Регион

25. 07. 2022.

Аутор: Марија Арнаутовић Извор: Media.ba

Новинари и новинарке истражују, правосуђе споро

Тужилаштва недовољно користе истраживања новинара и новинарки.

Стотине истрага, предистражних радњи је покренуто, а подигнуто је на десетине оптужница и донесено десетине пресуда захваљујући томе што су новинарке и новинари у Босни и Херцеговини (БиХ) истраживали и писали о криминалу, корупцији, ратним злочинима, изборним преварама, несавјесном пословању, сукобу интереса и осталим незаконитим радњама, кажу у разговору за Медиацентар Сарајево уреднице и уредници медија чији је фокус на истраживачким причама. 

Босанскохерцеговачко правосуђе је и даље споро у процесуирању предмета који се односе на криминал и корупцију, кажу уреднице и уредници медија који годинама објављују текстове, а на основу којих су подигнуте оптужнице и у неким случајевима донесене пресуде. Тужиоци истраживачки рад медија сматрају релевантним, но не у довољној мјери, кажу саговорнице и саговорници Медиацентра Сарајево. Медији су, како говоре, један од ријетких актера у босанскохерцеговачком друштву који брани јавни интерес и бори се против корупције. 

На основу прича које је открио Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) у посљедњих годину на судовима у БиХ изречене су пресуде против 13 политичара, директора јавних институција, судија и грађана због злоупотребе функција и изборних превара. Добили су укупно 28 година затвора. 

Ако све пресуде постану правоснажне, њима ће бити одузета и нелегално стечена имовина вриједна 2,4 милиона марака, док неки од њих неће моћи радити посао на којем су починили кривично дјело. 

Директорица ЦИН-а Леила Бичакчић каже за Медиацентар Сарајево да не види неки значајнији искорак правосуђа, који би показивао да се добре истраживачке приче, новинарски чланци или прилози системски прихватају као основа за покретање истрага.  

Објашњава како је 13 донесених пресуда из судских поступака који су углавном јако дуго трајали. Једна од њих је пресуда бившем директору Управе за индиректно опорезивање (УИО БиХ) Кемалу Чаушевићу о чему је ЦИН писао још 2013. године.  

“Од 2014. године се води процес. Дакле, наша прича је придодата истрази у случају Пандора. На крају су у цијелом том случају, са великим бројем људи који су били осумњичени за организовани криминал, склопљени споразуми и на крају се цијела пресуда од неколико милијарди за које је држава оштећена свела само уствари на самог Чаушевића као директора УИО, што јесте значајно. Чекали смо скоро десет година да се нешто деси”, каже Бичакчић. 

Током акције назване Пандора 2014. ухапшене су 54 особе. Током поступка милијарде су сведене на 1,7 милиона конвертибилних марака, а оптужницом су обухваћени само Чаушевић, те двојица увозника текстила Сединет Карић и Анес Садиковић.  

Суд БиХ је првостепеном пресудом у мају прошле године осудио Кемала Чаушевића, бившег директора УИО БиХ, на девет година затвора, а одузет ће му се и имовина вриједна 1,72 милиона КМ. Анес Садиковић, трговац текстилом који је оптужен са Чаушевићем, осуђен је на двије године затвора због давања дара и других облика користи. Суд је ослободио Чаушевића одговорности за злоупотребу положаја. 

Леила Бичакћић каже да постоје и свијетли примјери када тужилаштва реагују брзо и наводи примјер из Брчког гдје је ЦИН пред локалне изборе 2020. године радио причу о куповини гласова. Поступак је одмах кренуо и пресуда је већ донесена. 

Због изборних превара и куповине гласова уз помоћ грантова из буџета на Основном суду у Брчком је осуђено осам особа међу којима су бивши заступници у Скупштини Брчко дистрикта. 

“Сама чињеница да у години дана има 13 пресуда не показује уствари да је правосуђе убрзало свој рад него се само поклопило да сви изађу у исто вријеме. Мислим да се ништа посебно не мијења, колико у суштини све зависи од неког личног става тужиоца и интереса да уопште покрену било какву истрагу на основу медијских прича или медијских натписа генерално”, сматра Бичакчић. 

Истраживачки текстови као повод за истраге 

Дамјан Ожеговић из Транспаренси Интернашнал (Transparency International), организације која континуирано прати рад правосудних органа у БиХ, каже да органи надлежни за гоњење слабо користе не само новинарске текстове већ и друге извјештаје, попут оних које раде уреди за ревизију на свим нивоима, али и извјештаје невладиних организација. 

“У првом реду то тужилаштва мало користе, иако медији улажу максималне напоре и имају велики интерес да открију све неправилности, све злоупотребе. Дакле, правосуђе користи те текстове и налазе, али само уколико је велики јавни притисак, односно у конкретном случају уколико је медијски текст добио заиста велику пажњу, буде присутан у јавности неки дужи период и то у коначници натјера правосуђе да реагује. Међутим, уколико се неке неправилности објаве јавно и буду у јавности дан или два, то до тужилаца и не дође и ако дође они то уопште не узимају у обзир”, објашњава он. 

