Регион
22. 09. 2022.
Недолазак или одлазак из ТВ студија - једнако непоштовање јавности
Недолазак у ТВ дебату и излазак из студија показују однос политичара према медијима, али и према грађанима.
Телевизија је најкориштенији извор вијести у Босни и Херцеговини (БиХ). Скоро три четвртине испитаника (71 посто), у истраживању “Поларизовано повјерење у јавност и медије у БиХ” из 2021. године, тврди да свакодневно гледају телевизију због вијести, односно информација о политичким и друштвеним дешавањима. Предизборне кампање вријеме су када се телевизија традиционално прати због представљања кандидаткиња и кандидата, али и телевизијских дебата на којима би јавност требала да добије информацију о програмима, плановима и различитим ставовима учесника изборне утрке.
Стиче се дојам да статистика, па самим тим ни већи дио јавности који прати телевизијске програме, превише не занимају ПР службе кандидата за трочлано Предсједништво БиХ на предстојећим Општим изборима, јер одбијају да дођу на заказане дебате, или једноставно изађу из студија јер се није појавио онај други, а за којег вјерују да им је једини изборни противник.
Излазак Дениса Бећировића, кандидата 11 опозиционих политичких партија за члана Предсједништва БиХ, из студија Телевизије Н1 у сјену је бацио чињеницу да се предсједник Странке демократске акције (СДА) Бакир Изетбеговић не жели појавити ни на једном заказаном политичком сучељавању већ годинама. И једно и друго јасно показују однос према медијима, новинаркама и новинарима, али и према грађанима због којих се предизборна дебатирања организују.
Денис Бећировић, кандидат опозиције на предстојећим Општим изборима, сједио је мирно у студију Н1 телевизије, у сриједу навечер, како би учествовао у дебати у емисији Пресинг. Идеја је била да у студију разговарају кандидати за члана Предсједништва из реда бошњачког народа, па је поред Бећировића, такођер мирно, док је ишла уводна шпица емисије, сједио још један кандидат за ту функцију - Мирсад Хаџикадић, предсједник Платформе за прогрес испред Коалиције држава. Трећи позвани, Бакир Изетбеговић, који у трку за колективног шефа државе долази испред СДА, одбио је да разговара, што за све оне који прате босанскохерцеговачку политичку сцену и изборне кампање није никаква новост.
Мир у студију трајао је до најаве емисије у којој је речено да је Изетбеговић одбио да се појави на дебати, а водитеља је занимало шта гости мисле: Зашто је Изетбеговић одбио да дође? И даље се све чинило као почетак стандардне ТВ емисије у којој ће се разговарати о изборним програмима и будућим плановима. Хаџикадић и Бећировић су прокоментарисали Изетбеговићев недолазак, оцијенили такав потез бахатим и подсјетили да ни на претходним изборима није хтио учествовати у дебатама, а онда је Бећировић водитеља питао како је Изетбеговић образлозложио недолазак. Уредник и водитељ емисије Пресинг Амир Зукић одговорио је како су из Изетбеговићевог тима рекли да има обавезе, након чега је Бећировић одлучио да неће учествовати у дебати док се не појави Изетбеговић, за којег је оцијенио да је његов једини протукандидат на овим изборима и изашао из студија. Хаџикадић, који је исто то урадио прије четири године у кампањи за Опште изборе 2018. године у дијалошкој емисији кандидата за државно Предсједништво на Телевизији Федерације БиХ (ФТВ), уз образложење да та ТВ кућа фаворизује владајуће странке, оцијенио је да је ријеч “о потпуном непоштовању”.
Тешко је повјеровати да Бећировић није знао да се Изетбеговић неће појавити, јер је Н1 телевизија неколико пута током дана, прије заказаног термина емисије објавила најаву за Пресинг у којој је јасно да Изетбеговић неће бити један од гостију. Најаву емисије на службеној Фејсбук страници пренијела је и Социјалдемократска партија (СДП) чији је Бећировић потпредсједник.
