Регион

22. 08. 2022.

Аутор: Теодора Ђурнић Извор: Медиацентар Сарајево

Без казни за негативне коментаре на друштвеним мрежама црногорских медија

Након усвајања Закона о медијима у Црној Гори број негативних коментара мањи, али и даље изражен.

Тренутно у Црној Гори не постоји законска одговорност медија за коментаре на њиховим друштвеним мрежама, па се често води полемика чија је одговорност уклањање таквих коментара.

Откако је усвојен Закон о медијима Црне Горе 2021. године, број коментара који садрже незаконит садржај у онлajн медијима се смањио. Закон налаже да интернетска публикација мора уклонити незаконит садржај у коментарима читалаца у року од 60 минута од тренутка пријаве. Упркос овоме, налози онлајн медија на друштвеним мрежама садрже велики број оваквих коментара које медији по закону нису дужни да регулишу.

Новинарка и чланица радне групе за измјену медијских закона Весна Рајковић Ненадић коментарише ову законску одредбу као позитивну праксу.

“Ово је добро рјешење јер коментари морају бити одговорност медија. Посљедње истраживање Института за медије  “Увреде и мржња у црногорским медијима” показује да се након усвајања закона смањио број коментара који садрже споран садржај, али да их ипак има и у етабилираним медијима, те је потребно додатно унаприједити модерацију. Медији морају да имају обучене администраторе уколико желе да њихове платформе буду мјесто дијалога, а не ширења мржње и спорног говора”, каже она.

Члан 26 Закона о медијима Црне Горе наводи да је оснивач интернетске публикације дужан да уклони коментар који представља незаконит садржај, најкасније у року од 60 минута од пријаве. Незаконити садржај односи се посебно на оне коментаре који изазивају, шире, подстичу или правдају дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, политичког, вјерског и другог увјерења, ксенофобију, расну мржњу, антисемитизам или остале облике мржње засноване на нетолеранцији, укључујући и нетолеранцију изражену у форми национализма, дискриминације и непријатељства против мањинског народа и других мањинских националних заједница. Казне за неуклањање оваквих коментара износе од 1.000 до 8.000 еура.

Колико је током ове и претходне године било пријава због кршења члана 26 Закона о медијима послали смо упит Управи полиције, од које нажалост нисмо добили одговор.

Црногорски портали бирају предмодерацију

Према статистици Симилар веб-а, портал Вијести најчитанији је портал у Црној Гори, а можда и једини који има посебно ангажовану особу за модерацију коментара. Модератор на овом порталу, Бранко Чупић, каже да је портал Вијести због повећаног броја коментара морао ангажовати модератора.

„Сада то функционише на начин што се коментари не пуштају на портал прије него што буду прегледани, за разлику од неког ранијег периода када су коментари моментално објављивани па су накнадно уклањани. Свакако да је овај начин позитивна ствар модерирања, јер се самим тим спречава да се уопште појаве на порталу коментари који су неприкладног садржаја“, каже Чупић.

Он наводи да рад модератора олакшава и то што у систему постоје неприкладне ријечи које програм у коментару одмах препознаје и уклања.

„Колико је модерација потребна, односно неопходна, говори и податак да је на нашем порталу у просјеку однос одобрених и неодобрених коментара 2:1, тачније, да готово трећину пристиглих коментара обришемо, а некада тај број буде већи“, навео је.

Са друге стране, и јавни сервис Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ), врши предмодерацију коментара. Ипак, они немају особу ангажовану само за ову област.

„У нашем медију не постоји особа ангажована искључиво за модерацију коментара на мрежама, свакако тако нешто често не би било изводљиво ни да су три особе истовремено ангажоване, будући да пристиже велики број коментара, понекад и организован (ботови)“, рекла је руководитељка Мултимедијалног Центра РТЦГ-а Рада Брајовић.

Када су у питању канали којима се шири неприкладни говор, истраживачица у Институту за медије Црне Горе Милица Богдановић истиче да су незаконити коментари мање присутни у етаблираним медијима (попут портала Вијести, ЦДМ-а и РТЦГ-а), иако се они тамо и даље могу прочитати.

„Ако узмемо у обзир укупан број објављених коментара који дневно објаве администратори у етаблираним медијима, онда је проценат спорних објава мали. С друге стране, у десно оријентисаним медијима, ту најприје мислим на ИН4с због његове високе читаности, стичемо утисак да тај медији не филтрира коментаре и да садржајем додатно подстиче ширење увреда и мржње“, наводи Богдановић.

Весна Рајковић Ненадић напомиње и то да је посебно забрињавајуће што неки од медија у Црној Гори који не уклањају незаконите коментате нису регистровани код Агенције за електронске медије, па се не зна ко су њихови власници и ко је одговоран за објављени садржај.

Ко је одговоран за уклањање коментара на друштвеним мрежама?

