских издања, медиј Деник Н, фокусиран на истраживачке приче и разоткривање неправилности код владајућих структура, прикупио је од свог оснутка 2014. чак 70.000 претплатника. Хрватске су бројке мале и рефлектирају став публике, но издавачи тврде да су задовољни, с обзиром на величину тржишта и  кратко временско раздобље од ‘закључавања’ медијских садржаја на интернету, показало је истраживање Дигитална претплата – нови смјер за квалитетно и неовисно новинарство које је финанцирало Друштво за заштиту новинарских ауторских права (ДЗНАП), а провео га је новинар Јутарњег листа Горан Пенић.

По броју претплата на медије Румуни испред Француза 

Пенић је прикупио податке од свих издавача који су увели наплату садржаја (Ханза медија, Стyрије и Телеграм Медиа Групе) те послао упитник и Индекс промоцији, јер је желио добити одговор зашто они нису увели претплату, но Индекс је одбио судјеловати у пројекту. Циљ пројекта је анализа како је ‘закључавање’ садржаја утјецало на читатељске навике, квалитету у новинарству и неовисност новинара и издавача од оглашивача, политике и моћника, али и на вредновање ауторског рада новинара и досег до читатеља, посебно с истраживачким темама.
У истраживању се реферира и на Ројтерсове податке према којима је Хрватска с удјелом од осам посто на задњем мјесту између 20 земаља ЕУ у којима читатељи плаћају за вијести.

У Шведској је удјел највећи – 33 посто публике плаћа медијски садржај, у Финској 19 посто, као и у Белгији, у Данској 18 посто, Низоземској 17 посто, Ирској 16 посто, Њемачкој 14 посто.

“Иако би се на први поглед могло рећи да су читатељи спремнији платити вијести у богатијим државама, то ипак није случај, па тако изненађују подаци за Румуњску гдје 16 посто људи има претплату на медије, док, примјерице, у Француској тек 11 посто читатеља плаћа вијести на интернету. По броју претплатника такођер смо на дну, што није ништа необично будући да смо задњи и увели дигиталне претплате”, коментира аутор пројекта Горан Пенић. Додаје да је процес навикавања читатеља да квалитетно новинарство није бесплатно дуго трајао и у другим еуропским земљама, а у Хрватској ће трајати вјеројатно и дуже будући да се касно кренуло и предуго навикавало читатеље да им је све доступно онлине, бесплатно.

Хрватски накладници задовољни бројем претплатника, али не објављују бројке  

“Број дигиталних претплатника хрватски издавачи сматрају пословном тајном и не откривају стварне бројке. Овисно о издавачу, креће се још увијек у тисућама, а могло би се закључити да сва четири издавача укупно имају десетак тисућа претплатника. Мале су то бројке, али с обзиром на величину тржишта и на кратко временско раздобље, углавном су сви издавачи задовољни. Ретенције су, тврде, малене, већина годишњих претплатника обновила је претплату, биљеже стални благи раст конверзија, а приходи од тог сегмента, колико год били малени, стабилни су”, истиче аутор истраживања.
Када је посриједи укупна читаност хрватских медија који су увели претплату, она се није значајно мијењала. Према Гемиус истраживању, 24 сата, Јутарњи, Вечерњи и Телеграм су и даље међу топ 10 њуз портала по броју стварних корисника. Према задњим доступним подацима за липањ 2022., 24 сата, Јутарњи и Вечерњи су у топ 5 портала, а Телеграм је на 10. мјесту.
Према Ројтерсовом истраживању о дигиталним медијима за 2022., Index.hr, који нема претплату, и даље је најчитанији онлајн медиј, 24сата.хр су на другом мјесту, а Јутарњи.хр је на трећем. Вечерњи.хр је на седмом мјесту, а Телеграм.хр на десетом. Сви медији, према Ројтерсу, задржали су своје позиције у успоредби с 2021. без обзира на увођење претплате, уз изнимку портала Телеграм.хр који је с осме позиције благо пао на десету.

‘Сервирање таблоидних садржаја подцјењује публику вољну платити’

