Регион

30. 11. 2022.

Аутор: Селма Фукељ Извор: Медиацентар Сарајево

Акт који инсистира на већој одговорности друштвених мрежа ступио на снагу у ЕУ

Акт о дигиталним услугама (ДСА), један од начина борбе против ширења незаконитих и штетних садржаја на интернету, за којег је крајем априла ове године на нивоу Европске уније (ЕУ) постигнут политички договор, средином новембра је ступио на снагу.

Онлајн платформе ће, како је објављено на страници Европске комисије, до 17. фебруара 2023. морати да пријаве број активних корисника на својим веб страницама. На основу бројева корисника Комисија ће донијети процјену да ли платформу треба означити као врло велику интернетску платформу или претраживач. Након што донесу одлуку, имат ће четири мјесеца да испуне обавезе из ДСА, укључујући провођење и подношење Комисији првих годишњих процјена ризика. Државе чланице ЕУ, како је објашњено, морат ће до 17. фебруара 2024., када би ДСА требао да буде у потпуности примјењив за све субјекте у његовом дјелокругу, да овласте своје координаторе за дигиталне услуге. 

Актом о дигиталним услугама, између осталог, утврђује се јасна одговорност пружатеља посредничких услуга, а посебно интернетских платформи попут друштвених мрежа и интернетских тржишта, уводи се одговорност платформи за алгоритме, те побољшава модерирање садржаја, а циљ овог закона пуног назива Digital Service Act - DSA  је стварање сигурнијег дигиталног простора у ЕУ.

Према мишљењу истраживача Шер (Share) Фондације Бојана Перкова, ДСА је велики корак у контроли технолошких компанија јер се њиме инсистира на много већој транспарентности и одговорности платформи за модерацију садржаја.

Медијска експертица Бојана Костић каже да је питање уградње одређених корективних и контролних механизама у процесе креирања или модерирања слободе изражавања које проводе компаније друштвених мрежа.

“Срж јесте на регулацији слободе изражавања, али не на начин на који ми то традиционално посматрамо као права појединца у односу на одређене групе, али је свакако део како ће те компаније регулисати нашу слободу изражавања коју они већ регулишу десет година, односно 20 и више откад имамо интернет посреднике”, сматра Костић.

Босна и Херцеговина ће морати примијенити Акт о дигиталним услугама, зато што је, како појашњава Маида Ћулаховић из Регулаторне агенције за комуникације БиХ, у Споразуму о стабилизацији и придруживању, што значи да мора да примјењује правну стечевину ЕУ. Наводи да је ријеч о законима са директном примјеном, који не морају да се транспонују у законодавство, али да би се о овом новом закону у БиХ могло говорити тек од 1. јануара 2024. године.

Правила ДСА: Шта значе за кориснике? 

ДСА називају законом који ће „очистити интернет“, а нова правила укључују, између осталог, и забрану оглашавања усмјереног на дјецу или оглашавање засновано на подацима о вјероисповијести, сполу, раси и политичком мишљењу. Такође владама ЕУ се омогућава да затраже уклањање илегалног садржаја, укључујући онај који промиче тероризам, сексуално злостављање дјеце, говор мржње и комерцијалне преваре. Поред набројаног, платформе друштвених мрежа ће морати омогућити корисницима да означе илегални садржај на „једноставан и ефикасан начин“ како би се могао брзо уклонити, док ће онлајн тржишта попут Амазона требати сличне системе за означавање сумњивих производа.

Друге мјере укључене у ДСА захтијеват ће од великих онлине платформи и интернет претраживача да предузму специфичне мјере током кризе, што је потакнуто инвазијом Русије на Украјину и дезинформацијама које су се појавиле у вези с тим.

Многи полажу велике наде у ДСА, јер вјерују да ће његовом примјеном бити створен сигурнији интернет, но према мишљењу медијске експертице Бојане Костић, исувише је рано да би се то могло рећи. Она подсјећа да се први пут у хисторији регулације медија и дигиталних простора, а и медија уопште на наднационалном нивоу, разговара о овој теми.

“Ако питате да ли су мере које су предложене и законска решења сврсисходна, рећи ћу да мислим да промашују мету, да мета треба да буде моћ компанија, а не последице те моћи или екстраполације те моћи, него треба да буде сама моћ”, каже Костић. Она говори и да ДСА тежи да направи једнак положај за све учеснике на тржишту, а не нужно и да заштити учеснике у њему, укључујући и грађане, што је кључна нијанса.

“Други разлог је тај што овим законом ЕУ покушава да угради неке корективне механизме и да редукује штету које ове компаније изазивају појединцима, али да не умање компетитивну вредност тих компанија и ЕУ на том тржишту. Тако да је овај закон део економских мера колико и људскоправашки”, поручује Костић.

О томе како ће овај закон утицати на кориснике друштвених мрежа Костић каже да та директива “не дира у кориштење”, штавише, да она осигурава да статус qуо и моћ компанија не буде уздрмана.

“Та моћ компанија је на неки начин можда и цементирана, али цела поента је да то неће утицати на нас као кориснике, штавише, сама директива предвиђа и медијску писменост као једну од посебних мера које државе чланице треба да подигну на озбиљнији ниво. Да ли нуде алтернативу или алате грађанима? Нажалост, не и то се веома замера регулативи да она грађанима, корисницима није омогућила контролу коју смо толико желели да видимо у томе”, каже она. 