Тренутно у Црној Гори не постоји законска одговорност медија за коментаре на њиховим друштвеним мрежама, па се често води полемика чија је одговорност уклањање таквих коментара.

„Наше колеге у етаблираним медијима воде полемику са нама који пратимо њихов рад и сматрају да оно што корисници објаве на њиховим друштвеним мрежама није њихова одговорност, те да они немају капацитета да бришу илегални садржај са својих налога. Ми чврсто стојимо при ставу да за осјетљиве теме могу да избјегавају да дијеле текстове на друштвеним мрежама и да додатно подстичу запаљиву комуникацију или да детаљније прате своје налоге, да бришу коментаре и његују позитивну комуникацију на Фејсбуку и другим друштвеним мрежама“, каже Богдановић.

Са друге стране, Фејсбук има правила за кориснике у којима се наводи шта је забрањено, попут говора мржње и узнемиравање корисника. Иако извјештаји Фејсбука показују да компанија, прије објаве, аутоматски уклања велику количину садржаја који крши њихове стандарде, ипак истраживања показују да велики број таквиих садржаја остаје на платформи, нарочито за нееглеског говорног подручја.

Заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права Валентина Павличић сматра да је уклањање незаконитих коментара морална одговорност новинара.

„Тренутно не постоји законска одговорност медија за коментаре на њиховим друштвеним мрежама, али постоји морална обавеза сваког новинара да врши надзор над садржајима који се јавно објављују на одређеној интернетској платформи којом новинар управља и да ефикасно реагује у случајевима када одређени садржај представља очигледно незаконит говор, говор мржње или подстиче на било какав вид насиља, доприносећи на тај начин већој толеранцији и очувању мира у друштву, те заштити основних људских права и слобода“, каже Павличић.

Случај Санчез против Француске

Павличић подсјећа и на предмет Санчез против Француске који је покренуо ново питање у пракси Европског суда за људска права – питање кривичне одговорности власника Фејсбук профила за коментаре објављене на „зиду“ његовог профила које објави треће лице.

Она је казала да се предмет тицао локалног одборника који се кандидовао на парламентарним изборима, а који није са свог Фејсбук налога (који је користио у изборној кампањи) обрисао коментаре особе која је подстицала на мржњу и насиље према муслиманима. Она је казала да је због тога подносилац представке од стране француских националних судова био осуђен на новчану казну у износу од 3.000 еура због подстицања на мржњу или насиље против групе и појединца на основу њиховог поријекла и припадности одређеној нацији, религији или раси.

Павличић каже да је Европски суд за људска права нагласио да су домаћи судови осудили подносиоца представке због његовог пропуста да предузме хитне мјере брисања незаконитих коментара.

„Подносилац представке је свјесно подесио зид свог Фејсбук налога јавним, дозвољавајуц́и својим пријатељима да на истом објављују коментаре. Стога, имао је дужност да надзире објављивање коментара и био је одговоран за њихов садржај. Осим тога, Кривични суд је нагласио да је подносилац представке морао бити свјестан да његов профил вјероватно може да привуче коментаре политичке природе, који су по дефиницији били полемични и стога је требало да их с повећаном пажњом прегледа. Апелациони суд је, на сличан начин, сматрао да је његов статус политичара захтијевао још већ́у пажњу и опрез са његове стране“, казала је Павличић, наводећи да је проблематично и то што су спорни коментари остали видљиви више од шест седмица.

Негативни коментари штетни за појединца и околину

Ако се коментар не уклони на вријеме, он има и емоционалне посљедице, а како каже психолошкиња Адриана Пејаковић, посебно су проблематични коментари који посједују ефекат „агресора“ који може додатно трауматизовати жртве.

„Испод објава гдје су жртве силовања пријавиле своје агресоре често можемо прочитати непримјерене коментаре на њихов рачун 'да су саме тражиле', 'како су се облачиле' итд. Овакве појаве могу довести до ретрауматизације жртве и представљају ширење говора нетрпељивости и предрасуда. Такође, коментари који се односе на примјер политику и политичке распаве често на друштвеним мрежама прерастају у свађе, ширење предрасуда, вријеђање на националној и вјерској основи, а то се насиље, нажалост може прелити и на улицу и посебно може утицати на младе људе“, рекла је она.

Пејаковић истиче да када прочитамо већи број таквих коментара стичемо утисак да већина људи тако мисли, иако се заправо ради о специфичном узорку који није репрезент цијеле популације.

„Да не би наш друштвени простор који обухвата и онлајн и реални простор, дакле социјални простор, био загађен важно је да га култивишемо и да овакве коментаре уклањамо. То су углавном коментари који садрже вријеђања, псовке, пријетње, агресију… За мањи број људи са озбиљним проблемима који не желе да адекватно комуницирају, забрана проблематичне комуникације је једини начин. Тиме спречавамо већ наведене посљедице по жртве, могуће ширење и преливање токсичне комуникације и ван онлајн простора и шире сукобе“, каже она.

