Регион

26. 08. 2022.

Аутор: Селма Борачић-Мршо Извор: Медиацентар Сарајево

Сатира треба бити критика, а не дезинформација

Када медији објаве сатиричне садржаје без провјере извора, као истините информације, настаје лажна вијест.

Сатира, важна књижевна и говорна форма, кроз хумор критикује одређене друштвене појаве, појединце или поступке. Но, када је информативни портали пренесу без назнаке да је ријеч о сатиричном садржају, она се претвора у дезинформацију. Сатирични садржаји који се појављују у медијима и на друштвеним мрежама често су засновани на измишљеним вијестима, које се користе да се нагласи појава која се исмијава и на тај се начин изложи критици. Много је примјера када су поједини медији објављивали сатиричне садржаје, као истините информације, без провјере да ли је такав текст објавио интернет портал или магазин који се бави искључиво сатиром.  

Посљедњи примјер показује размјере посљедица које може изазвати преношење сатиричних информација као истинитих вијести. 

Неколико корисника друштвених мрежа су чланак сатиричног портала Зицер искористили за критику новинарства, при томе изостављајући информацију да је ријеч о сатири. 

На друштвеној мрежи Фејсбук вирална је фотографија с насловом чланка који гласи: „Опљачкан комшија тетке фризера Цецине ћерке“. 

Ова се фотографија на Фејсбуку током јула 2022. године дијелила уз описе у којима се отворено или имплицитно критикује новинарска професија, те се садржај наслова исмијава. Фотографија овог наслова објављена је у јулу 2022. године на Фејсбук страници „Подгорицки времеплов“ уз опис “Црни комшо”. Објава је на овој Фејсбук страници забиљежила више од 1.500 интеракција.  

Исту фотографију су уз експлицитније тврдње и критике објавиле и десетине приватних Фејсбук профила. 

Само током јула 2022. године иста фотографија објављена је на 17 Фејсбук профила и страница, а дијелила се друштвеним мрежама и током претходне двије године.  

Анализирајући ову објаву, портал Раскринкавање.ба, гдје свакодневно раде провјеру информација објављених у медијима и на друштвеним мрежама, дошли су до податка да је оригиналан наслов објављен 7. марта 2018. године на порталу Зицер. На овом порталу наводи се да је ријеч о сатиричном магазину. 

Дакле, вијести објављене на овом порталу нису стварне, већ измишљене. Изостављајући информацију о природи портала на ком је вијест оригинално објављена, корисници друштвених мрежа тако су сатиру претворили у лажну вијест.  

Без адекватне напомене о природи портала на којем је поменути чланак објављен, сатира је на друштвеним мрежама схваћена, али и представљена погрешно, објашњава Емир Зулејхић, уредник портала Раскринкавање.ба. 

„Сатирични садржаји се на друштвеним мрежама, али и у медијима, поприлично често нетачно представљају као стварни. То се најчешће дешава када се сатирични садржај преноси из сатиричног извора, те се објављује без напомене о природи тог садржаја. Изворно сатирични садржај који се без напомене о природи садржаја објави на порталу или профилу који иначе не објављује сатирични садржај, постаје лажна вијест“, наводи Зулејхић. 

Раскринкавање готово сваки мјесец објави анализу о неком од таквих случајева који постане виралан и привуче пажњу јавности. Позитивна ствар у свему томе је што се то све мање дешава код стварних медија, међутим и даље је редовна појава на анонимним порталима и на друштвеним мрежама. 

Адис Надаревић, фриленс аутор, познат по сатиричним коментарима о друштвено-политичким дешавањима, каже како више не може упратити у којим медијима се његови сатирични коментари преносе. 

„Кад имате одређену популарност на друштвеним медијима, а мој Твитер налог често биљежи и преко милион прегледа мјесечно, највише штете произлази из тога кад вас преносе медији чија је политичка пристраност јасна и кад из онога што објављујете бирају само оно што одговара њиховој пропаганди. Тако се ствара дојам да је ваша 'сатира' у служби њихове политике и колико год да сте објективни то неће доћи до публике таквих медија. То је једна димензија манипулације на коју се не обраћа пажња“, наводи Надаревић.  

Од Србина који је убио ајкулу, до избацивања Пепе Прасе из ББИ центра 

Иако се десило прије више од десет година, многи памте причу о Србину који је убио ајкулу на љетовању у Шхарм ел-Шеику.  

Наиме, у тексту који је сатирични интернет портал Њуз.нет објавио 10. децембра 2010. године, под насловом „Србин убио ајкулу убицу у Шарм ел-Шеику“, наводи се како је ајкула, која је прије седам дана повриједила четворо и усмртила једног туристу, савладана тог јутра када је један српски туриста скочио на њу са литице недалеко од плаже.  