Просјечна цијена основног мјесечног пакета у Хрватској износи 44 куне, односно 5,80 еура, без акцијских понуда. То је стандардни пакет који код читатеља/претплатника задржава приказ огласа. Јутарњи лист и Телеграм имају цијену основног мјесечног пакета од 49 куна (6,50 еура), док 24 сата и Вечерњи лист, као дио исте медијске куће, нуде мјесечни пакет по цијени од 39 куна, односно 5,20 еура.
Према истраживању Ројтерс Института просјечна цијена мјесечног пакета у шест земаља: Пољској, Италији, Њемачкој, Француској, Финској и Великој Британији, износила је 13,67 еура, односно нешто више од 102 куне. Велике су разлике у цијенама: од 7,21 еура у Пољској, до 22,26 еура у Великој Британији. У Италији просјечни мјесечни пакет кошта 14,24 еура, у Њемачкој 17,64 еура, у Француској 13,97 еура, а у Финској 15,03 еура. Хрватска је по цијени пакета у нижем разреду – имамо најнижу цијену мјесечног пакета у Европи. Већ споменути словачки Деник Н за 4,99 еура нуди пакет својим претплатницима на четири тједна, а што је нижа цијена од сва четири хрватска издања која нуде претплату. Најзначајнији еуропски медији наплаћују углавном мјесечни пакет по цијени од око 10 еура, као што су примјерице, француски Ле Фигаро и Ле Монде, шпањолски Ел Паис и талијанска Corriere della Sera.
Према анкети ИНМА-е, The Media Subscription Blueprint, која је проведена међу судионицима једног конгреса који су увели наплату садржаја, за националне медије највећи су окидачи конверзије читатеља у дигиталне претплатнике истраживачко новинарство, затим коментари, па национална политика и здравље. На петом су мјесту коментари познатог госта колумниста, на шестом бизнис, а на седмом знатижеља. Слиједи свјетска политика, црна кроника и теме за побољшање живота.
“Ови подаци говоре да уредничке политике онлајн издања у лову на клик бајтове сервирањем читатељима таблоидних баналних садржаја подцјењују публику која им је вољна платити. Крајње је вријеме да, ако ни због чега другога, због економских интереса, направе одмак од жутила према истраживачком новинарству које има двоструки бенефит – и продаје и друштвено је корисно”, прокоментирала је резултате истраживања предсједница ДЗНАП-а Валентина Веснер.

‘Претплата не спрјечава да важнији истраживачки текстови добију по 100.000 кликова’
Квалитетан садржај ће, закључује се у истраживању, и даље бити главни генератор претплата, али раст персоналног новинарства потпуно ће изазвати маинстреам медије. Једна од посљедица ‘закључавања’ интернетског садржаја, који је уведен махом након губитка прихода од продаје у пандемији, је и смањени досег ауторских текстова – могу их прочитати само они који су купили претплату, а апсолутно су искључени они којима је купња медијског садржаја неприуштиви луксуз. Што о томе кажу накладници и новинари?
“Јасно је да ће закључани текстови у правилу имати нижи број читања, с друге стране већа је вјеројатност да је ријеч о публици којој је тај садржај натпросјечно занимљив или важан те ће они бити ангажиранији око тог садржаја: прочитат ће већи удио текста, већа је шанса да ће га подијелити или коментирати, што опет даје додатну видљивост закључаном садржају”, поручио је Владимир Јанковић, замјеник главног уредника Јутарњег листа за развој производа. На питање о томе како је увођење наплате садржаја утјецало за ауторски рад новинара, односно допиру ли до довољног броја читатеља или им је проблем што су неке важне истраживачке приче закључане, директорица дигиталног пословања Вечерњег листа Анамариа Тодорић каже да дијелу новинара то јест проблем, али све мањем броју.

“Нитко од новинара није прије 20 година питао какав је досег његове приче која се продавала на киоску. То је било тако. Сада се сви праве паметни око тога. Прије је, ако си нешто циљано хтио читати, било логично да даш три, пет или 10 куна за новине на киоску. А сад је одједном страшан проблем дати 10, 20, 30 куна мјесечно да би могао читати без ограничења. И додатно тим истим новинарима који постављају то питање мислим да треба поставити потпитање – живиш ли од новца или зрака? Или досега и славе? Мислим да је свима јасан одговор”, каже Анамариа Тодорић.

Вања Прахић, директор за дигиталну претплату у 24 сата, не мисли да је новинарима проблем што су неки њихови најбољи чланци закључани па је и досег мањи. Каже да су њихови новинари свјесни вриједности свог рада и заправо су једни од највећих амбасадора дигиталне претплате. “Без обзира на то што смо увели претплату, најважнији истраживачки текстови и даље нам добију 100.000 кликова, без проблема”, искуство је Мирана Павића, директора Телеграм Медиа Групе.

Новинари незадовољни смањеним друштвеним утјецајем након закључавања текстова

Новинари које је Пенић анкетирао у истраживању – иако свјесни нужности увођења наплате садржаја, јер то је начин да издавачи дођу до додатног прихода услијед пада наклада тисканих издања како би им могли исплатити плаће – свједоче да се суочавају с проблемом мањег друштвеног утјецаја након закључавања њихових чланака. Наиме, многи важни текстови допиру до мањег броја читатеља, чланци се мање дијеле, не преносе их ни други медији, а колеге чији чланци нису закључани, сматрају, сада су у већој предности. Проблем је и ‘крађа’ закључаних чланака – поједини медији су некоректни па преносе закључане чланке, преузимају комплетан садржај уз неке измјене, представљају то као своје приче, па читатељи преко њих, без плаћања претплате, могу прочитати све.