Регион
17. 10. 2022.
Извјештај Европске комисије о напретку: Новинарство у БиХ и даље несигурна професија
Новинарство у Босни и Херцеговини остаје несигурна професија, са ниским плаћама и малом сигурношћу запослења, пише у Извјештају ЕК.
Настављени су политички притисци и застрашивање новинара, државни јавни сервис је у опасности од гашења, а положај новинара и новинарки је неравноправан, неки су од закључака Европске комисије (ЕК) који се наводе у посљедњем Извјештају о напретку за Босну и Херцеговину.
БиХ, како пише у Извјештају, није постигла напредак у рјешавању кључног приоритета Мишљења 12 Европске комисије у коме се наводи да ће се гарантовати слобода изражавања и медија и заштита новинара. Ово захтијева осигурање одговарајућег судског поступања у случајевима пријетњи и насиља над новинарима/кама и медијским радницима/цама, те осигурање финансијске одрживости јавног Радио телевизијског (РТВ) система.
"Законодавни оквир треба да буде усклађен са европским и међународним стандардима и да се у потпуности проводи. Политички утицај на јавне емитере и даље постоји, а њихова финансијска одрживост није осигурана. Закон о јавном РТВ систему остаје непромијењен, а ентитетско законодавство још није усклађено са овим Законом. Настављени су политички притисци, застрашивање и узнемиравање новинара, укључујући физичке и вербалне нападе, а није било ни одговарајућег институционалног праћења", пише у Извјештају уз подсјећање да прошлогодишње препоруке још увијек вриједе.
Босна и Херцеговина би у наредној години посебно требала да осигура заштиту новинара/ки и систематско институционално праћење пријетњи и насиља над новинарима/кама, осигура финансијску одрживост и политичку независност јавних емитера и усклади ентитетско законодавство са државним законом о јавном РТВ систему, те да усвоји законе о транспарентности власништва над медијима и критеријуме јавног оглашавања.
Забринутост због застрашивања новинара/ки
У Извјештају о напретку Европске комисије наглашена је озбиљна забринутост због политичког притиска, застрашивања и пријетњи новинарима/кама. Поларизирана политичка клима, стални вербални напади и националистичка реторика створили су, како пише, непријатељско окружење за слободу медија.
"Високопозиционирани политичари су наставили са јавним нападима и омаловажавањем новинара, аналитичара и медијских радника, посебно жена. Власти и даље умањују важност овог питања. И даље недостаје званично прикупљање података у цијелој земљи о пријетњама и нападима на новинаре и медијске раднике", додају из Европске комисије.
Подсјећају и да је Удружење БХ новинари забиљежило70 случајева кршења новинарских права у 2021. години (69 у 2020., 56 у 2019.). Омбудсман је примио девет притужби (11 у 2020. години, 18 у 2019. години). Вијеће за штампу и онлине медије у БиХ примило је 509 притужби за говор мржње против новинара/ки.
"Од власти се очекује да брзо реагују и покажу нулту толеранцију према пријетњама или нападима на медије, укључујући осигуравање ефикасних полицијских истрага и судског гоњења који ће довести до правоснажних пресуда починиоцима", наводи се у Извјештају о напретку БиХ за 2022. годину.
Законодавство остаје фрагментирано
Иако је клевета декриминализована од 2002. године, политичари и јавни службеници, како подсјећају из Европске комисије, и даље користе грађанске тужбе за застрашивање новинара. Како би спријечили окружење које новинаре/ке тјера на самоцензуру, судови би требали појачати своје напоре да осигурају експедитивну обраду случајева клевете и досљедност судске праксе за накнаду штете.
Законодавство о слободном приступу информацијама и говору мржње, додаје се у Извјештају, остаје фрагментирано и није у складу са међународним и европским стандардима. Законске одредбе о заштити података и приступу информацијама и даље се тумаче на начин који штити приватне, а не јавне интересе. Опћински прописи о јавном реду који пријете административним казнама за онлине коментаре (као што је онај који је уведен у Цазину у марту 2022.) додатно сужавају простор за слободу изражавања.
Европска комисија подсјећа да Регулаторној агенцији за комуникације (РАК) још увијек недостаје пуна политичка и финансијска независност. Процедура за именовање њеног руководства мора се ревидирати како би се побољшала перцепција јавности о њој као о неутралном и независном тијелу. Мандат одбора РАК-а истекао је крајем 2017. године; Парламент није именовао нови одбор за цијели мандат 2018-2022.