Ту вијест прво је пренио Њу Јорк Пост, позвавши се на македонску новинску агенцију МИНА, па послије њих практично сви регионални медији, али и поједини јавни медијски сервиси, међу њима и руска Правда објавили су причу као истиниту.  

Скоро сви су насјели на лажну вијест, а „хероја са Балкана“, који је „у море скочио под дејством алкохола и пао директно на ајкулу усмртивши је на лицу места“, прозвали Шарк ел-Шеиком. 

Нико од медија није нити провјерио Импресум портала, нити вијест, већ су методом копи-пејст пренијели сатиричну као истиниту вијест.  

Годину раније, на основу коментара читатеља портала Клиx.ба, који је коментаришући текст објављен на овом порталу о пословању ББИ центра у Сарајеву,  којем су инвеститори банке које послују на исламским принципима, написао како се у овом тржном центру, у којем је забрањено точење и продавање алкохолних пића, те свињског меса, не може купити ни дјечија играчка Пепа Прасе.  

Тај коментар поједини медији су злоупотријебили, те је хрватски портал Тпортал.хр. објавио текст под насловом „Играчка на удару шеријата у Сарајеву“.  

У тексту се наводи како је играчка с ликом прасета из популарног цртаног филма „Пепа Пиг“ повучена из продаје у сарајевском трговачком центру ББИ, јер како наводе, центар послује по строгим шеријатским правилима. 

„Играчка Пепа Пиг је донедавно била у излозима продаваонице One 2 Play, а онда је напрасно нестала. Одговорни из трговине су рекли новинарима да је играчка уклоњена јер због ње имају великих проблема с управом центра ББИ“, навео је Тпортал у свом тексту.  

Вијест да је играчка с ликом прасета повучена из продаје у сарајевској шопинг галерији ББИ Центру, демантирана је из управе ББИ Центра. 

Свако може бити новинар  

При преношењу сатиричног садржаја, уколико је он заиста сатиричан, нема потребе за провјером тачности. Довољно је утврдити стварни извор, те га навести у тексту, заједно са напоменом да се ради о сатиричном садржају.  

И док се смањује пракса да традиционални медији преносе сатиричне садржаје, на анонимним порталима, онима којима се не зна ни власник нити уређивачка политика јер немају Импрессума, то је редовна појава.  

„У посљедње вријеме је на друштвеним мрежама све присутнија једна друга појава које медији при преношењу садржаја требају бити свјесни, а то су извори који се представљају као сатирични, а заправо то нису. У питању су рецимо странице које служе за политичке обрачуне и изборне кампање, попут странице 'Бањалучки Џокеј', а које се представљају као сатиричне како би избјегле критику и оцјене fact-checkera. Сличан примјер су и портали и странице које се представљају као сатиричне, али се то и не труде бити, те објављују потпуно измишљене садржаје без икаквих елемената сатире“, објашњава Емир Зулејхић са портала Раскринкавање.ба. 

Мирза Мехмедовић, доцент комуникологије на Универзитету у Тузли, оцјењује како је медијска сцена Босне и Херцеговине, али и регије у лошем стању, те да бројни новинари служе за држање микрофона, а не истраживање и информисање јавности.  

„С једне стране нема никаквог приступа прикупљању и провјери информација које се објављују, посебно на порталима, а с друге је култура комуницирања публике која конзумира те портале, тако да имамо један зачарани круг проблема у којем се не зна ни извор информација, нити име новинара, нити имамо публику која ће адекватно на то реаговати“, објашњава Мехмедовић.  

Сатира би требала да насмије грађане, тјера да размишљају, да буду критични према одређеним појавама, а не да их уплаши као званична информација, сматра новинарка Рубина Ченгић. 

„Копи-пејст је постало скоро па правило, ништа три извора, провјера вјеродостојности или зашто је нешто важно, али за то је добрим дијелом крива и публика која неселективно и површно чита само наслове“, сматра Ченгић. 

Посљедњих година пракса у бројним медијима постала је да на озбиљне теме објављују твитовима грађана који на сатиричан начин коментаришу БХ свакодневницу, али ријетко се наглашава да је ријеч о шаљивом коментару. Такву праксу Рубина Ченгић оцјењује неодговорном. 

 „Неодговорно се преносе те објаве с друштвених мрежа само зато што су смијешне или лајкабилне, без упозорења да је то садржај са друштвених мрежа на којима може да објави ко год шта хоће. Оно што је забрињавајуће је да врло духовите коментаре могу писати и савјетници политичких партија или страначки ботови и да ти коментари уопште нису објављени ради забаве, него с врло смишљеним циљем“, наводи она. 