Ожеговић каже да је недавно у Бањалуци на Окружном суду директор болнице у Добоју склопио споразумно признање кривице са Тужилаштвом за набавку маски и друге заштитне опреме 2020. године током падемије, а које нису биле медицинске. Поступајућа тужитељица је, наводи он, у завршној ријечи рекла како то Тужилаштву иде у корист како би се могли посветити другом предмету који се води против бившег вршиоца дужности директора Института за јавно здравство Републике Српске (РС) Бранислава Зељковића, о чему су медији такођер писали. 

Зељковић је ухапшен 16. септембра прошле године, док су дан раније у акцији Министарства унутрашњих послова РС ухапшени Саша Марковић, директор бањалучке туристичке агенције „Travel for fun“, Славко Бојић, директор предузећа „Procontrol“ из Бањалуке које се бави електро инжењерингом, консалтингом и архитектонско-грађевинским дјелатностима и Драган Дубравац, директор фирме "Промединг" из Лакташа код Бањалуке, која се бави трговином фармацеутским производима. 

Институт за јавно здравство РС је од тих предузећа, по цијенама вишеструко вишим од тржишних, вршио јавне набавке на почетку пандемије, у марту и априлу 2020. године. О сумњивим тендерима је годину прије хапшења писао магазин Журнал. Зељковић је у фебруару ове године пуштен на слободу након пет мјесеци проведених у притворској јединици Казнено поправног завода Бањалука.

 

Младен Гајић, директор болнице “Свети апостол Лука” у Добоју, осуђен је у бањалучком Окружном суду на десет мјесеци затвора за несавјестан рад у служби. Гајић је раније са Тужилаштвом РС склопио споразум о признању кривице. У казну је урачунато и три мјесеца колико је провео у притвору. 

Новинари раде посао тужилаштва 

Ожеговић подсјећа да су у овим случајевима најприје новинари открили неправилности у здравственим установама. Медији су први, како, каже, открили случај куповине маски у болници у Добоју, те тендерске неправилности у Институту за јавно здравље РС, као и сигурно најпознатији случај гдје се највишим федералним званичницима суди због куповине кинеских респиратора. То су случајеви, који су према његовим ријечима, били континуирано праћени што је довело и до притиска јавности, а самим тим и реаговања тужилаштава, док много мањих о којима медији пишу прођу испод радара. 

“Тај случај 'Респиратори', као и свих тих неколико горућих афера из времена пандемије, нису добиле званичне епилоге. Тај је можда најкрупнији случај који јесу медији открили и да се није толико инсистирало и да тај случај није био толико занимљив јавности, питање је да ли би икада дошло до процесуирања, поготово имајући у виду да су заиста високопозиционирани функционери укључени у њега”, објашњава Ожеговић. 

Портал Фокус крајем априла 2020. године објавио је причу о спорној куповини респиратора из Кине. Премијер Федерције БиХ Фадил Новалић и остали оптужени су да су набавили стотину комада респиратора АЦМ812А по увећаним цјенама, при чему се испоручени респиратори не могу користити у сврхе ради којих су набављени – за потребе лијечења болести Kовид-19. Том је набавком, према оптужници, буџет оштећен за 10 милиона конвертибилних марака, а суђење још увијек траје. 

У том се случају суди и бившем директору Федералне управе цивилне заштите Фахрудину Солаку. О злоупотребама у Цивилној заштити Федерације БиХ је још 2019. године портал Журнал објавио документарни филм “Недодирљиви”. “Званична истрага тада није била покренута, али смо свједоци и ових дана да траје суђење у афери 'Респиратори' коју су такође открили медији”, каже за Медиацентар Сарајево уредник Журнала Елдин Карић. 

Редакција Журнала, како додаје, нема евиденцију о броју пресуда, истрага или оптужница у којима су кориштени њихови текстови, но како каже, многи текстови иницирали су истражне радње на основу којих тужилаштва дођу до нових сазнања и због којих покрену оптужнице. “Нажалост, судски процеси дуго трају, па се и резултати пресуда дуго чекају”, додаје он.  

Подсјећа да је Журнал током 2016. извјештавао и о незаконитом, коруптивном запошљавању у Електропривреди БиХ, да би годину дана касније главни актери били ухапшени и у току је суђење Амиру Зукићу, тадашњем генералном секретару Странке демократске акције. У марту 2019.  редакција је открила како су федерални премијер Новалић и федерални министар Нермин Џиндић преко заједничке фирме извлачили новац из предузећа Претис, чији је власник Влада ФБиХ. Тужилаштво Кантона Сарајево је отворило истрагу годину дана касније. Након писања новинара Журнала покренуте су истраге у вези са сумњивим пословима Завода здравственог осигурања Кантона Сарајево (КС) и сарајевске фирме „Медит“, а Тужилаштво Зеничко-добојског кантона podiglo je optužnicu protiv vlasnika i direktorice firme EU Explosive. И то је, како каже Карић, само дио текстова због којих су надлежни истражни и правосудни органи реаговали.  