 Позитивне пракса Њемачке и Аустрије 

Павличић је навела позитивне праксе Њемачке и Аустије, једине државе Европске уније, које су до данас усвојиле законске одредбе против говора мржње на друштвеним мрежама. Наводи да је и Француска донијела сличан закон, али је исти проглашен неуставним због његове неусаглашености са правом на слободу изражавања.

Она објашњава да је Њемачка прва држава у Европи која је 2017. године увела закон који је успоставио правне механизме за борбу против говора мржње и из њега проистеклих злочина на друштвеним мрежама – NetzDG, ткз. “Закон о Фејсбуку”.

„Овај закон измијењен је прошле године амандманима који поједностављују поступак за пријављвање незаконитог садржаја у погледу поступка подношења притужби, уз обавезивање оператера на платформама, односно провајдера друштвених мрежа, да објављују извјештаје о транспарентности у временском распону од пола године“, истакла је.

Ипак, на интернет страници Артикла 19 овај Њемачки закон коментарише се као посебно проблематичан. Они наводе са су његове одредбе нејасне и прешироке, без јасних дефиниција. Коментаришу да, од када је NetzDG ступио на снагу, дошло је до прекомјерног блокирања и цензуре легитимног говора, укључујући сатиру и политички говор, без икаквог правног лијека.

Аустријски Закон о комуникацијским платформама базиран је на њемачком закону.

„Овај закон примјењује се на све домаће и стране комуникацијске платформе које броје више од 100.000 корисника у претходној години и које остварују промет виши од 500.000 еура“, навела је Павличић.

Она је казала и да оба закона имају за циљ да учине процедуру брисања једноставнијом и транспарентнијом и пренесу одговорност на провајдера друштвених мрежа, али да би јединствени европски закон, Закон о дигиталним услугама, ускоро могао да замијени законе ових земаља и добије примат.

Како до бољих пракси у црногорским медијима?

Када је у питању законодавни оквир у Црној Гори, Павличић сматра да скорашње доношење Медијске стратегије и поменуте законодавне измјене представљају напредак у овој области, али да је неопходно да држава на системски начин приступи проблематици све израженијег говора мржње и усклади своје законодавство и праксу са међународним стандардима.

„Сматрам да је неопходно ојачати контролну функцију државе и успоставити ефикасне механизме за праћење сајбер простора и друштвених мрежа које су погодне за ширење говора мржње. У том смислу потребно је оснажити механизме откривања и процесуирања говора мржње на друштвеним мрежама и јасно дефинисати надлежности државних органа и институција на сузбијању ове појаве“, каже она.

И Рада Брајовић потврђује да су коментари на друштвеним мрежама врло често извор говора мржње јер томе свједочи свакодневно приликом медијских објава, нарочито на Фејсбуку.

„Дефинитивно да би требало боље уредити дио који се односи на модерацију коментара на друштвеним мрежама, али и искуства колега из иностраних медија показују да је тај сегмент изузетно изазован за модераторе, с обзиром на број коментара и рич неког поста, а опет са друге стране недовољан број људи у редакцијама. Прије законских рјешења/казни, треба наћи модел модерације коментара на мрежама који ће функционисати“, рекла је руководитељка ММЦ-а.

Рајковић Ненадић каже да се радна група за измјену медијских закона ипак још није бавила овом темом. „Мислим да треба сачекати са кодификацијом да видимо како се о овоме одредити Европски суд за људска права и ЕУ посебно сада након агресије Русије на Украјину када видимо намјеру да се нека питања другачије уреде. Мислим међутим да озбиљнији медији морају имати унутрашње правилнике и регулисати ово питање. Недавно сам била гошћа у најпосјећенијем порталу у Словенији и на питање да ли модерирате коментаре на налозима на друштвеним мрежама, уредник је одговорио: 'Па наравно, то је наша одговорност'. Дакле, треба слиједити добре праксе“, каже она.

Павличић је предложила и кампање које би подигле свијест о штетности говора мржње и потреби његове елиминације, те да је изузетно важно да ограничења не угрозе слободу изражавања.

„У том смислу закључујем да доношење одређених законодавних рјешења када је ријеч о говору мржње и дискриминацији охрабрује, међутим, неопходно је да држава предузме додатне напоре како би се ограничиле посљедице ширења дезинформација и узнемиравања говором мржње у онлајн простору, при чему се мора водити рачуна о заштити слободе изражавања и обезбиједити да она не буде непропроционално ограничена, те да санкција која је наметнута не произведе одвраћајући ефекат ('chilling effect') на спремност лица да јавно изразе своје ставове о одређеном питању од јавног интереса“, казала је заступница Црне Горе пред ЕСЉП-ом.