Када је ријеч о системским ризицима које компаније треба да адресирају у својим процјенама ризика и према понуђеним рјешењима, према њеним ријечима, једна од мјера, када се утврди да постоји системски ризик за утишавање говора, за манипулације и за политичко таргетирање јесте да се један од параметара на основу којих се одређује приступ информацијама стави под контролу корисника.

Проблеми при регулацији садржаја у земљама Западног Балкана

Бројни су проблеми са модерацијом садржаја на друштвеним мрежама у свијету, а за сада земље Западног Балкана остају изван ДСА-а. Ћулаховић говори да је иако је ријеч о законима који имају директну примјену и не морају се транспоновати у законодавство, ипак сматра да је рано говорити како ће примјена ДСА изгледати у БиХ и земљама Западног Балкана.

„Земље регије су премала тржишта и тешко је очекивати да ћемо бити надлежни за једну од тих посредничких услуга или платформи која се регулише ДСА-ом, међутим оно чему се радујем је успостављање система заштите корисника“, наводи она. Објашњава да ће успостављањем координатора за дигиталне услуге или одређене платформе значити да ће и грађани у БиХ који користе те платформе, а које су у надлежности једне од земаља ЕУ, имати могућност да шаљу приговоре и да се користе механизмима заштите корисника који су предвиђени ДСА-ом. 

Актом о дигиталним услугама предвиђено је да свака држава именује координатора за дигиталне услуге, а Ћулаховић је навела да то може бити једна институција или више њих од којих ће једна бити координатор.

Највећи изазови у модерацији садржаја на друштвеним мрежама у земљама Западног Балкана је, према мишљењу Бојана Перкова, непознавање локалног контекста, језика, културолошких стандарда који обликују регион, а који је врло повезан.

„Регион има врло повезану историју нарочито у скоријем периоду због ратова који су се десили и опет са друге стране питање је колико су друштвене мреже спремне да уложе својих ресурса у неко тржиште које је релативно мало као што је то Западни Балкан. Дакле све земље Западног Балкана кад се саберу по броју становника много су мање од рецимо једне Француске или Немачке“, наводи он.

Каже да начин уклањања садржаја на друштвеним мрежама није ефикасан јер машине, односно алгоритми, уклањају садржај на друштвеним мрежама што доводи до посљедица на слободу говора, односно уклањања легитимног садржаја.  

„Посљедице по слободу говора су пре свега такве да се уклања легитиман садржај управо због тога што те машине, односно алгоритми и филтери који се баве филтрирањем садржаја, нису савршени; то нису људска бића и дешавају се грешке управо због тога што не могу често да препознају контекст да ли је нешто пародија, сатира, карикатура, да ли се користи у дозвољене сврхе када је реч о заштити ауторских права“, истиче Перков у разговору за Медиацентар.

Он каже да поред тога постоје и различита поимања слободе говора и слободе изражавања у различитим дијеловима свијета. Често може доћи, како наводи, до несугласица с обзиром на то да су највеће свјетске платформе управо из Сједињених Америчких Држава (САД) гдје постоји много виши степен слободе изражавања него у одређеним дијеловима свијета као што је на примјер Европа.

Додаје да се у земљама Западног Балкана мало говори о модерацији штетног садржаја на интернету, те да корисници друштвених мрежа нису упознати с тим све док им се не деси да им неки садржај буде уклоњен.

„Тек када им се деси да им се неки садржај уклони, скине, да им се суспендује налог, онда се заинтересују за то, те се питају како се то десило и који су начини да се жали на ту одлуку. Ту често долазимо у ситуацију да просечан корисник, нарочито ако је нека одлука коју је добио на мејл написана на језику на којем не разуме, рецимо на енглеском, не може много тога да уради уколико не постоји одређени представник те компаније који може да му помогне на његовом језику или да на други начин дође до задовољења његових права“, сматра Перков.

Тренутни трендови у регулацији садржаја у Европи 

Поред ДСА, неколико је примјера законодавног или регулативног оквира којим се настоји утицати на одговорност друштвеним мрежа у Европи, али они који се примјењују, као напримјер у Њемачкој, према мишљењу Ћулаховић, углавном су ограничавајући. Као добре примјере регулације онлајн садржаја издваја нацрте о којима се тренутно разговара у Великој Британији и Ирској који још нису усвојени. Каже да ови нацрти успостављају оквир који ће се примјењивати и на незаконите и на штетне садржаје, односно све што се подразумијева под онлајн хармс.

„Ови нацрти дају надлежност својим регулаторима, проширују надлежност регулатора који се тренутно баве само електронским медијима и на онлајн хармс али то ће бити врста регулације која више иде у правцу корегулације. Дакле онлајн платформе, друштвене мреже ће бити у обавези да примјењују одређене механизме како би осигурали заштиту и права корисника, а регулатор ће бити тај који ће вршити накнадну контролу“, објашњава Ћулаховић.

За те нацрте је битно нагласити и да ће регулатори имати овласти да траже одређене информације, да изричу мјере, санкције и проводе системе заштите корисника. Такође, према њеном мишљењу, интересантно у вези са тим приједлогом је и што ће надлежност припасти регулаторима који су независна тијела и за која се сматра да имају искуства у регулацији медијског садржаја који се могу примијенити и на онлине садржаје.