Јавни сервис у опасности од гашења
Државни јавни сервис је у озбиљној опасности од гашења, упозорава се у Извјештају о напретку. Након година ускраћивања стабилног финансирања, Радиотелевизија Босне и Херцеговине (БХРТ), како пише, није у могућности да исплати плате и добављаче.
"Пореска управа је у периоду март-април 2022. привремено блокирала рачуне због неизмиреног дуга од девет милиона еура. Ово је резултат непримјењивања Закона о јавном РТВ систему из 2003. године, као и недосљедности ентитетских закона о радиодифузији, посебно у погледу наплате накнада. Од 2017. године дуг Радио телевизије Републике Српске (РТРС) према БХРТ-у (који износи више од 31,5 милиона еура) је предмет дуготрајних судских спорова на ентитетским судовима. Ова питања представљају озбиљну пријетњу финансијској независности и одрживости јавног РТВ система", наводе из Европске комисије.
Државни и ентитетски јавни емитери и даље су изложени политичком утицају, посебно кроз политички контролисане управне одборе. Постоји забрињавајући тренд аутоцензуре, појачан у контексту руске агресије на Украјину.
Парламент Федерације БиХ, како се наводи, није попунио упражњена мјеста у Управном одбору јавног емитера Федералне телевизије (ФТВ) нити именовао директора ФТВ од 2013. године. Радио Телевизија Републике Српске (РТРС) шири руске и српске дезинформације, укључујући оне о агресији Русије на Украјину, као и о путу придруживања Босне и Херцеговине Европској унији.
"Бањалучки провајдер М-тел наставио је преносити сигнал канала РТ и Спутњик, упркос усклађивању Босне и Херцеговине са санкцијама ЕУ Русији које забрањују емитовање садржаја са ових руских државних медијских кућа", пише у Извјештају.
Европска комисија додаје и како нису предузети кораци за усвајање закона о транспарентности власништва над медијима (укључујући превенцију скривене медијске концентрације), закона о оглашавању или критеријума за расподјелу субвенција.
"Пракса оглашавања јавних предузећа, као што су телеком компаније и рекламне агенције повезане са политичким странкама, настављају да штете интегритету медија. Локални емитери који примају средства од локалних власти и даље су подложни политичком притиску и утицају. Све већи број стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАП тужбе) додатно подстичу аутоцензуру. У 2021. години пријављена су два случаја СЛАП тужби са изузетно високим захтјевима за одштету који угрожавају финансијски опстанак медија", наводи се у Извјештају.
Новинарство у БиХ и даље несигурна професија са ниским плаћама
Положај новинара и новинарки је, како кажу, неравноправан и додају како су током пандемије, новинарке и медијске професионалке биле посебно суочене с индиректном дискриминацијом и претрпјеле теже професионалне посљедице: више од 10 посто новинарки је у овом периоду остало без посла, а више од 95 посто њих је било оштећено финансијски.
У Извјештају се каже како је слобода умјетничког изражавања загарантована законима и да се опћенито поштује, но додаје се да се не прикупљају званични подаци о застрашивању умјетника/ца.
"Иако власти нису формално увеле ограничења, изазовно је окружење за теме везане за помирење. Награђивани филм 2021. 'Quo Vadis, Aida?' о геноциду у Сребреници није приказан у кинима у ентитету Република Српска нити на јавном емитеру тог ентитета", подсјећају из Европске комисије.
Саморегулација онлине медија, како се додаје, има ограничен учинак, а онлине платформе се и даље користе за ширење говора мржње и дезинформација. Вијеће за штампу и онлине медије у БиХ примило је 1.073 притужбе у 2021., а готово све су везане за онлине садржај. Кривично гоњење је ограничено на изазивање вјерске и етничке мржње на интернету или друштвеним мрежама.
Новинарство у Босни и Херцеговини остаје несигурна професија, са ниским плаћама и малом сигурности за запослење. Радна права се слабо поштују и не постоје грански колективни уговори за медијске раднике. Сходно томе, многи новинари примају плаћу знатно нижу од просјека, док раде и прековремено. Кодекс Вијећа за штампу и онлине медије остаје основа саморегулације, али је његово поштивање недосљедно.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.