Претпоставићемо такођер да кандидати за највише јавне функције током предизборних кампања много раде, не гледају телевизију, па се може десити да им промакне за њих важна информација. Али, ту је цијели ПР тим па да ли је могуће да су је баш сви “испустили”. Замислићемо да јесу, али је прије уласка у телевизијски студио она Бећировићу сигурно речена. Тешко је и процијенити шта је тачно Бећировић желио постићи уласком па изласком из студија, осим чињенице да је за супарничку СДА оставио огроман простор за спиновање на друштвеним мрежама.
Сигурно је и то да је тај потез отворио широку дебату на друштвеним мрежама о томе да ли је то требао урадити или није. На Фејсбуку и Твитеру мишљења су подијељена. Дио корисника вјерује да ће Бећировића његов однос прије свега према новинарима и медијима који су му, иако немају законску обавезу, дали прилику да бесплатно говори о својим политичким плановима, али и према својим протукандидатима, коштати у изборној утрци, да је поступак кандидата за члана Предсједништва недоличан и неодговоран, али и да је излазак из студија политичка и стратешка грешка.
С друге стране стиже подршка и оправдања уз оцјене да је Бећировић показао шта је политика и одговорност уз оцјене да је ријеч о “одличном потезу”.
Трећи дио коментара усмјерен је на одбијање Изетбеговића да учествује у дебати уз тврдње да се није сучелио са својим политичким протукандидатима још од сучељавања предсједничких кандидата пред Опште изборе 2010. године на ФТВ.
“Чуде се људи што Бакир И. неће у дебате. Па не бих ни ја да сам доживио шта је он преживио када је задњи пут био у дебати”, један је од коментара на Твитеру уз који је постављен и снимак емисије ФТВ у којој се Изетбеговић сукобио са Жељком Комшићем - на тим изборима кандидатом за Предсједништво испред Социјалдемократске партије. Та емисија прекинута је рекламама, како би се “страсти” у студију смириле.
Портал Кликс покушао је сазнати због чега се Изетбеговић није појавио на Н1 телевизији. Из прес-службе СДА су им рекли да је одлучено да он не иде у дебате на комерцијалним телевизијама и да би дошао на јавни сервис.
На који су јавни сервис мислили није речено, јер се од десет кандидаткиња и кандидата у трци за Предсједништво БиХ позиву БХРТ-а да гостује у предизборној дебати 12. септембра одазвао само један.
Оваква одлука политичара – кандидата за Предсједништво БиХ, према оцјени Удружења БХ новинари, представља отворено непоштивање права јавности на приступ различитим и плуралним информацијама и мишљењима у предизборној кампањи, на основу којих би грађани могли доносити информиране одлуке о томе за кога гласовати. Осим јавног сервиса на нивоу државе, с недоласком кандидата за кључне позиције у држави или ентитетима суочиле су се и друге јавне и приватне телевизијске куће, навели су из Удружења.
За провођење демократских избора у свакој држави медији играју велику и значајну улогу. Они омогућавају пуно учешће јавности у изборима, подучавају гласаче како да практикују своја демократска права, али и обезбјеђују платформу за кандидате да изнесу политичка становишта и пренесу поруке гласачима.
Одбијање доласка на директно сучељавање са протукандидатима на изборима и одлазак из ТВ студија отварају питања има ли политичке културе у БиХ, да ли босанскохерцеговачке политичаре занимају медији и новинари и у коначници они најважнији грађанке и грађани?
У демократским државама дебате које телевизијске куће организују, како би мишљења суочили кандидати за најважније функције, одлична су прилика да грађани добију прави утисак о сваком појединачном кандидату или кандидаткињи и на основу изложених програма и планова за будућност одлуче коме ће дати глас. Ријеч је о приликама, а у интересу јавности да се на јавним и комерцијалним телевизијама говори о најважнијим темама и одговори на неугодна питања, на шта БХ политичари очигледно још нису спремни.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.