Због “Афере Диплома”, коју је Журнал објавио у јануару 2019. отворене су двије истраге, Тужилаштва БиХ и Кантоналног тужилаштва Унско санског кантона (УСК). Тужилаштво БиХ је обуставило истрагу, док је истрага Тужилаштва УСК резултирала подизањем оптужнице. Журнал је објавио истраживање о куповини диплома у БиХ у којем пишу како је без присуства иједном часу, за свега 17 дана, у празничном периоду, новинарка Журнала завршила средњу медицинску школу.  

Тужиоци мало користе писање истраживачких медија 

Извјештавање редакцје БИРН-а БиХ је више пута довело до покретања истражних радњи, а у неким случајевима и оптужница. Извршни директор БИРН-а Денис Џидић каже да је највише поносан на чињеницу да је Тужилаштво БиХ контактирало БИРН након једне од прича о силованим женама у рату. “У прилогу смо, наравно, заштитили идентитет особе, али је тужилац тражио контакт, који смо након консултирања са жртвом и пружили. Покренута је истрага, пронађен осумњичени и након поступка који је трајао више година пред Судом БиХ, Саша Цветковић је осуђен”, додаје он. 

Више БИРН-ових истраживања о ратним злочинима довело је и до покретања истражних радњи у предметима “Тузланска колона” као и о злочинима у Фојници, те су тужиоци од њих тражили информације о свједоцима.  

“У смислу корупције такође смо имали случајева да је након нашег писања отворена истрага - тако смо посебно током пандемије писали о изолаторију у Сребренику и набавци маски у Сарајеву. У оба случаја покренуте су предистражне и истражне радње, али поступци нису резултирали подизањем оптужница”, каже Џидић.  

Он сматра да тужиоци у БиХ генерално јако мало користе писање истраживачких и других медија. БИРН БиХ, како додаје, има на хиљаде прича о непроцесуираним злочинима, као и о различитим незаконитостима у јавним набавкама. Слично је, како каже, и са налазима ревизора, јер се и на основу њих покреће мало истрага и подиже оптужница.  

“Генерално рад тужилаца у БиХ највећи је проблем у смислу осигуравања владавине права и игнорисање налаза квалитетних истраживачких медија је један од јасних показатеља политизације тужилачког система и заробљености државе”, додаје он. 

На основу истраживачких прича портала Инфорадар, према ријечима главног и одговорног уредника Алмедина Шишића, у посљедње двије године покренуто је више од десет истрага и истражних радњи, а већина иницијатива дошла је од Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) и од Министарства унутрашњих послова (МУП) Федерације. 

Ријеч је о, како наводи, истраживачким причама о спорном раду директора Управе за индиректно опорезивање Мире Џакуле. А на основу двије приче овог портала које су се тицале злоупотребе шихт листи у Парламенту Федерације, Тужилашво КС формирало је предмете. Ријеч је о причама које су говориле о томе да федерални посланици пријављују да раде у Сарајеву по осам сати дневно, а да се не појављују на посао. 

“Друга истрага која се води на основу наше приче је она о спорном конкурсу за пријем 88 кадета млађих инспектора у Федералној управи полиције и о томе смо писали серијал текстова. Према информацијама које су нам потврђене, већ је највећи дио службеника дао изјаве о том случају. СИПА је отворила истрагу о спорном дилању сатова за мјерење струје у шта је била укључена Електропривреда БиХ, о чему смо писали. Радили смо и неколико великих прича о приватним факултетима укључујући Европски факултет у Брчком и Универзитет Kallos у Тузли. Након наших текстова тамо је ушао МУП Тузланског кантона, изузели су неку документацију. Није ми познато шта је даље било са тим случајем”, каже Шишић. 

Он вјерује да тек када медији раде вјеродостојно и као такви стекну репутацију да им јавност вјерује, види се резултат и крене реакција државе. “Тада се осјете и помаци којих уистину има. Сада како заврше ти процеси то је већ друга ствар, то је питање корумпираности правосуђа”, додаје он. 

Уредник Журнала Елдин Карић каже да се на основу хапшења која се десе након текстова које објављују истраживачки новинари може рећи да правосуђе користи и сматра релевантним новинарска сазнања, но, да то ипак није довољно.  

“Свакодневно објављујемо нова сазнања о корупцији високопозиционираних јавних особа, али знамо сви у каквом је стању правосуђе, да се предмети држе у ладицама, да су тужилаштва под страначким контролама, те тако и процесуирање не зависи толико од медија колико од бројних других фактора”, објашњава Карић. 

Ипак, додаје да је свако новинарско истраживање значајно, јер су медији готово једини актер у друштву који брани јавни интерес и бори се против корупције.  

“Сва релевантна домаћа и међународна истраживања и подаци јасно показују да је институционална борба против корупције на најнижем могућем нивоу, тако да бисмо заиста без рада истраживачких новинара били једна велика црна рупа”, закључује он.