Међутим таква пракса може бити итекако опасна. Према ријечима Мирзе Мехмедовића са тузланског Универзитета, свака информација, нетачна или искривљена, која се представља тачном, може изазвати низ проблема.  

„Врло често сатиричне вијести имају садржаје које носе неке негативне конотације за одређену скупину људи, и ако се оне представљају као истините могу изазвати чак и сукобе у друштву. Публици се мора назначити да је ријеч о сатиричној вијести“, каже Мехмедовић. 

Као једна од најчешћих посљедица јавља се у виду критика новинарства и неповјерења у медије. Читаоци сваким новим примјером представљања сатире као стварне, односно лажне вијести, као и сваком новом дезинформацијом у медијима, све више губе повјерење у медије. 

„Са друге стране посљедице могу бити и директније у зависности од примјера - некада то може бити неосновано подизање панике, некада ширење неповјерења у медицинске институције и рецимо вакцине, а некада и преношење клеветничног и/или хомофобног садржаја“, наводи Емир Зулејхић. 

Фацебоок тагови за сатиру 

Сличан тренд већ годинама је актуелан и на Западу, а како би одвојили сатиричне чланке од правих вести, из Фејсбука су поручили да тестирају увођење посебних тагова како би означили сатиричне садржаје. 

Они желе смањити број људи који вјерују у истинитост сатиричних текстова тако што ће, кроз свој алгоритам, на сваки текст који сматрају сатиром, аутоматски додати ознаку [Сатире]. 

Када отворите неки линк путем Фејсбука, та друштвена мрежа ће вам аутоматски понудити и неке сличне, повезане вијести. Ознака [Сатире] неће стајати на главном линку, већ само на тим повезаним вијестима. Барем за сада. 

Систем би требао бити аутоматизиран, међутим Фејсбук још увијек није објаснио по којем принципу њихов алгоритам ради и како ће чланци добивати, односно избјегавати наљепницу [Сатире], те се не зна које ће портале Фејсбук класификовати као сатиричне. 

Пошто грађани највише вјерују медијима, новинари би морали бити одговорнији 

Према посљедњим подацима из маја 2022. године грађани БиХ највише вјерују медијима и вјерским институцијама, а најмање политичарима и политичким странкама. Показали су то резултати истраживања “Медијске слободе у БиХ у 2022. години” који су радили Удружење “БХ новинари” и Фондација Фридрих Еберт у БиХ. 

С друге стране, а према попису становништва из 2013. године, у БиХ је било скоро 90.000 неписмених, односно 2,82 посто. 

Ови подаци изненађују с обзиром да је основно образовање у цијелој БиХ обавезно. Они који не заврше основно образовање до 17 године могу га завршити у некој од установа за образовање одраслих. 

Међутим, психологиња Нермина Вехабовић у томе види разлог због којег су медији неодговорни. Она сматра како је необразованост и неразвијање критичког промишљања узрок слуђене медијске сцене, али и грађана.  

„Због недостатка критичког мишљења људи вјерују свим информацијама. Људи овдје не знају како могу провјеравати информације, не занима их да исту вијест потраже на више медија, већ прочитају прву вијест и на основу тога формирају свој став“, објашњава Вехабовић. 

С друге стране, како наводи психологиња Вехабовић, мноштво људи је лаковјерно. „Њихова животна искуства су таква да их наводе да вјерују свему што виде и чују, без спознаје да би иза неке информације могла да се крије и лаж“, наводи Вехабовић. 

Она објашњава како већина медија која жели екстра профит, вјешто користи такву врсту информација.  

„Новинари психолошки познају које су то информације које би јавност могле фасцинирати и потом тај скандалозни дио у информацијама користе како би добили више кликова, а тиме се зарада увећава“, закључује Вехабовић. 

Међутим, за новинарку Рубину Ченгић схватљиво је зашто грађани вјерују сатиричним информацијама, које су представљене као истините.  

„Живот у БиХ је такав да је понекад сатиричнији од најкреативније сатире и стога је лако повјеровати у шале. Није, нажалост, била сатирична вијест да је један озбиљан политичар рекао да ће младе који одлазе замијенити роботима. Али то не оправдава новинаре за које важи правило да не требају вјеровати ни мајци кад им каже да их воли, док то не провјере на три међусобно неповезана извора“, објашњава Ченгић. 

У истраживању Медиацентра Сарајево Пропаганда, дезинформације и мржња у бх. медијима из 2020. године наводи се да су у протеклим годинама покренути бројни анонимни портали који шире дезинформације и пропаганду. Истраживања показују да грађанима није лако распознати проблематичне медијске садржаје, те да није било системских напора власти у БиХ да се у основно и средње образовање уведе медијска и информацијска писменост.